Neverovatna vest protresla ih je za ceo život

Život piše drame, a koliko ima onih sa tužnim epilogom, toliko Bogu hvala ima i onih sa srećnim, pa i prelepim krajem.

Maksin i Džejn Jang iz SAD imali su sina, ali godinama su se mučili da još jednom postanu roditelji. Kada su digli ruke od novog potomstva, prijavili su se na razne liste za usvajanje.

Zahvaljujući dobrim uslovima za život i toga što nikad nisu imali problema sa zakonom, oni su prošli na listama, te su u roku od četiri godine usvojili isto toliko dece.

Međutim, kada su se najmanje nadali, život ih je ne samo nagradio, već i šokirao. Maksin je zatrudnela.

Ali tu je bio samo početak radosnih vesti. Posle nekoliko nedelja, na ultrazvuku je otkrila da će dobiti ČETVORKE. Džejk je posle ove informacije morao da pije lekove za smirenje, dok je Maksin danima vrištala i pevala od uzbuđenja. Sin će imati ukupno još osmoro braće i sestara.

U njihovoj veseloj kući, za nekoliko meseci neće biti petoro, već devetoro dece. Tako i bi. Devetoro dece mlađih od 10 godina, kakva žurka.

“Nisam mislila da bih mogla da zatrudnim, a da nije reč o vantelesnoj oplodnji, kaš što je bio slučaj s prvim sinom. Sećam se da sam Džejku poslala poruku jer sam bila u šoku. Lekari su se zabrinuli za bebe, a mi za ostalu decu, jer je u sedmočlanu porodicu došlo još četvoro dece”, rekla je Maksin.

Bebe su se rodile na vreme i dobro su, tako da tri sina i dve ćerke sada čekaju na još četvoro malih zvrkova u kući.

Neviđeni spektakl.

Četvrta sezona najgledanijeg rijalitija na ovim prostorima “Zadruge” počinje večeras od 21 čas na TV Pink. “Zadrugu” je pratio milionski auditorijum širom regiona otkako je počela prva sezona 6. septembra 2017. godine, a sada, tri godine kasnije, sve je spremno za spektakularnu četvrtu sezonu.

Produkcija najpopularnijeg rijalitija je tokom prethodna dva meseca radila na pripremi nove sezone, koja će doneti 50 novih, intrigantnih učesnika, nove zadatke i potpuno novu “Zadrugu”. Kao i za prethodne tri sezone, i za “Zadrugu 4” vlada veliko interesovanje, kako publike, tako i medija, koji su u proteklom periodu spekulisali ko će biti učesnici nove sezone. 

Foto: Youtube printscreen/Zadruga Official

Nove učesnike “Zadruge 4” pratiće 150 kamera, tri spajder sistema i osam dronova, a zahvaljujući svim najnovijim tehničkim dostignučima, gledaoci će moći da prate svaki aspekt njihovog života u rijalitiju. Kao i prethodne sezone, i tokom “Zadruge 4” će gledaoci moći da, pored direktnih uključenja i emisija na TV Pink, prate dešavanja u rijalitiju na četiri kanala Zadruga Live. Zahvaljujući ovim kanalima, gledaocima je omogućen potpun uvid u sva turbulentna dešavanja u “Zadruzi “. Pored toga, na svakom od četiri kanala prikazane su druge lokacije, što gledaocima pruža priliku da biraju koja situacija im je interesantnija i koje učesnike žele da gledaju.

Najviše me brine kako će moja sestra psihički proći kroz ovaj period. A onda, želim da nam bude toplo i da nam kuća bude ograđena. Jednostavno, da se osjećamo sigurnije nego sada.

Ovako počinje priču Milica Bezarević (18) iz sela Stubline kod Obrenovca, koja je sa sestrom Marijom (16) ostala sama u trošnoj kući nakon što im je majka preminula prije nepunih mjesec dana, piše Blic.

Život ih nije mazio, sazrele su preko noći. Dvije i po godine sa majkom su se borile protiv njene teške bolesti – njegovale su je, hranile, kupale, mijenjale pelene… Noćima nisu spavale. Krile su suze dok su majku gledale u užasnim bolovima. Nažalost, bolest je bila jača i majka im je preminula u 45. godini.

Do doma sestara Bezarević mora da se skrene sa glavnog seoskog puta, neasfaltiranom stazom stiže se do njihove kuće – neograđeno dvorište, kuća usred poljane okružene šumom i njivama. Sestre Bezarević dočekuju nas ozbiljne, vidno skrhane bolom zbog gubitka majke.

Iz Beograda su se preselili u Stubline odmah po Miličinom rođenju, a prije desetak godina ostale su same sa majkom koja se razvela od njihovog oca.

– Mama je bila žena zmaj, dosta je radila, istovremeno u gerontološkom centru, na pijaci i pored svega čuvala starije žene. Uvijek je bila požrtvovana i ništa nam nije nedostajalo. Nikad nismo osjećale nedostatak ljubavi ili pažnje. Mama se postarala da se osjećamo zaštićeno i bezbjedno – započinje priču Milica.

A onda se majka razboljela. Dijagnoza je bila rak dojke.

– Ona je uvijek bila optimista. Kad god se vrati sa hemoterapije, ponašala se kao da je bila na kafi sa drugaricom. Nije željela da nas opterećuje i kad je imala operaciju, gledala je da nas skloni od svega toga i da ništa ne osjetimo – kaže mlađa sestra Marija.

Poslije nekog vremena djelovalo je kao da je izliječena, ali se prošlog ljeta javio bol u kostima, otežano se kretala… Tada su joj ljekari dijagnostikovali karcinom kostiju koji je metastazirao na nekoliko mjesta.

– Mama je bila zdravstveni radnik i uvijek odgovorna prema svom zdravlju. Nismo razmišljale o nečemu lošem, jer nas je ona učila da mislimo o lijepom. Zbog toga nismo potpuno bile svjesne ozbiljnosti bolesti dok nije pala u krevet – objašnjava Marija.

Sa knedlom u grlu opisuju period u kome su gledali majku kako polako vene.

– Posljednjih nekoliko mjeseci nije se iskreno nasmijala, u očima joj se nije vidio sjaj koji je imala. Bukvalno smo je gledali kako se polako gasi. Spavala sam s njom, pokrivala je, hranila, davala lijekove, mijenjala pelene. Od januara nisam nigdje izlazila – priča Milica.

Pomagalo im je nekolicina poznanika njihove majke i koleginice sa posla koje su donosile pelene i potrebne stvari za njihovu mamu. A onda su uslijedile najteže dvije nedjelje.

Ne postoje riječi koji bi objasnile kako su se osjećale tog 26. jula.

– Sjećam se da me je Milica probudila oko 5 ujutru i rekla da mami nije dobro. Sjedilo smo pored nje dok se to nije desilo… Sve što je trebalo da se uradi morala sam ja, jer je sestra maloljetna. Na sahrani je bilo dvesta ljudi, većinu sam vidjela prvi put u životu i kad su svi oni otišli, sa nama su ostali samo Marijini drugari i drugarice – priča Milica.

Ona je svjesna da u ovom trenutku sebi ne može da dozvoli da tuguje.

– Znam da moram da idem naprijed. Nisam psihički pala i ne mogu da objasnim, ali osjećam neku snagu. Naravno da mi je teško i da mi mama nedostaje. Sada dok moram te druge stvari da završavam ne mogu sebi da dopustim da jedan cijeli dan provedem sjedeći i ne radeći ništa. Kad sve to prođe, mogu da dozvolim sebi taj luksuz da potonem ili da se osjećam loše – ističe ova hrabra djevojka.

Najveću pomoć imaju od roditelja Marijinih drugara, koji su se nakon sahrane organizovali da im srede kuću koliko su u mogućnosti.

– Zamijenili su prozore, stavili nekoliko reflektora oko kuće, zvali da se promijeni sijalica na banderi, promijenili elemente u kuhinji i pločice u jednoj sobi. Sredili su nam zapušenu cijev u kupatilu zbog koje voda nije odlazila u odvod, kao i bojler koji je peckao dok se tuširamo – zahvalna je Milica.

Ipak, ostalo je da se zamijeni drvena stolarija na dvije terase i trula vrata od soba. Kuća je dvospratna i najveći problem je krov koji prokišnjava i to se jasno vidi na zidovima u cijeloj kući. Takođe, između krova i zidova postoje ogromne rupe iz kojih prodire sunčeva svjetlost u gotovo svim prostorijama na spratu.

– Mi ovako živimo godinama i ne možemo da primijetimo da nam nešto nedostaje. Najvažnije nam je da se popravi krov, da se uradi izolacija i fasada. Takođe, voljela bih da nam dvorište bude ograđeno. Iz bilo kog pravca može neko da nam uđe u dvorište, pa nam tako nerijetko ulaze životinje i psi, a ranijih godina ljudi su prolazili kroz naše dvorište jer im je daleko da idu okolnim putem. Nije nam prijatno, bojiš se kad nemaš ogradu – iskrena je Milica.

Kako su odmalena odrastale same sa majkom, obaveze oko održavanja imanja se za njih podrazumijevaju, te ističu da im uopšte nije teško da pokose travu i posjeku grmlje oko kuće.

– To je normalno, kao za svakog ko ima dvorište. Takođe, mijenjam sijalice, kad iskoči osigurač vidim koji je i promijenim ga. Zimi cjepam drva, čistim šporet – navodi Milica.

Zbog posvećenosti majci Milica je morala vanredno da upiše četvrtu godinu Medicinske škole “Nadežda Petrović” u Zemunu, smjer kozmetičar, i ostala su joj još dva ispita. Marija kreće u treću godinu iste škole i odličan je đak.

– Jednu nedjelju idemo u školu, a drugu onlajn. Što se tiče onlajn nastave, roditelji moje drugarice obezbijedili su mi računar i internet. Takođe, jedna žena mi je obezbjedila školski pribor, sestra od drugarice će mi dati knjige. Inače, stanujem u domu u Zemunu, ali razmišljam kako će biti mojoj sestri kad bude sama dok sam ja tokom nedelje u domu – ističe ona.

Ne znaju kako će dočekati zimu

Prošle godine grijali su se na struju, jer je tako bilo zgodnije zbog mame, a nisu imali ni drva. Ipak, to je donijelo ogromne račune za struju koje su tek nedavno uspjele da otplate.

– Ove zime ne znamo kako ćemo se grijati, vjerovatno na drva, ali ne znamo kako ćemo da ih nabavimo. Nas dvije ne možemo da zamislimo da u ovoj kući bude toplo. U dnevnoj sobi je uvijek bilo toliko hladno da se i veš zaledi. Zimi nikad nismo imale na raspolaganju cijelu kuću, jer smo uvijek grijale samo jedan dio – objašnjava Milica.

Kako da pomognete

Svi ljudi dobre volje koji žele da pomognu djeci mogu da pošalju SMS na humanitarni broj 2552 ili da uplate sredstva na dinarski tekući račun “Blic fondacije”: 2750010221949709 90 ili na devizne račune 10221949724 45 – za uplate u evrima; 10221949711 84 – za uplate u švajcarskim francima i 10221949717 66 – za uplate u dolarima, OTP banka Srbija, a.d. Beograd

Dežurnim službama prijavljeno je da je u Bačkom Petrovom Selu, na kupalištu na reci Tisi, nestala sedmogodišnja devojčica O. T.

Navodno devojčica je skočila u vodu i nije isplivala. Slučaj je prijavio šestogodisnji dečak koji je sa drugaricom došao da se kupa, prenosi Pink rs.

Policija je odmah izašla na lice mesta, u toku je pretraga i proveravaju se svi navodi prijave posebno jer nije najjasnije kako su se deca, po svemu sudeći sama, obrela na reci.

– Na potrazi za devojčicom koja je nestala u Tisi angažovan je ronilački tim Žandarmerije – saopštili su iz MUP-a Srbije.

Uskoro opširnije…

Srećna i ozarena se bacila na rad!

Ana Bekuta danas obeležava 61. rođendan vredno i radno na snimanju muzičkog takmičenja “Zvezde Granda”. Pevačica je odmah dobila poklon kako je stigla, a njena radost i optizmizam bili su primetni svim prisutnim pripadnicima sedme sile.

– Ništa posebno nisam poželela sebi. Imam pristojan život, uspešnu i plodnu karijeru. Nisam poželela ništa osim zdravlja za sebe i bližnje – istakla je skromno Bekuta.

Šta je dobila od emotivnog parntera Milutina Mrkonjića i kako će obeležiti poseban dan pogledajte na snimku u vrhu teksta!

Priča o malom Zuhdiji Aliću (13) iz sela Brlošci nedavno je obišla čitav region

Priča o malom Zuhdiji Aliću (13) iz sela Brlošci nedavno je obišla čitav region, a uprkos tome što nije bila reč o lepim, već priličmo mučnim vestima, čini se da će sve dobiti daleko pozitivniji rasplet.

Podsetimo, ovaj 13-godišnjak prodavao je divlje kupine pored magistralnog puta Tuzla-Sarajevo, kako bi pomogao socijalno ugroženim roditeljima, no voće su mu ukrala dvojica huligana. Priča je ubrzo dospela u sve regionalne medije, rastuživši javnost, ali i zainteresovavši je za težak život ovog tinejdžere i njegove porodice.

“Još me je strah, kada god vidim kombi prođu me trnci. Ipak prodajem i dalje, ali sada sam malo oprezniji. Kada sam im istresao kupine u kesu koju su izvadili iz kombija video sam da ne vade novac da mi plate, povukao sam se nekoliko koraka unatrag, uplašio sam se da će me zgrabiti i ubaciti u kombi, da više neću videti majku, oca, moje sestre i brata. Podrugljivo su se nasmejali, seli u kombi i otišli u smeru Tuzle. Od straha nisam zapamtio registraciju, znam da je bila iz BiH, niti da li na kombiju nešto piše, samo znam da je bio žute boje”, priča Zuhdija, dok gleda u mobilni telefon koji je pre nekoliko dana dobio od jednog čoveka.

“To mi je prvi telefon u životu, voleo bih kao i sva druga deca da imam i laptop, koji bi mi dobro došao u pohađanju škole na daljinu”, kaže Zule, kako ga porodica od milja zove.

Vikendom i dok traje školski raspust, Zuhdijin dan započinje tako što ujutru sa starijom sestrom odlazi u šumu kako bi ubrali divlje kupine. Vraćaju se kući pre vrućina.

“Ranije sam to radio sa svojim bratom, ali on sada ima druge poslove. Imamo nedaleko jednu svoju njivu i oko nje ima puno kupina, tamo najviše uberemo”, kaže Zuhdija koji se nasmejao na primjedbu kako on ima svoj vlastiti kupinjak.

Nakon prebiranja kupina, pakira ih u posude od jednog kilograma, najčešće mu posluže plastične boce od soka i odlazi stotinjak metara od kuće uz put. “Sednem na zaštitnu ogradu, čujem kada nailazi automobil, podignem u vazduh ruku u kojoj je posuda s kupinama. Većina vozača prođe, neki zatrube, mahnu rukom u znak pozdrava. Uzvratim pozdrav onima koje poznajem. Imam utisak da me sada puno ljudi zna”, priča ovaj dečak.

Na početku, dok je još pekao zanat prodavača šumskih plodova, njegova majka Senada (42) kaže da puno ljudi na tom putu prodaje šumske plodove, jer se od nečega mora živeti, nije sve išlo glatko. “Rugala su mi se druga deca, govorili su mi da prodajem kupine, jer nemam šta da jedem. Očevi nekih od njih radili u Sloveniji, ali došao je dan kada su i oni počeli da prodaju kupine. Nikada ih nisam smatrao konkurencijom, jer ja imam svoje prodajno mesto”, rekao je Zuhdija i dodao kako je prodaja bolja vikendom nego radnim danom.

“Kupuju više ljudi koji se vraćaju s vikenda provedenog u Sarajevu i okolini. Kada je lepo vreme sednem pored puta i prodajem, a kada pada kiša odem do reklamnog panoa svog suseda i tamo se sakrijem od kiše. Ništa me ne može sprečiti u želji da prodam kupine, jer znam da će taj novac dobro doći mojoj porodici”, govori dečak i iz vlastitog iskustva kaže da ljudi vole šumske plodove, divlje jagode, zatim pečurke, a nakon njih kupine, koje ipak idu najbolje.

“Moji kupci prvo pomirišu kupine i onda ih probaju, mislim da ih miris obuzme, plate mi, pomaze me po kosi i odu. Nažalost, nađu i se i ovakvi koji mi otmu ubrano voće. Nisam plakao zbog toga, već zato što sam se uplašio da mi nešto ne učine, da me ne otmu”, plačljivim glasom rekao je Zuhdija.

Majka Senada još je uplakana i u strahu, ali je s druge strane srećna i zahvalna što se javilo mnogo dobrih ljudi voljnih da pomognu.

“Hvala svim dobrim ljudima koji su nam se javili, svima koji su nam poslali pomoć za decu, vratili su mi veru u ljude. Poslali su nam pakete u kojima je pribor za školu, Zuhdiji su poslali odeću i obuću. Ni ovima koji su pokrali moga sina ne zameram, volela bih da mi se jave, četiri puta sam ih pozvala da dođu kod nas kući, skuvala bih im kavu i rekla da to nije lepo što su uradili, ne samo mome sinu, već bilo kome. Čak bih im dala i ubranih kupina, bez da mi daju i jednu marku. Moje dete nije moglo spavati, jako se uplašio”, priča Senada.

Ubrzo je Zuhdija dobio i željeni laptop, kako bi lakše savladao nastavu na daljinu.

“Od svih predmeta u školi najviše volim biologiju, volim i informatiku, u školi imamo kompjutere, nažalost do sada kod kuće nisam imao kompjuter pa nisam mogao da vežbam ono što smo učili u školi. Sada ću moći i to”, nije krio sreću marljivi dečak, piše “24sata.hr”.

Uprkos teškom životu u kući u kojoj živi dečak sa svoje dve sestre, bratom, majkom i ocem, vlada savršen red i sve blista od čistoće. Majka Senada koja je pre nekoliko godina bila teško bolesna kaže da od najranijih dana uči svoju decu da moraju raditi.

“Ne činim to da bi oni meni pomagali, već da bi im kasnije u životu bilo lakše, jer nećemo mi večno živjeti. U kući je dogovor, svi znaju šta treba da rade, svako u skladu sa svojim mogućnostima. Suprug Fikret je najčešće u šumi gde seče drva, sin, koji se školovao za frizera je na drugim poslovima, jedna ćerka ide u drugi razred srednje škole i biće frizerka, a najmlađa ćerka je predškolskog uzrasta. Zuhdija će sada u sedmi razred. Mogu se pohvaliti da moja najmlađa ćerka koja nema još sedam godina zna da spremi pitu. Moja srednjoškolka je s 13 godina znala pripremiti kompletan ručak koji nas je čekao dok se ne vratimo iz šume, te radne navike u životu im mogu pomoći, a nikako odmoći”, zaključila je Senada Alić.

Legenda narodne muzike Šaban Šaulić izgubio je život 17. februara 2019. godine u teškoj saobraćajnoj nesreći u Nemačkoj.

FOTO: PINK.RS

Šaban je, pored bezbroj hitova za sva vremena, ostavio neutešnu udovicu Gordanu, ćerke Ildu i Sanelu i sina Mihajla

Šauliću bi danas bio 69. rođendan, a tim povodom na Instagramu se oglasila njegova ćerka Ilda koja je uputila ocu potresne reči koje su mnoge rasplakale.

Danas je tvoj rodjendan… Danas bi se pevale najlepše pesme… Tebe više nema, ali zato ostaju uspomene na srećne trenutke koje smo zajedno proveli, a jedan od najsrećnijih u mom životu je bio kada si mi se pridružio na sceni da zajedno otpevamo ovu pesmu povodom deset godina moje karijere, koju danas mogu da podelim sa svima. Hvala ti što si postojao i bio moj tata.Voli te Ilda – napisala je pevačica uz fotografiju sa svojim ocem.

Baka Đurđa je podsetila ceo Balkan da možemo da budemo ujedinjeni kada je na Tviteru ispričana njena priča. Žena živi od prodaje cveća, a celo Skoplje, Balkan i dijaspora joj pomažu da svakodnevno što pre rasproda svoje bukete.

“Bili smo do baka Đurđe koja svakog dana prodaje cveće iz svoje bašte i od toga živi. Dogovor sa susedima je da ko prvi dođe do nje, kupi svo cveće da ne bi morala da sedi na ulici po vrućinčini, već da što pre kupi doručak i ode kući da odmara”, napisala je korisnica Tvitera, koja je uz objavu postavila i fotografije divnih buketa koje baka pravi.

Među komentarima oduševljenih ljudi su i oni koji su se nudili da i sami uplate novac za neki od narednih dana, kako bi Đurđa lakše mogla da privede posao kraju. Zbog ovih predloga je otkriveno da nije prvi put da ljudi iz dijaspore šalju novac za najlepše cveće Balkana.

Svako od nas koje put povede u Skoplje, zna gde može da nađe najvredniji poklon za sebe i svoje najmilije jer nema ničeg lepšeg od solidarnosti. Želimo da baka Đurđina priča nastavi da se širi i da postane popularnija od svake cvećare na teritoriji Skoplja i šire. Hvala joj što je na Balkanu probudila toliko željenu i potrebnu solidarnost jer smo znali da ona u nama postoji, ali smo je nepravedno zapostavili.

Izvor: Noizz.rs

Epidemiolog dr Darija Kisić Tepavčević smatra da je odluka o povratku dece u škole opravdana.

– Imamo novi virus na koga smo svi osetljivi ili smo makar bili na početku. Isto tako, ne znamo ništa o dužini trajanja imuniteta. Ne prepoznaje sezonu. Prenosi se na najlakši način. Imajući sve te činjenice u vidu, niko ne zna koliko će ovaj virus biti među nama – rekla je Kisić Tepavčević za TV Prva.

Ona je ukazala da su se saznanja o koronavirusu menjala vremenom, ali da se nije menjao način prevencije.

– Koja je opcija, da kažemo da će biti školovanje na daljinu narednih godina – upitala je Kisić.

Ponosni na svoju sugrađanku su u Crvenom krstu u Čačku, gde kažu da bi njeno dobročinstvo trebalo da posluži kao primer mnogima

U trenutnim okolnistima ljudska humanost više je nego dragocena, a nesebični ljudi spremni da pomognu drugima prava su retkost. Žana Marković iz Čačka ipak prkosi svim statistikama, jer je ona jedina žena u gradu na Moravi koja se osmelila da krv da čak osamdeset puta.

„Kad znam šta dajem i kome dajem, snage u meni uvek ima. Do sada sam dala preko 30 litara ove dragocene tečnosti i doniraću je dokle god to budem u mogućnosti. Deca su uvek prioritet, a onda naravno i svako drugi ko ima zdravstvene probleme. Mi koji možemo da na ovaj način da pomognemo drugima, ne treba da tražimo izgovore već da delujemo, jer svima nam je poznato da neše malo nekom znači mnogo“, rekla je Žana za RINU.

Žana Marković iz Čačka

Ova humana Čačanka se međutim tu ne zaustavlja. Osim što je donirala litre i litre tečnosti koja nekome znači život, direktno iz vene u venu, ona se već prijavila i da bude donor organa.

„Već sam aplicirala za donorsku karticu, kako bih nekome i na taj način spasila život. Ako bi se meni bilo šta desilo, a moji organi koji bi ostali zdravi, nekome bi mnogo značili. Motivaciju za to sam pronašla kad sam videla da su roditelji mladića koji je poginuo na motoru, donirali pet organa i na taj način spasili su čak pet života“, rekla je Žana.

Ponosni na svoju sugrađanku su u Crvenom krstu u Čačku, gde kažu da bi njeno dobročinstvo trebalo da posluži kao primer mnogima.