Month: September 2020

TELO kanadske državljanke Ljiljane Simić (54), koja je nestala 6. septembra u Crnoj Gori na dan kad je trebalo da se vrati u Kanadu, pronađeno je zapaljeno nadomak Herceg Novog. Osumnjičeni za njeno ubistvo su dvojica muškaraca – jedan je uhapšen, a drugi je trenutno u bekstvu.

Vladimir Krstanović, bivši Ljiljanin suprug, takođe srpskog porekla i kanadski državljanin, ispričao je za Direktno.rs detalje u vezi sa njenim nestankom i smrću, sa kim je bila, gde se kretala i šta je eventualno motiv za njeno ubistvo.

– Ja sam rodom iz Beograda, a moja bivša supruga iz Kragujevca. Upoznali smo se u Kanadi pre oko 30 godina i imamo dvoje dece. Ona je kupila stan u Crnoj Gori pre nekih pet godina. Tamo je provodila šest do osam meseci, pa bi onda neko vreme bila u Kanadi. Uplatila je avionsku kartu 6. septembra, kako bi krenula iz Dubrovnika, preko Minhena za Toronto. Tu joj se gubi svaki trag.

– Ja sam stupio u kontakt sa jednim poznanikom i dobio sam informaciju da se ona zabavljala sa nekim muškarcem iz Podgorice. Ljiljana mi je pričala o njemu, da je tobože neki policajac po struci, a ispalo je da je taksista. Nekoliko dana pred njen polazak za Kanadu su se posvađali, a komšije su bile svedoci buke i galame – započeo je priču Krstanović, a potom nastavio:

– U tom besu valjda prilikom raskida, Ljiljana mu je vratila SIM karticu koju joj je on jednom prilikom pozajmio kada je dolazila u Crnu Goru, pošto kanadska kartica tamo ne funkcioniše. Kada je Ljiljana nestala, policija je locirala njega, uzela mu SIM karticu koju je ona koristila, napravili su uviđaj i na toj kartici je ustanovljen veliki broj poziva upućen dotičnom čoveku iz Herceg Novog, koji je navodno umešan u ubistvo.

– Takođe su razmenjivane i ljubavne poruke između tog iz Novog i Ljiljane. Kada su proverili tu SIM karticu, počeli su da tragaju za Novljaninom, koji je već bio u bekstvu. Ja sam nestanak prijavio kanadskoj amabasadi, ali nismo dobijali konkretna saznanja – kazao je Krstanović za Direktno.rs.

LOCIRALI UBICE PREKO SIM KARTICE I RAČUNA

U međuvremenu je izvadio njen izveštaj sa viza kartice, gde je u uobičajenim uslovima Ljiljana trošila oko 4.000 dolara mesečno, a poslednjeg meseca, sa njenog računa podignuto je čak 17.000 dolara.

– Ostao sam zapanjen kada sam video iznos koji je podignut sa njene kartice. Viza centar joj je stopirao tu karticu i račun kada su verovatno videli visinu troškova, jer je limitiran iznos koji može da se podigne. Takođe je neko više puta pokušavao da unese PIN kod koji je bio neispravan. Verovatno je Viza predstavništvu to bilo sumnjivo i blokirali su karticu, kako bi sačekali da im se Ljiljana javi i objasni im toliki odliv novca i broj pokušaja ukucavanja PIN koda, da nije eventualno bilo zloupotrebe. Poslao sam im nekoliko izveštaja gde sve bila korišćena kartica i zamolio sam ih da odu na te lokacije – istakao je Vladimir, a tu je klupko tek počelo da se odmotava.

– Na jednoj lokaciji sa koje je pokušavao da se plati Ljiljaninom karticom na pumpi u Kotoru, viđen je čovek  koji vozi Ljiljanin džip i kako sipa gorivo. Reč je o  pomenutom Z. M., Novljaninu. Vidi se i jedna ženska osoba sa suvozačeve strane, ali nisu mogli sa kamera da ustanove da li je to Ljiljana. Takođe se vidi kako on ulazi unutra da plati gorivo, kako vadi njenu viza karticu da plati, a pošto mu kartica nije prošla, on je platio kešom. Tu se dolazi do toga da je Ljiljana sa njim, s obzirom na to da on koristi njen novac sa kartice – istakao je bivši suprug.

Pre tri dana, kaže Krstanović, inspektorka policije mu je javila kako su ustanovili da je Z. M. iz Novog prodao njen auto.

– Vozilo moje bivše supruge zaustavljeno je u Nikšiću i kada su pitali vozača odakle mu taj automobil, jer po zakonu ne može da vozi auto sa kanadskim tablicama ukoliko nema pasoš te zemlje, on je rekao da je tog dana kupio tog džipa. Kada su ga pitali od koga je kupio i pokazali mu sliku tog Z. M. iz Novog, zaustavljeni je potvrdio da mu je baš on prodao vozilo.

– On je navodno pitao Novljanina (ime poznato redakciji) kako to da prodaje auto koji nije na njegovo ime, na šta mu je ovaj odgovorio da je auto od njegove devojke sa kojom je godinama u vezi. Rekao mu je da je ona otišla u Kanadu i da se više nikad neće vratiti u Crnu Goru. Čim je rekao to “nikada više”, to me je uplašilo i imao sam neki osećaj da se neće na dobro završiti – kazao je Krstanović.

LjILjANU SU PREBILI, ZADAVILI, PA SPALILI

– Policija je konfiskovala kola i odnela ih na forenziku. Isto tako ušli su u stan gde su forenzičari takođe radili svoj posao, a jutros oko 2.00 sata javili su mi da su crnogorski mediji objavili informaciju da je Ljiljana pronađena mrtva. Pronađena je u šumi, ubijena i zapaljena. Obdukcioni nalazi su kasnije pokazali da je pred smrt bila prebijena, a nakon toga zadavljena, da bi potom ubica spalio njeno telo. Dobili smo vest da je saučesnik uhapšen, a da je Z. M.uspeo da pobegne kroz šumu i da mu se izgubio trag.

Krstanović ističe da su on i njegova bivša supruga bili u dobrim odnosima, bez obzira što su razvedeni 12 godina, a pretpostavlja da je novac motiv njenog ubistva.

– Pričala mi je da je razlog zbog kog je u Crnu Goru išla malo ranije nego što je planirala, to da je trebalo da proda stan. Kazala mi je da hitno mora da ode jer je navodno nađen kupac, a takođe joj je ujedno neko našao jeftiniji stan koji bi kupila. Dobio sam informaciju i da je od nekog pozjamila 50.000 evra prilikom kupovine novog stana.

– Pošto je ona živela dole šest do osam meseci, pa u Kanadi, verovatno se ubica vodio logikom “ako je ubijem, svi će misliti da je ona u Kanadi, da se nikad neće vratiti ovde. To je izjava koju je dao čoveku kom je prodao džipa. Još jedan motiv, koji je pod znakom pitanja, jeste to da li je njoj zaista neko pozajmio 50.000 evra za taj stan i da nisu možda neke druge stvari posredi, da je ona nekom dugovala novac. Dovoljno je to što je čovek uzeo ovaj ogroman novac sa kartice oko 15.000 evra, pa još i ako je prodao auto za toliku sumu, to je već skoro 30.000 evra – kaže on za Direktno.rs.

UMESTO KRŠTENjA UNUČETA, LjILjANI SPREMAMO SAHRANU

– Sada treba da odem kod svog deteta, da izjavim saučešće i da budem pored nje u ovim teškim trenucima. Danas je trebalo da slavimo krštenje, da krstimo malu unuku, jer Ljiljana je ove godine postala baka po prvi put. To je najveći razlog zašto smo je očekivali. Ona nije znala za krštenje, hteli smo da je iznenadimo. Sada smo sve to stopirali i verovatno ću ja morati sada da odem u Crnu Goru – kroz plač priča Vladimir, koji je razgovor zaključio time da ne zna da li će Ljiljana biti sahranjena u Srbiji ili u Kanadi i da će prepustiti deci da to odluče.

(Direktno.rs)

DRŽAVLjANKA Srbije Maja Stojković, koja živi na Kefaloniji, zauvek će pamtiti nevreme koje je pogodilo to grčko ostrvo. Dok je uragan Janos za sobom ostavljao pustoš, Maja je rodila zdravu devojčicu Teodoru. Mama i beba su dobro.

Kefalonija je bila na udaru uragana Janos baš u trenucima kada je na svet dolazila mala Teodora. Beba je na rođenju imala 3.600 grama i bila 54 santimetra dugačka.

Maja kaže da je porodilište novosagrađeni deo glavne bolnice u Argostoliju.

– Verovatno su izolacija i dobri prozori uticali na to da uopšte ne budemo svesni kakvo je nevreme napolju – objasnila je srećna mama.

Kako Maja Stojković dodaje, veći deo ostrva je bio bez struje i vode u određenim periodima tokom vikenda tako da je bolnica zbog agregata bila možda jedino mesto koje je non-stop imalo dotok električne energije.

– Ovde nije bilo panike. Čini mi se da je panika počela kada su ljudi videli koje su posledice oluje – rekla je Maja za Internet portal RTS-a.

Ovaj deo Grčke pretrpeo je veliku materijalu štetu. Stari pešački most u Argostoliju je oštećen, luka je oštećena, bandere iščupane.

Meštani Kefalonije kažu da ovo nije ništa naspram štete koju je pretrpeo severni deo ostrva i Asos – jedno od najlepših mesta na Kefaloniji.

Ipak, Majina filmska priča da krene na ostrvo Kefalonija zbog filma Mandolina kapetana Korelija i tamo upozna čoveka svog života, sada je upotpunjena još jednim članom porodice, predivnom devojčicom.

(RTS)

Blagodatna Marija, blagoslovena među ženama, hram Duha Svetoga, oltar Boga Živoga – to beše Bogom darovana ćerka Joakima i Ane.

Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici danas slave Rođenje Presvete Bogorodice ili Malu Gospojinu, jedan od 36 velikih praznika koji se u crkvenom  kalendaru označava crvenim slovom.

Roditelji Svete Deve Marije, sveti Joakim i Ana, bili su veoma stari kada se ona rodila. U to vreme bila je sramota da ljudi u braku nemaju decu. Verovalo se da je to Božja kazna za neki težak greh koji su počinili. Joakim i Ana zato su bili postidni pred ljudima i skrušeni pred Bogom. I u svojoj skrušenosti molili su se Bogu sa suzama u očima, da obraduje starost njihovu darovanjem jednoga čeda, kao što je nekad obradovao starca Avrama i staricu Saru darovavši im sina Isaka.

I Bog svemogući i svevideći obradovao ih je radošću, koja je prevazilazila daleko sva njihova očekivanja i sve najlepše snove. Jer im je darovao ne samo ćerku, no i Bogomajku; ozario ih je ne samo radošću vremenom nego i večnom. Dao im je Bog samo jednu ćerku, koja im docnije rodi samo jednog unuka – ali kakvu ćerku i kakvog unuka!

Blagodatna Marija, blagoslovena među ženama, hram Duha Svetoga, oltar Boga Živoga, trapeza hleba nebesnoga, kivot svetinje Božje, drvo najslađega ploda, slava roda ljudskog, pohvala roda ženskog, istočnik devstva i čistote – to beše Bogom darovana ćerka Joakima i Ane.

Rođena je u Nazaretu, a posle 3. godine roditelji su je dali u Jerusalimski hram, odakle se vratila opet u Nazaret, da uskoro čuje blagovest Svetog arhangela Gavrila o rođenju Sina Božjeg, Spasitelja sveta, iz njenoga prečistoga i devičanskoga tela.

Žene danas ne bi trebalo da obavljaju fizičke poslove i poslove u kući, već da se osmaraju i posvete se molitvi. Širom zemlje obeležavaju se slavlja, molitve i svečanosti u čast Bogorodice. Na Malu Gospojinu mnogi planiraju i zakazuju venčanja, jer prema starom verovanju, parovi koji su se verili ili venčali na ovaj dan imaju poseban blagoslov.

Postoji narodno verovanje da ukoliko na ovaj praznik bude lepo vreme, biće toplo i tokom jeseni i zime.

Na početku su oklevali, ali su onda ipak odlučili da odnesu kutiju

Snimak dvojice dečaka koji u Vrdniku kradu priloge namenjene lečenju bolesne devojčice zgrozio je korisnike društvenih mreža.

Sramotno ponašanje dece sigurnosna kamera je uhvatila u petak. Na početku su oklevali i spustili kutiju sa novcem na svoje mesto, ali su se posle nekoliko sekundi vratili i odneli je.

Pljačka je izazvala lavinu komentara na Tviteru i primetno je da su ljudi ogorčeni ovakvim ponašanjem.

“Nije Vrdnik Tokio da se ne zna ko su i čiji su. Metlu, motiku i grabulje u ruke mami tati i njima pa da čiste po Vrdniku dok ne vrate pare x 100”, piše u jednom od komentara.

Vernici Srpske pravoslavne crkve sutra obeležavaju praznik posvećen rođenju Presvete Bogorodice, jedan od najvećih ženskih praznika.

Pravoslavni vernici sutra slave dolazak na svet Presvete Bogoridice, jedan od najvećih crkvenih praznika koji posebno slave žene. U narodu se praznuje pod nazivom Mala Gospojina, Mala Gospođa, ili Mala Bogorodica.

Presveta Bogorodica je rođena u Nazaretu, od ostarelih i pravednih roditelja Joakima i Ane. Po ocu i njegovim precima, bila je od carskog roda Davidovog, a po majci i njenim precima, od roda prvosvešteničkog.

Joakim i Ana dugo nisu mogli da imaju dece, ali im je Bog uslišio molitve i pod stare dane podario ćerku.

Dali su joj ime Marija i zavetovali se da će ona služiti Gospodu. Deva Marija, plod molitvi svojih roditelja, odvedena je u hram kada je imala tri godine, sa 14 godina se vratila u Nazaret gde joj je, kako uči hrišćanstvo, saopštena blagovest da će roditi Sina Božijeg.

Na ikoni se događaj rođenja Svete Djeve Marije predstavlja tako da majka Ana leži na postelji, novorođena Marija u kolevci, a okruženi su mnogim srodnicima.

Verovanja na Malu Gospojinu

Jesenje svadbe počinjale su od Male Gospojine. U privrednom životu, Mala Gospojina je označavala vreme kada se počinjalo sa oranjem i setvom ozimnih useva. U to vreme, priređivane su i razne stočarske svečanosti.

Veruje se da će jesen i zima biti blagi, bez mnogo hladnih dana, ako na taj praznik bude vedro bez oblaka i ako se vidi sunce veći deo dana.

Na Malu Gospojinu, isto kao i na Veliku Gospojinu, prema narodnom verovanju, postoje i određene zabrane.

Žene tako ne bi trebalo da spremaju kuću, peru veš i obavljaju druge slične poslove.

Postoji verovanje da na Malu Gospojinu ništa ne treba raditi od poslova koji se rade rukama.

Dve maloletne osobe ukrale su u Vrdniku kutiju sa novcem koji je namenjen za operaciju bolesne devojčice. Snimak ovog sramnog čina objavljen je na internetu.

Sudeći po videu, maloletnici imaju oko 12 godina, a krađu su izveli u petak.

U toku je istraga.

***

− Bilo je komentara da nosim kopile, što me je bolelo. Nije moj Mateja kopile, ima on mamu i tatu, samo ga nisam izvela na trg da ga svima pokažem

Biljana Sečivanović (44) juče je, u subotu 19. septembra, prvi put izgovorila sudbonosno “da”.

Mnogi su joj uputili čestitke, dok su oni ne tako dobronamerni ostavljali pogrdne komentare – što na račun njenih godina, što na račun njenog novopečenog muža, pa su išli toliko daleko da komentarišu da se “udala za dedu”.

Međutim, Biljana ne skida osmeh sa lica i uživa u svojoj ljubavi i sreći sa Aleksandrom Nedićem, sa kojim se pre svadbe nekoliko godina zabavljala.

Iako sada živi lep i miran život, ono što malo ko zna jeste kakav pakao je Biljana preživela u prošlosti.
Otac ratno siroče, mučio se s njenom majkom

– Moj tata je bio ratno siroče, odgajio ga je ujak u velikom siromaštvu. Vrlo rano je počeo da radi u rudniku, prodavao lilihipe po vašarima, već u 18. godini se oženio mojom mamom koja je imala 16. Živeli su u zemljanoj kućici, veličine četiri sa četiri, u Mrčajevcima. Bukvalno su krenuli od jedne viljuške i noža i slamarice na kojoj su spavali. Dobili su dete, ona je sa bebom na leđima išla da nadniči, a tata da kopa – ispričala je Biljana jednom prilikom.

– Tada je odlučio da ode u Nemačku, da se izvuku iz gliba, a imali su već dvoje dece. Mene su dobili posle 15 godina, neplanirano, i to u Nemačkoj. Vratila sam se sa mamom u selo kada mi je baka umrla jer nije imao ko da se stara o bratu i sestri, tada sam imala godinu dana. Tata je ostao još par godina, onda su sazidali kuću koju sada imamo. U Mrčajevcima sam odrasla. Do prvog razreda sam baš bila nemirna. U petoj godini sam uzela sestrin neseser sa šminkom i namazala se ruževima i senkama, ali i crvenim lakom za nokte po licu, rukama, nogama. Bila je nedelja, aceton nije mogao nigde da se kupi, mama je taksijem išla do grada da kupi nekoliko boca.  Jedva su me očistili. Bila sam prava „ženskica“ odmalena.

Pevačica je rođena u Nemačkoj, 31. jula 1976. godine, u gradu Švebiš Gmind, odrasla je u Mrčajevcima, a danas živi i radi u Beogradu.

U Čačku je završila osnovnu i srednju školu, da bi potom otišla u Austriju gde je radila kao pevačica, a usput je završila i kurs za manikir.

Biznismen je ostavio čim je saznao da je trudna

Karijeru je započela sa Casper bendom iz Kraljeva, sa kojim je počela u Srbiji, a potom su punih 10 godina radili u pomenutoj Austriji.

Bilja je dugo bila u vezi sa Bojanom Obradovićem, ali nikako nije dolazilo do toga da pevačica ostane u blagoslovenom stanju, pa su okončali vezu.

Međutim, nakon toga se desilo to da Biljana upozna izvesnog biznismena iz Austrije sa kojim uspeva da ostane u drugom stanju, ali priča nije imala srećan razvoj događaja.

Naime, biznismen ju je ostavio čim je saznao da je u drugom stanju, ali ona bira da rodi dete i na svet donosi sina kojem daje ima Mateja.

Tragedija na dan rođenja sina Mateje

Sreća zbog rođenja deteta nije mogla da potraje, pošto je pevačicu i njenu porodicu na dan rođenja Mateje zadesila užasna tragedija.

Biljaninoj rođenoj sestri Nadi preminuo je sin Nikola, što je ostavilo trajni ožiljak na celu porodicu.

– Trudnoću sam iznela na hormonima, moj operisani grlić materice nije omogućavao serklaž, ali sam i dalje radila do sedmog meseca i bila na štiklama od deset centimetara. U to vreme se moj sestrić Nikola borio sa opakom bolešću, sestra je morala da operiše kičmu, kao posledicu spavanja na stolici uz pločice, uz krevetiće u bolnici. Ja sam se bavila detetom, duša moja, tad je već bio na „trodonima“, imao je stravične bolove – pričala je ranije Biljana.

– Kupala sam ga i gledala užasne prizore. U osmom mesecu trudnoće sam morala da se vratim u Austriju jer sam po zakonu morala da budem blizu bolnice u kojoj sam potpisala da ću se poroditi. Znala sam da će biti dečak, a ime Mateja mu je dao Nikola, po svom drugu. U devetom mesecu sam sama krečila stan, pomagao mi je Bojan, moja bivša ljubav. Tada su ga nazvali moji roditelji da bi izbegli da mi direktno kažu da je Nikola umro. Ceo kraj se orio od mojih jauka. Mislila sam da će izdržati, da ću stići da dođem da ga vidim i da vidi brata. Te noći sam dobila bolove i porodila se. Ujutro kad sam im javila da sam se porodila upravo je kretala posmrtna povorka. Nisam mogla da se radujem detetu koje sam toliko želela i iščekivala, niti bilo ko od mojih.

– Nismo mu nijedan rođendan slavili kako treba, nije bilo muzike, ničega. Čim sam došla iz Austrije, odmah sam otišla na groblje, ponela sam i Mateju da ga Nikola vidi, makar sa neba. Za Mateju su se svi vezali, a onda mi se i sestra razbolela od karcinoma. Naterala sam je da se bori. Lomila se da li da ide tamo gde joj je otišlo jedno dete, ili da ostane ovde gde je drugo. Rekla sam joj: “Ne dozvoljavam ti da umreš.” Preživeli smo hemiju, zračenje, porasla joj je kosa, sada su nalazi dobri. Nisam davala nikome da ispolji tugu, ponašali smo se kao da je sve u najboljem redu. Ko to nije doživeo, ne može da zamisli.

“Pričali su da nosim kopile”

− Bilo je komentara da nosim kopile, što me je bolelo. Nije moj Mateja kopile, ima on mamu i tatu, samo ga nisam izvela na trg da ga svima pokažem. Meni je trideseta bila blizu, lečena sam od steriliteta, niko od tih ljudi ne bi sutra plakao što bih bila sama u starosti. Bila sam ponosna trudnica, išla sam dignute glave sa svojih 25 kilograma viška. Kako je stomak rastao, sve mi je bilo lepše i lepše. Svima sam zapušila usta, ja ne živim s tim ljudima, neće ga oni ni hraniti, ni oblačiti, ni školovati. Otkako sam majka, postala sam mnogo emotivnija, ranjivija. I pre sam neizmerno volela i sestrinu i bratovljevu decu, ali ovo je sada neopisivo. Dok sam bila na „Farmi“, duša mi se cepala zbog Mateje i izašla sam na vreme, pred njegov rođendan. On se sa tatom viđa često, kao i sa bakom i dekom po ocu, od kojih nas deli baš velika kilometraža – istakla je pevačica u ispovesti za Blic Ženu.

Biljana je danas srećna sa Aleksandrom Nedićem, a par živi u lepoj kući sa bazenom, sa decom koju imaju iz prethodnih veza.

Mnoge porodice slave Malu Gospojinu kao svoju Krsnu slavu.

SPC i vernici sutra slave Rođenje Presvete Bogorodice, praznik u narodu poznat kao Mala Gospojina. Na Malu Gospojinu slavi se uspomena na dan kada je u Nazaretu, u domu Joakima i Ane, rođena Sveta Deva Marija i spada u jedan od najvećih zavetnih praznika.

Joakim i Ana su dugo bili neplodni, bez dece. Već stari, oni su molili Boga da im podari dete, da ih obraduje kao što je nekada obradovao Avrama i Saru, darovavši im sina, Isaka. Jednog dana, moleći se Bogu u voćnjaku pod drvetom lovora, Ani se javio anđeo i rekao joj da je njen glas stigao do Nebesa i da će ubrzo biti majka.

Ana se tada zavetovala da će dete podariti Bogu, da mu služi celog veka. Bog im je podario ćerku, ali i Bogomajku. Starica Ana rodila je ćerku, kojoj je dala ime Marija, što znači visoka ili gospodareća.

U narodu se ovaj praznik slavi uz živopisne običaje, uglavnom posvećene rađanju. Veoma je cenjen kod Srba, a u većini mesta održavaju se vašari i druge svečanosti, proslave i molitve.

Takođe, na Malu Gospojinu mnogi planiraju i ugovaraju svadbe i venčanja, jer, prema predanju, ona mladencima, verenim, i venčanim na ovaj dan daruje posebnu blagoslov.

Jesenje svadbe u Srbiji, od davnina, počinjale su od Male Gospojine.

U poljoprivredi, Mala Gospojina je označavala vreme kada se počinjalo sa oranjem i setvom ozimih useva. U to vreme, priređivane su i razne stočarske svečanosti.

Veruje se da bilje ubrano između Velike i Male Gospojine ima posebna lekovita svojstva, a da jaja iz toga perioda mogu cele godine ostati sveža pa se zato ostavljaju za nasad, pilići izleženi u ove dane biće dobre nosilje.

Mnoge porodice slave Malu Gospojinu kao svoju Krsnu slavu.

Mala Gospojina u Šumadiji smatra se velikim praznikom i slavom. Domaćini koji ne slave slavu, odlaze sa porodicom svečano obučeni na raznorazne i mnogobrojne sabore i vašare, koji se održavaju oko crkava, odnosno u crkvenim portama. Ovaj dan je dobar za održavanje svadbi i veridbi. U Glamočkom polju održava se veliki stočni vašar.

Najveći vašari u Srbiji su u Negotinu i Šapcu, s tim što vašar u Negotinu ima vrlo dugu tradiciju.

Veruje se i, kada je na ovaj praznik vedro, da će sunčano biti i tokom jeseni, ali i zime.

Mala Gospojina spada u red Bogorodičnih praznika i nepokretan je, što znači da ima fiksno mesto u crkvenom kalendaru i označen je crvenim slovom.

Ostali Bogorodičini praznici su Vavedenje, Sretenje, Blagovesti, Uspenje presvete Bogorodice (Velika Gospojina), kao i oni koji obeležavaju sećanje na događaje iz njenog života, kao što su Pokrov Presvete Bogorodice i Polaganje rize Presvete Bogorodice.

Sharki je bio poslušan, mazan, a ujedno i hrabar jer ga druge ptice nisu plašile

Na veliku žalost, previše se često susrećemo sa raznim situacijama zlostavljanja životinja kako kod nas tako i u svetu. 

Uglavnom su žrtve ove vrste nasilja mačke i kučići, ali smo danas mogli da vidimo da se takvi gnusni zločine čine i nad drugim životinjama.

Ovog puta je u pitanju bio hrabri papagaj Sharki. 

Naime, prema jednom postu na Fejbuku, Sharki je nastradao jer je previše verovao ljudima i previše voleo slobodu:

“Opomena ljudima, kakvi NELJUDI hodaju ovom zemljom, a da to nisu zaslužili!

Ovo je Sharki, predivan, hrabar papagaj, koji je bio primer “slobodnog letača”. Poslušan, mazan, a ujedno i hrabar jer nije prezao od drugih ptica. Sa svojim gazdom, ali pre svega drugom, uživao je u slobodnom letenju, van kaveza i četiri zida,…i gde sve nije stigao.

ALI, napravio je danas kobnu “grešku”. Sleteo je nepoznatom “čoveku” na rame, a taj bizgov ga je zgrabio i svom silom tresnuo od zemlju. Na žalost Sharki nije preživeo!

Ovo je stvarno tuga šta životinje, pa čak i ovako male i nevine, doživljavaju od ljudi. Za sebe znam sigurno da bih takve debile gazio na licu mesta dok krv ne propišaju!

Leti Sharki visoko, visoko, daleko od zlih ljudi. Ovo je tvoj večni slobodan let. Pile malo, neka ti nebo uvek bude vedro i mirno“

Doktorka Darija iznela je važne savete svima kojih moramo da se pridržavamo u borbi protiv zaraze

Srbija završava šesti mesec borbe protiv koronavirusa, situacija u zemlji jeste bolja, ali daleko je od idealne. Za sve vreme borbe nijednom nismo bili na nuli kada je broj novoobolelih od kovida u pitanju, a šta nas čeka u narednom periodu, hoće li biti novog vanrednog stanja, rasta obolelih, novog talasa u ekskluzivnom intervjuu otkriva doktorka i članica Kriznog štaba Darija Kisić Tepavčević.

Jedno od imena koje smo najčešće pominjali tokom ovih šest meseci borbe, a koje ćemo i dalje izgovarati i čije ćemo savete, preporuke slušati, jer će borba protiv kovida trajati jeste dr Darija Kisić Tepavčević.

Darija Kisić Tepavčević srpski je lekar i specijalista epidemiologije, profesorka na Katedri epidemiologije Medicinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu i pomoćnica direktora za javno zdravlje i populacionu politiku Instituta za javno zdravlje Srbije „Milan Jovanović Batut”, ali pored svih ovih zvanja ima jedno koje je trenutno u Srbiji najvažnije, a to je da je članica Kriznog štaba Srbije za borbu protiv kovida.

Osim povratka ljudi sa letovanja koji su još najveći rizici za širenje koronavirusa u Srbiji?

-Prošlo je više od 6 meseci od kada je potvrđeno prisustvo koronavirusa na teritoriji naše zemlje. Koliko će se brzo širiti prouzrokovač zarazne bolesti zavisi od tri činjenice: na koji način se prenosi, koliko je populacija osetljiva na njega i da li imamo mogućnosti specifične prevencije tj. da li imamo vakcinu. Ako pogledamo ove karakteristike infekcije virusom SARS-CoV-2 znamo da se on prenosi najlakšim i najbržim putem; da je većina populacije još uvek osetljiva na njega, a da vakcine u širokoj upotrebi za sada još uvek nema. Kao što vidimo, i dalje postoje svi uslovi za brzo i nesmetano širenje ovog virusa širom sveta.

Ako na sve ove činjenice, dodamo i to da je iskustvo pokazalo da COVID-19 nema sezonski karakter, i da se još uvek nema pouzdanih podataka o dužini imuniteta nakon preležane bolesti, gotovo je nemoguće sa visokom preciznošću predvideti dalji epidemijski tok. Ono što je dobro poznato jeste činjenica da širenje virusa u najvećoj meri zavisi od nas samih. Jedino u našem organizmu virus može da opstane i da se umnožava i da dalje prelazi na novu osetljivu osobu. Zato je zadatak svih nas da to sprečimo. Svako od nas treba aktivno da prezme svoju ulogu i stane na put ovom virusu. Svako okupljanje ljudi, naročito u zatvorenim prostorima predstavlja značajan faktor rizika. Sledi nam period godine kada koji je prepun rizika.

Koliko je realna prognoza da u Srbiji neće biti nule i da će opet krenuti drugi talas?

-Već više od mesec dana beležimo opadajući trend učestalosti obolevanja od COVID-19, i u ovom momentu je epidemiološka situacija u Republici Srbiji povoljnija nego u većini zemalja Evrope. Opterećenje obolevanjem od ove bolesti je u direktnoj korelaciji sa učestalosšću primene preventivnih mera u populaciji. Trenutna epidemiološka sitiacija u našoj zemlji nam govori da smo se u prethodnom vremenskom periodu ponašali odgovorno i savesno i da je većina naših građana poštovala primenu preventivnih mera. Sledi nam period godine koji je pun različitih proslava i lepih događaja kojima smo se uvek svi radovali i sa nestrpljenjem čekali.

Mi smo gostoprimiv i druželjubiv narod i to su divne osobine. Ali ovaj put moramo da budemo svesni da takva vrsta okupljanja može značajno da utiče na brzinu širenja korona virusa. U borbi sa ovim virusom jedinom možemo da pobedimo ako budemo složni i solidarni. Najbolji primer nam je Republika Kina koja je upravo samodisciplinom i strogim poštovanjem preventivnih mera uspela brzo da epidemiju stavi pod kontrolu. Ohrabuje činjenica da na području ove zemlje već više od 4 meseca nema smrtnog ishoda koji se može dovesti u vezu sa ovim virusom, kao i da više od mesec dana nemaju slučajeve lokalne transmisije.

Kako suzbiti virus u jesenjim danima kada se pojavi i sezonski grip?

-Idemo u susuret hladnijem vremenu za koji je karakteristična sezona respiratornih infekcija. Ove godine na južnoj hemisferi je sezona gripa bila izuzetno blaga, najblaža u ovom veku. To se pre svega objašnjava visokim obuhvatom imunizacijom protiv gripa, ali i širokom primenom opštih prevnetivnih mera (nošenje maski, fizička distanca) koje su zajedničke za sve respiratorne infekcije.

Da li postoji neka zamišljena negativna brojka posle koje će se ponovo razmatrati uvođenje policijskog časa i sličnih metoda?

-Za ovih par meseci naša saznanja i teorije o ovom virusu se dosta menjala, ali ono što je ostalo nepromenjeno jeste način na koji možemo da sprečimo da se zarazimo. Često čujem komentare da smo dosadni jer stalno jedno te isto povaljamo da se nose maske, peru ruke i drži fizička distanca, ali te mere zaista spašavaju živote. U jednom momentu je ovaj virus bukvalno zaustavio ceo svet. Mnoge zemlje su se u nekom trenutku odlučile za konzervativniji pristup i ograničavanje kretanja u cilju smanjenja rizika prenošenja virusa. Mi smo takvom merom uspeli da sačuvamo živote naših najstarijih sugrađana koji su u najvećem riziku za nastanak komplilacija i smrtnih ishoda ukoliko dođe do infekcije. Takođe u tom vremenskom period smo ojačali kapacitete našeg zdravstvenog sistema, pripremili privremne bolnice, izgradili nove laboratorije i nabavili testove. Veliki uspeh je to što je tako ojačan kapacitet našeg zdravstvenog sisitema mogao da izdrži porast opterećenja obolevanjem koji smo imali u jednom momentu. Videli smo da to u mnogim visko razvijenim zemljama Evrope nije bio slučaj…

NEMA TRANSMISIJE VIRUSA U ŠKOLAMA!

Da li ste zadovoljni odgovornošću građana u borbi protiv korona virusa?

-Naučili smo da u borbi sa ovim nevidljivim neprijateljom moramo biti složni, odgovorni i disciplinovani. Ove reči sam već nekoliko puta ponovila, ali one jesu suština. Bez toga nikada ne možemo biti dovoljno pripremljeni i ravnopravan protivnik korona virusu. Zbog toga iznova i iznova želim da ponovim- nosite maske, perite ruke, držite fizičku distance. I opiminjujte svoje najmilije ukoliko se desi da se ne pridržavaju ovih mera. To je najbolji način da im pokažete koliko brinete za njih i koliko ih volite. Naši najstariji sugrađani su se opet pokazali kao najodgovorniji i najsavesniji i od njih moramo da učimo. Ali napomenula bih da su se i naši mladi, deca školskog uzrasta pokazali kao deo populacije na koji možemo da se ugledamo i oslonimo. Prošlo je tri nedelje od početka školske godine a nadzor nad COVID-19 je pokazao da osim sporadičnih slučajeva obolevanja, nije došlo transmisije virusa u školskoj sredini. Nadamo se da će tako da se nastavi i u narednom vremenskom periodu.

KO SU HEROJI U BORBI PROTIV VIRUSA?

Koja je po Vama medicinska ustanova najviše bila na udaru od pojave korone u Srbiji?

–Svim zdravstvenim radnicima koji su se nalazili ili se trenutno nalaze na prvoj liniji odbrane, svim onima koji su svaki dan u kontaktu sa pacijentima sa COVID-19, svim onima koji se svaki dan bore da spasu ljudske živote, svim onima koji su sate i sate proveli obučeni u skafandere, svim onima koji su satima, danima, mesecima odvojeniod svojih porodica, odajem veliko priznanje i bezgraničnu zahvalnost.