Od početka školske godine u 13 beogradskih osnovnih škola prijavljeno je 16 slučajeva zaraze virusom korona, a epidemiolog i član Kriznog štaba Predrag Kon kaže da situacija nije zabrinjavajuća, da se sve drži pod kontrolom i da u ovom trenutku nema nijednog razloga da se škole zatvaraju.
Kon za Tanjug kaže da u srednjim školama u Beogradu nije bilo prijava pozitivnih na koronavirus, dok je u osnovnim školama uglavnom reč o pojedinačnim slučajevima.
“U jednoj školi imamo slučaj brata i sestre, jedno dete je zaraženo, a drugo je zbog toga u kućnoj izolaciji. U drugoj školi je moguće da je došlo do prenošenja u okviru same grupe gde je dvoje zaraženih učenika, dok su u ostalim školama pojedinačni slučajevi”, rekao je Kon.
Napominje da je cilj da se spreči prenošenje virusa i otkriju oboleli sa najblažim tegobama i upozorava na to da dolazi period sezonskih respiratornih infekcija kada se blage forme Kovida19 neće gotovo ni razlikovati od drugih respiratornih oboljenja.
“Zato svako dete koje ima bilo kakve respiratorne tegobe ili znake infekcije treba da ostane kod kuće, a roditelji treba da se ponašaju kao da je u pitanju kovid”, navodi Kon.
Upitan da li je posle dve nedelje škole zadovoljan rezultatima koje daju mere, Kon kaže da bi bio zadovoljan da virusa uopšte nema, ali da je sadašnja situacija prihvatljiva.
Mišljenja je da u ovom trenutku nema nijednog razloga da se škole zatvaraju i napominje da je sistem napravljen tako da je svaka grupa jedinica za praćenje i da to funkcioniše.
Đaci, škola, korona, Foto: Alo.rs
“Ali, ako se grupe budu slale na online nastavu i to dostigne procenat koji ograničava normalno funkcinisanje, sigurno će se reagovati. Očekujem da će pre svega reagovati Ministarstvo prosvete, jer smo mi kao zdravstveni sistem nadzora sve obezbedili da škole, kao kolektovi u kojima je najveća mogućnost prenošenja, ipak ne budu toliko rizična mesta”, napominje Kon.
Primećuje da na društvenim mrežama mnogi komentarišu da nastavu u školama treba obustaviti i potpuno preći na online, ali smatra da duboko greše i da nema ničeg boljeg od direktne komunikacije i učenja.
“Ovo će još trajati, neka niko ne misli da će se brzo završiti, trajaće možda i godinama, iako ne u ovom intenzitetu. Kada se pojavi vakcina, ona će dati svoje koristi, ali ne može se očekivati da će od vakcine to prestati”, naglašava Kon.
Svi znamo da školarci često umeju da nas nasmeju odgovorom na pitanja iz domaćeg zadatka.
Dokaz za to je i ovaj primer koji dele ljudi na društvenim mrežama. Jedan osnovac rešio je zadatak na svoj način i za to dobio komentar od učiteljice, ali i poene!
Nije poznato da li je samo hteo da bude duhovit, ili je samo bukvalno shvatio zadatak, ali je svakako nasmejao one koji su pročitali njegovo rešenje.
ŠKOLARCI u ruskom gradu Jefremovu, nedaleko od Tule, pozvali su policiju nakon što su videli pijanu majku koja pokušava da gurne kolica sa bebom uz rampu za skejtbord
Na društvenim mrežama se pojavio i snimak tog bizarnog događaja, i vidi se žena koja se tetura i pada na pod, sve vreme ugrožavajući sopstveno dete, piše Raša Tudej.
Komentari na društvenim mrežama sugerišu da je žena bila u alkoholisanom stanju, tačnije da je popila najmanje dve litre piva pre nego što je odlučila da svoje najmlađe dete odgura do lokalnog skejt parka.
Na početku video snimka majka ubrzava i zabija se u podnožje rampe, a zbog zaleta kolica su se prevrnula i devojčica je gotovo ispala da beton.
Nakon što je smirila uplakano dete, žena pokušava da se po drugi put neuspešno popne uz rampu, sa istim rezultatom.
Izveštaji sugerišu da su lokalne vlasti nakon što je snimak isplivao pokrenule istragu zbog ugrožavanja deteta.
Neki ljudi se rode sa polupunom čašom i ja imam sreću da sam jedna od njih
Glumica za “Super TV” priča o ulozi u seriji “Slučaj porodice Bošković”, sestri bliznakinji i odrastanju u prestonici nakon dolaska iz mirnog Kruševca.
Danas u moru uniformisanih, skoro identičnih likova, rođena Kruševljanka Nataša Marković zrači posebnom energijom. Od jeseni domaća publika će imati prilike da je gleda u seriji „Slučaj porodice Bošković“, gde igra suprugu Raše Bukvića. Zato smo je pitali koliko se pronašla u ulozi.
foto: Damir Dervišagić
– Pronašla sam sebe, ali i bližnje. (smeh) Uvek polazite od sebe, a onda se setite nekih situacija svojih roditelja, pa ih prepoznate. Glumci su posmatrači. Mi ih gledamo i trudimo se da ih razumemo i da opravdamo to što ti likovi rade.
Zračite pozitivnim duhom. Koliko vas je upravo to teralo dalje u nekim teškim životnim momentima?
– Neki ljudi se rode sa polupunom čašom i ja imam sreću da sam jedna od njih. Nije me život uvek mazio, borila sam se dosta. Jedna od borbi je bilo izboriti se za svoje mesto u ovom poslu. Nekako sam to naučila od malih nogu. Upisala sam fakultet 90-ih, tako da su to bila gadna vremena koja vas teraju dalje. S godinama verujem da se ljudi rode sa karakterom. Jeste da možeš da se menjaš, da budeš bolji prvo sebi, a onda drugima.
Koliko ste bili spremni na kompromise u životu, posebno u poslu, kada se sve vrti oko finansija?
– Apropo onih gadnih vremena u kojima smo živeli, to je celu našu generaciju naučilo da moramo da se borimo i moja teza je da budem najbolja što mogu da budem u svemu što radim. Trudim se da tom logikom idem kroz život i karijeru. Najbolje od tebe u datom trenutku. Kada tako razmišljaš, ne možeš kada legneš nešto sebi da zameraš. To je dobar lek za miran san.
Imate miran san?
– Ja sam insomničarka, ali dobro, nećemo o tome. To je malo nezgodno. Posebno kada moraš da se budiš rano.
Da li ste se navikli?
– Navikla sam se. Toliko je intenzivan ovaj posao, serija „Slučaj porodice Bošković“, da moraš uveče rano da legneš, jer valja sledeći dan nekako izdržati.
foto: Printscreen Youtube
Koliko ste uloga odbili? Da li ih je uopšte bilo?
– Jesam, nisam previše. Ne kajem se ni šta što sam radila, ali ni za ono što nisam. Smatram da sve ono što je bilo moje, meni je došlo i sve što nije bilo moje otišlo je od mene.
Imate sestru bliznakinju Oliveru, ali se dosta razlikujete, kako fizički, tako i karakterno.
– Dvojajčane smo i ceo život smo bile različite. Zapravo mi sebe doživljavamo kao dve različite osobe. Znam da je ona starija od mene 10 minuta. Išle smo u isti razred, sedele u istoj klupi, spavale u istom krevetu. Jedino smo u muzičkoj školi bile razdvojene. Ona je bila na gitari, ja na harmonici. Imamo naravno, bliskost sestrinsku, ali ne znam kako izgleda bliskost jednojajčanih blizanaca.
Dolazite iz Kruševca, grada koji je iznedrio mnoge glumce. Kakve vas emocije vežu za taj grad?
– Tamo postoji trg glumaca. Imaju fotografije svih naših velikih glumaca koje je Kruševac iznedrio i kada to vidim, mnogo mi je lepo. Ja sam imala lepo detinjstvo.
Da li je glumcu u pozorištu veći stres?
– Paralelno sam radila oba medija. Nema tu većeg ili boljeg stresa. U pozorištu kada pogrešite morate na licu mesta da se ispravite, a na TV stani, kamera, pa opet akcija.
Na oko pet godina zatvora (preciznije četiri godine i 11 meseci) osuđena je 47-godišnja majka koja je počinila dva kaznena dela nad vlastitim dečakom.
Ona je osuđena zbog silovanja deteta koji je imao nepunih osam godina i desetak godina kasnije za polno uznemiravanje istog deteta koje je tada imalo više od 15 godina.
Slučaj je otkriven 2018. godine, kada je “majka iz pakla” završila u istražnom zatvoru na 50 dana.Kada je izašla iz zatvora, određena je mera opreza zabrane kontaktiranja sa sinom.
Ubrzo je podignuta optužnica, a danas je Županijski sud u Splitu osudio 47-godišnjakinju prvenstveno na osnovu psihološkog veštačenja.
Kako za krivična dela nije bilo neposrednih očevidaca, tek nekoliko posrednih svedoka, ključnim su se pokazali razgovori veštaka s traumatizovanim mladićem.Stav veštaka, koji je sud prihvatio, je da su se grozne stvari zaista odigravale, kao i da ništa nije izmišljen.
Opis zločina u presudi je šokantan.
Prema presudi, prva zlostavljanja događala su se 2007. i 2008. godine kada je dečaku, uprkos njegovom negodovanju i odgurivanju, skidala odeću i stavljala njegov polni organ u usta.
Desetak godina kasnije, tokom proleća i leta 2018. godine, u desetak navrata ga je prisilila na polne odnose, preteći da će ga fizički kazniti, ali i da će ga oterati iz porodičnog doma.
Iako nije bila na objavi presude, tokom suđenja se branila izjavama kako je sve izmišljeno, odnosno kako je sina na sve nagovorio njen bivši suprug od kojeg se razvela pre 15-ak godina.
Srbija je spasila Sofiju Markuljević. I svi osećamo neopisivu sreću i ponos jer smo pokazali da dečiji život nema cenu. A sada to ponovo možemo da osetimo i zbog male Lane Jovanović. Na pola smo puta da prikupimo sav iznos koji je potreban da ova devojčica primi lek jer boluje od spinalne mišićne atrofije tip 1.
Mala Lana je pre nekoliko dana primljena u bolnicu jer joj se stanje pogoršalo.
Snage joj ponestaje, mišići se “gase”. Jedina nada je, i dalje, lek koji sa lečenjem košta oko 2,4 miliona dolara, isti onaj koji je dobila i mala Sofija Markuljević.
Do sada je prikupljeno 1,2 miliona dolara što je objavljeno na Instagramu.
– Veliko hvala svim ljudima koji su se uključili i pomogli!!! Hvala za sve bazare, za sve turnire, koncerte, karnevale. Hvala za svaku uplatu, za svaki sms. Hvala za podršku koju nam pružate! Hvala, jer vi ste ti koji našoj Lani daju šansu da ima bolji život!!!
Večno smo vam zahvalni na humanosti, jer lavina koju smo svi zajedno pokrenuli, neprocenjiva je. Budi nam nadu i daje šansu. NE ODUSTAJTE OD LANE SAD KAD SMO JOJ NAJPOTREBNIJI!!! PUN GAS DO CILJA!!!
USPEĆEMO ZAJEDNO! – piše na Instagram profilu Za Laninu životnu bitku.
I da, uspećemo zajedno jer smo to već uradili. I možemo opet.
Spinalna mišićna atrofija je retka, ali progresivna i smrtonosna neuromišićna bolest. Deca sa SMA se rađaju bez SMN1 gena, a bolest se manifestuje postepenom, ali progresivnom atrofijom mišića i gubitkom osnovnih životnih funkcija, kao što su hodanje, varenje hrane, gutanje i disanje.
SMA ne utiče na mozak i kognitivne funkcije. Štaviše, istraživanje je utvrdilo da su oboleli često natprosečne inteligencije i veoma druželjubivi. SMA je broj jedan genetski ubica dece do dve godine starosti.
Da se ovo ne bi desilo Lana treba da primi Zolgenesmu koji košta 2,4 miliona dolara.
Kako pomoći Lani
Slanjem SMS poruke: Upišimo 808 i pošaljimo SMS na 3030
Slanjem SMS poruke iz Švajcarske: Upišimo human808 i pošaljimo SMS na 455
Uplatom na dinarski račun: 160-6000000069907-42
Uplatom na devizni račun: 160600000006991130 IBAN: RS35160600000006991130 SWIFT/BIC: DBDBRSBG
Gornji Milanovac se digao na noge zbog saznanja o Anikinoj teškoj bolesti. Borba djevojčice za dug i lijep život postala je glavna tema.
otografije dijeteta, riječi njene majke, navodi o tome kroz šta porodica prolazi, njihovi pokušaji, strahovi i nade, našli su mjesto na društvenim mrežama i u razgovorima iskreno potresenih Gornjomilanovčana. Neki od njih su prvi put čuli da postoje djeca čije ozdravljenje košta 2,1 miliona evra i to ih je mnogo zaboljelo.
Tako su krenuli pozivi u pomoć. Neki su kucali poruke i apelovali na druge da ih kucaju. Neki drugi su uplaćivali donacije, neki treći, pravna lica, nudili su svoje usluge i proizvode u zamjenu za uplatu na račun djevojčice, neki su pravili maske sa Anikinim imenom i podsjetnikom: 858 na 3030. Djeca su prodavala kokice i crteže, a jedan mladić riješio je da istrči polumaraton noseći majicu sa Anikinim likom.
Nikola Veljović (24), rekreativac i humanitarac, smislio je način da pomogne stavljajući snagu svog tijela na licitaciju.
Kako je u razgovoru za Telegraf objasnio, predstoje mu dva polumaratona – u obližnjim Čačku i Kragujevcu. Prvi se održava 27. septembra, drugi sedam dana potom, 4. oktobra.
– Ideja je da to ljudi vide – rekao nam je navodeći da će obući majicu na koju bi – na 21 kilometar dugoj trasi – mogli obratiti pažnju svi koji do sada nisu čuli za Anikinu borbu.
Deset majica će, kaže, besplatno odštampati lokalna štamparija, a on se nada da će ih ponijeti još neko.
FOTO: NIKOLA VELJOVIĆ/FACEBOOK/SCREENSHOT
– Već su mi se pridružila dvojica trkača, a očekujem još bicikliste, planinare i druge aktivne ljude da se priključe – kazao je.
Kao član nevladine humanitarne organizacije učestovao je u realizaciji brojnih dobrotvornih akcija, ali ova koja predstoji i za njega je novina.
Kako kaže, ne zna šta će se desiti kada dođe na cilj i koliko će se novca sliti na račun bolesne djevojčice. Zato je osmislio i alternativu. Odlučio se da na humanitarnoj licitaciji na Fejsbuku prodaje kilometre. Šta to znači?
– Ako ljudi uplate poruku koja vrijedi 200 dinara, to će značiti da ja istrčim jedan kilometar za uplatioca. Ako se skupi 2.000 dinara, ja ću istrčati 10 km. Nebitno je da li na treningu ili na trci. Ako se uplati 20.000 dinara, ja ću istrčati 100.000 kilometara za tog nekog – rekao je navodeći da kilometar fiksno košta 200 dinara, te da broj kilometara nije ograničen.
Kazao je da svakog drugog dana pretrči 10-20 kilometara, pripremajući se za predstojeće trke, te da će uplaćene kilometre koji premaše dužinu polumaratona (21 km) istrčati na nekom od treninga.
– To će biti u neku ruku moja obaveza, da se odlučim ljudima koji su pomogli, da imaju neku motivaciju – objasnio je, piše Telegraf.
Kaže i da već sad želi da nastavi svoju misiju, te da će kasnije trčati za drugu djecu.
Anikina borba za dug i lijep život
Anika je rođena kao zdrava, jaka beba, sa snažnim refleksima i ocjenom deset. Bolje nije moglo biti.
Na pregledu, u petoj sedmici nakon rođenja, ljekar je testirao reflekse i roditelji su primetili da Anika ne reaguje onako snažno kao ranije. Nakon puno dana provedenih u bolnici i različitih dijagnostičkih pregleda – ultrazvuka mozga, magnetne rezonance, metaboličkih i genetskih analiza, Anika je dobila dijagnozu, za koju roditelji nikad ranije nisu čuli.
Rijetka, progresivna i terminalna neuromuskulatorna bolest sa kojom se rađa 1 od 10.000 beba – zove se spinalna muskularna atrofija, ili skraćeno SMA, tip 1. Većina ovih beba ne doživi svoj prvi rođendan. Drugi rođendan, gotovo nijedna.
SMA je rijetko oboljenje gdje tijelu nedostaje gen koji pravi protein koji motorički neuroni koriste kao hranu. Kako nemaju od čega da se hrane, ovi neuroni, koje prenose impulse ka mišićima, umiru. A mišići, pošto ne dobijaju signal da se pokreću, miruju i atrofiraju.
To počinje sa velikim grupama mišića kao što su ruke, noge, vrat, ali poslije nekog vremena atrofiraju i mišići za gutanje, kašljanje i disanje.
Anika je imala sreću, ako se to može reći za bilo koga sa ovom bolešću, da je rođena u vrijeme kada postoji nešto što može da se uradi. Od svog drugog mjeseca Anika prima Spinrazu, terapiju koji može da uspori progres bolesti. Na žalost, kako vrijeme odmiče, Anikino disanje i gutanje su sve slabiji i potrebno je sve više aparata i pomoći da se Anika održi u životu.
Ali nada postoji! Genska terapija Zolgensma daje nadu da Anika prodiše punim plućima, povrati snagu da jede i govori.
Dosad prikupljeni podaci o Zolgensmi snažno ukazuju na efikasnost genske terapije na cijelo tijelo, uključujući i mišiće za gutanje i disanje koji kod Anike sve više slabe. Zolgensma se prima jednokratno, i Anika bi na taj način injekcijom dobila ”novi gen” koji će od tada proizvoditi protein koji joj nedostaje za život.
I pored slabašnog tijela, Anikina vedrina i unutrašnja snaga zadivljuju svakog ko je upozna. Svu svoju snagu koristi da unese radost u naše živote, da se pokreće u ritmu muzike i nasmeje.
Prikupljeni novac će se iskoristiti za kupovinu Zolgensma genske terapije i troškove liječenja, kao i za putne troškove i smeštaj.
Anikina porodica se obraća svim dragim ljudima dobre volje da u ovome pomognu.
Slanjem SMS poruke: Upišimo 858 i pošaljimo SMS na 3030
Slanjem SMS poruke iz Švajcarske: Upišimo human858 i pošaljimo SMS na 455
Uplatom na dinarski račun: 160-6000000732571-65
Uplatom na devizni račun: 160600000073290242
IBAN: RS35160600000073290242
SWIFT/BIC: DBDBRSBG
Uplatom platnim karticama putem linka: E-doniraj
Uplatom sa vašeg PayPal naloga putem linka: PayPal
– Glasačima u Crnoj Gori izgleda da se najviše svideo Vasilije Ostroški, koji iz opravdanih razloga nije mogao da učestvuje na izborima, ali je zato iscimao PR Amfilohija Radovića da prvi put u životu izađe na izborno mesto i glasa, dobro tehnički izađe iz džipa pa glasa, no iz čega će – rekao je Kesić u emisiji “24 minuta”, koju vodi.
Tu se nije zaustavio, već je nastavio sa uvredama:
– U trenutku kada je mitropolit ubacio listić u glasačku kutiju dogodila su se tri čuda. Munjama zaparalo je nebo nad Lovćenom, zasijalo je nešto pod Ostrogom, a Vlado Georgiev dobio je u svom studiju u Beogradu inspiraciju za novu pesmu.
Teolog Miloš Stojković poručuje da su Kesićeve izjave sramne, te da vređaju sve pravoslavne vernike.
– Ovo nije prvi put, Kesić je i tokom 2017. i 2018. i tokom ranijih emisija vređao mitropolita Amfilohija. Kao pravoslavni teolog, najmanje što očekujem od Kesića jeste izvinjenje. Na ovaj način Zoran Kesić je ismejao i svete litije u kojima je crnogorski narod tražio pravdu, sramno se narugao borbi srpskog naroda za slobodu, demokratiju i svoja prava – mišljenja je Stojković.
Sve Kesićeve pljuvačine
O hapšenju Marka Đurića na KiM:
– Lako je tuđim Ðurićem koprive mlatiti
Oblik Republike Srpske:
– Juče Krim, danas Škotska, sutra Katalonija, prekosutra, što da ne, Republika Srpska… Mada možda bolje ne Republika Srpska, ne znam da li ste videli kako izgleda na mapi? Na šta ovo liči?
Patrijarh Irinej:
U emisijama puštane foto-montaže u kojim je obučen kao srpski patrijarh. Tu fotografiju prokomentarisao je na ovaj način:
– Kako bi, uostalom, prost narod i mogao da prepozna svešteno lice, naročito danas kad se svi oblače u crno i puštaju brade? Dobro, ja sam sad na radnom mestu, a privatno izgledam ovako, kad sam u nekom svakodnevnom kežual fazonu
Komentarišući Kesićevu podrugljivost na račun luksuznog voznog parka SPC, Stojković je rekao:
– Pozvao bih Kesića da kaže koliko je i kada poslednji put dao prilog crkvi ili bilo kojoj srpskoj svetinji. Pouzdano znam da Zoran Kesić ne pripada nijednoj parohijskoj zajednici, što znači da ni na koji način nije pomogao crkvu, osim što joj se rugao, tako da on ima najmanje prava da komentariše šta voze naši sveštenici i vladike.
Milan Jovanov, potpredsednik SNS, istakao je da se u rečima voditelja emisije “24 minuta” prepoznaje politika šefova opozicije.
Ko je Vasilije Ostroški
– branio pravoslavnu veru uprkos žestokim napadima katolika i muslimana
– za života ljudi su ga smatrali svecem zbog njegovih isceliteljskih moći
– obnovio manastir u steni u kojem danas leže njegove mošti
– otvarao škole, pomagao mnoge manastire i crkve i pomagao siromašnima
Kesić i Ivanović i svi oni pokazuju suštinu politike Dragana Đilasa, Vuka Jeremića, Borisa Tadića, Boška Obradovića… Kakav on takva i izjava – poručuje Jovanov.
Prema rečima analitičara Dragomira Anđelkovića, vređanje Vasilija Ostroškog, koji je identitetski orijentir za sve Srbe, predstavlja uvredu za sve vernike.
– Naš narod, pogotovo u Crnoj Gori, jako drži do njegovo kulta, otuda svaki nasrtaj na takvu svetinju revoltiraće mnoge. Napadi na SPC i sveštenstvo jako su štetni jer SPC predstavlja najvažniju nacionalnu instituciju – navodi Anđelković.
Srpski telegraf pokušao je da dobije komentar i od Zorana Kesića. Umesto odgovora, autor emisije “24 minuta” poručio je da ne daje izjave za naš list.
Slobu Radanovića pretukla je verenica Jelena Đuričanin zbog njegove bivše supruge Kristine Kije Kockar.
Njih dvoje posvađali su se na krv i na nož na Crnogorskom primorju. Jelena je poludela što Sloba nije javno reagovao na Kijinu provokaciju da bi pevač zbog nje ostavio verenicu.
– Jelena je postala alergična na Kiju! Ludi što Slobu i fanovi i novinari stalno pitaju za bivšu ženu, a ne za nju. A kap koja je prelila čašu bio je Kijin intervju u kome je Slobu nazvala paćenikom i lošim izborom, koji bi se pomirio sa njom da ona hoće. Jeleni je pao mrak na oči kad je to pročitala i napravila mu je scenu na plaži – započinje izvor blizak paru, koji je insistirao na anonimnosti.
Jelena se nije obazirala na turiste u Budvi i počela je da urla na verenika.
foto: Printscreen Instagram
– Dokle više ta Kija!? Da li će tvoje ime zauvek biti pored njenog? Kada će više prestati da priča o tebi, što te se ne okane? I zašto ćutiš bre? Zašto joj ne zapušiš usta, zašto je ne isprozivaš? Je l si ti sreća što te i dalje povezuju s njom? Još je voliš, zar ne?! – urlala je Jelena na Slobu, koji ju je nekoliko minuta nemo gledao.
Potom je, prema rečima izvora, pokušao da je smiri. Rekao joj je da ga ne zanima bivša žena i da je ona njegova jedina i najveća ljubav, ali Jelena je i dalje vrištala.
foto: Damir Dervišagić
– Napravila mu je scenu, svi smo gledali u njih. Tada je Sloba počeo da se pakuje, a ona je odlepila i uhvatila ga za ruku. Trgnuo se i krenuo ka hotelu, a ona ga je zaustavila i udarila ga nekoliko puta. Sloba joj nije uzvratio, samo se pokupio i opišao. Jelena je bila još deset minuta na plaži, a potom je i ona otišla u hotel. Ne znam šta je dalje bilo, ali sam ih posle dva dana video zajedno, pa pretpostavljam da su se pomirili – završava priču sagovornik.
