Porodica Šatara iz Sarajeva iza sebe ima jednu vrlo tešku, ali i uspješnu priču. Njihova kćerkica Anida nakon velike borbe pobijedila je tumor.

Anidi, koja danas ima pet godina, sa 2,5 godine dijagnostifikovan je tumor na mozgu. Bio je to veliki šok za porodicu ali uslijedila je velika borba, trud, napor, zalaganje. Nakon godinu i po dana borbe tumor je nestao, a Anida se polako počela vraćati normalnom životu.

Otac Fikret Šatara govorio je za Anadoliju o tome kakvo je iskušenje suočiti se takvom bolešću, šta je to što roditelji moraju znati da bi bili uspješni u ovoj teškoj borbi, a dotakao se pitanja nedovoljno razvijene svijesti našeg društva u kontekstu ove bolesti, prenosi Radio Sarajevo.

Šatara ističe kako je vrlo težak momenat kada čovjek sazna da njegovo dijete boluje od tumora. Kako kaže, u tom momentu nemoguće išta dobro pomisliti, ali kako s vremenom čovjek sve to prihvata, postaje svjestan da se mora boriti, da nema predaje i da se život nastavlja.

– Operacije, zračenje, hemoterapija, hemipereza lijeve strane. Bila je nepokretna godinu ipo dana. Čovjek sve to mora da prihvati, mora se boriti s tim, ali evo hvala Bogu kao što vidite sada, Anida je danas dobro – rekao je Fikret.

Šok koji je nastao saznanjem da je njegova kćerka bolesna, nikada nije ni prestao, dodaje Fikret, on se jednostavno samo malo umanji kada čovjek vidi da njegovo dijete počinje da hoda, da je dobro, da su nalazi uredni.

– Prvi momenti su najteži, ne znate gdje ste, ne znate šta vas je snašlo, ne znate ništa o toj bolesti. Ali vremenom upoznate ljude koji su se to prošli, doktore koji vam daju savjete, medicinske sestre… Svi su jednostavno uz vas, svi su tu da vam pomognu i olakšaju tu borbu. Vremenom vi shvatate da niste sami, da ima tu ljudi koji vam pomažu, koji vam daju hrabrost, i koji su vjetar u leđa da nastavite dalje, da nema vremena gledati se unazad, samo naprijed -naveo je Šatara.

Porodica mora ostati jedinstvena i na okupu

Dodaje kako su u toj situaciji bili svjesni da kao porodica moraju biti svi na okupu, jedinstveni, kao da ništa nije bilo, i da na taj način mogu olakšati i Anidi, a i sami sebi.

Nakon Anidine dijagnoze učlanili su se u Udruženje “Srce za djecu oboljelu od raka”, koje im je mnogo pomoglo, naročio njihova mreža “MladiCe”, odnosno mladi koji su oboljeli od raka. Prema riječima Šatare, ljudi iz udruženja su im objasnili na koji način će sve teći, ali sve je to rađeno na jedan pozitivan i ohrabrujući način, što je porodici Šatara mnogo pomoglo.

– Oni su nam davali pozitivnu energiju, znači samo da idemo naprijed, da se ne predajemo, da psihički ostanemo jaki. Udruženje, osoblje neurohirurgije ovdje u Sarajevu, osoblje hematološkog odjeljenja na Pedijatrijskoj klinici, oni su bili najviše uz nas i bili su najveći podsticaj da nastavimo, da idemo dalje, da smo tu radi djeteta, odnosno da moramo biti jaki i fizički i psihički – poručio je Šatara.

Na pitanje šta je to Anidi i porodici najviše potrebno u smislu podrške u periodu nakon izlječenja, Šatara odgovara kako je njegovoj kćerki lijeva strana bila potpuno oduzeta, te da je godinu ipo išla na fizikalnu terapiju.

– Ona je bila nepokretna, lijeva strana joj je bila potpuno oduzeta, ništa nije mogla lijevom rukom, lijevom nogom. Nama su najviše bile potrebne te fizikalne terapije. Dok je išla na kemoterapije mi smo nju vodili i na fizikalne terapije i tada je stala na noge i pomalo počela hodati. S obzirom na aktuelnu situaciju oko korona virusa, ne možemo da idemo na terapije, ne smijemo da je vodimo. Mi kući vježbamo, ali to nije ni blizu one stručne podrške. Dakle, fizikalne terapije i održavanje imunog sistema kod djeteta, to je ono o čemu moramo voditi računa – kazao je Šatara.

Ukratko je opisao i taj momenat kada je njegova kćerka primila posljednju hemoterapiju, a nakon toga obavljen nalaz magneta.

– To je nešto gdje sami sebi ne možete da vjerujete. Primila je sve hemoterapije i onda odete uradite nalaz magneta koji je čist, koji nema tumora. Nešto što vas najviše može da obraduje poslije svega toga. Jednostavno u tom momentu shvatite i vidite da ta borba nije bila uzaludna, da je to na kraju jedan veliki uspjeh i da je sve završilo kako treba, hvala Bogu – priča Šatara.

Nedovoljno razvijena svijest kod mladih osoba

Na pitanje kako ocjenjuje senzibilitet i svijest društva i okoline prema djeci i porodicama koje vode borbu s karcionomom, odnosno da li su na tom planu imali neugodnih situacija, odgovara:

– Naravno da smo imali. Ne može svako da razumije ovu bolest. Imali smo par neugodnih situacija kad je trebala doći na peti ciklus hemoterapije, gdje je došla jedna gospođa, sa djetetom koje je imalo stomačni virus, i ona nas je pitala zašto naša kćerka nosi masku. Mi smo odgovorili da je operisala tumor na mozgu, da moramo čuvati njen imunitet. A ona je tada kazala, ‘Molim vas, ako možete da je sklonite, strah me da mi na dijete ne pređe’. Ja sam joj onda rekao da moja kćerka ne može nikoga zaraziti, a da ona pazi da njeno dijete nekome ne prenese virus koji ima. Bilo je tu još par stvari. Uglavnom, omladina dosta ne razumije o čemu se radi i pretežno misle da je to prelazno. Kada nije imala kosu, imala je vidljiv rez od 17, 18 konaca, primijetili smo kako ljudi od nje okreću glavu, odmiču se kada je primijete – ističe Šatara.

Fikret je na samom kraju razgovora uputio i poruku svim roditeljima koji se bore s opakom bolešću.

– Moja poruka bi im bila samo da budu hrabri, da budu jaki psihički i fizički, da se ne predaju jer s tim se moramo boriti, moraju samo gledati naprijed, da se druže samo s pozitivnim ljudima, da razgovaraju, da prihvate savjete, ali ono najznačajnije je da budu pozitivni i samo gledaju naprijed, nipošto nazad i sve će biti kako treba ako Bog da. To je moja poruka – zaključio je Šatara.

Septembar je mjesec podizanja svijesti o raku kod djece, vrijeme kada se kroz različite kampanje nastoji ukazati da je borba kroz koju prolaze mališani oboljeli od raka, ali i njihove porodice, mukotrpna, teška i duga, a nerijetko nakon izlječenja prisutne su i brojne posljedice samog liječenja s kojima se moraju nositi.

Zlatni septembar je period podizanja svijesti o svim aspektima borbe sa dječijim rakom, odnosno ukazivanje na probleme s kojima se susreću mališani i porodice nakon intenzivnog bolničkog liječenja, te na njihove potrebe nakon izlaska iz bolnice.

Žigosan!

Misterioznao ubistvo, Jelena Krsmanović Marjanović, Foto: Facebook / Jelena Krsmanović Marjanović

Dragoje Milinković, biznismen iz Priboja, koji je u anonimnom pismu, dostavljenom Višem sudu u Beogradu, označen kao ubica pevačice Jelene Krsmanović Marjanović (33), u ispovesti za „Alo!“ kaže da mu život uništen i da sada čak i prijatelji beže od njega! On je pre tri nedelje izašao sa izdržavanja kazne iz zatvora u Valjevu, gde je, kako tvrdi, „ni kriv ni dužan ležao“ zbog navodne prevare.

Dragoje ističe da nema nikakve veze sa ubistvom pevačice iz Borče i navodi da mu je sve smestila bivša supruga iz Švajcarske.

Dragoje Milinković kaže da mu je sve smestila bivša supruga kako bi se dočepala imovine, Foto: Privatni album

– Rastrgli su me tog 6. i 7. novembra prošle godine, kada se pojavilo ono čuveno pismo iz Švajcarske u kojem sam okrivljen kao ubica Jelene Marjanović, što naravno nema veze sa istinom. Ne poznajem nikog od Marjanovića, niti me bilo ko pitao u vezi s tim ubistvom. Život mi je bukvalno unakažen i gde god mrdnem svi me čudno gledaju i beže od mene! Sve je to osmislila moja bivša žena, koja je još 2016. na lažnom Fejsbuk profilu „Priboj na Limu“ pisala da sam ja ubica, što je naravno, laž! To dokazuje i poštanski pečat, koji je bukvalno 300 metara od njenog stana u Cirihu. Htela je da mi naškodi zbog imovine koju imamo. Kada sam izašao iz zatvora, moj advokat je zbog toga podneo protiv nje krivičnu prijavu – priča Dragoje za „Alo!“.  

Zorica Marjanović je mrzela Jelenu, piše u anonimnom pismu, Foto: E-stock/ Miloš Rafailović

On ističe da mu je bivša supruga sve napakovala kako se ne bi 7. novembra prošle godine pojavio na raspravi oko imovine u sudu u Kraljevu. Pismo je, kako naglašava, nezakonito obelodanjeno u Višem sudu u Beogradu. 

“Svekrva je strašno mrzela snaju Jelenu”

U anonimnom pismu piše da je „zločin naručila Zoranova majka, a Jelenina svekrva“, kako se navodi, jer je „gajila strašnu mržnju prema Jeleni“. „Dragoje Milinković iz Priboja je ubica Jelene Marjanović. Naručilac ubistva je Zorica Marjanović, koja mu je ponudila da za novac ubije njenu snaju“ – piše u anonimnom pismu. U pismu se navodi da se Milinković krajem 2015. doselio u Beograd, pokrenuo posao i kupio nekretninu, a onda upao u finansijske probleme. „Dragoje tada počinje svakodnevno da odlazi kod Zorice Marjanović u Borču da bi mu svojim moćima pomogla da prebrodi krizu, jer se o njoj govori kao i jednoj jakoj i moćnoj ženi. Tražio je od nje način da naudi ljudima u poslu kako bi pridobio moć, što mu je ona i omogućavala. Motiv Jelenine svekrve je imovinska dobit i dokazivanje moći pred žrtvom. Sva nasleđena imovina Jelene Marjanović bi se slila u kuću Marjanovića…“ – navodi se u pismu.

– Otkud pravo sudiji Višeg suda da to pismo objavi, a da tu informaciju prethodno ne proveri? Da li je taj sudija razmišljao šta će se sa mnom i mojom porodicom desiti ako nisam kriv?! Sada mi život unakažen. Stavljen sam na stub srama. Ne mogu na ulicu da izađem jer ljudi komentarišu da sam na slobodi, iako sam ubica! Prijatelji beže od mene i neće da mi se jave. Kako da dokažem da nisam ubica? Nemam više šanse da dobijem posao u ovoj zemlji, jer su mi vrata svugde zatvorena i nacrtana meta na mom čelu. Moj advokatski tim će zato da tuži sud i državu, a potražićemo pravdu i pred Međunarodnim sudom u Strazburu i pred drugim međunarodnim institucijama – ogorčen je čovek, koji je u javnosti etiketiran kao ubica pevačice.

Namestili mi suđenje

On je ogorčen što je Tužilaštvo odustalo da 2014. goni njegove otmičare, kada je otet na Zlatiboru.

– Ti isti ljudi koji su me oteli i pretukli 22. aprila 2015, a zatim mi oduzeli 16.500 evra, podneli su prijavu protiv mene za prevaru. Tvrdili su da su mi navodno dali neki novac, što nije tačno. Svedoci su rekli da me nisu poznavali, a svako od njih je govorio različito. Suđenje je bilo namešteno, a optužnica je bila po principu rekla-kazala. Nigde nije bilo dokaza. I otmica i razbojništvo nada mnom su zataškani. Tada su me izudarali i ležao sam u bolnici osam dana. I otmica na teritoriji Kruševca je zataškana, iako su za to postojali DNK dokazi. A u sve su umešani zelenaši iz Vrnjačke banje i Trstenika – tvrdi Dragoje.

Dragoje  Milinković ističe da su nebulozni navodi iz pisma da mu je pevačicina svekrva Zorica Marjanović ponudila da za novac ubije njenu snaju.

On negira da je zbog finansijskih problema često odlazio kod Zorice Marjanović u Borču da bi mu svojim moćima pomogla da prebrodi krizu.

– Ma kakva Zorica, kakve babe vračare, kakvi bakrači! To je sve izmišljotina moje žene. Kada sam uhapšen zbog tog pisma, niko me za ubistvo nije pitao jer sam tad priveden zbog poternice oko navodne prevare.

Tražio sam da idem na poligraf, da dokažem, ali je do odbijeno. Ja sam svoje odrobijao i sad ćemo da vidimo kako je bilo – poručuje Dragoje Milinković, koji je na uslovnoj slobodi i Srbiju može da napusti 6. novembra.

Za ubistvo Jelene opužen je njen suprug Zoran Marjanović (42), tekstopisac i kompozitor iz Borče. On se tereti da je 2. aprila 2016. na nasipu u Borči ubio suprugu Jelenu Marjanovića (33). Tokom suđenje je negirao krivicu, a proces se nastavlja 24. septembra.

Posle potpisivanja sporazuma Beograda i Prištine, ocene su i domaće i inostrane javnosti da je on povoljan po Srbiju.

Za nama su dva turbulentna dana, u kojima smo prisustvovali nizu događaja koji su ispred sebe imali prefiks “istorijski” – pre svih misli se na prijem predsednika Srbije Aleksandra Vučića od strane predsednika SAD Donalda Trampa, kao i na potpisivanje sporazuma između Beograda i Prištine, koji je ovaj put, uz manje izuzetke, fokusiran na ekonomsku saradnju.

Sve se završilo, po ocenama i domaće i inostrane javnosti, kao povoljno po Srbiju. Videćemo svakako u narednim mesecima i godinama kako će se to odraziti na naše novčanike – što je svakako glavna zamisao ovog ekonomskog sporazuma – bolji život za sve zainteresovane strane, jer uz rešenje egzistencijalnih pitanja politički problemi kasnije lakše budu rešavani, ali poseta Sjedinjenim Američkim Državama, na svom početku, nije obećavala pomenuti povoljan rasplet.Ceo svet sada gleda u Srbiju: Potpisivanje sporazuma u Vašingtonu izazvalo reakcije stranih i domaćih eksperata!

Predsednik Vučić je i pred početak razgovora sa američkim domaćinima i sa albanskom delegacijom, koju je predvodio takozvani premijer lažne države Kosovo Avdulah Hoti, izjavio da, iako zna da će pregovori biti teški, mi želimo mir i stabilnost, napredak i Beograda i Prištine i da za Srbiju predaja nikada nije bio opcija.

Šok na početku!

A onda su počeli pregovori… I odmah – katastrofa. Amerikanci su Srbiji na sto stavili papir kojim bismo završili razapeti na krstu, baš kao što se nekada Hrist peo na Golgotu da završi strašnom smrću, tako je i Srbija, po prvom sporazumu, trebalo da prizna nezavisnost Kosova i razapne svoju dušu. Iako se u javnosti licitiralo da to možda i nije tačno, da Amerikanci nisu baš tako loši domaćini, stigao je i demanti od američke novinarke srpskog porekla, Ksenije Pavlović Mekatir, koja je na Tviteru objavila tekst famozne Tačke 10. o međusobnom priznanju Srbije i Kosova.

Prvobitni šok smenila je neverica, pa potom i ljutnja. Srpska delegacija, u kojoj su osim predsednika Vučića bili i direktor Kancelarije za KiM Marko Đurić, ministar finansija Siniša Mali i predsednik Privredne komore Srbije Marko Čadež, povukla se na konsultacije… Kad su se vratili za isti sto, bili su spremni da odustanu od pregovora – ovakva ucena nije mogla da bude prihvaćena i predsednik Vučić je vrlo jasno, kažu neki i brutalno, stavio to do znanja svojim domaćinima i Albancima.

Tramp na pregovore poslao i ćerku

Amerikanci su onda, otprilike, slegli ramenima i rekli: OK, ne morate to da potpišete, idemo dalje… I odjednom se otvorila nova perspektiva. Na pregovore je došla i Ivanka Tramp, ćerka američkog predsednika Donalda Trampa, počeli su da stižu pozitivni tonovi iz Vašingtona – nezadovoljstvo su počeli da iskazuju samo Albanci, shvativši da od željenog priznanja od strane Srbije nema ništa.

Ivanka TrampFoto: Profimedia

Na kraju razgovora prvog dana posete predsednik Vučić se iz Vašingtona direktno obratio i srpskoj javnosti, istakavši da bi do ekonomskog sporazuma i dalje moglo da dođe, a da bi moglo da se dogodi da predsednik Tramp sutradan primi i njega i Hotija u Beloj kući, gde bi taj sporazum bio potpisan. Vučić je naročito apostrofirao da postoji i mogućnost da Međunarodna razvojna finansijska korporacija (DFC) otvori Kancelariju u Beogradu, što bi bila sjajna vest za sve investitore da dođu u Srbiju.

Kasnije tokom dana i Amerikanci su potvrdili da će Tramp primiti predstavnike Srbije i lažne države Kosovo, a kako je predsednik Vučić istakao da ako do tog sastanka dođe, bar kad je reč o našoj strani, mi nećemo biti nezadovoljni. To je već bio signal da bi drugog dana posete naše delegacije Vašingtonu mogli da čujemo dobre vesti.

Nova stranica istorije

I zaista, drugi dan posete počeo je – potpisivanjem sporazuma Beograda i Prištine! Po američkom vremenu posle 11, a kod nas posle 17 časova, potpise na sporazum stavili su Avdulah Hoti, Aleksandar Vučić i Donald Tramp, a fotografije sa tog istorijskog susreta obišle su svet. Kao kuriozitet svakako treba istaći da je predsednik SAD uručio i ključeve Bele kuće Aleksandru Vučiću, a da mu je, posle potpisivanja, poklonio i olovku kojom je, kao garant ispunjenja svih obaveza, potpisao sporazum.

Foto: Profimedia

Pozitivne reakcije stizale su sa svih strana, a tokom dana je otkriveno i šta je sve tačno potpisano u Vašingtonu, isplivali su na videlo i detalji o sukobima u albanskoj delgaciji, čak i to da se Tramp usred potpisivanja prisetio Novaka Đokovića i NBA igrača koji dolaze iz Srbije…

Na kraju dana, i posle obraćanja predsednika Vučića Srbiji, uz potvrdu činjenice da će DFC da otvori kancelariju u Beogradu, moglo se zaključiti samo jedno – počelo je sa Golgotom, ali se završilo na Olimpu, među bogovima… A već za dva dana, u ponedeljak, nova muka – pregovori Beograda i Prištine u Briselu. Ako se uz Vašington pominje Golgota, čuje li se uz Brisel – pakao?

Nakon dvodnevne posete predsednik Srbije Aleksandar Vučić zahvalio je danas građanima Srbije na podršci tokom pregovora u Vašingtonu, koji su rezultirali sporazumom o normalizaciji ekonomskih odnosa sa Prištinom.

-Srbija je naša zemlja, za nas najlepša i najbolja. Srpska delegacija ima važne ekonomske i bilateralne razgovore iza sebe. Hvala ljudima u Srbiji na podršci i brizi, što su verovali u svoju delegaciju i što vole Srbiju – napisao je Vučić na Instagram profilu @budućnostsrbijeav. 

Tuga

Foto: Instagram/printscreen

Navršilo se tužnih godinu dana otkako je tragično nastradao Dalibor Andonov Gru, a supruga Danica, zajedno sa roditeljima, rodbinom i prijateljima, stigla je na Orlovaču.

Porodica i prijatelji okupili su se kako bi dali pomen reperu. Danica Andonov ne skida crninu, tu su i njegovi sinovi koji su došli da odaju počast poginulom ocu.

Bezdušno. To bi se moglo reći za postupak zaposlenih kompanije “Lupo Group” koji su socijalno ugroženoj Mirki Stanišić prodali dušek od 120.000 dinara

Teško pokretna Mirka živi u Donjoj Gorevnici, pedesetak metara od magistrale, u trošnoj i neomalterisanoj kući, nema vodu, a u samoj kući skoro da nema stvari. Ima 82 godine i živi od poljoprivredne penzije koja iznosi 11.000 dinara. Iz kompanije “Lupo” kažu da je Mirka bila “svesna i orijentisana”.

Zaboravljena od svih, Mirka živi sama, u staroj kući u kojoj nema kupatila, kuhinje, sa penzijom nedovoljnom da pokrije najoosnovnije životne potrebe. Iako je težak socijalni slučaj, što se vidi na svakom koraku, našla se na meti prodavaca kompanije “Lupo Group”, koji su joj novembra prošle prodali skupoceni dušek, piše Ozon press.

— Meni su javili da ih šalje PIO, da obiđu penzionere, da učine šta mi treba. Nadala sam se da će doći i došli su. Kasno uveče su došli. Bili su jako ljubazni, skinuli su mi čarape, postavili dušek… Stvarno su se korektno ponašali. Nijednog momenta nisam znala da će oni meni da oduzimaju od penzije niti su mi nešto rekli. Samo su mi rekli da ću da se preporodim kad ustanem, da će mi biti bolje i da ću im biti zahvalna. Nisu me pitali kako živim kada su videli uslove u kući, da nemam vode, da su ovde skoro goli zidovi. Uzeli su ček i videli kolika mi je penzija. To su prvo videli — kaže Mirka.

Od penzije koja iznosi 11.000 dinara, njoj se oduzima skoro 5.000, i to u periodu od 30 meseci. Kaže da su joj to jedini prihodi, od kojih mora da plati drva, da kupi hranu, vodu, ali i ljude koji će joj to doneti jer ne može da se kreće.

— Nisam znala da će mi penzija biti oduzeta dok nisam primila prvu penziju. Kada sam videla da mi nedostaje 5.000 dinara, zvala sam komšinicu koja mi je objasnila i bila sam u šoku, jer ja od 7.000 ne mogu da živim. To su mi jedini prihodi, moram da platim drva, vodu da mi se donese i da kupim da jedem. I to nemam koga, moram da platim da dođu. Teško sam bolesna, ne mogu na noge, jedva odem da uzmem vodu. Teško je živeti ovim životom, svi su zauzeti, a ko te pita. Bori se ako možeš. Više dana preležim, niti jedem, niti pijem — kroz suze priča Mirka.

Iz kompanije Lupo Group su odgovorili da je Mirka bila svesna šta kupuje.

— Prilikom prodaje bila je svesna i orijentisana i vrlo raspoložena za razgovor, budući da živi sama. Definicija socijalnog slučaja je širok pojam, a roba iz našeg prodajnog asortimana je dostupna svima, upravo iz razloga što je omogućena kupovina na veliki broj rata — poručuju iz ove firme.

Mirka je za 120.000 dinara mogla da opremi celu sobu koja joj je danas sve u životu. Sama, željna priče i podrške bila je lak plen trgovaca.

— Dok se ne razboliš ne znaš šta te čeka. Gledala sam svakome da pomognem, i vodu sam gazila, i blato i pomagala, ali sve je to palo u vodu. Svako gleda svoja posla — kaže na kraju Mirka Stanišić, piše Ozon press.

Bez socijalne pomoći

Mirka ne ostvaruje socijalnu pomoć jer ne može da pribavi svu dokumentaciju. Teško je pokretna i nema sredstava da bi otišla do obližnje mesne kancelarije i grada.

— Imam jednu ženu koja mi povremeno pomogne, obriše kuću, donese vode da imam za dva-tri dana, ali je i ona prezauzeta. Kupi mi hleba i nešto što treba da pojedem. Ali mi je za jelo mnogo teško, niti mogu da spremim niti da odem da kupim. Prijavila sam se za pomoć, ali i to treba da neko da ode u mesnu kancelariju da mi izvade potvrdu i da odnesu u socijalno. Meni nema ko da ode. Dok ne odnesem potvrdu nemam šta da primim. Zauvar bi mi bilo da primim, ali nema ko — priča Mirka.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić se, posle istorijskog sastanka u Beloj kući sa američkim predsednikom Donaldom Trampom, susreo u Vašingtonu i sa jednim od najuglednijih senatora u SAD, republikancem iz Teksasa Tedom Kruzom.

Koliko je razgovor bio uspešan svedoči i objava samog Kruza na svom Tviter nalogu nakon sastanka, uz zajedničku fotografiju.

– Aplaudiram najavi predsednika Vučića da će Srbija biti prva evropska država koja će otvoriti ambasadu u Jerusalimu, glavnom gradu našeg saveznika Izraela. O tim smo pitanjima razgovarali kad smo se sastali u martu i kao što sam mu rekao, Srbija je zajednički saveznik. Ovaj korak produbljuje veze i radujem se daljim potezima – napisao je Kruz na Tviteru.

Pevačica progovorila o “krvavom” estradnom hlebu: “Radili smo u gradu i selu, nisam znala gde me voze”

Kraljica narodne muzike, Lepa Lukić progovorila je o načinu zarade pevača. Često je taj posao bio težak.

Lepa je ispričala ukućanima kako pevačica pre nije mogla da nema talenat, a danas se “krpi” deo po deo.

– Pevačica peva deo, pa ode kući da odmori grlo. Sutra dođe pa opet peva deo, i posle se to krpi. Ali, nije to, to – rekla je Lepa.

 Foto: E-stock

Ona je takođe posavetovala Draganu Mirković da se mane tog posla jer nema talenta.

– Tebi ne fali malo, nego mnogo. Ne znaš da pevaš – rekla joj je Lepa.

Lukićeva se prisetila vremena kada je tek uplovila u pevačke vode.

– Po tri meseca se nismo vraćali. Jedan koncert popodne u selu, jedan u gradu, i tako bude po trideset dana. Nisam ni znala često gde me voze i od umora.

Foto: E-stock

U Lepino “vreme” konkurencija je bila drugačija, ali i zabava.

– Autobus ide sa trideset pevača, ja sam im pravila zvrčke. Era je spavao sa otvorenim ustima, a ja sam nameštala flašu gde stoje stvari gore u autobusu i davala znak vozaču, tako da je cela flaša Eri otišla u usta, on nije znao šta se dešava, pa skoči kao oparen. Sumnjao je posle na mene, pa mi je stavio iznad glave ceo galon vode i tako se “osvetio” jer sam trebala da počnem da pevam za četrdeset minuta, a sva mokra – pričala je Lepa parovima dovodovštine sa turneje.

ZBOG povratka ljudi sa letovanja i nepoštovanja mera u nekim situacijama, za dve nedelje se može očekivati porast broja obolelih od virusa korona, smatra profesor dr Branislav Tiodorović, epidemiolog i član Kriznog štaba.

Ovaj stručnjak je rekao da je odlazak na more bio rizik koji nije preoporučivao, ali da su građani, i pored tih preporuka, otišli na letovanje.

Zavisno od interesovanja, ljudi su letovali u raznim zemljama, od Hrvatske do Albanije, uprkos tome što je u tim državama zabeležen veći broj obolelih nego kod nas. Tiodorović podseća da ima i onih koji su odmor proveli u našim planinama i banjama, ali nisu poštovali preporučene mere.

– To treba otvoreno reći. Bio sam šokiran kada sam video ogroman broj ljudi u akva-parku u Jagodini, gde niko ne nosi masku i ne drži rastojanje. A da ne pričam o raznim muzičkim događajima i proslavama u mnogim gradovima Srbije. Zbog škole se sigurno neće pojaviti veliki broj obolelih, već ćemo samo beležiti samo sporadične slučajeve. Optuživati škole da će zbog njih da krene zaražavanje je nonsens. Treba obratiti pažnju i na one ljude koji su tek sad otišli ili tek planiraju da idu na odmor, jer su ga odložili za septembar, posebno one koji idu na Mediteran – naglašava dr Tiodorović.

A da je ozbiljna situacija govore i podaci da inspekcija širom zemlje kontroliše ugostiteljske objekte koji organizuju koncerte estradnih zvezda, gde se okuplja veliki broj građana.

Juče je podneto devet novih prijava protiv onih koji se nisu pridržavali epidemioloških preporuka.

– Najvažnije je sada da se stavi nadzor nad sprovođenjem mera. Do sada to nije funkcionisalo jer mnogi nisu shvatali koliko je to zapravo važno, čak ni inspekcijske službe ni komunalna policija. A bez toga ne možemo da smanjimo mogućnost zaražavanja. Zašto su oni izbegavali da kontrolišu i kažnjavaju one koji se oglušuju o poštovanje mera ne znam, jer je bilo različitih tumačenja. Krizni štab insistira da se nadzor sprovodi. Moramo i da osvestimo ljude i da im objasnimo zašto nije dobro da budu na koncertima gde se peva i zabavlja, bez poštovanja preventivnih mera – rekao je i on i dodao:

– Kada ljudi pevaju, oni izbacuju kapljice aerosoli koje ‘idu od 4 do 8 metara u daljinu. Kad neko samo diše, a zaražen je koronom i nema zaštitnu masku, one se prostiru do 1 metra, a kada priča, one mogu da “putuju” do metra i po ili dva. Rizik jednak nuli u prirodi ne postoji. Ali se on smanjuje kada se poštuje ono što lekari savetuju. Ljudi pitaju da li horovi mogu da nastupaju. Mogu, ali moraju da budu udaljeni od publike bar 20 metara. Isto to se odnosi i na koncerte sa duvačkim instrumentima.

Interesantno je da su škotske vlasti zabranile i okupljanja po kućama u Glazgovu i dva obližnja okruga zbog porasta broja zaraženih virusom korona. Oni ne smeju u svoje domove da primaju ljude koji nisu deo njihovog domaćinstva, niti smeju da idu u posetu jedni drugima. Škotska premijerka obrazložila je ovu odluku time što se zaraza uglavnom prenosi u kućama i da e ta mera biti na snazi dve nedelje. Da li se tako nešto savetuje i našim građanima?

– Kada kažemo da je na snazi zabrana okupljanja više od 30 ljudi, mi nismo rekli gde. Dakle to se odnosi i na kuće. Svako okupljanjevelikog broja ljudi u kući ili stanu je rizik. Zato treba napominjati šta jeste, a šta nije dozvoljeno. Uskoro će krenuti sezona obeležavanja slava. Može da se slavi, ali sa malim brojem ljudi i uz poštovanje mera – kaže dr Tiodorović.

On navodi da uprkos svemu moramo da budemo svesni da se odvija jedan prirodni proces – prokužavanja nacije novim virusom.

– Dosta mladih je u prethodnom periodu imalo virus bez simptoma. To znači da se naša populacija prokužava. Koliko je tačno građana steklo imunitet ne znamo, a može se saznati samo kada se obuhvati veliki broj ispitanika. Uspeli smo u prvom naletu korone da sačuvamo najstarije građane, za razliku na primer od Švedske, gde je preminulo dve trećine starih koji su dobili koronu. Stariji i hronični bolesnici i dalje moraju da se čuvaju, kao i osobe kod kojih je usledio pad imuniteta. Osobe koje imaju alergije, recimo na ambroziju, takođe moraju da se čuvaju jer su osetljiviji za dobijanje ove infekcije – smatra ovaj epidemiolog.

Uvek se postavlja pitanje koliko traje imunitet kod onih koji su preležali koronu. On napominje da to niko ne može da kaže u ovom trenutku jer je protekao suviše kratak period ok kada se kovid-19 pojavio.

– I svetski imunolozi stalno govore kako je problem što se to ne zna. Moraće da prođe još barem pola godine da bi se stekao neki uvid u to – zaključuje dr Tiodorović.

(Blic)

NEĆEMO tolerisati ni najmanje kršenje mera. Nema opuštanja. Učenici treba da budu odgovorni, nastavnici još više, a direktori najviše, jer je na njima najveća odgovornost.

Za prva tri dana nastave već sam smenio tri direktora, u Beogradu, Pančevu i Nišu. Posredno, njihova smena ima veze sa nepoštovanjem mera, ali nije samo to bio razlog.

Ovako je ministar prosvete Mladen Šarčević prokomentarisao navode da srednjoškolci ne nose maske i da to predstavlja veliki rizik od zaraze. Ministar je rekao da i on sam svakodnevno dobija snimke na kojima se vide đaci, pa i nastavnici bez maski, i upozorava da će reagovati na svaki takav slučaj. On ističe da su juče održani sastanci aktiva direktora škola u mnogim školskim upravama, a u ostalima će se održati u ponedeljak, kada kreće i pojačani nadzor prosvetne inspekcije.

– Prosveta je veliki sistem i ako bi se jedan odsto nastavnika opustio i kršio mere, to bi bilo 1.300 nastavnika. Ako bi to činilo jedan odsto učenika, imali bismo 8.500 nedisciplinovanih, što je ogroman epidemiološki rizik. Koristiću sve zakonske mogućnosti da to ne dozvolim. Ne želim da zbog neodgovorne manjine senka padne na ogromnu većinu koja savesno radi svoj posao – istakao je Šarčević.

Inače, na to da učenici srednjih škola ne nose maske upozorio je epidemiolog dr Predrag Kon:

 Korona bi mogla da eksplodira u srednjim školama, gde se učenici ne pridržavaju obaveze nošenja maski. Sa svih strana javljaju da, za razliku od osnovaca, srednjoškolci izlaze u dvorište škola i druže se bez maski i to je nešto što se masovnije dešava.

Na ovo upozorenje dr Kona reagovao je Aleksandar Markov, predsednik Foruma beogradskih gimnazija koji pita:

O ZAHTEVIMA STUDENATA U UTORAK

PREDSTAVNICI studenata i Vlade Srbije razgovarali su juče o zahtevima akademaca da se, između ostalog, smanje školarine i omogući upis na budžet sa manje od 48 ESPB bodova. Tražili su i da se odloži početak školske godine na fakultetima koji organizuju vanredne kovid rokove. O ovim temama će, kako saznajemo, u ponedeljak razgovarati ministar prosvete Mladen Šarčević sa premijerkom Anom Brnabić, a u utorak će se u rektoratu održati sastanak svih zainteresovanih strana.

– Među zahtevima koje su studenti uputili, u nadležnosti vlade je smanjenje broja bodova za upis u narednu godinu. Za sve ostalo, pa i cenu školarine, fakulteti sami donose odluku – kaže student prorektor UB Jagoš Stojanović.

– Da li je dr Predrag Kon mislio da će ga srednjoškolci poslušati, kao što se sluša u vojsci i nositi maske. U školama vladaju neka druga pravila i poštuju se dečja prava.

I Markov priznaje da problem sa nošenjem maski postoji, ali i dodaje da je Forum upozoravao da će biti problema u primeni preporučenih mera.

– Na odmorima deca ne nose maske i ne drže distancu. Ima i profesora kojima je teško da se pomire sa stalnim nošenjem maski – kaže Markov.

Hajrudin Duraković (66) i njegov sin Adis (42), iz Bugojna, umrli su u razmaku od tri dana od posljedica zaraze virusom korona, piše Avaz.

I drugi Hajrudinov sin, Adisov brat, takođe je zaražen i u teškom je zdravstvenom stanju.

Adis Duraković bio je fudbalski sudija i trener, a vijest o smti šokirala je mnoge njegove prijatelje i saradnike.

– Tuga, tragedija… Maloprije sam saznao i mnogo me je potreslo. Juče je sahrana bila Adisovom ocu, a danas je i on umro. Mislio sam da će se izvući, jer je bio sportista, skoro svaki dan je trčao, ali, eto, virus korona ne bira. Ovo je opomena da se moramo čuvati – rekao je Vlatko Glavaš, nekadašnji reprezentativac BiH, piše Avaz.

Hajrudinov brat, Kemal Duraković rekao nam je da im je virus “pojeo pluća”.

– Mnogi neozbiljno shvataju ovu situaciju. Misle da su to neki vanzemaljci i izmišljene pojave, a ne ozbiljna stvar koja ubija ljude. Hajrudina i Adisa više nema, treći se bori za život – rekao je Duraković.