Month: September 2020

Nikol Kidman najpoznatija je po opsežnoj filmografiji i nagrađivanim ulogama, ali teške stvari iz privatnog života neretko krije od javnosti. Sve je počelo njenim prvim brakom sa holivudskom zvezdom Tomom Kruzom

Nakon sastanka na snimanju njihovog filma 1989. godine “Dani groma”, Kruz i Kidman uplovili su u romansu, koja je kulminirala venčanjem nešto više od godinu dana kasnije.

Nikol je rekla da je odmah poželela da ima decu i da je ubrzo bila trudna. Međutim gubitak njenog prvog deteta, potpuno ju je slomio. Ovo bolno i traumatično iskustvo navelo je Kidmanovu i Kruza da usvoje dvoje dece: ćerku Isabelu Džejn i sina Konora Entonija. Bela i Konor su usvojeni preko Sajentološke crkve (ili sekte), jer njihovi biološki roditelji nisu mogli da se brinu o njima. 2001. godine Kidman se doživela još jedan pobačaj, a Kruz je iste godine podneo zahtev za razvod pozivajući se na nepomirljive razlike. Deca su ostala sa ocem i crkvom, što je navodno rezultiralo zategnutim odnosom sa slavnom glumicom.

Mediji su navodili i kako je glavni razlog njihovog razvoda bila upravo Tomova opčinjenost crkvom, a sve to odrazilo se i na decu koja je sve manje bila u kontaktu sa njima.

– Oni su odlučili da se posvete sajentologiji, a moj posao kao majke je da ih volim – rekla je za magazin “WHO” slavna glumica pre dve godine. Kada je preminuo otac od Nikol, njena usvojena ćerka nije bila fizički prisutna da bi joj pružila podršku.

A Kidman, zauzvrat, nije prisustvovala Belinom venčanju sa IT stručnjakom Maksom Parkerom 2015. godine – iako se čini da ni njen otac i brat nisu bili gosti na intimnoj ceremoniji. Fanovi su takođe brzo primetili da se u Kidman u svom govoru, tokom dobijanja Zlatnog globusa 2018. godine, zahvalila samo svojim biološkim ćerkama sa svojim drugim suprugom Kitom Urbanom.

Doktor Branimir Nestorović ne deli optimizam svetske javnosti da će uskoro biti puštena u promet vakcina protiv koronavirusa

– Mislim da niko neće napravioti vakcinu, bar da funkcioniše kako valja. Pazite, Kinezi su pravili vakcinu za SARS i nikad nisu uspeli. Ovo je veoma sličan virus, tako da ne mislim ni da će ovog puta biti efikasna. To će teško ići, baš teško – kaže Nestorović.

BIVŠI član kriznog štaba, pulmolog dr Branimir Nestorović povukao se pre izvesnog vremena iz javnosti. Prekinuo je svoju medijsku tišinu, a sada je podelio svoj domaći recept.

Dr Nestorović je, naime, u jutrošnjem gostovanju na Happy televiziji rešio da objasni gledaocima kako mogu da sami izleče čir na želucu, helikobakteriju ili alergiju na ambroziju.

“Iseckajte kupus, prelijte ga vodom, neka bude pola kupus, pola voda i neka odstoji dva dana u frižideru. Posle toga pijete po jednu času ujutru i uveče dve nedelje,” rekao je Nestorović u Jutarnjem programu Happy televizije, dodavši da i sam već dve decenije koristi ovaj recept i da su rezultati odlični.

– Ispostavilo se da kupus ima određene materije koje obnavljaju sluzokožu u želucu. U kombinaciji sa sladićem deluje i na helikobakteriju, i to na one rezistentne oblike – pojasnio je doktor.

Nestorović je rekao i da je za alergiju na ambroziju veoma dobra kopriva, ali nikako čaj.

– Najbolje da se listovi koprive samelju sa medom, ili da se drži kopriva u zamrzivaču dve nedelje, pa se ona sama pretvori u prah. Čaj nije dobar jer voda ubija korisne sastojke u koprivi – objasnio je doktor.

Anastasija Anja Mandić, supruga preminulog glumca Milorada Mandića Mande, bila je sinoć gost u emisiji “Preživeli na K1 televiziji.

U intimnoj i potresnoj ispovesti sa gledaocima podelila je detalje u vezi sa predstavom na kojoj je Manda tragično preminuo na sceni usred premijere dečje predstave “Petar Pan” u UK “Vuk Karadžić”.

 Foto: screenshot

– Kako sam gledala, on je sa tog broda pao… Okrenula sam glavu i videla Bobu Mićalović koja je bila na predstavi sa decom. Čuo se smeh, jer je deci to izgledalo smešno, ali videla sam da me je ona pogledala i to je meni bio znak da nešto nije u redu. Pozvala sam svu decu telefonom, jer oni nisu bili tu i rekla sam im da dođu jer tati nije dobro. U međuvremenu sam počela s nekim čudnim osećajem da se mirim s tim da će se njemu nešto desiti. Nisam želela da lažem Andriju da je Milorad u bolnici. Ja sam čučnula i rekla sam mu šta imam da kažem. Taj krik ja nikad neću zaboraviti… rekla je Anja Mandić u emisiji.

Prvo ročište porodice Petrović protiv bolnice u kojoj je preminula njihova ćerka, Nađa Petrović, biće održano 1. oktobra

rekla je za Telegrad.rs. Nađina mama, Dragana Petrović. Prema njenim rečima, ime majke deteta od kog se Nađa zarazila ne znaju još uvek. Dvoipogodišnja Nađa Petrović je u aprilu 2018. preminula od malih boginja tokom epidemije izazvane nevakcinisanjem dece.

“Prvo ročište u sporu protiv bolnice održaće se sada u oktobru. Ime majke deteta od kojeg se Nađa zarazila ne znamo još uvek. Nije ona kriva, ni dete, ali bi mogla da nam pomogne da se spor reši, možda čak na tom prvom ročištu”, objavila je Dragana Petrović.

Ona je pozvala roditelje dečaka koji je bio s Nađom u sobi da joj se jave i pomognu im da što pre okončaju spor.

“Ja molim ponovo, majko, imaš dete, javi mi se i pomozi nam da dobijemo pravdu za naše sunce. Majko, ja da živim ne mogu sa ovim, pomozi mi da dobijem mir, znam da vidiš sve, i čitaš, nisi ti kriva, samo mi se javi da jedna majka i jedan otac mogu uveče da legnu u krevet znajući da su odgovorni za Nađinu smrt kažnjeni. Pomozi mi, biću tvoj dužnik ceo život.”

“Ako Boga znaš, javi se, tvoj muž i ti možete da nas izvučete iz ovog pakla koji živimo. Ti majko, koja si primljena sa dečakom od 9 meseci na odeljenje pedijatrije 6. januara 2018. godine, u sobu broj 2, stani na put ovome.”

“Ti oče, koji si tog dana bio svedok kako me teraju iz kancelarije kad sam došla da se bunim što je Nađa spojena sa bolesnim detetom, progovori, molim te. Ako čujete moj plač prijatelji moji, molim vas podelite ovo svuda gde znate, ona će videti, znam da će videti, a ja ću se nadati da će mi se javiti”, napisala je Dragana Petrović na Fesjbuku.

Podsetimo, Nađa je rođena naizgled zdrava i ništa u porodilištu nije ukazivalo na to da ima autoimunu bolest poliglandularni sindrom tipa 1. Dijagnozu su im dali u inostranstvu, nakon što su godinu dana radili različite testove u srpskim zdravstvenim ustanovama bez konkretnog odgovora na pitanje od čega boluje Nađa.

Zbog kompromitovanog imunog sistema Nađa nije smela da primi žive vakcine, ali su njeni roditelji odlučili da rizikuju kada je počela epidemija morbila i zajedno sa doktorima doneli odluku da MMR vakcinu Nađa primi u bolničkim uslovima. Međutim, zarazila se pre nego što je do toga došlo.

Kako je Dragana ranije rekla, zaštitnica prava pacijenata u Kragujevcu, Vesna Stevanović, posle detaljnog uviđaja sačinila je izveštaj u kome se navodi da su zdravstveni radnici Kliničkog centra Kragujevac na odeljenju pedijatrije načinili ozbiljan propust jer je u sobu sa Nađom smešten bolestan dečak.

Tok Nađine bolesti

Nađina mama, Dragana, pre dve godine ispričala nam je kako su izgledali dani u bolnici.

– Tog 5. januara 2018. primljene smo na Odeljenje intenzivne nege i izolacije. Međutim, 6.1, kako nije bilo mesta na Odeljenju, primljen je dečak uzrasta devet meseci u našu sobu, a nas dve smo premeštene na drugi sprat. Zbog visokih transaminaza (700,800), 9.1. prebačene smo na Institut za majku i dete, i usput saznajemo da dečak sa kojim smo bile u kontaktu ima morbile. U trenutku, moj svet se srušio, znala sam da će i ona dobiti, ali opet u dubini duše sam se nadala da neće.

Dragana Petrović/ Foto: Privatna arhiva

– Tri dana kasnije, Nađa dobija temperaturu, znala sam odmah šta je. Drhtala sam, plakala, ali ponovo se nadala da nije to to. Istog dana u večernjim satima Nađa je utonula u san iz kojeg se više nikada nije probudila… nije jela, nije pila, nije se budila, nije reagovala… svakim danom bila je sve lošije, njene potrebe za kiseonikom su bile sve veće, sa 1l došle smo na 7l u roku od 3 dana. Osula se i dobile smo potvrdu da je zaražena morbilima.

– 22. januara Nađa biva sve lošije, jedva diše, saturaciju obara na 50, prestaje da mokri, otiče, krvari iz nosa i usta, i modri. U večernjim satima prebacuje se na intenzivnu negu, i u 4 sata te noći biva intubirana zbog nagle desaturacije, pada pritiska i srčane radnje. Preduzete su mere reanimacije i Nađa preživljava.

– Međutim, borba za njen život trajala je skoro 3 meseca. Nije tolerisala odvajanje od respiratora, ventilirala se visokim kondicijama, stvorili su se ožiljci na plućima, edem na mozgu… bila je na 100% kiseonika od prvog do poslednjeg dana sa saturacijom od 50%-90%, zavisi kako koji dan.

– Polovinom marta rađena je punkcija zbog lošeg neurološkog stanja koja nije nista dokazala. Od polovine marta njeno stanje biva sve lošije, javlja se ekstreman vaskulitis i poremećaj cirkulacije.

– Krvarenje iz tubusa nepoznatog porekla, plućna funkcija sve lošija, akutni respiratorni distres, sepsa sa 2 različite bakterije, crp 400. Dana 3.4. u 10 sati ujutru Nađino srce je stalo, i usled reanimacije dolazi do pneumotoraksa levog plućnog krila, plasira se dren i Nađa se stabilizovala.

– Međutim, 4.4. u 18h dolazi do srčanog zastoja i, pored svih preduzetih mera reanimacije, Nađa dobija svoja anđeoska krila u 18:30h.

Sedamnaestogodišnji Petar N. iz Gračaca kod Vrnjačke Banje sahranjen je po podne na lokalnom groblju u prisustvu više stotina rođaka, prijatelja i povrh svega drugova iz škole, vršnjaka.

Mimohod kraj odra nastradalog dečaka u saobraćajnoj nesreći kada su sa drugom A.G.(16) iz Kraljeva, sleteli motociklom u jarak posle krivine na nizbrdici i obojica poginuli, započeo je prehodne večeri dolaskom više desetina drugova iz škole, rodnog i okolnih sela, do duboko u noć.

Kraj doma mladića sjatilo se čitavo selo i okolina, došli su prijatelji iz više gradova Srbije, Republike Srpske. Na licima svih prisutnih ogledala se tuga i bol za dečakom prerano izgubljenim.

Opelu pred kućom Nenadovića prisutvovalo je više stotina ljudi, mlado i staro.

– Nenadovići su vredni, marljivi, iskreni i čestiti ljudi, po čemu ih svi znaju i daleko od našeg sela. Imali su troje dece, pored nastradlog Petra i mlađeg Pavla i Anđelku. Deca su povukla na roditelje, radna i vredna od malena. Petar je bio najstariji, najveseliji i najomiljeniji, pogotovu kdo svog dede Zorana. Ova nesreća ih je pokosila kao grom iz vedra neba. Razorila im sav napredak ali moraju da dignu glavu zbog ostale dece iako u srcu Petra nikada neće prežaliti, kaže rođaka M.N.

Na opelu kraj odra pred kućom dva sveštenika. Neka Bog prihvati našeg dečaka Petra i mestu svetlom i cvetnom, nebesku carskom, naglasio je sveštenik, pokazujući sa odra motociklističku kacigu i opominjajući više desetima okuoljenih mladih da se čuvaju u saobraćaju jer im je Petrova žrtva snažno i dovoljno upozorenje.

Roditelji Petrovi, Nenad i Danka, zanemeli od tuge. Nenad po opelu prilazi belom kovčegu nemog pogleda, grli ga i tapše ali reči ne izlaze. Ljubi krst i nemo se povlači stalno gledajući u zemlju.

Majki Danki lice raskvašeno od suza koje se nekontrolisano, sve vreme, slivaju iz očiju pocrvenelih od plača. Grli beli posmrtni odar sina Petra i gorko nariče.

Deda Petrov Zoran pokušava da stvari dovede na svoje mesto,dočekuje prijatelje,grle ga,a on žmrkće kroz suze lijući ih za svojim unukom prvencem koji mu je bio najveći mezimac.

FOTO: FACEBOOK.COM/PIXABAY

U trenutku kada pogrebna povorka kreće iz roditeljskog doma, lelek nađačava zaglušujuća buka motocikala desetine bajkera koji su se iz okoline Vrnjačke Banje i Kraljeva, okupili da odaju poslednju počast svog mladom prijatelju nastradalom na motociklu koji je takoreći do juče popravljao motocikle, nesvršeni automehaničar Srednjotehničke škole u Trsteniku.

Koliko je bola i tuge bilo u Gračacu potvrđuje i povremeno kolabiranje ojađenih zbog kojih je morala d ainterveniše i medicinska ekipa Hiten pomoći iz Vrnjačke Banje.

Uz još jedno opelo na groblju beli kovčeg sa telom dečaka Petra položen je u večnu kuću, gde su prve grudve zemlje da mu bude laka ubacili sestrica Anđelka i brat Pavle.

Marta K.(4) iz Kraljeva, koja je poginula u nedelju popodne kod Aleksinca, danas je sahranjena u rodnom mestu, a prizor sa belim sandukom slama srce svih koji su videli fotografiju na Fejsbuku njene mame Danijele.

Porodica stradale devojčice slomljena je od bola i još uvek ne mogu da veruju da je više nikada neće videti i da ona neće opet tračati bezbrižno po dvorištu i igrati se sa komšijskom decom, starijim bratom i sestrom.

-Naša Marta je završila u belom kovčegu, jadna njena detinja glava što je stradala, a još se ispilila nije. Sve mislim protrčaće i doći negde iz komšiluka sa decom i tražiti baki da ručki, kako je obično radila. Brat i sestra su joj zanemeli od bola i ne mogu da shvate da njihove Martice nema više – rekla je jedna od najbližih rođaka nesrećne devojčice za Srpski telegraf.

Inače, M. K. je zajedno sa majkom, starijim bratom i stricem svog oca, u nedelju rano ujutru automobilom reno 5, otputovala za Niš u posetu ocu koji se u tom gradu nalazi na izdržavanju zatvorske kazne. U povratku kući oko 16 sati i 10 minuta, Martin brat je zatražio da se zaustave kako bio obavio fiziološku potrebu, pa su stali pored puta. Majka i očev stric su takođe napustili vozilo, ostavivši Martu da ih sačeka u renou. Međutim, zla sudbina je dete povukla da otvori vrata i izađe direktno na ulicu, na kojoj je stradala od automobila čiji vozač nije uspeo da uoči i izbegne tragičan ishod.

– Marta je iskoristila trenutak nepažnje majke i dede i istrčala je na ulicu i sitroen je pokosio u trenu. Spasa joj nije bilo i ekipa hitne pomoći je po izlasku na lice mesta, jedino mogla da konstatuje smrt- zaključio je rođak ožalošćene porodice.

Isti čovek kaže da je devojčicin otac Nikola tražio da ga puste iz zatvora da isprati najmlađu ćerku na večni počinak, ali mu nije poznato da li je dozvolu i dobio.

Samohrane majke često su na meti kritika, osuda i predrasuda od strane okoline, jer čini se da nikada nisu dovoljno dobre, dovoljno mudre i dovoljno dovoljne svojoj deci, već uvek neko drugi zna tačno šta bi i kako bi da je na njenom mestu.

I Dragana se često susretala s ovim pitanjima, pogađali su je i komentari vezani za njenu decu i izbore koje je u životu napravila. Pitali su je, ne znajući da ona nema slobodan vikend, ni godišnji odmor, čak ni par sati tokom jednog dana. Nije u prilici da uzme bolovanje. Ne sme. Jer ima njih četvoro, u kolicima. Ovo je njena priča.

– Rođena sam u selu Poljane, opština Obrenovac. Do desete godine živela sam kod roditelja, a od petog razreda me je školovala tetka u Beogradu. Završila sam ugostiteljsku školu za kuvara i zaposlila se odmah, u svojih 17 godina. To je bilo ’82., a radila sam sve do 2014. U međuvremenu sam se udala i potom rodila četvoro zdrave dece. To su bila deca kao jabuke! Prva se rodila Milica (35), pa Ana (33), zatim Zvezdana koju zovemo Beba i Dušan (28) – počinje Dragana Jović (55) za “Blic”.

Svakome ko pita, odmah kaže da nije rađala četvoro da bi dobila muško dete, već zato što voli decu. Zato što je oduvek maštala o punoj kući, zato što su deca bila i ostala svrha njenog života. Dodaje da je htela da ima još dece, ali kada je najstarija ćerka krenula u školu, shvatila je da ne bi mogla sve da postigne.

– Na vreme su prohodali, progovorili, naučili na nošu, sve po redu. Deca su završila redovnu osnovnu školu. Teško su savladavali gradivo, a ja sam učila sa njima svaku lekciju iz svih predmeta, ne znajući da su lako ometeni u razvoju. Nisam mogla to da prepoznam, a nijedan psiholog prilikom upisa u školu mi nije to rekao. Valjda nisu još to ni ispoljavali kada su kretali u školu – kaže Dragana.

“Pozorištance Puž i parkove zamenile su klinike”

– Živeli smo na Karaburmi. Naša kuća je uvek bila puna dece. Ako smo išli na Zvezdaru u šetnju, išlo je bar desetoro dece. Ako bi ih vodila u pozorištance “Puž”, nikada nisu išla samo moja deca, to važi i za bioskop. Znaju njihovi drugari kakve su Gagine kiflice koje smo zajedno mesili i pekli za svu decu u parku, stajali su u redu i čekali sledeći pleh. Bila je to kuća puna radosti i dečije graje – priseća se majka

Nakon osnovne, došlo je vreme i za srednju školu, ali onda stvari postaju ozbiljnije i za Draganu.

– Saznala sam da mi je Milica ometena u razvoju. Imala je psihičkih problema, krize svesti po nekoliko puta na dan, ležala je i u bolnici. Ipak, sve analize organskog porekla bile su uredne. Upisala sam je u specijalnu školu, da bi posle bombardovanja druga ćerka, Ana, dobila jak tremor ruku. Jedva je držala kašiku i pisala. Došli su i problemi sa gojaznošću. Bio je to period kada sam od pet radnih dana, tri išla sa njima na klinike, samo ispitivanja, nikakvo lečenje – kaže ona.

Uporedo sa tim, sve vreme je i radila u ugostiteljstvu, sa jednim slobodnim danom. Ipak 2002. odlučila je da napusti firmu.

– Dvoje dece su već bili u srednjoj školi, dvoje u osnovnoj. Dolazila sam kući umorna i pitala decu šta ima za ručak. Kuća je bila uredna, ručak skuvan, veš su znali da razdvoje i uključe mašinu. Voleli su da rade. Znali su ujutru da me izguraju iz kuće da idem kod komšinice na kafu, a oni složno da pospreme kuću. Ma, ništa im nije bilo teško – rekla je Dragana.

Onda je najstariju ćerku počelo da boli koleno. Imala je 17 ili 18 godina. Godinu dana porodica je obilazila klinike, ali niko nije znao šta je uzrok problema. Najzad, ostala je na ispitivanju na klinici za neurologiju, kada je Dragana pomenula i drugu ćerku.

– Tada sam pomenula i drugu ćerku i problem sa tremorom. Jedina bolnica koja je prihvatila da ih pogleda svih četvoro, iako sam ja to vec tražila u drugim klinikama, jer sam već naslutila da imaju nešto povezano što ne valja. Ostali su jos zdravo hodali dok je Milica već počela da vuče nogu. Prof. dr Vedrana Milić-Rašić je pretpostavila da se tu radi o genetskom poremećaju ali je to trebalo i potvrditi, dokazati. Dve godine smo čekali da se nađe ko će da uradi to genetsko ispitivanje. Konačno, poslali smo krv svih šestoro u Antverpen. Čekalo se narednih pet godina. Stigli su rezultati – objašnjava majka.

Dijagnoza koja je Jovićima promenila živote

“Hereditarna spastična parapareza” glasila je dijagnoza koja je kod Jovića udružena sa zahvatanjem i drugih sistema i koja je progresivnog toka.

– Završili su srednju školu. Devojke su imale momke, Dušan je vozio motor, uvek puna kuća društva. Bile su žurke muzika, pesma, radost. Navikli smo tako da živimo i kad je teško ja to nekako prebacim na nešto smešno, pa tako je lepše , lakše i bolje. 2007 godine sam se razvela. Njihov otac nije imao sluha za njihovu bolest i moju borbu. Samo mi je odmagao i ja sam se rešila jedne smetnje i nečega na šta sam bespotrebno trošila živce, a trebali su mi. Znala sam to i znala sam šta me čeka. Moja deca to nisu znala, a on pogotovu – kaže Dragana.

Danas stanuju u Obrenovcu, poplava koja je zahvatila taj kraj 2014. uništila je sve slike na kojima su Draganina zdrava deca, ostala je poneka, a stanje se sve više komplikovalo.

– Milica je u svojoj 25. sela u kolica, do svoje 29. je mogla da se premesti na krevet i toaletna kolica. Sada ima 35, na noge ne staje nikako, imamo bolnički krevet, dizalicu i pelene. Ana je hodala normalno do svoje 23., sada ima 33, jedva je sa kolica premestim na krevet i toalet. Zvezdana je bila moja desna ruka, kupala je Milicu, kuvala ručak, održavala kuću, jer sam putovala iz Obrenovca za Beograd na posao. Imala je momka, trebala da se uda. U 24. počela je teško da hoda. Sada ima 31 i u kolicima je, pomažem joj da se obuče i okupa. Dušan je jedva hodao, vozio je motor, padao, ustajao, dizali ga ljudi na ulici – priča Dragana.

“Učim ih da je i život u kolicima – ŽIVOT i da je lep”

Ipak, nisu se predavali, ni sada se ne predaju. Kako Dragana kaže, mentalne sposobnosti im opadaju jer se ne druže. Vreme provode na internetu.

– Učim ih da je i život u kolicima – život i da je lep i da nisu jedini. Imamo mir, dovoljno prihoda, kuću, dvorište, životinje, dobar komšiluk, moju porodicu. Izvedem ih jedno po jedno u grad, kad mogu. Nekada ne mogu, fizički. Oni meni i dalje pomažu, raspreme sto, čiste povrće, seckaju… I sve uz muziku i smeh. A kuća? Što stignem – stigla sam i ne sekiram se baš. Ne moraju prozori da budu čisti, neka prašine ispod kreveta. Legnem ja preko dana da odmorim i nadoknadim sna, ali sve je to život, nemamo stresove. Niko ne galami, ne dozvoljavam povišen ton. To što umesto nogu imaju točkove nije strašno, kreću se – kaže Dragana.

Najviše je boli što im mentalna strana nije na višem nivou. Iako znaju sve na kompjuteru, nemaju dovoljno razvijenu međusobnu komunikaciju.

Fond reči im nije na zavidnom nivou, iako Ana i Beba čitaju knjige. Ali nije važno šta mene boli, prebolela sam, utrnula. Ne mogu nogama, ali mogu točkovima, druge noge im izrasti neće. Trudimo se da koristimo ono što imamo, a ja da ne razmišljam o onome što smo izgubili. Ne gledam unazad, samo napred, i to ne daleko, već gledam da im ulepšam svaki dan – zaključuje Dragana.

Prvi teniser sveta Novak Đoković progovorio je o najvećem cilju do kraja igračke karijere.

Ono što je ceo teniski svet slutio, Novak je bez ustezanja konačno priznao.

“Moj najveći cilj ostaje da osvojim najviše Grend slemova. Da srušim rekord Federera!“, rekao je Đoković u Rimu, gde će učestvovati na Mastersu, a preneli svi svetski mediji.

Đoković je ove sedmice započeo 286. nedelju na čelu ATP liste i tako stigao legendarnog Amerikanca Pita Samprasa.

Ostaje mu još jedan koji je ispred njega! Rodžer Federer sa 310 nedelja na prvom mestu je rekorder, ali ne nedostižan. 

Osim po nedeljama provedenim na ATP listi, Novak juri Švajcarca i po Grend Slem titulama. Za sada Srbin ima 17 trofeja na najznačnijim teniskim turnirima.

Ispred njega su Rafa i Rodžer.

Nadal broji 19 trofeja, dok Federer u svojim vitrinama drži 20 pehar.

Prvi sledeći Grend Slem turnir Roland Garos na programu je od 21. septembra do 11. oktobra i to je ujedno i prva Novakova prilika da istopi Rafinu i Rodžerovu prednost.

Naoštio se Novak Đoković posle diskvalifikacije sa US opena, kada je slučajno lopticom udario linijskog sudiju

Sudija nije imao milosti prema prvom teniseru sveta, jednom od najboljih igrača u istoriji ovog sporta.

Ali, neće ni Novak imati prema svojim rivalima. Jasno je Srbin poručio šta mu je cilj do kraja karijere. A, kada se Srbin zainati to znači smao jedno. Neće odustati dok ne ispuni ono što je naumio, a Novak želi da pošalje Rodžera Federera zauvek u istoriju. 

– Moji glavni ciljevi da prestignem Federera po broju nedelja na čelu ATP liste i da osvojim što je više moguće grend slem titula. Trenutno sam u dobroj poziciji. Nadam se da ću ostati zdrav i nastaviti da igram dobro – poručio je Novak pred početak mastersa u Rimu. 

U Rimu će prvi put posle skoro sedam meseci pauze biti i jedan od Novakovih najvećih rivala, Rafael Nadal.

Šta je Novak rekao o izbacivanju sa US opena čitajte OVDE.

– Rafa je odlučio da preskoči američku turneju i fokusira na turnire na šljaci. U prednosti je jer je sve vreme radio na najsporijoj podlozi. Čak i da nije tako, Nadal bi svakako bio glavni favorit i u Rimu na Rolan Garosu. U Parizu je osvojio 12 titula i mislim da ne postoji teži zadatak u svetu tenisa nego savadati Nadala u glavnom gradu Francuske – kaže Đoković.