Vlasnik kioska u Berlinu Zoran Živković (44), koji je 18. juna ove godine spriječio manijaka da otme dvogodišnju djevojčicu sa igrališta u Berlinu, poslije tri mjeseca došao je u Beograd i prvi put otkriva nove detalje neuspjelog kidnapovanja.
On kaže da je spasavanje djevojčice bilo rizično jer je otmičar držao dijete na ramenima i ističe da se uplašio da će joj nauditi.
– Nisam ni trenutak razmišljao kada mi je Indijka iz komšiluka rekla da je neki visoki muškarac iz parka uzeo tuđe dijete. Ona je istrčala za njim i ostavila svoje dete, a onda je vidjela mene ispred mog kioska. Rekla mi je: “Zorane, ovaj čovjek je izgleda uzeo tuđe dijete!” Ispričala je da se dva puta okretao dok je odlazio. Potrčao sam za njim nekih 150 metara, ali nisam mogao ništa da ga pitam jer smo prolazili kroz baštu nekog kafića. Tek kada se zaustavio na kraju ulice, stao sam ispred njega i pitao ga: “Je li to tvoje dijete?”, a on se zbunio i rekao: “Ćuti, ćuti.” Htio je meni da preda djevojčicu i počeo je da je spušta, govoreći joj da siđe, ali ja sam mu rekao: “Ne, ne, vrati dijete u park.” – priča Zoran i dodaje da je otmičar u parku predao djevojčicu majci, piše Blic.
– Pričao je normalno s njom! Kod parka je već došla policijska patrola i prvo što su me pitali jeste da li sam ga nasilno doveo! Rekao sam da nisam i da imam video-snimak. Njega nisu ništa pitali! Tek kada je rekao da je žedan, onda su ga odveli. Indijku su odmah zvali iz policije, a mene niko nije pozivao. Rekli su mi da nikome ne dajem snimak, ali kada sam vidio da su ga iste večeri pustili, dao sam ga medijima! Neki mediji su mi nudili pare za njega, ali nisam želio da uzmem. Svima sam dao baš zato što su ga tako olako pustili. Saopštili su da je imao 2,2 promila alkohola u krvi i da je psihički bolestan, kao i da ima prebivalište u Berlinu. To me je začudilo jer bi takav u Srbiji duže bio u pritvoru. Možda je pedofil, a možda bi nekome prodao dijete! – revoltirano kaže Zoran.
Poslije nedjelju dana, otac djevojčice je pozvao Zorana i Indijku na ručak u restoran.
– Zahvalio nam se i poklonio svakome cvijet suncokreta. Rekao nam je da supruga i djeca ne idu više u taj park i da će djevojčici da saopšte šta se desilo kada bude imala 16 ili 17 godina. Indijka ide kod psihologa zbog stresa koji je preživjela. Ima dijete od dvije godine i plaši se što je manijak na slobodi. Mene niko ne zove, ali mi je drago što sam spasao jednog malog anđela. I opet bih isto učinio – poručuje Zoran.
Zoran je Beograđanin sa Banjice. Nadimak mu je Sova, zbog izrazitih podočnjaka. Tako ga, kaže, zna cijela Banjica. U inostranstvu je 18 godina, a u Njemačkoj živi skoro deceniju. Najprije je živio u Ahenu, pa u Berlinu. Prije Nemačke je četiri godine bio u Francuskoj.
– Svi me prepoznaju i zovu. Drago mi je što sam to učinio. Dosta mi je pomoglo što sam u Srbiji bio u vojnoj policiji, šest mjeseci na aerodromu u Somboru i isto toliko na aerodromu Slatina – kaže Zoran.
Dobio srebrnjak s likom Karađorđa
Protojerej stavrofor Dragan čestitao je Živkoviću na hrabrosti i kao poklon mu uručio srebrnjak sa likom Karađorđa i knjigu “Ohridski prolog” Svetog Nikolaja Žičkog. Srebrnjak je izradio sveštenik Vojislav Bilbija iz Roterdama povodom 200. godišnjice Prvog srpskog ustanka. Živkoviću je stigla i čestitka ministra unutrašnjih poslova Njemačke Horsta Zehofera.
Nikola Pavlović (5) borio se sa jednim od najtežih karcinoma u dječjem uzrastu. I pobijedio je. Bez bola i bolesti ovaj hrabri dječak se vratio u Srbiju i sada ima plan.
mam neki plan, da malo uživam – rekao je za Eksploziv Nikola koji je se za svoj život borio oko dvije godine.
Mališan sada, kao i svi njegovi vršnjaci, uživa u djetinjstvu trčeći, skačući, radeći sve ono što dugo nije mogao.
Nikolini roditelji saznali su prošlog oktobra da njihov sin boluje od najteže dječje bolesti – neuroblastoma.
Radi se o malignom tumoru koji nastaje od nezrelih nervnih ćelija. U Nikolinom slučaju, neuroblastom je zahvatio oko 70 odsto kostne srži, ali i dio kičme.
FOTO: ZAJEDNO ZA ŽIVOT/PROMO
Novac je za dva mjeseca prikupljan kroz raznovrsne akcije i Fondacije “Budi human”, i na sreću, na vrijeme je obezbjeđeno neophodnih 280.000 evra, koje porodica nije imala.
Nikola Pavlović se borio sa karcinomom
Dječak se prvo liječio u Americi, gdje mu je izvađen primarni tumor iz grudi. Samo dva dana nakon operacije ovo nevjerovatno dijete je stalo na noge. Liječenje se nastavilo u Đenovi i Nikola je sad uživa u svojoj zemlji, prenosi Telegraf.
N. M. (21) iz Pančeva uhapšen je brzom reakcijom policije u tom gradu zbog sumnje da je pretukao i seksualno zlostavljao mladića (19) u Beloj Crkvi.
Kako nezvanično saznaje Kurir, napad se desio prošle noći oko 22 sata.
– Sumnja se da se N. M. sa još jednim muškarcem za kojim policija još traga susreo sa napadnutim mladićem i da su ga njih dvojica primorala batinama na polni odnos – kaže naš dobro obavešten izvor.
Hitna pomoć je zbrinula nesrećnog mladića, koji ima brojne modrice i povrede po telu.
Vaspitačica iz Kine osuđena je na smrtnu kaznu jer je u vrtiću u kojem je radila otrovala 25 dece, od kojih je jedno preminulo, piše BBC.
Vaspitačica Vang Jun uhapšena je prošle godine kada su deca iz vrtića u gradu Điaozuo završila u bolnici jer im je pozlilo nakon što su pojela kašu za doručak.
Tada je 23 dece počelo da povraća i gubi svest nakon što su doručkovali.
Sud je utvrdio da je vaspitačica stavila natrijum-nitrit u doručak dece drugog učitelja, nakon što su se posvađali oko pitanja upravljanja.
To nije bio prvi put da je Vang Jun nekog otrovala, pošto se na suđenju pokazalo da je ranije isti otrov stavila u hranu svom suprugu, nakon jedne svađe, koji je prošao sa lakšim tegobama.
Natrijum-nitrit je karcinogen i izaziva ošrtećenja jetre i bubrega.
Jedno od duhovnih obeležja svakog vernika je brojanica. Iako se u današnje vreme brojanice nose više iz modnih nego verskih razloga, brojanica je mnogo više od običnog komada nakita.
Postoje male i velike brojanice. Male brojanice se sastoje od 33 čvorića a velike mogu imati 50, 100 ili čak 300 čvorića. Svaki čvorić se sastoji od 7 krstića. Pletene brojanice se prave od ovčije vune što nas podseća da smo mi slovesne ovce dobrog pastira Gospoda Isusa Hrista.
Svaki vernik dok se moli uz brojanicu izgovara molitvu. Najčešće izgovarane molitve su „Molitva Isusova“ i „Molitva Presvete Bogorodice“. Neretko se može videti da pojedinci nose više brojanica na ruci.
Nažalost, to je jedno od pogrešnih shvatanja brojanice i njenog postojanja.
Brojanica ne služi ni za igru ni za ukras već za molitvu. Molitva je utkana u svaki deo brojanice jer sveštena lica koja je prave tokom njene izrade izgovaraju molitve. Stoga treba uvek imati u vidu kada se kupuje brojanica da ona nije modni detalj.
Pedijatrijska medicinska sestra Dženin Džons stigla je nasmejana na novi posao u nadi da će svi videti njenu stručnost i želju da spasava dečje živote.
Posle nekoliko meseci rada na dečjem odeljenju Univerzitetske bolnice u San Antoniju, Dženin je bila deo tragedije. Maleni Džošua Sojer je primljen zbog visoke temperature i drhtavice. Naizgled rutinsko lečenje otišlo je u najgorem mogućem pravcu i dečak je preminuo.
Dženin Džons se tresla gledajući telo deteta. Izgledalo je kao da je u šoku. Ali, to je bio samo početak priče o “anđelu smrti”, kako su je nazvali lokalni novinari u Teksasu.
U periodu od maja do decembra 1981. godine od zastoja rada srca preminulo je više od 20 beba. Niko nije znao o čemu se radi. U svakoj tragediji u smeni je bila upravo Džonsova koja je redovno imala precizne izveštaje o tome šta se dogodilo. U bolnicu je u tom periodu primljena doktorka Ketlin Holand koja je prvih dana prihvatila Džonsovu, ali posle naredne tragedije shvatila je da se tu nešto čudno i morbidno dešava.
Analizirala je izveštaje i ustanovila neverovatnu zakonitost u nizu događaja. Deca bi redovno umirala od zastoja rada srca a da prilikom prijema nisu bila u životnoj opasnosti. Kao da ih je neko ubijao.
Kada je preminula i 15-mesečna Čelsi Meklelan istrazi je došao kraj. Medicinska sestra Dženin Džons uhapšena je i optužena da je ubrizgavanjem kobnih lekova namerno isprovocirala smrt više od 20 dece. Dženin Džons je u svakom slučaju proglašena krivom na sudu i osuđena je na 60 godina zatvora. Tek u januaru ove godine, “anđeo smrti” je priznao krivicu za smrt jednog deteta. Samo jednog.
Za ostale smrti nije se izjašnjavala. Smrt će, nema dileme, dočekati i sama u zatvoru kao jedan od najgorih monstruma svih vremena.
* Samo čudom sporno parče čajne kobasice u kom je bio deo igle nije završio u sendviču Zdravkine dece * Stručnjaci apeluju da se slučajevi kao ovaj uvek prijave, ali se i pitaju šta traži igla u pogonu za preradu mesa
Ako kupujete suhomesnate proizvode mesne industrije “Topola” dobro pazite i širom otvorite oči, jer se može desiti da u njima pronađete ni manje ni više nego medicinsku iglu, otkriva Zaštitnik potrošača!
Deo debele igle duboko zarivene u meso neočekivano se našao na trpezi u jednom beogradskom domu, a tragedija je izbegnuta pukom srećom. Ovaj suhomesnati proizvod bio je namenjen za sendviče dvoje školaraca, ali je sasvim slučajno sporni deo završio u ustima majke koja je reagovala brzo i nije ga progutala.
Da stvar bude gora, stručnjaci su uplašeni i sa pravom postavljaju pitanje otkud uopšte igla u objektu gde se proizvode prerađevine koje jedu i deca, a sumnjaju i da ona nije slučajno tu zalutala. Zdravka Stojanović iz Beograda nije ni sanjala da će zbog jednog pruta čajne kobasice zahvaljivati Bogu što su joj deca živa i zdrava.
– U “Super Veru” sam 12. septembra kupila prut čajne kobasice “topola” kako bih deci pravila sendviče za užinu za školu. Svakog dana sam ga “skraćivala” i pakovala mališanima, a kada je prut već bio pri samom kraju, uzela sam da iseckam ostatak i da im napravim sendviče za večeru. Kako je ostalo malo deblje parče, da ga ne bih vraćala u frižider uzela sam ga i stavila u usta. Odmah sam osetila da nešto nije u redu, da pored mesa ima i neki metal. Pomislila sam da je neko parčence upalo, jer sam čitala šta su sve ljudi nalazili u namirnicama. Kada sam videla da je u pitanju deo debele igle za špric, nije mi bilo dobro – priča vidno uznemirena Zdravka za Zaštitnik potrošača i dodaje:
Zdravka Stojanović
– Krenulo je svašta da mi pada na pamet, a stomak mi se zgrčio kada sam shvatila koliko sam sreće imala što to nisu progutala deca! Oni su mali, ne bi ni shvatili šta se dešava, a muka mi je od same pomisli šta im se moglo desiti da im je igla završila u stomaku – zgrožena je naša sagovornica.
Šta to jedemo?
Kako kaže, tek kada je došla sebi shvatila je da ne postoji objašnjenje otkud igla u mesnoj industriji, sem, kako sumnja, ako nisu ubrizgavali nešto u meso.
Posao za inspekciju
Inspekcija mora da izađe na teren i ako postoji i najmanji rizik po zdravlje potrošača, oni će zabraniti dalju prodaju i povući celu seriju proizvoda Nenad Bumbić, Zaštita potrošača
– Tek kada sam se malo povratila od šoka, videla sam da je to deo debele igle za gustu tečnost. Zapitala sam se šta traži igla u objektu gde se pravi suhomesnato. Izgledalo je kao da se zalomila dok su ušpricavali nešto u meso. Zgrozila sam se, kakve li mi to otrove dajemo našoj deci?! Odmah sam “Topoli” poslala fotografije na njihovu zvaničnu Fejsbuk stranicu, a oni su mi odgovorili da će po hitnom postupku poslati tim da proveri celu seriju. To me nimalo nije umirilo! Onda su mi tražili da im pošaljem to parče mesa, verovatno su želeli da se reše dokaza, ali sam im jasno stavila do znanja da čak i ako to uradim želim da mi napismeno potvrde šta su dobili od mene. Neko je mogao umreti zbog ove greške! Da ne pričamo o tome da i ne znamo šta zapravo jedemo. Ogorčena sam, sad sam kupila neki njihov proizvod i nikada više. Na kraju me je zvao i prvi čovek ove kompanije i rekao da će lično doći do mene da mu dam sve dokaze – ogorčena je naša sagovornica.
Domaći stručnjaci saglasni su da ovakve stvari nikako ne bi smele da se dešavaju i da Veterinarska inspekcija pod hitno mora da ispita ceo slučaj i iz predostrožnosti povuče sve njihove proizvode sa rafova u prodavnicama širom Srbije.
Zovite inspekciju
Predsednik udruženja “Zaštita potrošača” Nenad Bumbić na pitanje otkud igla u mesnoj industriji odgovara:
– Nije tajna da pojedini proizvođači mesa i mesnih prerađevina meso napumpavaju vodom i ubrizgavaju hemikalije u njega da bi na oko izgledalo sočnije, punije i svežije. Moguće je da se upravo to desilo, da su ubrizgavali nešto u čajnu kobasicu, da se igla zalomila, ostala u mesu i tako završila na trpezi. Ne treba isključiti mogućnost ni da je neki zlonamerni radnik namerno ubacio to u meso kako bi kompanija došla na loš glas. I kod nas i u svetu se takve stvari dešavaju, i to ne tako retko. Ipak, šta se zaista desilo treba da utvrdi Veterinarska inspekcija! Potrošači ovakve stvari moraju prijavljivati nadležnim institucijama, o tome ne sme da se ćuti! – apeluje naš sagovornik i dodaje:
– Inspekcija mora da izađe na teren i ako postoji i najmanji rizik po zdravlje potrošača, oni će zabraniti dalju prodaju i povući celu seriju proizvoda sa rafova u prodavnicama širom Srbije. Zatim će dalje ispitati slučaj i, ako je to potrebno, pokrenuti postupak protiv proizvođača i kazniti ga po zakonu – objašnjava Bumbić.
Ipak, kaže on, potrošači koji dođu u ovu situaciju ne mogu baš puno da urade. – Prema našem zakonu, potrošači u ovakvim slučajevima, čak i ako dokažu da je strano telo bilo u proizvodu, dobiće samo nadoknadu realne štete, a to je zapravo cena tog proizvoda. Ne isplati im se i zato obično odustaju od cele stvari – kaže Bumbić.
Srejićeva: Moguće da su ubrizgavali hemiju u meso
Nutricionista Jovana Srejić upozorava da igla u čajnoj kobasici može značiti da je ovaj suhomesnati proizvod možda “obogaćen” nekom “hemijom”. – Kada kažete igla, prva asocijacija mi je opšte poznata činjenica da proizvođači često ubrizgavaju hemiju u meso! Ono što mi je poznato jeste da ubacuju u proizvode razna sredstva koja poboljšavaju boju i ukus mesa. Dimljeni proizvodi recimo uglavnom uopšte nisu dimljeni već im dodaju aromu dima, a meso “pune” vodom kako bi dobilo na težini. Hemija koju ubacuju i svi drugi dodaci kojima “obogaćuju” krajnji proizvod nikako nisu zdravi! Potrošači misle da znaju šta kupuju kada pročitaju deklaraciju, ali veoma često ima tu nekoliko problematičnih sastojaka koji se ne nalaze na etiketi, tako da mi zapravo čak i ako iščitamo sastav, nemamo pojma šta jedemo – kaže Srejićeva.
Iz kompanije “Topola” kažu da, s obzirom na proces proizvodnje ovog artikla, usitnjavanje sirovine za dalju obradu, četiri kontrole metal-detektorom u svim fazama proizvodnje, mozaičnost proizvoda koja ne dopušta mogućnost da ovako nešto ne bude primećeno, isključuju mogućnost da je iz njihovog proizvodnog pogona izašao ovakav proizvod.
– Stupili smo u kontakt sa potrošačem Zdravkom Stojanović i zamolili je da nam preda parče sa metalnom iglom kako bismo uradili analize u našim laboratorijama, da bismo, između ostalog, i vama mogli dati tačan odgovor. Uz njenu saglasnost dogovoreno je da rukovodilac našeg ogranka u Beogradu preuzme sporni proizvod. Međutim, neposredno pre dolaska našeg zaposlenog obavestila nas je da ipak neće da nam preda to parče čajne sa iglom koju tvrdi da je pronašla. Kao razlog je navela to da se konsultovala i da joj je savetovano da nam uzorak ne preda. Svakom ukazivanju od strane potrošača na kvalitet našeg proizvoda pristupamo izuzetno ozbiljno i odgovorno. To imamo nameru da uradimo i sada, ali smo sprečeni promenjenim stavom potrošača, koji neće da nam da proizvod na analizu. Iz navedenih razloga tvrdimo: isključeno je da je iz našeg proizvodnog pogona mogao izaći ovakav proizvod. Konkretno objašnjenje ne možemo dati dok sporni uzorak ne dobijemo na analizu – kažu u ovoj kompaniji.
Uprava za veterinu: Prijavite nam ovakve stvari
U Veterinarskoj inspekciji kažu da svaku prijavu potrošača detaljno razmatraju, a neophodno je da se građani kojima se desila ovakva situacija jave kako bi utvrdili mesto kupovine i identifikovali proizvod, njegovu oznaku serije odnosno LOT, i nakon toga izvršili povlačenje proizvoda iz prometa do otklanjanja sumnje u njegovu bezbednost. – Naravno, istraga se sprovodi i na mestu proizvodnje i na mestu prometa. Kazne za stavljanje u promet nebezbedne hrane propisane su Zakonom o bezbednosti hrane i kreću se za pravna lica u iznosu od 300.000 do tri miliona dinara za privredni prestup. Povlačenje iz prometa se odnosi isključivo na seriju ili LOT proizvoda koji je sumnjiv ili nebezbedan. Apelujemo na potrošače da svaku uočenu nepravilnost bez odlaganja prijavljuju nadležnoj veterinarskoj inspekciji, jer je u ovakvim slučajevima vreme reagovanja inspekcije od ključne važnosti – kažu u nadležnoj inspekciji.
KSENIJA Krstić, Nišlijka rodom sa Filipina, u devetom mesecu trudnoće sa velikom neizvesnošću čeka rođenje svog trećeg deteta u istražnom zatvoru u Beogradu.
O njenoj sudbini i sudbini još desetoro uhapšenih, među kojima je i njen suprug Kristijan Krstić, odlučivaće Viši sud u Beogradu, gde će sutra biti ispitano svih 11 Nišlija, uhapšenih u julu zbog sumnje da su kao deo hakerske grupe učestvovali u prevari i pranju novca. Sutra će se odlučivati i o zahtevu američkih vlasti za njihovo izručenje u SAD.
SAKUPLjAJU NOVAC ZA ADVOKATE
PORODICE uhapšenih Nišlija veoma su zabrinute, jer bi ukoliko budu izručeni SAD, troškovi suđenja za većinu od njih bili previsoki. – Šta će biti sa tim pametnim momcima ukoliko zaglave u američkom pravosudnom sistemu, teško je reći. Roditelji su već počeli da rasprodaju imovinu i sakupljaju novac za američke advokate – kaže poznanici.
Ova grupa navodno je bila organizator i realizator digitalne prevare na osnovu koje su oštetili američke državljane za oko 70 miliona dolara. Saradnike, odnosno promotere imali su i među poznatim ličnostima, a jedan od njih je bio i glumac Stiven Sigal, koji je već platio kaznu od 314.000 dolara jer nije prijavio da reklamira bitkoine nove generacije ove grupe.
– Neprimereno je da žena koja je od pre neki dan u devetom mesecu trudnoće bude u zatvorskim uslovima i to u fazi kad ne postoji nijedan dokaz da je učinila delo za koje se tereti. Sud je odbio našu žalbu uz obrazloženje da bi mogla da pobegne. Ne verujem da neko ko može svakog trenutka da se porodi razmišlja o bekstvu i to ne samo zbog svog stanja, već i zbog toga što su joj oduzete sve putne isprave. Činjenica je i da je kod kuće čeka troje maloletne dece takođe otklanjaju svaku sumnju u njeno bekstvo – kaže branilac ovog bračnog para advokat Miloš Petrović, koji za svojim ocem Milanom zastupa četvoro od 11 uhapšenih.
Petrović kaže da će sud sutra saslušati osumnjičene, a kada će doneti odluku po zahtevu američkih vlasti da budu izručeni, zasad nije poznato.
KUĆA U NIŠU
Kristijan je pre nekoliko godina kupio kuću u Nišu i bio je čest gost jednog restorana u centru grada, gde je pažnju više privlačila njegova supruga egzotičnog izgleda nego on sam. Nema ga na društvenim mrežama i nije se previše družio sa Nišlijama.
Kako saznajemo, Kristijan potiče iz belopalanačkog sela Špaje, ali je navodno rođen u Nemačkoj, a živeo je u Australiji, Izraelu, na Filipinima… Često je menjao ime, ali je izvesno da je veliki stručnjak u IT sektoru. Upućeni kažu da je njegova platforma za trgovinu bitkoinima bila dobro “zaštićena”, ali da ga je neko od nezadovoljnih klijenata prijavio vlastima. Zanimljivo je da je na platformi postojalo upozorenje da “80 odsto ljudi na berzi izgubi novac i da ne treba ulagati poslednje pare”.
– Ne znam da li bi se mogao nazvati “teksaškim Jezdom”, ali je on veoma zanimljiv vlastima, pogotovo američkim, zbog onoga što poseduje u glavi i zato je toliko “dragocen”. Veoma je samouveren i siguran u sebe, jer sa kapitalom od 70 miliona dolara lako je mogao ponovo da nestane i pojavi se na drugom kraju sveta pod drugim imenom – kažu upućeni u ovaj slučaj.
„Policijska patrola me je odmah po dolasku pitala da li sam otmičara nasilno doveo! Njega nisu ništa pitali, a odveli su ga tek kada je rekao da je žedan!“, kaže Zoran Živković
Foto: Masanori Jošida,Alo
Vlasnik kioska u Berlinu Zoran Živković (44), koji je 18. juna ove godine sprečio manijaka da otme dvogodišnju devojčicu sa igrališta u Berlinu, posle tri meseca došao je u Beograd i prvi put za „Alo!“ otkriva nove detalje neuspelog kidnapovanja.
On kaže da je spasavanje devojčice bilo rizično jer je otmičar držao dete na ramenima i ističe da se uplašio da će joj nauditi.
– Nisam ni trenutak razmišljao kada mi je Indijka iz komšiluka rekla da je neki visoki muškarac iz parka uzeo tuđe dete. Ona je istrčala za njim i ostavila svoje dete, a onda je videla mene ispred mog kioska. Rekla mi je: „Zorane, ovaj čovek je izgleda uzeo tuđe dete!“ Ispričala je da se dva puta okretao dok je odlazio. Potrčao sam za njim nekih 150 metara, ali nisam mogao ništa da ga pitam jer smo prolazili kroz baštu nekog kafića.
Tek kada se zaustavio na kraju ulice, stao sam ispred njega i pitao ga: „Je li to tvoje dete?“, a on se zbunio i rekao: „Ćuti, ćuti.“ Hteo je meni da preda devojčicu i počeo je da je spušta, govoreći joj da siđe, ali ja sam mu rekao: „Ne, ne, vrati dete u park.“ Neki mediji su mi nudili pare za njega, ali nisam hteo da uzmem.- priča Zoran za naš list i dodaje da je otmičar u parku predao devojčicu majci.
– Pričao je normalno s njom! Kod parka je već došla policijska patrola i prvo što su me pitali jeste da li sam ga nasilno doveo! Rekao sam da nisam i da imam video-snimak.
Njega nisu ništa pitali! Tek kada je rekao da je žedan, onda su ga odveli. Indijku su odmah zvali iz policije, a mene niko nije pozivao. Rekli su mi da nikome ne dajem snimak, ali kada sam video da su ga iste veče pustili, dao sam ga medijima! Neki mediji su mi nudili pare za njega, ali nisam hteo da uzmem.Svima sam dao baš zato što su ga tako olako pustili.
Saopštili su da je imao 2,2 promila alkohola u krvi i da je psihički bolestan, kao i da ima prebivalište u Berlinu. To me je začudilo jer bi takav u Srbiji duže bio u pritvoru. Možda je pedofil, a možda bi nekome prodao dete! – revoltirano kaže Zoran.
Posle nedelju dana, otac devojčice je pozvao Zorana i Indijku na ručak u restoran.
– Zahvalio nam se i poklonio svakome cvet suncokreta. Rekao nam je da supruga i deca ne idu više u taj park i da će devojčici da saopšte šta se desilo kada bude imala 16 ili 17 godina. Indijka ide kod psihologa zbog stresa koji je preživela. Ima dete od dve godine i plaši se što je manijak na slobodi. Mene niko ne zove, ali mi je drago što sam spasao jednog malog anđela. I opet bih isto učinio! – poručuje Zoran.
Zoran Živković, spasao dete od otmičara u Berlinu, Foto: Masanori Jošida,Alo
Zoran je Beograđanin sa Banjice. Nadimak mu je Sova, zbog izrazitih podočnjaka. Tako ga, kaže, zna cela Banjica. U inostranstvu je 18 godina, a u Nemačkoj živi skoro deceniju. Najpre je živeo u Ahenu, pa u Berlinu. Pre Nemačke je četiri godine bio u Francuskoj.
– Svi me prepoznaju i zovu. Drago mi je što sam to učinio. Dosta mi je pomoglo što sam u Srbiji bio u vojnoj policiji, šest meseci na aerodromu u Somboru i isto toliko na aerodromu Slatina – kaže Zoran.
Dobio srebrnjak s likom Karađorđa
Protojerej stavrofor Dragan čestitao je Živkoviću na hrabrosti i kao poklon mu uručio srebrnjak sa likom Karađorđa i knjigu „Ohridski prolog“ Svetog Nikolaja Žičkog. Srebrnjak je izradio sveštenik Vojislav Bilbija iz Roterdama povodom 200. godišnjice Prvog srpskog ustanka.
Živkoviću je stigla i čestitka ministra unutrašnjih poslova Nemačke Horsta Zehofera.
