Month: September 2020

Jovana Joksimović i Željko Joksimović danas slave jednu od tri godišnjice braka

Jovana je podelila uspomenu na svom Instagramu i napisala na engleskom: “Srećno!” uz emotikone srca.

Inače, voditeljka i pevač slave jednu od tri godišnjice – 20. januara, 2. februara i 14. septembra. Slavni par je 20. januara 2012. u tajnosti izgovorio sudbonosno “da” na Maldivima, čarobnom ostrvu na kom su proveli prvi zajednički odmor.

Samo nekoliko dana kasnije, tačnije, 2. februara, ozvaničili su građanski brak sklopljen na Maldivima, za koji se ispostavilo da je nevažeći, a onda su se pred Bogom zakleli na večnu ljubav jedan drugom 14. septembra 2014. godine u beogradskoj crkvi Aleksandra Nevskog na Dorćolu.

– Od Srbije ne uzimam ništa. Sa svojom suprugom i sinom živim od sopstvenog posla sa uobičajenim dnevnim aktivnostima, kao i svi moji sugrađani, napisao je Filip…

Filip i Danica Karađorđević se se vratili u Beograd gde i sada žive sa sinom Stefanom. Kako su naveli, odavno su to hteli da urade, ali su čekali pravi dan kada će se preseliti iz Londona, gde žive od kad su u braku.

Splet aktuelnih okolnosti ubrzao je njihov dolazak, rekao je princ Filip, i dodao da im je, kao mladim ljudima koji korste sve prednosti tehnologije 21. veka, zgodno da rade od kuće.

To je izazvalo reakcije na pa je Filip osetio potrebu da se javno obrati.

“Ovde često čitam komentare ‘da živim na grbači naroda’. Velika zabluda! Ne živim ni na čijoj grbači, ne živim na Dvoru… Od Srbije ne uzimam ništa. Sa svojom suprugom i sinom živim od sopstvenog posla sa uobičajenim dnevnim aktivnostima, kao i svi moji sugrađani”, napisao je Filip na Tviteru.

Njegova poruka izazvala je lavinu  komentara. I tako dok su neki govorili da bi Srbiji bilo bolje da ima kralja, drugi nisu baš delili taj stav. 

Nakon konferencije Kriznog štaba za borbu protiv koronavirusa, održane danas u Palati Srbije u Beogradu, a na kojoj se razmatralo uvođenje obavezne samoizolacije za sve naše građane koji se vraćaju iz Crne Gore i Hrvatske, dr Predrag Kon je za medije otkrio ko je njegova supruga, deca i ispričao kako podnose njegovu iznenadnu popularnost.

“Nije im lako, ali prirodno reaguju i normalno da popularnost nosi određeni teret. Ja živim sa suprugom i imamo sina, ona ima ćerku, a meni je ovo drugi brak. Sada smo sami nas dvoje i čitav oslonac mi je supruga koja je sada u penziji, a inače je ekonomista.” izjavio je Kon.

Na račun za lečenje jednogodišnje Minje Matić iz Kragujevca, koja boluje od spinalne mišićne atrofije, biće uplaćeno 10.100 evra, koje su prikupili najmlađi kragujevački fudbaleri. Polaznici gradskih škola fudbala, učestvovali su u nedelju na humanitarnom turniru ’’Za Minjinu šansu’’, a umesto kotizacije, donirali su novčane priloge za pomoć maloj sugrađanki.

Minja Matić iz Kragujevca, boluje od retke neuromišićne bolesti, a nada za izlečenje je nova i skupa genska terapija u Americi, za koju porodica treba da obezbedi 2,4 miliona dolara. Minja će u oktobru napuniti godinu dana, a porodica nema mnogo vremena za čekanje, jer su efekti terapije najdelotvorniju, ukoliko se primi do druge godine života.

U ovu trku sa vremenom i novcem uključili su se i najmlađi kragujevaćki fudbaleri koji su svojim donacijama prikupili neverovatnih 10.100 evra za jedan dan. Oni su se u velikom broju odazvali pozivu da učestvuju na turniru ’’Za Minjinu šansu’’, koji je u kragujevačkom naselju Korman, organizovao Goran Jovanović nekadašnji fudbaler i vlasnik jedne privatne firme.

“Deca su bila zaista neverovatna. Ubacivali su navac u kutije koje su bile postavljene na terenu. Donirali su i njihovi roditelji kao i drugi posetioci. Kada smo prebrojali novac, bili smo ponosni na celu akciju. Maloj Minji je potreban milionski iznos, ali što više ovakvih akcija bude, pre ćemo da joj omogućimo šansu za lečenje” kaže Goran Jovanović. Dodje da je celu akciju organizovao za nepuna dva dana, jer je posle apela porodice, shvatio da devojčica nema vremena za čekanje.

“Razmišljao sam kako kao zajednica možemo da pomognemo. Mi u Kormanu imamo dobar fudbalski teren, pa mi je to dalo ideju da napravimo humanitarni turnir. Iskoristio sam svoja poznanstva sa ljudima iz sveta fudbala i za dva dana smo organizovali celu akciju. Ponosan san svu decu i njihove roditelje, koji su pokazali veliku solidarnost i humanost prema našoj maloj sugrađanki” priča nekadašnji fudbaler.

Jovanović kaže da su humanitarni fudbalski turnir podržali i njegovi poslovni prijatelji, koji su pored donacija malih fudbalera od 10.000 evra, dali i svoje pojedinačne priloge u ukupnom iznosu oko 5.000 evra.

Kampanja za Minjino lečenje i dalje traje, a dok porodica ne prikupi 2,4 miliona dolara za odlazak u Ameriku, Minja se bori sa svim poteškoćama koje sa sobom nosi spinalna mišićna atrofija. Uz osnovnu bolest, Minja ima i česte respiratorne infekcije, jer njena pluća nisu dovoljno razvijena.

Minjina šansa za izlečenje je u skupoj terapiji, a pomoć svakog pojedinca, za porodicu Matić je korak bliže do potrebnog leka.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić ima “dvojnika”. U pitanju je Borna, mladić iz Hrvatske koji je fotografijama napravio haos na društvenim mrežama

Otkako je počeo da objavljuje fotke, Bornini pratioci se gomilaju. Svi žele da vide dečka koji liči na predsednika Vučića.

A komentari pljušte. Pohvale, predlozi za “predsednika” šta bi i kako trebalo da uradi kao vrhovni komandant… Dvojnik je prezauzet.

Manastiri iz perioda Nemanjića nisu srpski nego albanski. To tvrdi istoričar Bedri Muhandri u tekstu koji je izašao u prištinskom listu “Koha Ditore”. Šta je cilj takvih tekstova?

Kosovo i Metohija, Srbija, Foto: Shutterstock

Dr Radivoj Radić, profesor na Filozofskom fakultetu i šef Odseka za Vizantologiju smatra da iznete teze nemaju nikakvo uporište u činjenicama. Smatra da do kasnog Srednjeg veka nema Albanaca na tim prostorima, te da su tada živeli na prostoru današnje Albanije. U Srednjem veku ih nema na teritoriji Kosova i Metohije, smatra Radić.

“Ovakve priče su potpuno besmislene”, naveo je Radić.

Postoje povelje i popisi u kojima se govori o stanovništvu Kosova i Metohije, te postoje i manastiri koji su najčešće nastajali gde nije bilo drugih svetinja i to su nedvosmislene činjenice, smatra Radić.

TV Prva, Foto: printscreen

Prota Stojadin Pavlović, direktor patrijaršijske upravne kancelarije, smatra da je ovaj tekst direktan poziv da se SPC iseli sa Kosova i Metohije, jer su glavni nacionalni stožari upravo tamo, i kada njih ne bi bilo, sve drugo bi bilo nedovoljno da se sačuva Kosovo i Metohija. Slaže se sa saopštenjem eparhije raško-prizrenske u kom se navodi da je pomenutii tekst u prištinskom listu čista propaganda.

“Ta propaganda traje već godinama i ovo je sigurno eho neuspelog pokušaja otimanja pravoslavnih hramova i manastira u Crnoj Gori”, smatra Pavlović, navodeći da je ovo je “pokušaj okupacije”.

Prof Nedžmedin Spahiu sa Fakulteta političkih nauka u Prištini rekao da je da je on u Titovo vreme učio da je Miloš Obilić albanski heroj, i da je pitao još tada, kada je čuo da srpska deca uče da je Obilić srpski junak, pitao nastavnika zašto albanska deca uče da je Obilić albanac.

Smatra da su srpska i albanska istoriografija sagrađene na različitim mitovima koje nisu tačne i zalaže se srpska i albanska deca uče nekoliko različitih istorija pa da sami procene šta je više verovatno.

“Moramo kritički gledati na ovo”, smatra Spahiu.

Svi su pritrčali da joj pomognu, ona ne prestaje da viče…

Nastao je haos u “Zadruzi 4” kada je Miljana Kulić jedva došla do kapije urlajući da je boli stomak. Držala se za stomak kada su joj svi pritrčali u pomoć.

– Mama, mnogo me boli, umreću od bolova! Zovi ih da dođu po mene! Zovite produkciju! Mama, pomozi mi,mnogo me boli stomak, kao nožem neko da me bode, ne mogu da izdržim – vikala je Miljana, a zadrugari su tražili pomoć:

– Neka neko dođe po Miljanu, nije joj dobro – govorili su dok je Marija Kulić prilazila i govorila ćerki da čučne i da sačeka produkciju da dođu po nju:

Miljana kapijaFoto: Youtube Printscreen/Zadruga Official

– Ovde u sredini, mama, nisam dobila mesec dana, boli me, Lupaj na kapiju, mnogo me boli, jao! Mama, šta je ovo? Nije slepo crevo

– Legni, sagni noge, do grudi – govorila joj je Marija.

– Sad me uopšte ne boli, kunem ti se, evo prošlo je – poslušala je Miljana majku.

Još uvek nije prebolela njenu smrt

Živela je u trošnoj kući sa devetoro braće i sestara, usvojila je tetka poznatog pevača. Mina Kostić potekla je iz pukog siromaštva.

Rođena je kao Minira Jašari, a njeni roditelji Alija i Zoja, pored nje, imali su još devetoro dece. Svi oni živeli su u trošnoj kućici u prigradskom naselju Ledine, dok Mina nije data na usvajanje kao petogodišnja devojčica. Nju je prihvatila i odgajila Duda Ivanović, tetka popularnog repera Ivana Ivanovića Đusa.

Tokom života se baš napatila. Kada je bla mala izgubila je rođenu sestru koja se utopila.

– Jedna mi se sestra udavila kada je imala trinaest godina… To sam jako teško podnela – rekla je Mina u jednom intervjuu.

Kostićeva nije zaboravila svoje biološke roditelje.

– Svi smo jako vezani, jako se lepo slažemo. Čujem često da se ljudi ne slažu dobro sa bratom ili sestrom, nas je desetoro i svi se dobro slažemo. Oca sam izgubila pre dve godine, za njega sam bila baš vezana… I zaista, nisam bila ni svesna da će mi biti ovako teško. Niko me nije pitao kako mi je… Fale mi mnogo, žao mi je što se ocu nisam malo više posvetila – rekla je Mina Kostić u jednom intervjuu.

Snimak brutalnog prebijanja mladića šokirao je celu Srbiju

Nikšićanin Ivan Kontić (30), osumnjičen da je u Jevrejskoj ulici u Novom Sadu pretukao dvadesetosmogodišnjeg mladića i tom prilikom mu naneo teške telesne povrede.

Snimak brutalnog prebijanja mladića šokirao je celu Srbiju. 

Policija je objavila fotografiju ovog napadača.

Osim fotografije iznad, a koju je MUP poslao medijima, pojavile su se i druge fotografije sa Fejsbuka na kojima je navodno ovaj mladić. Mediji su naveli da je momak sa crvenom kapom vinovnik napada u Novom Sadu.

Ipak, redakciji našeg portala javio se mladić sa fotografije, takođe iz Nikšića, koji se takođe zove Ivan Kontić i ima 29 godina, samo godinu manje od ONOG Ivana Kontića. On nam je rekao da je u medijima, pored fotografije pravog počinioca ovog zločina, objavljena i njegova fotografija, zbog čega su mu stigle brojne pretnje. 

– Preksinoć su počele iznenada da mi stižu zahtevi i poruke na Fejsbuku. Počeli su sa pretnja, ljudi su mi pisali da sam zver i pitali su me kako sam mogao to da uradim. Psovali su mi familiju. Nisam znao šta me je snašlo sve dok u medijima nisam video svoju sliku. Onda mi je sve postalo jasno. 

Ovaj Kontić za Espreso kaže da nije bio u Novom Sadu, i da, štaviše nije bio u Srbiji uopšte. 

– Nemam veze sa tim događajem, bio sam u svom gradu u tom trenutku. Ljudi su mi pretili i psovali mi familiju bez razloga, samo zato što je neko zaključio da ja i pomenuti mladić, kog inače ne poznajem, ličimo. 

Koincidencija istog imena, sličnih godina i rodnog grada očito je razlog zbog kog su mediji pomešali našeg sagovornika sa momkom koji je šef obezbeđenja u kockarnici u kojoj se desio incident. 

U prilog tome da ipak nisu toliko slični, naš sagovornik nam je poslao svoje fotografije, na kojima, kako kaže se jasno vidi da on nije napadač. 

 Zbog neproverenih informacija i objave njegove fotografije, kao i pisanja kojim mu je narušen ugled ovaj Kontić je prilično izrevoltiran, zbog čega će pravdu potražiti na sudu.

– Još uvek sam u šoku. Život mi se promenio za jedan dan. Pisali su mi i da će me upucati jer sam monstrum. Optužili su me ni krivog ni dužnog da sam krvnik, i na teret mi stavili delo koje nisam učinio.

Prvo što sam uradio, kada sam čuo da sam ja navodno taj za kojim policija danima traga, je da sam otišao u MUP, prijavio se da nisam u pitanju ja, objasnio da imam alibi za taj dan i da veze nemam sa dešavanjem iz Novog Sada. Radim pošten posao, zaposlen sam u firmi „Erlang“ u Plužinama, a etiketiran sam kao batinaš. Nije mi svejedno zbog ovoga što su mi mediji uradili. Tužiću sve koji su objavili da sam ja taj napadač, sačuvao sam sve fotografije – ispričao nam je ovaj mladić. 

Doktor Marko Pekija (37), zaposlen u UKC RS preminuo je nakon više od mjesec dana borbe sa virusom korona. Pekija je radio na Klinici za intenzivnu medicinu za nehirurške grane.

Ljekari, osoblje i svi zaposleni u našoj ustanovi imali su privilegiju što su poznavali uvaženog mladog ljekara, te što su imali priliku da sa njim sarađuju. Bio je vrhunski profesionalac, pun etike i entuzijazma pred kojim je bila blistava karijera. Dr Pekija je radio u Klinici intenzivne medicine za nehirurške grane UKC RS zbrinjavajući najkritičnije pacijente i spašavajući brojne živote, nažalost, bitku protiv nevidljivog neprijatelja nije dobio – saopšteno je iz UKC.

Dr Marko Pekija rođen je 8. septembra 1983. godine u Banjaluci. Medicinski fakultet u Banjaluci je završio 2013. godine gdje i stekao zvanje doktora medicine. Nakon završenog fakulteta svoju profesionalnu karijeru je započeo u Domu zdravlja Prijedor 8. avgusta 2013. godine. U Klinici intenzivne medicine za nehirurške grane Univerzitetskog kliničkog centra Republike Srpske je zasnovao radni odnos 1. marta 2019. godine gdje je dobio specijalizaciju iz oblasti pulmologije u Klinici intenzivne medicine za nehirurške grane UKC RS.

Iza sebe je ostavio suprugu i dvoje djece.

Poslovodstvo UKC RS u ime zaposlenih izražava duboko žaljenje za izgubljenim mladim životom kolege i radnika, a porodici preminulog ljekara upućuje iskreno saučešće.

Komemorativna sjednica povodom smrti dr Marka Pekije biće održana u srijedu, 16. septembra 2020. godine u 10 časova u Univerzitetskom kliničkom centru Republike Srpske kojoj će zbog epidemiološke situacije prisustvovati samo porodica i kolege preminulog.