Month: September 2020

Dragan Nikolić bio je jedan od naših najboljih glumaca. O njemu su napisani brojni redovi, a da li ste znali da mu Dragan nije bilo pravo ime?

Na stranici Radioaktivni komarac osvanuo je tekst o popularnom Gagi, koji prenosimo u celosti.

– Jednom je izjavio je da je na prijemnom ispitu imao ogromnu želju da uspe pa je na profesorkino pitanje da li ume da peva, skočio na sto i sa zamišljenom gitarom u rukama počeo da se dere iz sveg glasa. Pripremio je monolog Toma iz „Staklene menažerije“ Tenesija Vilijamsa i recitaciju, ali je pevao pesmu „24.000 poljubaca“ Adrijana Ćelentana. Profesori su bili u šoku, ali primljen je uz konstataciju: „Tolika doza bezobrazluka i upornosti, taj će verovatno smeti da se bavi ovim poslom, od njega će biti nešto.“

U mladosti je bio reli-vozač, ljubitelj glisera i zaljubljenik u Adu Ciganliju i reku Savu. Na odjavnoj špici za seriju „Dovoljno je ćutati“ su ga greškom predstavili kao Dragana, iako se zvao Dragoslav, nije se naljutio prihvatio je to kao svoj nadimak, jer je u to vreme bilo dvojica poznatih ljudi koji su se zvali Dragoslav, košarkaš i fudbaler. O njegovoj filmografiji i braku, sve znamo, toliko kultnih likova i takvih parova nije baš puno viđeno u istoriji – stoji u objavi na Fejsbuku.

I Sveti Evtihije i Sveta Sira svojim životima pokazuju da su čuda i te kako moguća i pred najtežim iskušenjima.

Srpska pravoslavna crkva danas, 6. septembra slavi Svetog sveštenomučenika Evtihija i Svetu mučenicu Siru. 

Sveti sveštenomučenik Evtihije

Sveti Evtihije beše rodom iz grada Sevastopolja. Čuvši Evanđelje Hristovo, on ostavi svoje roditelje i prijatelje i pridruži se vozljubljenom učeniku Hristovom, apostolu Jovanu Bogoslovu. Prateći svuda svetog apostola i podražavajući njegov život, Sveti Evtihije se nauči od njega nebeskoj mudrosti, i pocrpe od njega, kao od izvora, blagodat Božiju. Napunivši se revnosti apostolske, Sveti Evtihije junački iskorenjivaše zabludu idolopokloničku. Isto tako susrevši svetog apostola Pavla, sveti Evtihije sledova njemu kao zvezda suncu i mnogo se potrudi s njim, propovedajući Evanđelje i junački podnoseći sve nevolje. To zajedništvo i sloga danas mogu da budu zvezda vodilja srpskom narodu i da potkrepljuju čuvenu izreku da samo sloga Srbina spasava. Zato se sveti Evtihije smatra učenikom obojice njih, i svetog evangelista Jovana Bogoslova i svetog apostola Pavla.

Sveti Evtihije je nazvan apostolom od manjih, iako se ne nalazi u broju sedamdesetorice apostola. A počastvovan je nazivom apostola zato što se sa najstarijim apostolima trudio u propovedanju Evanđelja Hristova, i što je od njih bio posvećen za episkopa radi služenja reči i prinošenja beskrvne žrtve, i što je prošao mnoge zemlje propovedajući Hrista ne samo sa njima nego i sam. Ustvari on nije putovao sam, njemu uvek bejaše saputnik anđeo Božji koji mu davaše snage i unapred mu kazivaše sve šta će mu se dogoditi. Ovaj apostol Hristov svuda s trpljenjem podnošaše i tamničke okove i mučenja, junački stradajući za Gospoda svoga.

Jednom kada sveti Evtihije beše dugo vreme moren glađu u tamnici, njemu bi od Boga poslan hleb s neba, koji mu donese nevidljiva ruka. Ovim hlebom on se toliko okrepi, da ni za šta ne smatraše muke na koje ga stavljahu. Drugom pak prilikom, kada on bi nag obešen na mučilištu i strugan zumbom, od čistog tela njegovog isteče krv sa miomirisnim mirom i ispuni vazduh divnim mirisom. A kada potom sveti apostol bi bačen u rasplamteli oganj, iznenada zagrme s neba i pade velika kiša sa snegom, te ugasi oganj, a svetitelj ostade živ i nepovređen od ognja, slaveći Boga. Zatim sveti Evtihije bi predat zverovima da ga pojedu, ali pred licem njegovim i zverovi postadoše krotki kao ovce; a što je još čudesnije: lav, pušten na njega, progovori ljudskim glasom, gromko propovedajući veličinu Gospoda i Spasa našega Isusa Hrista, te zaprepasti i prestravi sve koji to gledahu.

Da li ste vernik?Da, jako sam religiozan/aNeNisam veliki vernik, ali poštujem sve velike praznike

– Ali, šta je tu čudnovato? Onaj koji je u starini mogao otvoriti usta Valamovoj magarici da govori kao čovek, zar nije mogao učiniti da usta lavova progovore na ljudski način na izobličenje i posramljenje neznabožaca, a na proslavljenje svemoguće sile Svoje? Jedan i isti Gospod prisustvovao je i čudodejstvovao i ovde i tamo

Što se tiče toga kako je sveti apostol Evtihije okončao svoj podvig, zna se da je svezan odveden iz Efesa u svoju postojbinu Sevastopolj i onde skončao: sveta glava mu bi odsečena mačem, koju Gospod Isus uvenča divnim vencem pobede.

Sveta mučenica Sira, Foto: Printskrin

Sveta mučenica Sira

U vreme persijskog cara Hozroja Starijeg, u dvadeset osmoj godini njegovog carovanja, pojavi se u Persiji, kao neki najčistiji biser u moru, sveta devojka Sira, koja sijaše krasotom vere hrišćanske i proslavi se velikim stradalačkim podvizima za Hrista. Sveta Sira se rodi u gradu Hirhaselevkosu od roditelja neznabožaca. Otac joj beše idolski žrec, znamenit volhv; on dugo vreme bejaše sudija i starešina društva persijskih volhvova i žrečeva; on odlično poznavaše učenje starostavnog arhivolhva Zoroastre, prvog poznavaoca astrologije u Persiji. Ovaj mag, otac svete device Sire, silno nenaviđaše hrišćane i veoma strahovaše da mu kćer ne upozna hrišćansku veru i ne stvori poznanstvo sa hrišćanskim devojkama.

Jer tada u Persiji beše mnogo hrišćana, bez obzira na to što su ih ugnjetavali i gonili. Sa tog razloga otac još kao malu devojčicu dade Siru posle smrti njene matere u grad Fars, u kome cvetaše nauka maga čarobnjaštvo, nekoj svojoj srodnici – ženi čarobnici, da je vaspitava u njihovim neznabožačkim običajima.

Kada devojčica poodraste, ona bi obučena čarobnjaštvu i data u poganu žrečevsku službu, i beše posvećena da vrši besovima neke tajne žrtve, koje neznabošci nazivaju “Jast”, i smatrahu ih za najčistija žrtvoprinošenja.

Sve ovo govori se o devici Siri, da bi se znalo u kakvom se ona pomračenju i zabludi demonskoj nalazila, i iz kakve je tame izišla na svetlost istine i izbegla đavolske zamke.

Kada Sira dostiže punoletstvo i već beše odlično izučila svu čarobnjačku nauku maga, i usrdno služaše poganim bogovima persijskim u činu žrečice, po promislu Božjem ona se upozna sa nekim siromašnim hrišćanskim ženama i od njih prvi put ču o Hristu Gospodu, istinitom Bogu. I stade ih usrdno raspitivati o hrišćanskoj veri, o njenim dogmatima, i o celokupnom ustrojstvu i životu hrišćanskom. I sve što čujaše od njih, ona to procenjivaše umom svojim, upoređujući veru hrišćansku sa persijskom, i vide da među njima postoji velika razlika u svemu. Jer sve što sačinjavaše persijsku veru ona poče smatrati lažnim i odvratnim, a što sačinjavaše hrišćansku veru – pravednim i čistim. I ona donese u sebi odluku, da napusti persijeko neznabožje i pristupi hrišćanima. Želeći da se bolje upozna sa hrišćanskom pobožnošću ona poče tajno odlaziti u hrišćansku crkvu, slušati crkveno čitanje i pojanje i pouke, i pažljivo pratiti strojno i pobožno vršenje crkvenih službi. Postepeno ona veoma zavole hrišćansku veru i celokupno ustrojstvo njeno, i stade oprezno podražavati život hrišćana pošćenjem i umrtvljavanjem tela svoga. Njoj već beše osamnaest godina od rođenja, i ona je više od svega strahovala da je ne udadu, i na taj način opterete um njen životnim brigama.

Zbog toga se nije pojavljivala među ljudima svetovnim, niti se družila sa uglednim i bogatim devojkama persijskim, nego ih se klonila, izbegavajući njihovo društvo i razgovore. Međutim sa hrišćanskim devojkama i ženama ona se često tajno sastajala i sa njima razgovarala o Hristovom rođenju od Prečiste Djeve, o svima Njegovim čudesima, o Njegovom dobrovoljnom stradanju i smrti, o Njegovom vaskrsenju i vaznesenju sa telom na nebo, o budućem strašnom sudu, o nagrađivanju pravednika i o mukama grešnika. Svemu što je od hrišćanskih devojaka slušala ona je nepokolebljivo verovala, sve to u srcu ispisivala, miljem dušu natapala, i ljubavlju ka Hristu Bogu gorela. Ona se zatvarala u svoju odaju, čitala hrišćanske knjige, privikavala se na molitve i psalme, i molila se jedinome istinitome hrišćanskome Bogu, posipajući pepelom glavu svoju. Tako ona provede dugo vreme držeći tajno hrišćansku veru, jer se bojala svoga oca i ostalih maga. Osim toga smatrala je da je dovoljno za spasenje – tajno verovati u Hrista, jer još nije razumevala onu apostolsku reč: Srcem se veruje za pravdu, a ustima ispoveda za spasenje (Rm. 10, 10).

Znamo koliko majka uloži truda i napora da odgoji svoje dete i zbog toga se nikada ne žali. Dođe vreme kada oženi ili uda svoje dete, srećna i zadvoljna. Međutim, dešava se da nevesta ili zet ne budu zadovoljni njenim mukotrpnim radom, u ovom slučaju nevesta nije mogla da podnese majku svog muža.

Jedan mladić imao je staru majku. Jedan dan, njegova supruga je napustila ručak i otišla u svoju sobu. Majka reče: „Sine, idi vidi da nije bolesna. Nemoj da zaspi gladna. Sine, pazi svoju suprugu.“

Pomislio je da je njegova draga bolesna, pa je otišao za njom u sobu. Upitao je: „Ljubavi, jesi li bolesna? Zašto ne jedeš sa nama?“ Ona mu reče: „Ne mogu. Kada vidim prljave ruke tvoje majke, ja ne mogu da jedem“.

Njene ruke bile su naborane. Samo ona zna koliko je teških poslova radila kako bi sina na noge podigla. Eto, baš te ruke su zasmetale njegovoj supruzi. On upita: „Šta predlažeš?“ Ona reče: „Najbolje je da je smestiš u starački dom!“ On reče: „Ne brini ljubavi. Samo neka si mi ti dobro. Sutra ćemo to rešiti. Ali, prie toga ne zaboravi da smo sutra pozvani kod tvojih. Kada se vratimo, odveš ću majku u starčki dom. Sutra ćemo povesti i moju majku na ručak kod tvojih.“

Novi dan je došao i on je sa svojom suprugom i majkom otišao u goste porodici svoje drage supruge. Za sofrom se nije pojavila njegova majka. Ostala je u drugoj sobi. Šapatom je upitao suprugu šta je sa mojom majkom. Zašto ne jede sa njima. Ona mu reče: „Ne brini, ona jede sama u drugoj sobi!“

On upita: „Jesi li joj ti rekla da ostane sama u drugoj sobi?“

Ona reče: „Da!“

U razgovor se umešala i njena majka.

Zadruga 4 “počinje sutra, a jedan od novih učesnika koji će se boriti za glavnu nagradu rame uz rame sa već proslavljenim i prekaljenim rijaliti igračima poput Kristijana Golubovića, Stanije Dobrojević, Miljane Kulić, Matore i ostalih jeste i Nenad Lazić, poznatiji kao Neca – tiktoker.

Naime, ovaj mladi momak je zapažen na Tik – Toku kao zabavljač koji je oborio sa nogu i osvojio srca široke narodne mase svojim skečevima, pozitivnom energijom, pesmom i humorom kojim svakodnevno uveseljava ogroman broj pratilaca na ovoj društvenoj mreži.

Veliki broj fanova koji ga prati uživa u njegovim svakodnevnim tik-tokovima, dok sa druge strane postoje i hejteri koji ga omalovažaju i nipodaštavaju zbog fizičkog izgleda i romske nacionalnosti ali za koje kako on tvrdi ne haje, već pokušava iznova da pridobije srca novih ljudi svojom dobrom dušom.

Poziv za Zadrugu stigao je u pravom momentu, na prekretnici gde je njegov život trebalo da krene u novom pravcu, koji je za njega bio jako povoljan, ali za njegovu porodicu i ne baš toliko. Nije časio časa, brzo se odlučio da postane deo najpoznatijeg rijaliti programa.

Tim povodom smo ga kontaktirali kako bi saznali šta je zapravo to što ga je nateralo da uleti u medijski klinč u tinejdžerskim godinama i da se lavovski bori za pobedu. Priča koju nam je ispričao ostavila je sve u šoku.

– Ove godine Peca (brat blizanac) i ja smo maturirali sa odličnim uspehom. Ja sam završio ekonomsku, a on ugostiteljsku školu. Imam i diplomu iz muzičke kao i diplomu kurseva glume. Želeli smo da upišemo fakultet , što je u jednom trenutku i bilo ostvarljivo jer su se naši uzajmili. Upali su u velike dugove zbog toga da nam ispune želju da se dalje školujemo.

– Ja sam otišao na jedan fakultet položio prijemni i upao na budžet, međutim Peca je otišao na fakultet za ugostiteljsvo i turizam i nije upao na budžet za jedan poen. Otac i majka nemaju dovoljno novca koje bi izdvojili za školovanje. U tom momentu mi je stigao poziv za zadrugu da postanem učesnik. Rekao sam majci, ona me nije podržala iz razloga zato što sam upao na budžet i celo školovanje mi je besplatno i da mi sad nije potrebno da ulazim u rijaliti.

– Ipak, ja sam odlučio da obezbedim sebi i bratu školovanje i bolji život, da olakšam roditeljima. Cilj mi je dakle da obezbedim bolji život mojoj porodici, školovanje bratu i sebi kao i da se ostvarim kao pevač i glumac i samim tim nadjem duševni mir jer sam oduvek želeo da se bavim tim poslom.

– Roditelji mi se mnogo muče, otac je pevač, a mama je radila kao konobar i frizer dok se nije povukla i fokusirala na naše vaspitanje da postanemo bolji ljudi. Bolesna je zbog njene teške i tužne prošlosti. Ta njena prošlost je ostavila veliki pečat na nas.

Razlozi za ulazak ovog mladog momka ostavili su sve bez teksta, a glavna priča koju ćete čuti u “Zadruzi 4”, a tiče se tužne prošlosti njegove majke, za koju kaže da je najdivnija žena na svetu raspametiće Srbiju.

Jovan Janićijević Burduš slavu je stekao u seriji “Muzikanti” iz 1969, a blistavu holivudsku karijeru koja je bila pred njim, prekinuo je nesrećni slučaj.

Bekim Fehmiu u svojoj knjizi “Blistavo i strašno” o Janićijeviću je pisao ovako:

“Divni glumac Jovan Janićijević Janaćko, nezaboravni Burduš iz serije ‘Muzikanti’, bio je u Los Anđelesu mesec dana. Čak je i štampa pisala o tome kako je bio gost Džona Vejna. Ponuđena mu je glavna uloga don Korleonea u filmu ‘Kum’ pod uslovom da nauči jezik. Mene su već odredili za ulogu Majkla, njegovog mlađeg sina. Janaćko se više nikada nije vratio u Los Anđeles”, piše Noizz.

U svojoj knjizi Fehmiu je pisao kako su on i Jovan bili veoma blizu angažmana u čuvenom Kopolinom filmu “Kum”.

Jovan Janićijević je, nakon što se proslavio u “Muzikantima” i tu stekao nadimak Burduš, koji će mu ostati do kraja života, 1970. godine proveo jedan period u Los Anđelesu. Tu je ostvario kontakte sa tamošnjim producentima i ubrzo ušao u najuži izbor za ulogu Vita Korleonea. Međutim, veliki problem bio je to što Jovan nije znao engleski.

U saobraćajnoj nesreći koju je izazvao nesmotrenom vožnjom u centru grada njegov suvozač je poginuo. Janićijević je osuđen na kaznu zatvora koju je izdržao u požarevačkoj Zabeli.

Posle toga je nastavio da glumi u filmovima “I bog stvori kafansku pevačicu”, “Valter brani Sarajevo”, u hit serijama “Majstori”, “Pozorište u kući”…

Poslednji put je stao pred kamere u filmu “Velika frka“ sa Gagom Nikolićem u glavnoj ulozi (1992). Iste godine je preminuo, 26. februara 1992. i, nažalost, postao još jedan od naših nepravedno zapostavljenih glumaca.

akon što je sahranio brata Hajrudina i bratića Adisa, Kemal Duraković se oprostio od svojih najmilijih emotivnom porukom na Fejsbuk profilu. Ovo je poruka koja je rasplakala mnoge na društvenim mrežama, piše Avaz.

Ono što je još tužnije jeste da majka preminulog Adisa, a supruga Hajrudina, trenutno boravi u bugojanskoj bolnici i ne zna da joj je sin Adis preminuo, a drugi sin Haris na granici života i smrti.

Kako kaže Kemal Duraković, smogao je snage saopštiti joj je suprug Hajrudin preminuo.

Na kraju poruke Duraković se zahvalio i saopštio da u njihovoj porodici više nema niko zaražen koronavirusom. Poručio je svima da se čuvaju jer je korona bliže nego što mislimo.

Milan Kesić, bivši muž Dare Bubamare odlučio je da podrži pevačicinu vezu sa 24 godine mlađim Tonijem.

Njen novi izabranik stariji je od njenog sina svega nekoliko godina, ali to ne smeta njenom bivšem partneru. Milan je, dok se pevačica baškari na moru, sam obeležio devetu godišnjicu smrti njene majke Milice Adžić.

– Mnogo sam je voleo. Milica mi je bila kao druga majka, ona je na moj rođendan umrla. Sam sam bio na godišnjici smrti jer je Dara otputovala na Maldive – kaže Milan za “Svet”, a prenose mediji i objašnjava da mu ne smeta novi izabranik bivše žene:

– Ne smeta mi što pišu da je sa 23 godine mlađim dečkom, bolje sa mlađim nego sa matorcem. Želim joj da bude srećna i da uživa, podržavam svaki njen izbor.

Inače, Milan je rekao da on čuva sina Kostu dok je pevačica na odmoru, te da mu to nije nimalo teško, već da uživa sa sinom.

– Kostu ja čuvam dok mu je mama na Maldivima. Mi se super slažemo i obožavam da provodim vreme sa njim. Porastao je i imamo o čemu da pričamo. Naravno da mu ispunjavam svaku želju iako moram da napomenem da nije razmažen nimalo.

Beogradska policija uhapsila je R. U. (24), R. P. (34) i R. R. (37) zbog sumnje da su izvršili krivična dela teško ubistvo, teško ubistvo u pokušaju i nedozvoljena proizvodnja, držanje, nošenje i promet oružja i eksplozivnih sredstava, saopštio je MUP.

Kako se sumnja oni su danas u popodnevnim časovima na Voždovcu, nakon verbalnog i fizičkog sukoba upotrebom vatrenog oružja usmrtili osamnaestogodišnjeg mladića, a na isti način naneli teške telesne povrede dvadesetjednogodišnjem mladiću. Pucnjava u kojoj je ubijen F. L. (18) a A. Đ. (21) ranjen, dogodila se danas oko 17 sati na parkingu u Bulevaru Oslobođenja kod broja 104.

Nakon obračuna, ubice su se dale u beg automobilom “škoda”, zbog čega je policija pokrenula akciju i ubrzo uhapsila osumnjičene.

Na licu mesta bila je i ekipa Hitne pomoći, koja je povređenog mladića prevezla na VMA.

Osumnjičenima je određeno zadržavanje do 48 časova i oni će, uz krivičnu prijavu, biti privedeni Višem javnom tužilaštvu u Beogradu.

Mia Žikić iz Paraćina ima četiri godine i veći deo svog života provela je u bolnici. Zbog slabosti mišića koja se javila nakon rođenja došlo je do krivljenja kičme (kifoskolioze), pa za razliku od svojih vršnjaka, ova devojčica ne može ni da sedi sama, a kamoli da potrči.

Klinika za rehabilitaciji u Beogradu, sa nepunih godinu dana života postala joj je maltene novi dom. Devojčica je dobila mider da bi joj se stabilizovao trup i ispravio kičmeni stub, a sve da bi mogla da sedi i da se kreće.

Nažalost, nijedan od ovih pokušaja nije bio uspešan, pa je jedina opcija koju predlažu lekari – operacija kičme i ugradnja šipke da bi se kičmeni stub ispravio. No, taj zahvat je preskup i porodica sama ne može da ga priušti.

– Nakon trudnoće koja je uredno protekla i porođaja carskim rezom, Mia je dobila sepsu i stafilokoku u nosu četiri dana nakon rođenja. U KC Kragujevac provela je prvih mesec i po dana života, odakle je otpuštena sa dijagnozama: hipotonija mišića i usporeni psihomotorni razvoj. U Kragujevcu na neonatologiji primala je “longacef” i još neku jaku terapiju. Posle toga smo je mi uzeli sa generalizovanom hipotonijom, a to je mlitavost celog tela. I tu kreće naš problem, od tih slabih mišića njoj se iskrivila kičma i kola su krenula nizbrdo – počinje ispovest Milena Žikić, majka male Mije.

Veći deo života devojčica je provela po bolnicama u pokušaju da joj poprave zdravstveno stanje.

– Od 10. meseca smo krenuli sa bolničkim lečenjem, ako ne računam prvih mesec i po dana po rođenju. Od tada smo veći deo vremena u bolnici nego kući. Od septembra do Nove godine smo u bolnici, pa onda dođemo kući za Novu godinu, provedemo praznike, budemo do 15. januara pa od januara budemo do juna opet na bolničkom lečenju. Leti smo kod kuće – jun, juli, avgust i onda opet od septembra do Nove godine u bolnici. Operaciju u Turskoj nam je preporučila naša doktorka koja je fizijatar. Mia je imala tri godine kada sam krenula da tražim neurospinalne hirurge, da vidim ko će da je operiše. Dosta njih nije htelo uopšte da razgovara na tu temu jer je isuviše mala, a ja sam bila uporna kao roditelj jer mi je više bilo muka da je gledam kako se muči. Mider koji nosi ne može da joj ispravi kičmu, može samo da drži skoliozu, da ne dozvoljava kičmi da se krivi više. Razgovarala sam sa ortopedima na Banjici, međutim oni neće da je operišu pre sedme godine, neki ni pre 11. godine… Njoj će do sedme godine svi organi unutrašnji da stradaju, srce, pluća, bubrezi. Svi vitalni unutrašnji organi trpe pritisak krivog grudnog koša i krive kičme. Njoj sad pluća rade 100 odsto, što ne znači da za šest meseci neće možda da rade 70 odsto – poverava se Milena.

Ona kaže da problem rešava operacija u Turskoj, na koju bi trebalo da odu što pre, čim sakupe potreban novac.

– Profesor Ahmet Alanaj nam je da kažem dao u neku ruku garanciju da će to sve da bude u redu, nekako nam je ulio poverenje i nadu. Poznajem još dece koju je on operisao, koja su posle te operacije stala na noge, koja se osećaju dobro. Kada sam bila u Istanbulu, upoznala sam devojčicu koja ima iste te šipke koje on treba Miji da stavi, devojčica se bavi atletikom, trči i trenira. Upoznala sam devojčicu koja se bavi plivanjem, deca koja faktički posle te operacije žive normalno. Mi smo dosad već trebalo da budemo operisani, ali je novac problem. Kada kažeš da treba za operaciju kičme, mnogi ostanu imuni na taj naš apel i poziv jer smatraju da Mia nije životno ugrožena. A ona je i te kako životno ugrožena. Njeni organi svakog trenutka mogu da krenu da slabe, prosto da rade sve manje i manje – objašnjava Milena.

Za operaciju potrebno 50.000 evra

Milena kaže da su do četvrtka sakupili tri miliona, a da im je za operaciju potrebno još tri miliona dinara – ukupno 50.000 evra. Veliku nadu ulio im je Vladan Vugdelija, diplomirani pravnik zaposlen u Javnom preduzeću za podzemnu eksploataciju uglja Resavica, koji je krenuo 4. avgusta na pešački maraton dug 40 kilometara kako bi pokušao da animira javnost da se sakupe neophodna sredstva slanjem SMS poruke sa tekstom 608 na broj 3030 ili uplatom donacije na račun Fondacije “Budi human”.

– Vladana ne poznajem lično, on je čuo za nas jer ceo Paraćin zna za Miju. On je razmišljao kako da probudi svest u ljudima da se uključe u humanitarnu akciju i baš me je prijatno iznenadio ovom akcijom, zahvalna sam mu do neba. Nadamo se da ćemo sakupiti potrebna sredstva – kaže Milena.

Sedmogodišnjak nastradao na prelazu u naselju Mala Bosna

Na Novom groblju u Sremskoj Mitrovici danas je sahranjen dečak S. J. koji je preminuo od povreda koje je zadobio kada ga je udario voz. 

– Opraštamo se od našeg anđela. Sine, zauvek ćeš biti u našim srcima. Bio si naš dečak, naš ponos, naše sve… Sunce moje milo – navodi se u pretužnoj objavi roditelja.

Sedmogodišnjeg dečaka je voz udario u nedelju na prelazu u naselju Mala Bosna u Sremskoj Mitrovici. Dečak je navodno bio sa majkom i pretpostavlja se da je bio blizu šina.

Dete je tada zadobilo povrede glave i konstatovana mu je teška neurotrauma. Iz sremskomitrovačke Opšte bolnice prebačen je u beogradsku kliniku u Tiršovoj gde je podlegao povredama.