Month: September 2020

Na Škundrićevo pitanje, zašto je onda zvao u svoje emisije ako već smatra da ne zna da peva i da ne poseduje harizmu, Goran je odgovorio:

– Veliku sam podršku dobio od naroda, ali i od kolega, muzičara, autora, pevača. Od stotinu komentara, bilo je nekoliko uvreda. Ljudi ne misle glavom kada nešto pišu. Jadranka je beda, jedan prikriveni ološ. Prozvala me ničim izazvana, a gostovala je nekoliko puta u mojim emisijama. Sama se pozivala u moje emisije. I to ne samo u moje, već kod skoro svih mojih kolega. Izlazili smo joj u susret jer smo mislili da je fina devojka. Ne da nije fina i kulturna, nego je sve suprotno od toga. Ona je nikakav pevač, nema nikakve preglede. Kome ona treba? Pa moja mama bi imala više pregleda od njenih pesama. Sve ti je ova država dala. a ti nećeš da kažeš ni izvini, izjavio je poznati voditelj Goran Čomor gostujući u net radijskoj emisiji “Sve po spisku sa Škundrićem”, koja se emituje svake srede od 19h na “TopVibe” radiju.

Na Škundrićevo pitanje, zašto je onda zvao u svoje emisije ako već smatra da ne zna da peva i da ne poseduje harizmu, Goran je odgovorio:

– Pa upravo sam to rekao na početku. Svi smo mislili da je fina, vaspitana, dobra devojka, pozivala se sama u emisije i želeo sam da joj učinim. Na kraju se ispostavilo da sam napravio pogrešan potez, jer me proziva bez bilo kakvog osnova i tvrdi kako je zabranjena.

Nenad je inače prepoznatljiv po svojoj provokativnosti, pa je na samom kraju intervju-a upitao Čomora kada će u svoju emisiju “Pred Fajront” koja se emituje na televiziji BN pozvati i Jadranku Barjaktarević. Čomorov odgovor je prilično iznenadio i nasmejao Škundrića:

– Znaš kada ću da je pozovem? Na kur.vdan. A to je takozvani praznik “Sveti nikad”.

Kojim pitanjima je Škundrić još provocirao Gorana Čomora, možete poslušati u nastavku.

Dolasci na kućnu adresu traju već neko vrijeme i uvijek su praćeni verbalnim prijetnjama. Kaže da sve komšije žive u strahu

Krajem jula ove godine Žurnal je objavio priču o seksualnom uznemiravanju sedmero djece od strane komšije. Nakon što su za Žurnal roditelji ispričali šta se desilo njihovoj djeci, prijavljeni komšija je uhapšen. Općinski sud u Sarajevu vrlo brzo je potvrdio optužnicu Kantonalnog tužilaštva, a zbog opasnosti da bi boravkom na slobodi mogao uticati na svjedoke i ponoviti krivično djelo, produžen mu je i pritvor.

Od objavljivanja teksta i hapšenja prošlo je skoro dva mjeseca. Na žalost, isto toliko traju pritisci i prijetnje roditeljima koji su prijavili seksualno uznemiravanje djece, piše Žurnal.

Podsjetit ćemo javnost da su prvi slučaj seksualnog uznemiravanje djece prijavili Roditelji 1. Tako smo ih nazvali radi zaštite indentiteta maloljetne djece. Nakon što je slučaj prijavljen policiji i Tužilaštvu KS, Roditelji 1 odlučili su da upozore i komšije. Tada su saznali da njihova djevojčica nije bila jedino dijete koje je komšija seksualno uznemiravao. I ostali roditelji iz naselja su odlučili sve prijaviti policiji.

OTKRIVEN IDENTITET DJECE

Od tada, skoro svaki dan, primaju prijetnje. Roditelj 1 kaže da identitet zlostavljane djece sada zna čitavo naselje, jer je uposlenik Kantonalnog suda u Sarajevu obišao komšije u naselju i uvjeravao ih da djeca ne govore istinu.

– Dolazio je u svojstvu člana Mjesne zajednice, obilazio naše komšije i govorio da djeca lažu… Tako je odavao identitet roditelja i djece. Ljudi u čitavom naselju su upoznati koja su to djeca, kaže Roditelj 1.

Kaže da se ubrzo nakon toga pojavio i mladić od kćerke uhapšenog komšije. Prijeti svima koji su prijavili seksualno uznemiravanje djece…

– Dolazi meni na kućnu adresu, za šta postoje snimci video nadzora. Ulijeće sa autom, lupa po kapiji, psuje i prijeti. Sve je prijavljeno policiji. I u prisustvu policije mi je prijetio pokazavši prstom na oko kao da me prati, a zatim je prešao prstom preko vrata pokazujući da će me ubiti. Policija ga je odvela… Nakon toga sam dobio poziv iz policije, rečemo mi je da moram platiti neku simboličnu kaznu od 100 maraka a on će platiti maksimalnu, kaže za Žurnal Roditelj 1.

Nakon što je tražio da prijava ide na sudsko odlučivanje, policija ga je obavijestila da ne mora platitit kaznu.

Dolasci na kućnu adresu traju već neko vrijeme i uvijek su praćeni verbalnim prijetnjama. Kaže da sve komšije žive u strahu.

– Najveći pritisak je na meni jer ja prijavljujem sve prijetnje. Sve je to usmjereno kako bi porodice povukle izjave. Dijete više ne smijem da ostavim kući, ide sa mnom na posao a drugu kćerku supruga vozi u prvi razred. Tu mlađu kćerku, kad završi sa školom, dovedem na posao i onda obje budu sa mnom. Ne osjećam se sigurno, jer nikad ne znam ko će mi od njih doći kući, kaže Roditelj 1 navodeći da sada isti problem ima i njegov brat.

Žive u porodičnoj kući, zajedno sa bratom i njegovom porodicom. U razgovoru za Žurnal, brat kaže da žive u konstantnom strahu jer im i u kasnim noćnim satima dolaze osobe da prijete.

– Vidimo da policija i ne haje previše. Brata su čak napali što ih zove. Da je neko pucao na nas da li bi policija izašla? Policija ne radi svoj posao. Oni mom bratu drže predavanja zato što ih zove. Neki dan čekali smo ih skoro sat vremena da dođu. Momak što nam prijeti je strani državljanin. Sutra može napraviti bilo šta i pobjeći odavde. Stavili smo video nadzor, rešetke, čak smo i reflektore ugradili da osvijetle kuću. U nas je kuća navečer isto stadion jer bukvalno smo u strahu i ne znamo kako se drugačije zaštititi, kaže brat Roditelja 1.

Zabrinut je za svoju ali i za bratovu djecu jer skoro svaki dan slušaju prijetnje.

– Zamislite kakve psihičke posljedice će imati to dijete koje svaki dan gleda kako ti ljudi dolaze i prijete njenom ocu. Više nije stvar ni policije, tužilaštva, ni suda, već kako ćemo mi zaštititi našu djecu. Policiju ne zanimaju djeca. Brat ima video nadzor, a policija govori otkud nama pravo da snimamo… Pa, reko hoćemo li pustiti da nas pobiju? Meni je inspektor rekao da mi tako kršimo zaštitu njihovog identiteta! Rekli su nam da ih ne smijemo snimati… Pa kako bih ja njima drugačije dokazao da je čovjek dolazio?, kaže brat Roditelja 1.

ŽIVOT U STRAHU

Komšije Roditelja 1 kažu da se vrše konstantni pritisci i na njih. Jedan od komšija u razgovoru za Žurnal kaže da se svi osjećaju kao da je u ratu.

– Mi imamo 50-ero djece u mahali koja su prije navečer šetala i igrala se. Toga sada nema, ona su u kućama, zatvorena. Mi smo sada kao u ratu, kada nismo smjeli da izađemo zbog granata. Sada ne smijemo pustiti djecu da izađu, jer će doći neko od njih da prijeti, kaže komšija Roditelja 1.

I njegove kćerke su bile seksualno uznemiravane od strane istog čovjeka. Izrevoltiran, objavio je ime komšije kojeg su prijavili za seksualno uznemiravanje i kaže da su od tada počeli pritisci na njega.

– Nakon objave prvog teksta, ja sam rekao ime i prezime od tog čovjeka. Odmah nakon toga počele su stizati prijetnje u mesendžer – ako to ne povučem da ću imati velike posljedice. Onda dolazi inspekcija Ministarstva za privredu, pa za šumarstvo, redom… dolazi mi i inspekcija Općine Centar. Sve je to sa ciljem da povučem ono što sam izjavio, kaže komšija Roditelja 1.

Kaže da mu je inspekcije slao uposlenik Ministarstva privrede KS koji je sestrić prijavljenog komšije. Osim toga, sin čovjek kojeg su prijavili također mu je prijetio. Sve prijetnje su prijavljene policiji.

Roditelj 1 kaže da ga je, nakon svih incidenta, policija obavijestila da su dobili prijave protiv njega.

– Ovaj uposlenik Kantonalnog suda kaže da vršim na njega pritisak jer sam ga prijavio predsjedniku suda. Porodica od čovjeka kojeg smo prijavili traži meni zabranu pristupa. Nikada nisam prišao njihovoj kući, nikad se nisam obratio nikome od njih, kaže uplašeni roditelj za Žurnal.

Pevačica Verica Šerifović svojevremeno je prekinula redovno školovanje kako bi mogla da peva u orkestru.

Ona se 1982. godine udala za svog partnera, Rajka, sa kojim je 1984. dobila ćerku Mariju, koja je danas jedna od naših najboljih pevačica.

Ipak, Verica i Rajko su se razveli 2003, da bi ona već naredne godine uplovila u novi brak, sa muzičarem Mićom Nikolićem.

I ovaj brak joj se završio i to tri godine kasnije, a Verica danas puni 57. godina i blista od sreće.

Njoj je ćerka Marija rođendan čestitala na Instagramu postavivši njihovu zajedničku fotografiju uz opis: “Majko, omiljena moja pevačice, srećan to rođendan! Voli te tvoje divno i pametno dete”.

Čestitke su ubrzo krenule da se nižu, a između ostalih čestitale su joj i Nina Badrić i Ana Sević.

Majka Emira također zaražena i hospitalizirana u bolnici, za smrt sinova i ne zna

U Bugojnu je dan žalosti zbog smrti tri člana porodice Duraković, oca i dva sina koji su za svega 10 dana preminuli zbog posljedica izazvanih zarazom korona virusom. Slučaj je zaprepastio bh. javnost, naručito nakon informacija da su preminuli Adis i Haris bili vrhunski sportaši, bez bilo kakvih oboljenja. Dio javnosti u Bugojnu, ali i treći brat Durakovića za cijeli slučaj krivi sistem i način na koji su preminuli liječeni. Nadležni poručuju da su učinili sve što je u njihovoj moći, izvještava televizija N1.

Hajrudin, Adis i Haris Duraković. Otac i dva sina. Pandemija korona virusa ispisala je jednu od najtežih stranica svoje historije. Majka Emira također zaražena i hospitalizirana u bolnici, za smrt sinova i ne zna. Ne želeći biti loš glasnik, amidža i brat preminulih kažu  da se nalazi u apsolutnoj izolaciji.

“Boli jutros kad sam nazvao nevjestu da je pitam šta bi mogla jesti šta može (jesti)…kad reče čudno mi što me ne zovete ni ti ni djeca, pa rekoh, dogovorili se tako u porodici da te ne opterećujemo, a i preporuka je doktora. Šta reći majki, ne zna ni za jednog sina, ne zna ni za drugog. Za supruga smo joj rekli”, priča Kemal Duraković, amidža i brat preminulih.

Emira ima još troje djece, dvoje u dijaspori. Emir se u Salzburg vratio nakon što je u mezar spustio oca i brata Adisa. Harisa je, kaže u pisanoj izjavi za N1, na nogama ispratio u bolnicu i ni slutio nije da će mu korona virus odnijeti i drugog brata.

“Ja vjerujem da je sve bila greška zdrastva i liječenja. Babo je imao slabo srce, znali smo da se neće lahko izvući, ali braća, braća su se morala izvući uz dobru ispravnu terapiju i stručnost doktora, pogotovo Hari koji je otišao na nogama u Travnik kao da mu ništa nije bilo”, kaže Emir Duraković.

Zbog svega najavljuje angažman advokata i utvrđivanje odgovornosti nadležnih za koje njegov amidža Kemal ima samo riječi hvale.

“Što se tiče ljudi i osoblja u Bugojanskoj bolnici, ja ih mogu samo nazvati herojima, a sad s čime se oni bore unutra ja zaista ne znam”, Kemal Duraković.

Tragedija je duboko potresla cijeli kraj pa je odlukom lokalne samouprave danas dan žalosti.

Naime, Tihomir se već dve godine bori sa kancerom, a mi smo kontaktirali poznatu etno umetnicu i pitali je da li je uz bivšeg muža u teškim životnim trenucima

dine bori sa kancerom, a mi smo kontaktirali poznatu etno umetnicu i pitali je da li je uz bivšeg muža u teškim životnim trenucima.

“Naravno da smo jedni uz druge. Ne bih da govorim o toj temi. Hvala, prijatno”, bila je kratka Krstićeva u izjavi za “Objektiv.rs“, koja se tokom čitave karijere trudi da privatni život čuva daleko od javnosti.

Podsećamo, Bilja iz braka sa Tikom ima dve ćerke Milicu i Lenku, koja im je podarila unuku Leu.

Srbi su ga još za života smatrali za sveca, a u prilog zahtevima da za sveca bude i zvanično proglašen idu i svedočenja vernika o onome što se dešava na njegovom grobu

Juče se navršilo 106 godina od rođenja veličanstvenog patrijarha Pavla. Sam njegov život bio je čudo, a ona su nastavila da se dešavaju i posle njegove smrti. Vernici se sa posebnom smirenošu i dubokom verom mole na zemaljskom grobu patrijarha Pavla u manastiru Rakovica.

Patrijarh Pavle (svetovno ime Gojko Stojčević) rođen je 11. septembra 1914. godine u selu Kućanci kod Donjeg Miholjca u Slavoniji. Na tronu Svetog Save kao patrijarh srpski proveo je punih 19 godina, a među narodom je bio veoma omiljen zbog skromnosti i istinoljubivosti.

Srbi su ga još za života smatrali za sveca, a u prilog zahtevima da za sveca bude i zvanično proglašen idu i svedočenja vernika o čudima koja se dešavaju na njegovom grobu. Ljudi se kunu da im je molitva nad njegovim moštima pomogla pri ozdravljenju.

Pročitajte i Kamenovo: Srpsko selo vrednih ljudi i pčela gde se tradicija pčelarstva neguje od 14. veka

Među njima je i bračni par iz Kosjerića, čijem je sinu sa 12 godina otkriven najprogresivniji karcinom osteosarkom u potkolenici, a upravo mu je, kako tvrde, molitva nad grobom patrijarha Pavla pomogla u ozdravljenju.

Oni koji dolaze bar jednom mesečno na mestu gde počiva omiljeni srpski patrijarh tvrde da je on taj koji ovaj narod okuplja i koji čuva čast Crkve. Uvereni su da je svetac, jer kad god dođu osete neku blagodet.

Čulo se i da se pored groba desilo veliko čudo. Prema svedočenju igumanija i nekih vernika, jedan čovek koji je bio invalid ustao je i prohodao.

Jovanka Mileusnić, koja živi nedaleko od manastira Rakovica, rekla je da je jednom obišla grob patrijarha i da je još na ulazu u portu videla da grob svetli crvenom svetlošću.

– Pomislila sam u prvi mah da je u pitanju neko osvetljenje, ali mi je bilo čudno da je postavljeno u toku dana a sa mnom je bila i moja zaova koja je isto to primetila, kao i još nekolicina ljudi koji su se zatekli u porti manastira. To svetlo oko groba je potrajalo nekoliko sekundi, a onda nestalo samo od sebe. Svi smo se u čudu prekrstili, a uverena sam da nam to patrijarh Pavle kao narodu nešto poručuje, pitanje je samo šta – kaže Beograđanka.

Istu čudnu svetlost oko patrijarhovog zemnog počivališta video je i Nikola Resanović, koji je kao student teologije barem jednom nedeljno obilazio grob u manastiru Rakovica.

– Sećam se, bio je oblačan dan i kada sam došao do groba blaženopočivšeg patrijarha Pavla video sam bledu crvenu svetlost kako titra oko krsta. Prvo sam mislio da je neko uključio neki svetleći laser, ali ničega i nikoga nije bilo u blizini. Crvenkasta svetlost je nestala, a posle toga sam više puta odlazio do patrijarhovog groba, ali se ta svetlost nije pojavljivala ponovo – kaže Resanović.

Pročitajte i Kako su se nekad gajila deca: Naše su majke pile svoje kafe natenane, nisu se plašile našeg plača, a danas…
Reči patrijarha Pavla koje ne treba zaboraviti
– Čuvajte i neprijatelje svoje i molite se za njih jer ne znaju šta rade.

– Čuvajmo se od neljudi, ali se još više čuvajmo da i mi ne postanemo neljudi.

– Da je i svima nama, kao ljudima i hršćanima, jasno načelo da “zlo dobra donijeti neće”, da je “krv ljudska hrana naopaka”, stvari bi išle srećnije.

– Čovek ne može birati vreme u kojem će se roditi i živeti. Od njega ne zavisi ni od kojih roditelja, ni od kog naroda će se roditi, ali od njega zavisi kako će on postupati u datom vremenu: da li kao čovek ili kao nečovek, bez obzira na to u kojem narodu i od kojih roditelja.

– Kad se čovek rodi, celi svet se raduje, a samo on plače. Treba živjeti tako da, kad umre, celi svet plače, a samo on se raduje.

SCENE i simboli spaljivanja moštiju Svetog Save zatvorene su u onom večnom krugu koji označava tajnu snagu srpstva, koja je mogla malaksati ali nije iščezla i koja se obnavlja.

Materijalist današnji i današnja neznalica koji misli da ničeg nije bilo pre njega, i da svet počiva na materijalnim osnovama, ne može da zamisli ni to da u tom pepelu srpstva može biti jedna iracionalna snaga, jača od svih drugih, koja je doprla i do naših dana, koja je bila prisutna u svemu što se zbilo već sedam stotina godina, koja će biti tu: i u onom što nas čeka.

SUROVI VEZIR IZ DANKA U KRVI

SUROVOG naredbodavca spaljivanja posmrtnih ostataka Svetog Save istorija pamti kao istaknutog turskog vojskovođu i kasnijeg velikog vezira. Rođen je u selu Topoljane u drevnoj oblasti Ljuma, u okolini današnjeg Kukeša u Albaniji. Po svemu sudeći, u tursku vojsku stigao je preko zlokobnog “danka u krvi”. Prema više izvora, bio je hrišćanskog porekla, a nije isključeno da potiče i iz jedne od tamošnjih srpskih porodica. Tokom vojne i političke karijere bio je osmanski namesnik u Egiptu, osvajač Jemena, guverner Damaska i komandant osmanske vojske u Dugom ratu koji je vođen protiv Habzburga. Sahranjen je u Istanbulu kod Velikog bazara.

I zaista, teško se u burnoj i svakovrsnom stradanju bogatoj srpskoj istoriji može naći epizoda koja je po sveukupnom značaju za kolektivnu duhovnost i identitet Srba ravna onoj koja se odigrala na Vračarskom brdu u suton burnog 16. veka. Čak i u široj istorijskoj slici ratovanja, osveta i represije, spaljivanje moštiju svetitelja je – bez presedana.

Spaljivanje svetih Savinih moštiju jedan je od najvažnijih događaja u prošlosti srpskog naroda i ključna tačka učvršćivanja i izgradnje njegovog savremenog identiteta i duhovnosti. Pesnička metafora o “Savinom pepelu koji se rasuo na celi srpski narod” verno dočarava efekte epskog čina koji se odigrao na rubu Osmanskog carstva.

A istorija kaže ovako: Mošti Svetog Save spaljene su kao vid turske represije prema srpskom narodu, povodom ustanka Srba u Banatu. Reč je o danas gotovo zaboravljenoj buni protiv Osmanlija, koje su od 1552. godine držale ceo Banat. Ovaj ustanak prvi je u seriji pobuna srpskog življa u turskoj imperiji i prva je buna posle pada Srpske despotovine.

Neposredan povod za srpski ustanak bio je rat koji je Turska objavila Austriji 1593. godine. Na Zapadu, Austrija nije mogla da nađe saveznike za odbranu od Turaka ni uz pomoć pape Klimenta Osmog. Mlečani su odbijali da se odazovu papinim i austrijskim pozivima u rat protiv Turaka zbog svoje slabosti i trgovačkih interesa. Francuska je neprestano nastojala da obnovi savez sa Turcima i ponovo uspostavi svoj uticaj na Portu. Španija se nakon poraza svoje armade u vodama Lamanša 1588. klonila sukoba u Sredozemlju. Male italijanske države takođe su imale trgovačke interese za opstanak Turske u Evropi. Tako je Austrija morala da nastavi ratovanje samo uz podršku nemačkih država, ugarskog sabora i Češke. Papa se obraćao za pomoć i pravoslavnim državama (Erdelj, Vlaška, Moldavija, Rusija), ali se one nisu odazvale pozivu. Zato se Austrija okrenula vojvodama Vlaške i Moldavije, a naročito Srbima, koji su činili većinu u Južnoj Ugarskoj. To je bio prvi korak Zapada u stvaranju opšteg hrišćanskog saveza protiv Turaka.

Srpski prvaci iz Banata podržani od pećkog patrijarha Jovana Kantula (1592-1614), bili su uvereni da će sukob hrišćanske Evrope sa Turskom biti od koristi i za njihov narod. Zato su, ne čekajući da se ovaj savez ostvari, odmah nakon objave rata između Turske i Austrije 1593, počeli da formiraju, najpre manje hajdučke čete, a zatim već sledeće godine, uspeli da ih ujedine u veće odrede. U početku su samo napadali turske karavane, ali kako se broj boraca povećavao, preduzimani su i veći poduhvati, napadane su turske tvrđave i utvrđena mesta.

Sultan je u Banat poslao veliku vojsku, predvođenu velikim vezirom Sinan-pašom, ali ratna sreća bila je na strani Srba. Ostvarili su više pobeda, a zauzeli su i tvrđavu Vršac. Na početku ustanka episkop Teodor Nestorović je blagoslovio pobunjenike i podelio im barjake s izvezenim likom Svetog Save, koje su kao simbol vere i slobode nosili s ponosom u svim bitkama. Ustanak je surovo ugušen, ali amblemi sa ratnih zastava nastavili su da žive svoj život.

ENIGMA ISTORIJE

JEDNA od nerešivih enigmi istorije srpskog naroda tiče se mesta spaljivanja moštiju Svetog Save. Toponim Vračar u tursko doba odnosio se na neuporedivo širi prostor od današnjeg gradskog kvarta. Kao precizna lokacija osvete Sinan-paše najčešće se pominjala Čupina humka, koja bi danas mogla da se locira u blizini Tašmajdana. Veliki knjižar Grigorije Vozarević tvrdio je da se ovaj događaj odigrao na današnjem Crvenom krstu. Utemeljivači Društva za podizanje Hrama Svetog Save smatrali su da je svetitelj spaljen na Savincu, mestu gde se danas uzdiže veličanstveni spomen-hram.

Sinan-paša u želji da zatre svaki otpor naređuje da se mošti Svetog Save, najvećeg srpskog svetitelja donesu iz manastira Mileševe, te da se spale na najvišoj tački Beograda, kako bi se plamen video daleko u Banatu. To je trebalo da uništi svetiteljev veliki kult u narodu, a sa njim i sve nade za oslobođenje od Osmanlija. Legenda kaže da je ovaj zločinački čin bio propraćen nepogodom, gradom i olujom. Pepeo srpskog prosvetitelja raznet je na sve strane.

U oceni ovog dramatičnog gesta Sinan-paše, osim namere da se kazni narod koji se usudio da zarati sa moćnim carstvom, istoričari vide još jedan važan element – želju da se smanji uticaj i poštovanje srpskog svetitelja među domaćim muslimanima. Naime, moštima Svetog Save prilazio je na poklonjenje veliki broj Turaka, a njegov kult bio je naročito snažan među domaćim muslimanima. Odavno pokojni na ovom svetu, svetitelj je postao realna pretnja islamu u Srbiji.

Ministarstvo unutrašnjih poslova saopštilo je da intenzivno traga za Ivanom Kontićem (30) osumnjičenim da je, u Jevrejskoj ulici u Novom Sadu, pretukao dvadesetosmogodišnjeg mladića i tom prilikom mu naneo teške telesne povrede.

“Ministarstvo je u intenzivnom kontaktu sa organima nadležnim za davanje naloga za raspisivanje međunarodne Interpolove poternice”, stoji u saopštenju MUP-a.

Oni su pozvali građane da se, ukoliko imaju bilo kakvu informaciju o osobi sa fotografije, jave Policijskoj upravi Novi Sad na broj telefona 064-892-3876 ili na broj u Ministarstvu 011-362-7223″, navodi se u saopštenju.

Podsetimo, velika prašina se digla nakon objavljivanja video snimka sa sigurnosne kamere na društvenim mrežama, a potom i u medijima, na kom se vidi brutalno iživljavanje nad mladićem (28) ispred kockarnice i menjačnice u centru Novog Sada.

Naime, na snimku se vidi kako krupniji muškarac krvnički tuče mladića koji je bez svesti. Neprestano ga udara pesnicama u glavu, ali i da neko pritrčava da odvoji nasilnika od žrtve. Međutim, bezuspešno. Šta više, potpuni haos nastaje tek kasnije kada napadač okreće isprebijanog muškarca na leđa i počinje da mu doslovno – lomi ruke!

Snimak je nastao 24. avgusta. Na društvenim mrežama se pojavila duža verzija zapisa još brutalnija na kom se vidi da je prebijanju prethodila tuča u kojoj je učestvovalo više osoba.

Novosadska policija u međuvremenu je identifikovala nasilnika koji udara onesvešćenog momka, dok su pojedini beogradski mediji preneli da je osumnjičeni pobegao iz Srbije i da se krije u Crnoj Gori.

Starac Tadej nije govorio vremenski potpuno precizno, ali dovoljno precizno jeste govorio

Tadej Vitovnički, koji se upokojio 2004. godine, ostavio je za sobom mnoga proročanstva o Srbima, o Crnoj Gori, o Kosmetu, o Bosni i Hercegovini, o mnogim ljudima i događajima koji će se uskoro zbiti.

Crna Gora će biti nezavisna

Govorio je da će Crna Gora da se odvoji i postane nezavisna. Takođe je govorio da će udar na srpski jezik biti silan u Crnoj Gori i da će bezbožna vlast udariti i na Srpsku Crkvu.

Neki ljudi koji su bili kod njega dosta često, ispričali su da je rekao da će u Crnoj Gori u jednom trenutku početi građanski rat, a na kraju i rat sa Albancima.

Jednom čovjeku iz Nikšića koji je stalno išao kod starca Tadeja rekao je da ne kupuje stan u Nikšiću jer još nije pravo vrijeme, i da Crna Gora uskoro postaje nezavisna te da će za Srbe biti veoma teško. Ipak, opet je rekao da će Srbi na kraju, poslije velikih stradanja pobjediti, ali da će cijena pobjede biti veoma velika. Najveći udar biće na SPC u Crnoj Gori i Mitropoliju na Cetinju.

Na kraju, kako je govorio starac Tadej, Crnu Goru će miriti ljudi iz Srbije, i ona će na kraju ponovo ući u sastav jedinstvene srpske države. Čak je govorio da će i mošti Svetog Vasilija Ostroškog jedno vrijeme morati da budu prebačene iz Ostroga na sigurnije mjesto. Toliko će biti teško u jednom trenutku.

Rekao je da će Mila Đukanovića ubiti sami Crnogorci, oko njega, i da će u građanskom ratu u Crnoj Gori biti žrtava.

Najopasniji i najžešći udarac ipak će na kraju doći od Albanaca koji će napasti Crnu Goru. Stradanja će biti velika, ali konačna pobjeda ipak na strani Srba iz Crne Gore.

Starac Tadej nije govorio vremenski potpuno precizno, ali dovoljno precizno jeste govorio. Naime on je govorio da će Crna Gora na referendumu da se odvoji od Srbije i postane nezavisna, i to uskoro. I pogodio je. On se upokojio 2004. a 2006. je Crna Gora postala nezavisna.

Sedeli smo kod moje sestre i Aleksa je rekao da ide do Otroka da se nađe sa društvom. Majka ga je tada zamolila da ne prilazi motorima, da ne vozi motor, kao da je nešto predosetila.

Nije ga bilo neko vreme. Taman kada smo se spremali da pođemo kući, čuli smo zvuk sirene od hitne pomoći i policije. Zvali smo Aleksu i Petra, bili su nedostupni.

Ovako govori Tomislav G. otac Alekse (17) koji je poginuo u strašnoj saobraćajnoj nesreći u selu Gračac kod Vrnjačke Banje u kojoj je život izgubio i Petar N. (16). Njih dvojica bili su na motoru kojim su sleteli sa puta u kanal, a odatle udarili u metalna vrata od jednog dvorišta.

Prema nezvaničnim saznanjima, motorom je upravljao Aleksa, dok je iza njega sedeo Petar koji je imao kacigu na glavi.

Petrova baka Mitra kaže da je njen unuk bio živ posle nesreće i da ga je majka Danka držala u krilu.

– Preminuo je u bolnici… Mnogo je bio povređen, iako je lekarima pričao da se nije mnogo povredio. Njegova kaciga je pukla… Izgubila sam najstarijeg unuka kojeg je celo selo volelo. Moj dobri Peki nas je napustio, plakala je Mitra u dvorištu porodične kuće dok je od prijatelja i komšija primala saučešće.

Aleksa je, nezvanično saznajemo, preminuo na licu mesta dok su se za Petrov život lekari OB Studenica borili dva sata.

Petar, koji je išao u Tehničku školu u Trsteniku, motore je vozio od malih nogu, dok je Aleksa, učenik Saobraćajne škole u Kraljevu, tek nekoliko puta upravljao dvotočkašem.