Džon Leming iz sela kraj Glazgova u Škotskoj, uhapšen je posle utvrđivanja krivice za silovanje osamdesetogodišnje žene.
Leming je samo osam dana po izlasku iz zatvora napravio ovo krivično delo. Do starice je došao na ulazna vrata kuće, a onda ju je zamolio za čašu vode, pošto je navodno radnik na postavljanju kablova na ulici.
Nesrećna žena nije ni proveravala govori li Leming istinu, te ga je pustila u kuću i otišla u kuhinju. Tamo je skočio na nju i oborio je na pod.
Stavio joj je krpu oko usta i skinuo. Tokom silovanja, Leming je nekoliko puta rekao da ga starica podseća na njegovu baku.
“Isto se batrgaš i isto širiš noge”, rekao je odvratnim tonom Leming.
Kada je napustio njenu kuću, posle samo dva časa uhapšen je. Posle odlaska na sud, izrečena mu je kazna od osam godina zatvora.
Emira Duraković iz Bugojna u BiH, majka Adisa i Harisa Durakovića i supruga Hajrudina koji su u sedam dana preminuli od posledica koronavirusa, u sredu je iz bolnice u tom mestu otpuštena na kućno lečenje.
Kako je za Avaz ispričao Emirin dever Kemal Duraković, kada su joj kazali za smrt sinova, ona je kazala da je to predosetila.
“Treći sin Džemal se spremao da joj to saopšti, ali je ona njega upitala je li istina da joj sinovi nisu izdržali. Rekla je da je predosećala da nisu izdržali“, kaže Kemal Duraković.
Kako je kazao za ovaj portal, nikada mu život više neće biti isti.
“Ovo ne bih poželeo ni najgorem neprijatelju“, kazao je Duraković.
Podsetimo, u sedam dana od posledica koronavirusa preminuli su braća Adis i Haris i njihov otac Hajrudin Duraković.
Saobraćajna nesreća se desila pre skretanja ka Aerodromu Nikola Tesla
Na auto-putu od Beograda ka Zagrebu večeras je došlo do teške saobraćajne nesreće u kojoj su se sudarili kombi sa sedam putnika i kamion.
Saobraćajna nesreća se desila pre skretanja ka Aerodromu Nikola Tesla, a svedoci su potvrdili da je kombi smrskan do pola.
Kako se saznaje, kombi se kretao u pravcu ka Zagrebu a pretpostavlja se da se zakucao u kamion koji se kretao, ali verovatno malom brzinom.
Prema nezvačnim informacijama, na licu mesta stradali su vozač i suvozač kombija a jedna žena je teško povređena i hitno je prevezena u Urgentni centar na odeljenje za reanimaciju.
Četvoro putnika je povređeno i bili su zarobljeni u kombiju do dolaska vatrogasaca.
Saobraćajka se desila pre skretanja ka Aerodromu Nikola Tesla
Na auto-putu od Beograda ka Zagrebu večeras je došlo do teške saobraćajne nesreće u kojoj su se sudarili kombi pun putnika i kamion. Prema nezvaničnim informacijama, dvoje ljudi je poginulo.
Vatrogasci su odmah izašli na lice mesta, kako bi isekli vozilo i iz njega izvukli povređene, koji su praktično zarobljeni.
Kako nam je rečeno u Hitnoj pomoći, saobraćajka se desila u 22.38 pre skretanja za Aerodrom Nikola Tesla.
– Pet ekipa hitne pomoći je trenutno na terenu, prevoze povređene u Zemunsku bolnicu i Urgentni centar – rečeno je.
Na autoputu u pravcu ka Zagrebu stvorile su se velike gužve i kolona vozila je duga oko tri kilometra
Devojčica koja je sa 13 godina ostala trudna i tvrdila da je otac desetogodišnji dečak, rodila je ćerku Emiliju u avgustu
Darija Sudnišnikova (14) iz Rusije, koja je tvrdila da očekuje bebu sa 11-godišnjim Ivanom, prvi put je javno progovorila o navodnom silovanju. Svoju priču objavila je na Instagramu jer želi da zaradi novac da izdržava svoju porodicu.
Devojčica je ispričala da ju je silovao 16-godišnji dečak iz grada u kom je ranije živela.
A DNK analiza je pokazala da je on otac Darijinog deteta.
Darijina majka Elena rekla je za Rtl.de da su psiholozi obavili razgovor sa devojčicom kako bi pokušali da utvrde da nije sve izmislila jer je 16-godišnji dečak sve poricao i ćutao. Kako kaže majka, stručnjaci su rekli da je Darija normalna i da nije ništa izmislila.
Devojčica koja je sa 13 godina ostala trudna i tvrdila da je otac desetogodišnji dečak, rodila je ćerku Emiliju u avgustu.
Kasnije je priznala da Ivan ipak nije otac, već dečak od 16 godina koji ju je navodno silovao.
Bez obzira na to što jedanaestogodišnji dečak nije otac, on je obećao da će sa Darijom zajedno da podiže Emiliju.
R.D. uhapšen je zbog sumnje da je saučesnik u ubistvu kanadske državljanje Ljiljane Simić (54), čije je zapaljeno telo pronađeno u Herceg Novom.
Nezvanično su saopštili izvori iz istrage, navodeći da tragaju za direktnim izvršiocem Z.M. iz Herceg Novog.
Beživotno telo Simićeve, koja je nestala 6. septembra u Kotoru, pronađeno je sinoć u hercegnovskom selu Mokrine.
Iz Uprave policije je danas nezvanično rečeno da je identifikacija u toku.
– Sa velikim stepenom verovatnoće radi se o licu koje je nestalo u Kotoru – saopštili su iz MUP-a.
Zbog ubistva te 54-godšnjakinje policija je Višem državnom tužilaštu podnela krivičnu prijavu protiv dve osobe.
– Na licu mesta je izvršen uviđaj kojim je rukovodio državni tužilac Višeg državnog tužilaštva. Identifikacija je u toku sa velikim stepenom verovatnoće da se radi o licu koje je nestalo u Kotoru. Policija je državnom tužiocu u Višem državnom tužilastvu u Podgorici podnela krivičnu prijavu protiv dva lica zbog sumnje da su izvršila krivično delo ubistvo – saopšteno je nezvanično iz policije.
Nekoliko sati nakon tragedije, zagrebački vatrogasci stigli su na mesto zločina kako bi iz dvorišnog dela zgrade izvukli telo muškarca
Muškarac (42) koji je u stanu oštrim predmetom usmrtio brata (44), a potom je 18. septembra počinio samoubistvo skokom sa balkona na drugom spratu zgrade u zagrebačkom naselju Savice, ranije je u tom istom stanu ubio i majku.
Nekoliko sati nakon tragedije, zagrebački vatrogasci stigli su na mesto zločina kako bi iz dvorišnog dela zgrade izvukli telo muškarca.
Policija je danas objavila da nisu sigurni kad je 42-godišnjak ubio brata. Postoji mogućnost da ga je ubio dan ili dva ranije da bi se u petak bacio s balkona i tako počinio samoubistvo.
– Između 16. i 18. septembra, od 7 do 15 sati na Trnju u Ulici Vladimira Ruždjaka, 42-godišnjak je u stanu oštrim predmetom usmrtio 44-godišnjaka, a nakon čega je 18. septembra počinio samoubistvo skakanjem s visine. Tela su prevezena na Zavod za sudsku medicinu i kriminalistiku – saopštila je zagrebačka policija.
Ubio majku, pa se nagodio sa sudom
Isti muškarac koji je u petak ubio brata, u februaru 2014. godine nožem je u stanu ubio majku. Zločin je otkriven tek sledećeg dana kad je brat ubice došao u stan, zabrinut jer se on i majka nisu javljali. No tada se nakon ubistva nagodio za kaznu od šest godina zatvora jer je bio smanjeno uračunljiv.
– Ja sam bila u apsolutnom šoku kad su ga pustili. Nisam mogla da verujem kakvo je to pravosuđe koje pusti čoveka nakon što zakolje svoju mamu. Strašno, ali ne čudi me što je ubio i brata, ne znam samo šta je radio kod njega – kaže jedna od šokiranih komšinica.
Muškarac (42) pušten je na slobodu prošle godine i brat kojeg je ubio mu je bio staratelj jer je proglašen neuračunljivim. Sud je dosudio da se vrati da živi sa bratom u stan u kojem je ubio majku.
Imajmo dobre želje za sve i svakog. Pokušajmo koliko do nas stoji da hrabrimo i podižemo jedni druge.
Manastir Tumane, Foto: Privatna arhiva
O Manastiru Tumanu do sada smo mnogo pisali sa željom i iskrenom ljubavlju da našim čitaocima predstavimo jedan od poznatijih i posećenijih manastira u Srbiji. Evo nas ponovo na tom svetom mestu, i to baš uoči današnjeg praznika Svetog arhangela Gavrila, kome je ovaj manastir posvećen.
Sve je tiho i molitveno, čuje se život prirode i oseća se kako nemerljiva duhovna snaga svetinje, koja je svakako najvažnija, tako i lepota sveukupnog ambijenta. To je zaista posebno mesto i valja ga videti i doživeti!
Igumana Dimitrija zatičemo kako sa bratstvom priprema ramove za košnice. Nezaobilazna tema razgovora je pandemija koronavirusa, koja je poremetila tok života u celom svetu, pa i u Crkvi.
– U manastiru se normalno živi i funkcioniše. U ovim okolnostima u kojima se nalazimo i mi, a i čitav svet, trudimo se da ostanemo dosledni svom zvanju. Bogosluženje se neometano obavlja, kao i poslušanja. Sve je tiho i spokojno, naroda nema jer se ljudi, što je dobro, pridržavaju preporuka i mera zdravstvene zaštite, čime pokazuju odgovornost i prema sebi i prema drugima – kaže iguman Dimitrije. Na pitanje da li su se navikli na neobičnu tišinu, s obzirom na mnogobrojni narod koji u redovnim prilikama posećuje manastir, iguman odgovara:
– Zaista, ovih dana vanrednog stanja u Tumanu je drugačije. Tu su samo monasi i monahinje, naroda nema. Veliki je post, dugačka su bogosluženja, a i vreme je prolećnih radova, pa nema prostora za dokolicu. Jedni su u kuhinji, drugi na ekonomiji, treći pripremaju ramove za košnice i tako redom. Istinski monaški uslovi. U ovom iskušenju se trudimo, a na to pozivamo i narod, da blagodarimo Bogu za sve i da ga molimo da izlije milost svoju. Da pomogne obolelima, ukrepi lekare, osnaži zdrave i sve nas blagoslovi trpljenjem, ljubavlju i smirenjem. Evo prilike da se preispitamo i ispravljamo na dobro. Sada je najvažnije da se usled okolnosti pokažemo delatnim hrišćanima. Umnoživši dela milosrđa imajmo veliko usrđe ka molitvi i dobre želje za sve i svakog. Pokušajmo koliko do nas stoji da hrabrimo i podižemo jedni druge. Dolazi Vaskrs, praznik nad praznicima, radujmo se večnoj pobedi života nad smrću i ovo sve će, daće Gospod, što pre proći.
Manastir Tumane, Foto: Privatna arhiva
Na stranici manastira objavljena su i mnoga nova svedočenja čuda svetitelja.
– Zaista, duboka je tajna odnosa tumanskih svetitelja Zosima i Jakova sa Bogom i vernim narodom. I u ove dane, kada nema ljudi u Tumanu, svetitelji teše, krepe, blagosiljaju, čuju molitvu naroda. Među svedočenjima ovih dana najbrojniji su primeri dobijanja poroda. To je znak da nas Bog ne ostavlja, da je sa nama i da u znaku vaskrsne radosti Život ima poslednju reč. I ovo iskušenje će proći, zasijaće uteha i bolji dani, naše je da iz svega izađemo kao ljudi svesni svoje odgovornosti i svetloga obraza – kaže iguman i za kraj razgovora poručuje:
– Budimo jedni uz druge, pomozimo se međusobno, pokažimo se u izolaciji crkvom na delu, živom i nepokolebljivom, uvek u istinskoj službi Gospodnjoj. Svetitelji su tu i čuju molitve svih, a kad sve ovo prođe, čekaju vas sve sa radošću. Samo napred, hrabro, Hristos je vaskrsao za svakoga od nas. Nema mesta strahu, već samo odgovornosti i trpeljivosti i sve će dobro biti.
Manastir Tumane, Foto: Privatna arhiva
Tri čuda u jednom danu
Radi utehe i ukrepljenja, iguman je sa našim čitaocima podelio nekoliko novih svedočenja po kojima ćete videti i razumeti da se svetitelji mole za nas i da nas Bog čuje i uslišuje:
1. Daće Bog da prođu ova teška vremena i da opet dođemo u manastir da bismo se poklonili moštima Svetog Zosima i Svetog Jakova i od srca im se zahvalili. Supruga i ja smo čitali o velikoj svetinji Manastiru Tumanu i bez imalo razmišljanja pre pet meseci smo došli. Stigli smo rano, obišli isposnicu, bili na Svetoj liturgiji i molitvi. Supruga je sada u trećem mesecu trudnoće. Želim sa vama da podelim ovu lepu vest i opet ću vam doći. Hvala Svetom Zosimu i Svetom Jakovu i svima vama u prelepom manastiru. Bog vam pomogao. Mnogo pozdrava.
Slavko i Dijana Maksimović, Kosovska Mitrovica
2. Suprug i ja smo tri godine u braku i željno smo iščekivali dete. Kod vas u manastiru bili smo 4. oktobra 2019. i očitana nam je molitva za porod. Uz Božju pomoć i tumanskih svetitelja očekujemo porod. Nemamo šta drugo kazati osim – od srca vam hvala. Ne mogu vam opisati našu sreću. Večno ćemo biti zahvalni svetiteljima.
Vedran i Aleksandra iz Švajcarske
3. Posle šest i po godina čekanja na porod, čuvši za Manastir Tumane odlučili smo da ga posetimo. Verujući u čuda Svetog Zosima i Svetog Jakova, u manastir smo došli početkom oktobra 2019, bili na molitvi i molitva nam je uslišena, a 15. marta 2020. Saznala sam da sam trudna. Hvala Bogu i tumanskim svetiteljima.
Željka i Vaso Ignjatić iz Trebinja
Dođite s verom u srcu: Iguman Dimitrije, Foto: privatna arhiva
Dete isceljeno od alergije
Htela bih da posvedočim o isceljenju koje se dogodilo mojoj ćerkici Hristini (dve godine) nakon posete manastiru, prisustvovanju Svetoj liturgiji i čitanju molitve za zdravlje. Devojčica je od rođenja imala ozbiljnu alergiju na kravlje mleko i mlečne proizvode, tako da sam strogo vodila računa da ne dođe u kontakt sa njima (dešavalo se da ima reakciju i ako dodirne jogurt, pavlaku, pocrveni odmah, gušenje je imala ako pojede nešto mlečno). Suprug, moja majka i ja smo oktobra 2019. došli u manastir. Bila je nedelja, prisustvovali smo Svetoj liturgiji i čitanju molitve. Nakon povratka, dete sam pomazivala uljem svetitelja svako veče i pila je svetu vodu sa izvora Svetog Zosima. Od januara ona jede sve mlečne proizvode i nema nikakvu reakciju, alergija se izgubila. Hvala Gospodu i svetiteljima što su uslišili naše molitve.
Sela je u taksi i nadala se da će videti nešto drugo, a dogodilo se ono što je najmanje očekivala
Najgore je kad se u braku izgubi poverenje u partnera i kada mu se svaki potez koji napravi od straha meri i po nekoliko puta analizira.
Svetlana Kalinskaja (44) iz ukrajinskog grada Harkova podelila je svoje iskustvo na Fejsbuk grupi “Bila sam prevarena” u nadi da će drugim ženama otvoriti oči i skrenuti im pažnju da se muškarci ne švalerišu baš uvek kad pomisle na to.
Svetlana je primetila kod supruga Romana (53) da je postao hladan i odsutan u poslednje vreme, iako nije bilo razloga za to. Oduvek joj je bio privržen iako je imao brak pre nje. Nažalost, u tom braku imao je i sina koji je poginuo sa 17 godina u saobraćajnoj nesreći.
Roman nikad nije želeo da govori o tome. Trudio se da prošlost ostane prošlost, u čemu je uspevao. Do skora.
Nakon što se otuđio, Roman je počeo Svetlanu da izbegava i u krevetu. Paralelno s tim, krenuo je da izlazi svako veče govoreći joj da mu prijaju šetnje. Nije joj rekao pravi razlog i ona je “namirisala” da je vara.
Jedno veče krenula je da ga prati. Menjao je autobus dva puta i otišao bar 20 kilometara od kuće. Ona ga je pratila u taksiju. Ništa joj nije bilo jasno. A onda joj je sinulo kada je u 22 časa uveče izašao ispred jednog groblja.
Roman je išao kod sina na grob i pričao s njim. Bilo mu je teško. Svetlani još teže. Brzo se vratila kući, plačući u taksiju. Kako bi bila sigurna da je groblje u pitanju, pratila ga je četiri dana kasnije i ponovo je išao tamo.
Na kraju je uspela da ga otvori. Priznao joj je da ga je jako pogodila priča koju je čuo na televiziji o pogibiji nekog mladića. Priča mu je otvorila stare rane i morao je da se nekoliko puta “vidi” sa sinom na groblju. Kao muškarac sa Istoka Evrope, bilo mu je ispod časti da ženi prizna da mu je teško i da pada u depresiju.
Svetlana mu je pružila ruku i u narednom periodu mu je pomogla da se vrati na stari put, iako je za svaki slučaj ostala malo i na oprezu oko toga da li je samo to u pitanju kod Romana. Na Fejsbuku je napisala da je bila prevarena, ali ne bukvalno, već je samu sebe navela na pogrešne zaključke i misli.
“Nisi ti kriva. Čim počnu da se ponašaju drugačije, mi uvek pomislimo da nas varaju. Krivi su što ćute i ne otvaraju nam se. Pravilno si postupila, i ja bih ga pratila”, napisala je jedna žena na grupi.
Savkovići u danu operu pet mašina veša, dok na hranu potroše bar 50 maraka, ali te brojke u domu ove porodice samo su suvoparne činjenice.
račni par Slavica i Dejan i njihovo osmoro dece naučiće vas da pravi život ne gledate kroz račune i troškove, već vrijeme provedeno sa svojim najbližima.
A okupiti na jednom mjestu ovako brojnu porodicu zaista je teško. Kada u kući imate osmoro djece, školarce u smjenama koji žure za svojim obavezama, kada vodite privatni posao, zajednički trenuci prava su rijetkost i baš zato Savkovićima dragocjeni.
Samo zbog ekipe Srpskainfo ova desetočlana familija na momenat je zaustavila sve dnevne poslove kako bi nas dočekali i ugostili u svom domu u Derventi. Nasmijani, zdravi i vrijedni, najstariji srednjoškolci Jovan i Ana, osnovci Pavle, Marija, blizanci Miloš i Lazar, Vasilije i najmlađa, petogodišnja Milica, pravi su ponos roditeljima.
– Mi smo navikli da nas je puna kuća, ovdje nema muških i ženskih poslova, svi sve radimo i, što je najvažnije, volimo da se družimo – tako Savkovići opisuju svoj život, za mnoge u današnje vrijeme nepojmljiv, a njima jedini ispravan.
Sve “pod konac”
Kada u tako brojnoj familiji vidite da su dio porodice još i razigrani kućni ljubimci, psi, mačke, čak i ribice, sasvim sigurno znate da ljubavi i pažnje ovde ima „na izvoz“. Dvorište prepuno cvijeća i zelenila, kuća kao pod konac, ako postoji neki recept za skladan život i brak onda Slavicu i Dejana moramo pitati da s nama podijele svoju tajnu.
FOTO: ALEKSANDAR GOLIĆ/RAS SRBIJA
– Ne samo što smo supružnici, mi smo najbolji prijatelji. I nakon 20 godina braka ja jedva čekam kada će on doći kući. Volimo da provodimo vrijeme zajedno, lijepo funkcionišemo, kao kada smo se zabavljali. Svima bih poželjela ovakvog supružnika i ovakvu porodicu. Sva djeca majci su draga, svako ima svoje mjesto, preponosna sam na njih i ako nastave da budu kao što su sada, srce mi je puno – uz osmijeh priča Slavica, koja bi, i da može birati, u životu sve isto ponovila.
Porodični posao
Domaćin Dejan još kao mladić nastavio je, i s godinama usavršio, porodični posao. Savkovići danas drže jednu od većih roštiljnica u gradu, bave se proizvodnjom kora za pite, a nedavno su se odvažili i da otvore uzgajivačnicu pasa. Kada se čak 20 ruku udruži, sve se može stići. Vrijednu porodicu zna cijela Derventa, a šira javnost čula je za njihovu priču nakon što im je nedavno u posjeti bila predsjednica Srpske Željka Cvijanović.
Tatin zamjenik, najstariji i najodgovorniji Jovan, prva je ispomoć u roštiljnici još od osnovne. Sada učenik četvrtog razreda Ekonomske škole, najmanje boravi u kući, jer nakon nastave radi u restoranu. Na posao stiže i godinu dana mlađa Ana, mamina desna ruka i uzdanica u odgoju mlađih. Pavle ide u osmi razred, obožava i trenira fudbal, a nakon što se najstariji brat „zaposlio“ preuzeo je obavezu da redovno kosi dvorište. Marija – šesti razred, pronašla se u rukometu, a devetogodišnji blizanci Miloš i Lazar upisali su muzičku školu. Vasilije, koji ide u drugi razred, oduševljeno nam je pokazao kako vozi nove rolere, a saznali smo još da voli tenis i da bi, kada poraste, htio da bude sveštenik. U školu će dogodine i malena Milica, mezimica cijele porodice. Boravak napolju, skakanje na trampolini, vožnja biciklom, zajedničke igre, tako se najmlađi druže; gledanje mobilnih telefona za njih nije opcija.
Na naše zapažanje da se među njima ne vidi nervoza svojstvena mnogim modernim familijama, u šali dobacuju: “To je zato što imamo goste”.
– Naravno da bude galame kao i u svakoj porodici, ali generalno živimo bez vike, plača, ljubomore. Ljudi se danas ne mogu dogovoriti kada ih je dvoje u kući, ali mi se svi lijepo organizujemo, živimo od svog rada, završimo sve obaveze i opet imamo slobodnog vremena za nas. Evo, i ovaj razgovor s vama je naše slobodno vrijeme kada se družimo i pričamo – dodaje otac Dejan.
Odgoj u duhu pravoslavlja
I pored toga što imaju roštiljnicu, na njihovoj trpezi se ipak nađe mnogo zdravija, mamina kuhinja. Porodica zajedno stigne objedovati jedino nedjeljom, nakon jutarnje liturgije.
– Neki kažu da postavljaju slavus dvadesetoro gostiju, a nama je slava svaki dan, dok za nas desetoro pripremimo dva obroka. Ali, mi ne znamo za drugačije, navikli smo da kuvamo velike porcije i čim nekoga nema, kada djeca odu kod babe i djeda, to se odmah osjeti – priča Dejan.
Ovaj bračni par djecu odgaja u duhu pravoslavlja. Najvažnije im je da izrastu u čestite i poštene ljude.
– Bilo bi nam, naravno, teško da suprug i ja sve sami obavljamo, da moramo za djecom sklanjati razbacanu odjeću i stvari, ali oni su odmalena učeni da sve to sami rade, da pomažu, slože garderobu, svoju obuću, sobu, da usisaju. Nije to veliki i težak posao. Ljudi se tome čude, ali mi ne smatramo da je to neko maltretiranje djece, već da takve stvari trebaju znati. Ja bih bila najsrećnija da oni u životu ne moraju ništa raditi, ali neka znaju. I da se sutra nešto desi, da nas dvoje, ne dao bog, više ne bude, sigurna sam, jer znam da Jovan i Ana mogu sami ostati – kaže majka Slavica.
Neizreciva bol
Tako su vremenom, od komentara da takvo vaspitanje ne valja, došli do toga da im ljudi sada govore: „Lako je vama, vaša djeca sve rade“. Ko bi narodu ugodio, taj se nije rodio.
Slavica je nekada maštala da ima četvoro djece. Ipak, ni sanjala nije da će imati ovoliku porodicu.
– Imali smo tu sreću da nam nijedno dijete nije imalo grčeve kao beba, već od drugog mjeseca oni bi cijelu noć prespavali. Nisu bolešljivi. Kada smo trebali dobiti blizance, što smo žarko željeli, mnogi su nas strašili kako ćemo to iznijeti pored već četvoro djece, ali njih dvojica su možda bili i najbolji. Nismo ih morali hraniti i presvlačiti u isto vrijeme; bukvalno kad jedan zaspi, drugi se probudi. Možda se mi, u suprotnom, ne bismo odlučili na toliku porodicu, i zato potpuno razumijem druge ljude koji su po cijelu noć budni jer im dijete plače – pripovijeda ona.
Veliku tragediju, nažalost, mladi supružnici doživjeli su na početku braka, kada im je prvo dijete, kojem su se toliko radovali, preminulo po rođenju. Iz neizrecive boli, vremenom se javila ta želja da imaju djece, koliko god budu mogli. Tako je, priča ova majka, i bilo. Iznijela je sedam trudnoća i nakon operacije štitne žlijezde spakovala krevetac.
Podrška
Kao što veliku podršku pružaju svojoj djeci, tako su i sami imali ogromnu podršku roditelja u svojoj želji za velikim potomstvom.
– Vjerujem da je majci svaki put bila briga kako ćemo, ali nikada to nije pokazala da nas obeshrabri. Dobili smo njihovu podršku i kada smo se kao mladi uzeli. Kada bi nama Jovan sada u ovim godinama rekao da se ženi, stala bih uz njega, ali moram priznati da bih se brinula kako će – iskreno govori Slavica.
Odricanja definitivno ima, ni finansijski nije uvijek lako, ali kada pored sebe vidiš bistru i dobru djecu, znaš da se sve to isplatilo. Šta im ipak najviše nedostaje?
– Nemamo godišnje odmore, za dvadeset godina samo smo dva puta bili na godišnjem, dok su najstarije dvoje djece bili mali. Živa smo duša, naravno da nam da to fali. Ipak, teško je kada imaš svoj posao, sve to ostaviti da bi otišao na odmor. Ali, znamo mi sebi napraviti ugođaj, često odemo na vikendicu, tamo imamo voćnjak, orahe, lješnike, zaista uživamo – zagrljeni poručuju Slavica i Dejan.
Predivnoj familiji Savković redakcija Srpskainfo želi mnogo uspjeha i lijepih trenutaka i u budućnosti.
NIJE SRAMOTA RADITI
– Djecu učimo da nije sramota raditi, sramota je samo ukrasti i slagati. Bodrimo ih da budu ono što žele, koje god to zanimanje bilo, ali i da se trude da u poslu koji izaberu budu najbolji – ističe otac Dejan.
