Krizni štab za borbu protiv epidemije koronavirusa razmatraće danas da li da se uvede 10-dnevna obavezna samoizolacija građana koji se vraćaju sa odmora iz Crne Gore i Hrvatske
Kako je juče saopštilo Ministarstvo zdravlja Srbije, Blagi porast novozaraženih koronavirusom u zemlji posledica je povratka građana sa odmora iz tih zemalja.
Ministarstvo je još jednom apelovalo na sve koji se vraćaju u zemlju da budu solidarni i smanje kretanje u prvih sedam dana po povratku, da svedu kontakte na minimum ili da se odmah testiraju.
U Srbiji je do 15 sati 13. septembra registrovano ukupno 32.336 potvrđenih slučajeva COVID 19.
Od poslednjeg izveštaja testirani su uzorci 3.082 osobe od kojih je 108 pozitivno, a dve osobe su umrle.
Na respiratorima je ukupno 28 pacijenata.
U Republici Srbiji testirano je ukupno 1.021.990 osoba.
Ukupan broj preminulih od početka epidemije je 732.
Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici danas obeležavaju dan posvećen Svetom Simeonu Stolpniku, rođenom oko 389. godine u selu Sis u maloazijskoj oblasti Kilikija.
Preminuo je 24. jula 459. godine u mestu Kalat Siman. Rođen je u porodici hrišćana Susotina i Marte. Do osamnaeste godine je bio čobanin, a onda se zamonašio u manastiru Teleda, gde je vrlo brzo po pobožnosti nadmašio sve kaluđere i čak zbog preterane revnosti jedno vreme bio izbačen iz monaškog bratstva.
Naime, toliko je bio nehajan prema svom telu da ga je obmotavao užetom od vlakana palme koje mu je seklo kožu i stvaralo rane koje su gnojile. Kratko vreme je živeo u planini u nekom bunaru koji je presušio, potom u jednoj maloj keliji, a onda i na planini Kalat Siman tako što je bio prikovan za stenu. Tako je i privukao pažnju Meletija, uticajnog čoveka u to doba, koji ga je ubedio da dozvoli kovaču da ga oslobodi okova. Meletije nije jedini koga je Simeon zainteresovao.Možda vas zanima
U posetu su mu dolazili ljudi iz raznih naroda, kao što su Arabljani, Persijanci i Jermeni. Kako bi izbegao da ga dodiruju, Simeon je tražio da mu se napravi stub na kome je stalno boravio. Tih stubova je pravljeno još, da bi tek peti bio dovoljne visine koja je iznosila šesnaest metara, a i oko njega su bile postavljene dve kamene ograde.
Sa stuba je propovedao, a tu se nalazilo i malo sklonište koje je Simeon koristio za molitvu. Simeon je stalno postio, a obed mu se sastojao od vode i raskvašenog sočiva. Vernici mu pripisuju vlast nad životinjama, čak i opasnim poput tigra, ali i proročanske moći. Takođe, verovalo se da je mogao da preobrati okorele razbojnike.
Prema sirijskoj verziji Simeonovog životopisa, kaluđer je imao veliki uticaj na politiku cara Teodosija II (408-450) i kasnije cara Markijana (450-457). Prvog je primorao da ukine edikt kojim je Jevrejima vratio njihovu nekadašnju sinagogu, a u koju su se u međuvremenu uselili hrišćani. Takođe, prema nekim izvorima, spasao je od jeresi monofizitizma carevu suprugu Atenaidu-Evdokiju.
Kada je Simeon umro, njegov kovčeg su pokušali da odnesu pokršteni Arabljani, ali ih je u tome sprečio tada uticajni Ardabur, koji je telo prebacio u prestonicu vizantijske provincije Sirije, Antiohiju. Bogoslov Teodorit Kirski navodi da su Simeonove ikone bile čest detalj u radionicama širom Vizantijskog carstva.
U vizantijskim crkvama postoje mnogobrojne predstave Simeona starijeg i mlađeg sa kapuljačama, ali je vrlo teško odrediti, posebno u kasnijim periodima, koji je tačno od njih dvojice prikazan. Srpska pravoslavna crkva praznuje ga 1. septembra po crkvenom odnosno 14. septembra po Gregorijanskom kalendaru.
Kako je Simeon Stolpnik izlečio zmiju
Prema predanju, pored njegovog stuba došla je i jedna zmija, pa su se ljudi plašili da dođu. Zmija je mirno živela pored njega. Zmiji je jedan dan u oko upao trun, a Sveti Simeon Stolpnik se sažalio na zmiju i izlečio je, nakon čega je zahvalno otišla.
Smatra se prvim stolpnikom u hrišćanstvu i velikim čudotvorcem. Živeo je 103 godine, a upokojio se u septembru 459. godine. Njegove mošti nalaze se u crkvi u Antiohiji (Antakija, Turska).
Narodna verovanja i običaji
Život ovog čudotvorca bio je neobičan, a u narodu je ostalo verovanje da od danas počinje jesenja setva čiji je ovaj svetac zaštitnik. Zato se u mnogim mestima zadržao običaj nošenja semena iz kuće u crkvu na osveštenje da bi godina bila dobra i rodna.
Na današnji dan gleda se i kakav je mesec, ako je mlad – žito će dobro roditi, ali biće rodna i cela godina. Sveti Simeon Stolpnik veoma je poštovan među zemljoradnicima i ratarima.
Nova crkvena godina
SPC danas obeležava i početak nove crkvene godine. U istoriji hrišćanstva, godinu treba početi u septembru u slavu Svetog cara Konstantina, rođenog u Nišu. On je tada pobedio nad Maksencijem, neprijateljem Hristove vere, a toj pobedi sledovala je sloboda hrišćanske veroispovesti.
Od 1989. godine ovaj dan se, na predlog Vaseljenskog patrijarha, obeležava kao dan tvari Božije, odnosno svega od Boga stvorenog. Praznik podseća ljude na brigu o životnoj sredini i prirodi. U sedištu svake Eparhije, na današnji dan služi se kolenopreklona molitva Gospodu da blagoslovi “venac godine”, da sačuva pravoslavlje u miru, da cela godina protekne dobro, da bog sve gradove i sva mesta sačuva nepovređene, da zaštiti hristoljubive vladare i narodu božijem daruje pobedu nad protivnicima.
Čuvena spisateljica Isidora Bjelica preminula je 5. avgusta ove godine, nakon dugogodišnje borbe sa teškom bolešću. Vest o njenoj smrti je pogodila mnoge, ali najviše za njom pati njena porodica – suprug Nebojša, sin Lav i ćerka Vila, koji su joj danas davali četrdesetodnevni pomen.
Ove večeri Lav je objavio fotografiju sa svojom majkom iz detinjstva. Na njoj se vide njih dvoje zajedno, a na stolu se nalazi rođendanska torta, dok Lava krasi veliki osmeh.
Nema sumnje da je Lavu ovo jedna od najdražih uspomena iz detinjstva, a šta je danas, prvi put posle smrti majke, rekao u svojoj ispovesti pročitajte u nastavku teksta.
Vlasnik jednog restorana u Johanezburgu uspeo je da spreči otmicu deteta
Kako pokazuje snimak nadzorne kamere, dve žene su sa devojčicom (4) sedele za stolom kada se odjednom pojavio muškarac koji je preskočio ogradu i zgrabio dete za vrat.
Srećom, vlasnik restorana je veoma brzo reagovao, oborio ga na zemlju i savladao.
– Ovo je odlično, treba nam više ovakvih ljudi – bio je samo jedan od komentara.
Ugositelj je rekao da je i sam otac i da je zato tako burno reagovao.
Iako se ne zna još cela pozadina slučaja, otmičar će se uskoro naći na sudu, a istraga će utvrditi sve okolnosti.
Mladići koji su u nedelju oko jedan sat izjutra stradali u saobraćajnoj nesreći na putu Prokuplje – Žitorađa kod sela Lukomir, vraćali su se sa veridbe zajedničkog druga.
Oni su bili u vozilu “opel”, koje je prešlo na suprotnu stranu kolovoza i direktno se sudarilo sa šleperom. Na licu mesta poginuli su putnici u vozilu Aleksandar Ž. (21) iz Pejkovca i Danilo C. iz Samarinovca, dok je vozač Aleksandar J. (26) podlegao povredama danas u 16 sati u Kliničkom centru u Nišu.
Lakše su povređeni Aleksa C. (19) koji je u trenutku nesreće bio na mestu suvozača i Anđela Marković (22) koja je sedela iza njega.
Devojka kaže da su nakon završetka slavlja odlučili da provod nastave u jednom klubu u Prokuplju, piše “Telegraf”.
– Krenuli smo put Prokuplja sa dva vozila, ja sam bila u drugom koji je vozio Aleksandar. Gledala sam u telefon kada sam osetila ševrdanje, ali sam mislila da on tako vozi jer se šali sa nama. U trenutku sam videla kako skrećemo ka šleperu i osetila jak udarac. Kola su upala u jarak, vrata su se otvorila pa sam ja visila, pola tela mi je bilo u autu, a pola napolju.
Aleksa je ispao kraj mojih nogu, a Danilo je pao preko nas. Udarila sam glavom u zemlju, Aleksa me je izvukao, tek tad sam shvatila šta se desilo – opisuje nesreću Anđela.
Ističe da je pukom srećom izbegla smrt jer je isprva sedela na mestu na kojem je u trenutku nesreće bio Danilo.
– Kad smo kretali sa veridbe sela sam na zadnje sedište u sredinu, ali su me drugovi pozvali da pređem u drugi auto, koji je išao ispred nas. Prešla sam kod njih, ali sam ipak odlučila da se vratim kod Aleksandra… Oni su već svi zauzeli mesta, pa je meni ostalo mesto iza suvozača. To me je spasilo, da sam ostala u sredini ne bih preživela, sudbina valjda… – kazuje vidno potresena devojka.
– Sedam meseci ne radim i naravno da je korona uticala. Neverovatna mi je priča, kao da sam u zoni sumraka iz koje nikako da se probudim. Došla sam večeras u Skadarliju da obiđem restorane. Još uvek su svi jako stegnuti, ali je bliže tu nada da će se ovo sve završiti. Jako svi veruju da ćemo uskoro početi normalno da živimo i srce mi zaigra kada čujem ovu muziku. Draga mi je ova kaldrma, nikada se nisam saplela. Nekada se devojke namerno sapletu da bi ih poneo momak – rekla je Ljiljana u emisiji “Premijera – Vikend sprecijal” i dodala:
SALVETA • YOUTUBE
– Nisam upućivala apele, bilo je uplaćemo nekih 90 hiljada za prva tri meseca, a onda smo postali socijalni slučajevi, sticajem okolnosti. To ti je kad ti život da limun, a napraviš limunadu. Desilo mi se da je advokatska kancelarija napravila donaciju za igranje moje predstave o Skadarliji za čitavu narednu godinu i ja ću u kući Đure Jakšića igrati – priča glumica.
Ljiljana je pre 6 i po godina postala majka devojčice Darije, a sada je njena ćerka krenula u prvi razred, što je za glumicu jedna od najlepših stvari u životu.
LJILJANA JAKSIC SALVETA • RAS / RAS SRBIJA
– Ona je sada pošla u školu. Ona je bila uzbuđena, ja sam bila uzbuđena. To je jedan od meni najsvečanijih momenata u životu. Prvi je kada su mi je doneli u porodilištu. Ja sam se jako radovala kada su rekli da kreću u klupe, ide svakodnevno u školu – rekla je Ljiljana u pomenutoj emisiji.
Vraćao se iz Beograda sa službenog puta, kada ga je pozvala majka i saopštila mu da ocu nije dobro, da je konfuzan i da ima temperaturu
„Nadao sam se… Petog, šestog dana neke analize su ukazivale da bi možda moglo da krene odvajanje od respiratora, moje kolege su pokušale, ali nije mogao sam da diše. Onda je otac dobio i sekundarnu infekciju, onda su otkazali i bubrezi i posle 11 dana na mehaničkoj ventilaciji on je, nažalost, preminuo. To je verovatno najteži trenutak u životu bilo kog lekara – da mu roditelj umre na mestu gde on radi“, kaže prof. dr Radmilo Janković, direktor Klinike za anesteziju i intenzivnu terapiju Kliničkog centra u Nišu.
Ovaj priznati stručnjak iz Niša, koji je od početka epidemije u prvim redovima borbe protiv kovida 19, jedan je od medicinara koji su imali tu nesreću da izgube člana porodice usled infekcije korona virusom, i to upravo na klinici kojom rukovodi. Drama je bila utoliko veća jer je i Jankovićev rođeni brat prethodno bio na lečenju od korone u KC Niš zbog teške kliničke slike, ali je, uz pomoć stručnjaka ove medicinske ustanove, svojih mlađih godina i boljeg zdravstvenog stanja, uspeo da se izbori sa opakim virusom.
A sudbina je tako udesila slučaj da je sanitet, kojim je Radmilov otac Jovan Janković dovezen na lečenje iz leskovačke bolnice, odvezao kući njegovog rođenog brata koji se izborio sa teškom bolešću…
– U prvom talasu roditelji su se zaštitili. Zvao sam ih svakog dana i pričao: „Nemojte slučajno da izlazite negde, sedite kući“, nemojte da izlaze moji bratančići koji su bili kod njih kući. Onda je došla relaksacija mera i u vreme kada je sve već bilo mirno mi smo počeli da se viđamo porodično. Prethodno nisam video roditelje od početka epidemije. Čak kada smo prof. dr Branislav Tiodorović i ja jednom prilikom bili u Leskovcu da im pomognemo da naprave kovid bolnicu, nisam svratio kući u posetu. Pozvao sam ih samo da izađu na terasu da se vidimo. Posle se situacija naizgled smirivala i bio sam čak i kući kod njih na porodičnom ručku – počinje priču prof. dr Janković.
No, dva, tri dana nakon toga javio mu se brat, rekavši da ima simptome korone i da bi trebalo da se testira.
Vraćao se iz Beograda sa službenog puta, kada ga je pozvala majka i saopštila mu da ocu nije dobro, da je konfuzan i da ima temperaturu.
– Rekla je: „ne kašlje, ali jedva se drži na nogama“. Snimak pluća pokazao je obostranu upalu pluća. Ostao je u Leskovcu još par dana, ali je skener ukazivao na ozbiljnu upalu pluća. Parcijalni pritisak kiseonika je padao u gasnim analizama i njihov predlog, a i moj, bio je da dođe u intenzivnu negu kod nas u KC Niš. To je jako specifičan trenutak kada znate koje su sve opcije moguće i koliko ljudi je pre toga sa takvim komorbiditetima umrlo kod nas. Bila je nedelja. Istim sanitetskim vozilom, koje je dovezlo mog oca, vratio se za Leskovac i moj brat koji je završio lečenje u KC Niš – seća se prof. dr Janković.
Otac je bio još nekoliko dana na visokom protoku kiseonika, a onda su nastupili teški trenuci…
Posle pet, šest dana analize su ukazivale da bi možda moglo da krene odvajanje od respiratora, ali pokušaji nisu bili uspešni. Onda je dobio i sekudarnu infekciju, otkazali su i bubrezi i 11. dana posle mehaničke ventilacije on je preminuo.
– Bilo mi je žao i mojih ljudi koji su dali maksimum, jer ih je to verovatno dodatno u čitavoj priči poremetilo. Desilo se da se u istom vremenskom periodu zarazio i naš glavni tehničar Saša Seferović koji je bio najomiljeniji lik na našohj klinici. Mnogi su prve korake na anesteziji – punkciju vena, uzimanje gasnih analiza, sve o aparatima za anesteziju -učili od njega. On je ležao tik pored mog oca. Nakon dva, tri dana lekari sa naše klinike su izgubili bitku i za njegov život. To je bilo poprilično deprimirajuće. Meni je trebalo par dana da se ja lično vratim i u ritam rada i organizacije, ali sam nekako osećao da su oni to doživeli nekako kao da su me izneverili. Trudio sam se da im, razgovarajući nekim porukama kroz viber grupu ukažem da su dali sve od sebe, da život ide dalje, da moraju da dignu glavu i da će još puno pacijenata doći – seća se prof. dr Janković.
To se i desilo. Najveći broj pacijenata u KC Niš je tek pristizao…
– Mi smo se okupili, grupisali, reorganizovali, krenuli u bitku za neke druge živote. I kao da je bila neka prekretnica – posle toga smo na desetine života spasili baš u jedinici intenzivne nege u novoj zgradi, gde smo imali 300 pacijenata koje smo primili, ističe prof. dr Janković.
Svaka čast Ceci Ražnatović kako izgleda, iako je pre manje od godinu dana postala “baka”
Folk diva Svetlana Ceca Ražnatović aktivna je na društvenim mreažama, a poslednjom objavom na Instagramu privukla je veliku pažnju.
Naime, Ceca je na svom Instagram profilu objavila fotku u uskoj svetlucavoj plavoj haljini ispod koje nije imala brus, a ova odevna kombinacija je pokazala sve pevačicice obline.
Ceca je u komentarima dobila veliki broj pohvala na račun svog izgleda, a jedan je glasio:
– Izgledaš kao da imaš 20 godina – samo je jedan od komentara.
Teško povređenog Strahinju Stojanovića, neposredno posle eksplozije, jedna žena pokušala je da spase. Na fotografiji nalazi se raznet Strahinja Stojanović, odmah posle eksplozije njegovog vozila koje je razneto u pokretu Ulici Omladinskih brigada u Novom Beogradu
On je tada zadobio teške povrede od kojih je preminuo u bolnici. Strahinji su otkinute obe noge do kolena od detonacije, a na fotografije se vidi i žena koja je pokušavala da pomogne povređenom i onesvešćenom Stojanoviću.
On je prevezen u Ugrentni centar, gde su se lekari borili za njegov život, ali je usled teških povreda unutrašnjih organa, podlegao povredama.
Strahinja je hapšen nekoliko puta zbog teških krivičnih dela, a osuđivan je zbog prinude i oružja.
Strahinja Stojanović (30) iz Beograda, koji je preminuo danas posle eksplozije džipa marke “BMW X5” u kojem se nalazio sa 45-godišnjom Sonjom Suarez Gomez, odavno je poznat policiji, ali i domaćoj javnosti, po svojoj burnoj prošlosti i debelom dosijeu.
Stojanović je podlegao povredama koje je dobio tokom eksplozije koja se dogodila dok je vozilo bilo u pokretu u Ulici Omladinskih brigada na Novom Beogradu.
– Toliko je jako puklo da smo svi istrčali napolje, jeziv je prizor bio, muškarac je krvav ležao na ulici – rekao je očevidac iz obližnjeg lokala.
Strahinja je hapšen nekoliko puta zbog teških krivičnih dela, a osuđivan je zbog prinude i oružja. Njegova bliskost sa klanom Šaranovića ogleda se u prijateljskom odnosu koji je imao sa Milošem Delibašićem, Šaranovićevim sestrićem, koji je iz automobila u pokretu likvidiran 2017 godine u Budvi.
Bomba u automobilu i misica iz Španije
Današnja, fatalna eksplozijanije prvi put da je Stojanoviću podmetnuta bomba u automobil. Prvi put se to dogodilo u avgustu prošle godine, kada je u zemunskom naselju Galenika eksplodirao automobil marke “audi” u kom je, u trenutku detonacije, bila bivša misica iz Španije i njegova devojka Olat Bilbao Gonzales (21). Bomba je, po svemu sudeći bila namenjena njemu, ali je eksploziju izbegao spletom okolnosti – vratio se u stan po mobilni telefon.
Ovoj eksploziji prethodio je borava u zatvoru do aprila 2018. godine, gde je bio zbog izazivanja opšte opasnosti, ali i ubistvo poznatog beogradskog advokata Dragoslava Miše Ognjanovića sa kojim se Stojanović dovodi u vezu.
Ubistvo Miše Ognjanovića
Sam Ognjanović izjavio je pre ubistva da sumnja da ga Stojanović sa još jednim muškarcem kontinuirano prati.
Ognjanović je ubijen 28. jula u haustoru zgrade na Novom Beogradu u kojoj je živeo sa svojom suprugom i bebom, dok je sa njim u društvu u trenutku likvidacije bio njegov stariji sin Petar, kog je jedan od hitaca pogodio u šaku.
Sedam meseci kasnije istražne radnje i prikupljeni dokazi doveli su do dvojice osumnjičenih koji bi mogli biti ili direktni izvršioci ubistva ili logistička podrška, od kojih je jedan, kako su mediji preneli, brat ubijenog vođe navijača Crvene Zvezde, a drugi – Strahinja Stojanović iz Zemuna.
Ognjanović i Stojanović su se poznavali sa suđenja u slučaju ubistva Nikole Bojovića, brata Luke Bojovića.
Kumstvo sa Vidakovićem, pa ranjavanje
Navodno Strahinja je u aprilu 2013. na Galenici ranio kuma, Miloša Vidakovića, a razlog je bila Vidakovićeva žena. Iako je znao ko ga je povredio, Vidaković to policiji nije želeo da otkrije.
Foto: Srbija Danas
Foto: Srbija Danas
Takođe se sumnjalo da je upravo Stojanović naručio ubistvo svog kuma Vidakovića, koje se odvilo pred 500 svedoka u Budvi 2. jula 2013. godine. To ubistvo priznao je Miloš Vojnović, ali je u optužnici kao nalogodavac bio naveden Branislav Šaranović.
U optužnici je takođe navedeno da je Stojanovićev DNK nađen u stanu u Budvi u kome su se krili Miloš Delibašić i ostali optuženi za ubistvo.
“Ne znam ni kako se zove Bojović”
Kao jedna od upečatljivih scena svakako će ostati dovođenje Stojanovića sa bukagijama na suđenje u slučaju ubistva Bojovića i Vidakovića, prilikom čega je istakao da “nema IQ 20”.
– S Milošem Vidakovićem sam bio u kumovskim odnosima i nismo bili u sukobu. Nemam ja IQ 20, pa da mi se isto pitanje postavlja na različite načine. Ne želim da učestvujem u ovoj farsi jer ne mogu da doprinesem ovom slučaju. Znam da se ovde sudi za ubistva Miloša Vidakovića i Bojovića, ne znam ni kako se zove – rekao je tada na suđenju Stojanović.
Ranjavanje pripadnika BIA
U dosijeu Strahinje Stojanović stoji i da je hapšen u februaru 2015, zbog sumnje da je u pucnjavi 21. januara iste godine na uglu ulica Rimske i Vojislava Ilića ranio Zorana Lj. (54), pripadnika BIA.
Kod njega je tada nađen i pištolj. Naime, iz automobila marke BMW je pucano u “audi”, u čijoj blizini je bio “punto”, u kojem je Zoran Lj. bio sa suprugom, koja je sedela na mestu suvozača. Zoran je bio slučajna žrtva obračuna dve grupe, čiji su pripadnici iz kola u pokretu pucali jedni na druge.
Tokom sudskog procesa koji se vodio protiv Stojanovića 2014. godine, interesantno je da se u Palati pravde pojavljivao Velibor Dunjić, koji je ubijen samo mesec dana nakon pojavljivanja na sudu. Iz ovoga se može zaključiti da Stojanović i navijači Crvene Zvezde nisu prvi put dovedeni u vezu tokom istrage ubistva advokata Ognjanovića.
Sumnjičio se za ubistvo svog oca?
Strahinjin otac Paja Stojanović ubijen je 24. septembra 2015. godine u zgradi u Ulici Jovana Stojisavljevića broj 31 u naselju Galenika u Zemunu i ta likvidacija je i danas nerasvetljena. Stojanović je usmrćen na četvrtom spratu, ispred vrata stana tasta i tašte, ali je ubica prve hice u njega ispalio ispred ulaza u zgradu.
Verovalo se da je Paja ubijen zbog kriminalnih kontakata i poslova svog sina. Ipak, neki mediji su posle zločina objavili da policija sumnja da je Paju ubio upravo sin Strahinja. Navodno, izrešetao je oca jer mu je ovaj zlostavljao majku. Paja je robijao zbog silovanja, pokušaja ubistva, razbojništva, a verovalo se da nije pripadao nijednoj ekipi.
