Month: September 2020

Ona nije ni bila meta, a njeni najbliži nisu znali za najvažniju stvar

Prenoćivši kod dečka u stanu u Konektikatu, Karla Bermudez (22) nije ni slutila da će joj to biti poslednja noć u životu.

Nekoliko sitnih kriminalaca i lopova iz kraja došlo je do njihovog stana i usred noći upalo u njega. Karlinog dečka su ranili, dok su nju potpuno neplanirano ubili.

Ono što je najviše pogodilo policiju tokom uviđaja, a da ne pričamo za Karlinu familiju, bilo je saznanje da je bila trudna.

Karla je bila u 23. nedelji trudnoće i želela je da kad se porodi to bude veliko iznenađenje za porodicu.

S druge strane, njen momak se nije slagao s tim, kao što su se oko mnogo čega svađali. Zbog njega se i dogodio upad u kuću, ali on je za razliku od Karle preživeo. I za sada ne sarađuje s policijom oko otkrivanja zločina i motiva.

Još jedna informacija dodatno je dotukla porodicu – Karlin rođak Heriberto Martinez ubijen je samo 24 časa pre nje takođe u Konektikatu, ali policija zasad tvrdi da ova dva slučaja nisu povezana.

“Trebalo je da postanem baka. U jednom danu sam izgubila i ćerku i unuku u stomaku. Moje srce je zauvek slomljeno. Nisam ni znala da je bila trudna. Nemam reči da opišem bol i tugu. Govorila sam Karli da uvek pazi s kim se druži i petlja. Znala sam da ima sklonosti ka opasnijim muškarcima, ne znam iz kog razloga, ali i kao mlađa je uvek želela da bude pored takvog. I evo šta se desilo”, kaže majka Elizabet Delgado koja je naglasila da je sada potpuni haos u porodici te da otac i brat Karle ne znaju za sebe od bola i ljutnje što je bila sa tim momkom.

Ona je javno preko TV kanala News 12 pozvala ljude da ako imaju bilo kakvu informaciju o tome ko bi mogao da bude odgovoran za ubistvo jave odmah policiji, da bi pravda bila postignuta.

Popularni tviteraš se pohvalio kako je u glavnom gradu Crne Gore Podgorici, omiljenu svoju jutarnju kafu platio ni manje ni više već u dinarima.

Kako je među građanima Crne Gore pa i Srbije još uvek pristuna euforija nakon gubitka na izborima Mila Đukanovića koji je na vlasti bio 30 godina, mnogi građani pojedine nesvakidašnje situacije koje im se dese u toj zemlji vrlo rado podele sa drugima na društvenim mrežama.

Tako se jedan popularni tviteraš pod imenom “zenelascg” na svom profilu pohvalio kako je u glavnom gradu Crne Gore Podgorici, omiljenu svoju jutarnju kafu platio ni manje ni više već u dinarima.

Ostavljate li bakšiš u kafiću?

Koliko je bio oduševljen saznanjem da u kafiću primaju srpsku valutu, konobaru koji ga je usložio ostavio je čak i bakšiš.

Autobus je bio parkiran u garaži firme koja se nalazi na području Tuzle, a izlaskom službenika policije na mesto događaja potvrđeni su navodi prijave

U gepeku autobusa jedne prevozničke firme sa područja Tuzlanskog kantona u sredu oko podneva pronađeno je beživotno telo muškarca.

Sumnja se da je reč o migrantu, a, kako saznaje Avaz, telo je bilo u fazi raspadanja što sugeriše da je nesrećni muškarac u prtljažniku autobusa proveo duži vremenski period.

– Autobus je bio parkiran u garaži firme koja se nalazi na području Tuzle, a izlaskom službenika policije na mesto događaja potvrđeni su navodi prijave. Nadležni lekar je konstatovao smrt, a dalje mere i radnje će preduzeti službenici Odeljenja kriminalističke policije Policijske uprave Tuzla – kaže Amra Kapidžić, portparol Policijske uprave MUP-a TK.

O događaju je upoznat dežurni kantonalni tužilac. Istraga se nastavlja.

On kaže da Miloš nije odmah pobegao sa lica mesta, već je otvorio vrata da vidi da li su mrtvi

Miloš J. (47) pokušao je u utorak oko 20.15 časova kombijem da ubije bivšu suprugu Jelenu (35) i njenog novog muža Dragišu R. (48) u selu Bečanj. Kako saznajemo, on je njih čekao na ulici i dao gas kada su se pojavili. Ženu je udario farom i krilom kombija, dok je njenom suprugu prešao preko stopala. Ona je zbrinuta u Opštoj bolnici Čačak sa teškim prelomom butne kosti i nalazi se u stabilnom stanju.

Jelena se razvela od Miloša i 9. avgusta se udala za najboljeg prijatelja Dragišu, kod kojeg već neko vreme živi u selu Bečanj, dok je sa prvim suprugom i tri ćerke živela u Mrčajevcima.

– Supruga i ja smo sedeli te večeri na terasi i odučili smo da prošetamo. Išli smo ulicom i ja sam primetio neki kombi iza nas. Rekao sam Jeleni: “Da nije ovaj majmun?”, jer ja tako zovem Miloša. Videli smo da je on i sišli smo sa puta na trotoar i nismo imali kuda dalje, a on je dao gas i pojurio ka nama. Mislili smo da će doći do nas i da će stati da se nas dvojica potučemo.

Kako sam se okrenuo ka njemu, on mi je prešao točkovima preko stopala, a zatim je nju zakačio farom i krilom u zadnji deo tela. U tom trenutku nisam video gde je završila i gledao sam ispod kombija i dozivao je, a onda sam čuo njen vapaj iz jarka: “Tu sam, tu sam” – priča Dragiša za Srpski telegraf još uvek vidno potresen.

On kaže da Miloš nije odmah pobegao sa lica mesta, već je otvorio vrata da vidi da li su mrtvi.

– Dobacio nam je: “Je*aću vam majku i ubiću vas oboje”, a zatim je besno odjurio. Odmah sam zvao Hitnu i policiju. Čuo sam da su ga kasnije našli kod kuće i da je već spavao. Zvao sam i sina iz prvog braka na lice mesta, a Jelena mi je vikala “Ne zovi ga, on će se uvaliti u goru nevolju” – svedoči Jelenin drugi suprug i dodaje da je njegova žena u stabilnom stanju u čačanskoj bolnici na ortopediji i da mu se juče javila telefonom, jer mu nije dozvoljena poseta.

Teško povređenoj ženi predstoji zahtevna operacija butne kosti u Novom Sadu gde radi specijalista za te intervencije, a Milošu J. je određen pritvor do 48 sati, nakon čega će biti priveden na saslušanje u tužilaštvo.

Trpela nasilnika 20 godina

Kako saznajemo, Jelena J. bila je u braku sa Milošem 20 godina, tokom kojih ju je on najbrutalnije tukao, dok je kombi kojim je Miloš pokušao da je ubije u njenom vlasništvu. Njihove tri ćerke imaju 18, 16 i 11 godina, a o njima će sada najverovatnije Centar za socijalni rad da preuzme brigu.- Supruga mi je rekla jednom prilikom da ovakvu ljubav kao našu nikada nije doživela i da nije mene upoznala, nastavila bi i dalje da trpi Miloša jer se bojala da će je ubiti ako ga ostavi, pa je u meni pronašla spas od njega – otkrio nam je Dragiša i dodao da Jelena nikada nije prijavila Miloša policiji.

Učenica šestog razreda Osnovne škole “Natalija Nana Nedeljković” u Kragujevcu, pozitivna je na korona virus, što je utvrđeno tek nakon što je devojčica prisustvovala nastavi 1. septembra, potvrđeno je “Blicu”.

U Ministarstvu prosvete potvrđeno je “Blicu” da je učenica šestog razreda pozitivna na korona virus.

Kao i u slučaju korona virusa u školi u Železniku, ni ovog puta roditelji nisu obavestili školu da čekaju rezultate PCR testa za dete.

– Scenario je identičan kao i u beogradskoj školi. Roditeji su se ponašali neodgovorno, znali su da čekaju rezultate PCR testa, ali su dete ipak poslali u školu. Sankcije za njih će biti iste kao za roditelje u školi u Beogradu – kažu za “Blic” u Ministarstvu prosvete.

Tek u utorak uveče, po završetku radnog dana, roditelji su obavestili školu da su im stigli rezultati i da je cela porodica pozitivna na kovid 19.

Dragana Mijović, direktorka ove škole u Kragujevcu, kaže da su roditelji učenice pozitivne na korona virus tek oko 20.30 sati, 1. septembra, javili odeljenskom starešini da se devojčica testirala i da je zaražena, piše Telegraf.rs.

– Rečeno je da se cela porodica testirala i da su svi pozitivni. Roditelji nisu nikog u školi obavestili da se naša učenica 6. razreda testirala na koronu. Odeljenski starešina je uveče odmah javio meni, a potom je obaveštena Školska uprava, kao i Institut za javno zdravlje Kragujevac – navodi direktorka.

Sva deca su nastavila da dolaze u školu

Kako kaže, od Instituta je škola dobila preporuke, među kojima nema one da celo odeljenje u narednom periodu prati nastavu onlajn.

– Školi je preporučeno da obavezno sva deca iz tog odeljenja nose maske, da se poooštri dezinfekcija, da se više provetravaju prostorije… Sva deca su nastavila regularno da dolaze u školu. Ipak, rečeno je da deca nikako ne dolaze na nastavu ukoliko čekaju rezultate testa na koronu ili osete bilo kakve simptome – naglašava Mijović.

Ona je apelovala na roditelje, na njihovu savest i odgovornost, rekavši da je u celom ovom procesu njihova uloga jako važna. Kako je dodala, zaražena devojčica od 1. septembra ne dolazi u školu i nalazi se u izolaciji.

Podsećamo, ovo je drugi slučaj korone u škloli za koji je domaća javnost saznala. Prvi, koji se desio u beogadskoj školi, veoma je sličan ovom. Takđe se desio prvog dana škole, 1. septembra, a učenika tređeg razreda OŠ “Braća Jerković” u Železniku roditelji su poslali u školu iako su čekali reuzltat PCR testa. On je stigao po podne tog dana, a nalaz je bio pozitivan.

Ninoslav Jovanović (47), zvani Malčanski Berberin, bio je potpuno uračunljiv kad je u decembru 2019. oteo i danima zlostavljao malu Moniku K. (12), ocenio je veštak psiholog koji je juče svedočio protiv monstruma u Višem sudu u Nišu.

Ako bude osuđen, Jovanović će biti prvi kandidat za doživotnu robiju u Srbiji.
Suđenje je, inače, i juče bilo zatvoreno za javnost zbog zaštite interesa male Monike. Novinarima je bilo zabranjeno čak i da uđu u zgradu suda, a Jovanović je doveden na sporedni ulaz, kako bi izbegao kamere.
Tokom suđenja, prema nezvaničnim saznanjima Informera, veštak psiholog je, kao član komisije Specijalne zatvorske bolnice u Beogradu, ocenio da je Ninoslav u svakom trenutku bio svestan svojih postupaka tokom deset dana, koliko se iživljavao nad nesrećnom devojčicom. Takođe, utvrđeno je i da Jovanović nikada nije pokazao ni trunku kajanja ili empatije prema žrtvi.
Inače, jučerašnjem suđenju nije prisustvovao Monikin otac Robert, ali jeste majka Aleksandra. Ona je bila u prilici da sasluša i iskaz lekara koji je prvi učestvovao u zbrinjavanju njene ćerke, nakon što je 29. decembra 2019. oslobođena iz kandži otmičara. Doktor je do detalja opisao kakve je povrede zadobila Monika tokom desetodnevne torture u rukama monstruma.

Aleksandra je posle tog svedočenja bila u šoku i nije imala snage da priča sa novinarima.
Podsetimo, o Jovanovićevom psihičkom stanju su na prethodnom suđenju svedočili i psihijatri, koji su takođe utvrdili da je bio uračunljiv u vreme otmice i zlostavljanja. Na drugoj strani, Malčanski Berberin je sve vreme pokušavao to da opovrgne, u nameri da izbegne doživotnu robiju i da mu se izrekne mera obaveznog čuvanja i lečenja u psihijatrijskoj ustanovi.
Monikina majka je i posle prethodnog suđenja izašla pred medije utučena, ali i šokirana Jovanovićevim ponašanjem u sudnici.
– Stalno traži neka prava, nisam više mogla da ga slušam, nisam bila u stanju. Pola sam čula, pola nisam… Šta da kažem o takvom čoveku, osim da je bez duše – kazala je Aleksandra nakon prethodnog glavnog pretresa.

“Tijanin zakon”
Jovanoviću bi, naime, moglo da se presudi po novom, takozvanom Tijaninom zakonu, koji predviđa doživotnu robiju za silovatelje i ubice dece. Ova najteža kazna još nikom nije izrečena, ali Jovanović bi mogao da bude prvi, pre svega zbog monstruoznosti njegovog zločina, ali i činjenice da je i ranije osuđivan za silovanje devojčica.
Podsetimo, on je 20. decembra oteo malu Moniku, koja je išla ka školi, i držao je u zarobljeništvu desetak dana, sve dok devojčica nije pronađena u kući u selu Pasjača. Monstrum je tada pobegao poteri, ali je uhvaćen 5. januara ove godine, dok se krio na groblju u rodnom selu Malča. D. K.

Dva puta osuđivan za silovanje

Ninoslav Jovanović je već proveo 22 godine iza rešetaka jer je dva puta bio osuđivan zbog silovanja dece. Bio je i prošle godine nakratko u zatvoru jer je preko Fejsbuka seksualno uznemiravao nekoliko žena. Opsednut je ženskom kosom i uzbuđivalo ga je da šiša devojčice dok ih siluje, zbog čega je i dobio nadimak Malčanski Berberin.

TEK što je počela školska godina, virus korona pojavio se u beogradskoj OŠ “Braća Jerković” u Železniku. Oboleo je učenik trećeg razreda, a roditelji su ga u školu poslali iako su čekali rezultate testa. Naime, cela porodica testirala se 31. avgusta, ali je, iako rezultati nisu bili gotovi, dečak krenuo na nastavu.

Ministarstvo prosvete protiv roditelja je podnelo prijavu Centru za socijalni rad zbog povrede bezbednosti druge dece i nesavesnog ponašanja. U saopštenju koje je izdala direktorka OŠ “Braća Jerković” Violeta Marković, navodi se da su oni u utorak, nakon završetka nastave, dobili informaciju da je učenik trećeg razreda pozitivan na koronu i da je tog dana bio na nastavi.

– Učenici koji su juče pohađali nastavu u toj grupi i učiteljica, sa kojima je taj učenik bio u kontaktu, nastavu će nastaviti da realizuju onlajn. Učenik nije imao nikakve simptome, a đaci te grupe, kao i učiteljica, sve vreme su nosili zaštitne maske, kao i svi ostali učenici i zaposleni u školi, i poštovali su sve preporučene epidemiološke mere. Druga grupa istog odeljenja, nastavu će nastaviti da prati u školi, kao što su se i izjasnili – navodi se u saopštenju.

Majka učenika obavestila je školu, a 31. avgusta cela porodica je bila testirana na virus korona. Majka je u svojoj pisanoj izjavi navela da su se testirali jer je ona zaposlena u jednoj zdravstvenoj ustanovi.

– Obavestili smo Gradski zavod za javno zdravlje, Školsku upravu Beograd i Ministarstvo prosvete. Od Gradskog zavoda za javno zdravlje dobili smo uputstvo da se učenik mora javiti u kovid-ambulantu nadležnog Doma zdravlja, što je i urađeno, te da ne sme ići u školu 14 dana nakon dana testiranja. Nakon toga može se vratiti na nastavu, uz potvrdu lekara da je zdrav – piše u saopštenju.

Škola je dezinfikovana i sprovode se sve propisane mere. Roditelji su obavešteni i upozoreni, ukoliko postoji sumnja da je neko u porodici zaražen odmah o tome obaveste školu, a da mališani ne dolaze na nastavu 14 dana.

Reporteri “Novosti” posetili su juče Osnovnu školu “Braća Jerković” u Železniku. Roditelji koji su čekali svoje mališane nakon završetka časova, nisu čuli za slučaj deteta koje je dobilo pozitivan rezultat na testu na virus korona.

– Nisam čula da je neko zaražen, deca su sada krenula na nastavu i nemam neki strah da će se zaraziti od vršnjaka, jer mislim da virus možemo da “zakačimo” bilo gde. Mada, koliko sam primetila, deca nose maske i odgovorni su za svoj uzrast – ispričala nam je majka jednog prvaka.

Propisane epidemiološke mere u ovoj osmoletki se izuzetno poštuju. Mališani nose maske, sa velikog odmora ulaze u školu u manjim grupama. Na vratima su postavljene dezobarijere, obavezna je dezinfekcija ruku na ulazu, a ceo proces nadgleda neko od nastavnika.

“Ma ne bih uzela iako sam ja i glupa i luda i bolesna i sve, ja to ne bih uzela ni u ludilu. Ja sam mislila to hoće da mi daju i da mi pomognu kao penzioneru. Ja znam da ne mogu da živim ako mi oduzmu od penzije”, reči su baka Mirke iz Donje Gorevnice kod Čačka kojoj je prodat skupoceni dušek, a da ona to nije ni znala jer je mislila da se radi o poklonu. Ova jučerašnja priča izazvala je veliko interesovanje javnosti, mnogi su se javili sa željom da pomognu, a u firma Lupogrup koja joj je dušek i prodala kažu da je odbijanje od penzije baka Mirki stopirano, kao i da će joj sredstva koja je do sada osvojila za dušek biti vraćena.

“Nismo tražili povraćaj kupljenih artikala, želeći da na taj način kompenzujemo loš osećaj, koji ste naveli u prilogu da postoji kod potrošača, a o kojem nismo imali nikakva saznanja”, rekli su u Lupogrup za televiziju Nova S.

Slučaj baka Mirke, međutim, nije jedini. Širom Srbije stariji ljudi su se susretali sa kupovinom proizvoda, a vrlo često su bili dovedeni u zabludu. Postavlja se pitanje postoji li nešto važnije od profita, može li država da se osloni na savest trgovaca i kako zaštititi one koji sami sebe ne mogu?

Mirjana Damjanović iz tržišne inspekcije Ministarstva trgovine, turizma i ugostiteljstva rekla je u “Probudi S” na Nova S da zakon o zaštiti potrošača, kao i zakon o trgovini propisuju detaljno način prodaje, a ovo bi bio ugovor koji je zaključen van poslovnog prostora.

“Tu su propisana pravila koja trgovac mora da poštuje. Potrošač tu zapravo ima više prava i pravo da se predomisli, baš zato što nije svesno otišao u prodavnicu nego je neko došao kod njega, pa mu je možda predstavio proizvod na način koji se tom potrošaču činio kao da će mu značajno poboljšati kvalitet života. Tek kada se završi ta trgovina i potpiše ugovor, potrošač ima pravo da se predomisli i to u roku od 14 dana od dana kada je dobio proizvo”, navodi Damjanović.

Baka Mirka se predomislila kada je dobila umanjen ček od penzije za taj iznos koji joj je Lupogrup odbila, a u tom periodu je istekao rok od 14 dana za predomišljanje i ona se našla u mat poziciji.

“To je zaista jedna nesrećna situacija i reč je o jednom ekstremnom slučaju. Trgovac je dužan da pre zaključenja ugovora obavesti potrošača da ima pravo da odustane od ugovora u roku od 14 dana. Da bismo bili sigurni da je potrošač upoznat sa tim pravom trgovac je dužan da mu preda obrazac za odustanak od ugovora, najkasnije prilikom predaje robe. Kupac u tom roku može da vrati proizvod bez ikakvog razloga ili objašnjenja. S obzirom da se ovde radi o odbijanju preko PIO fonda, trgovac ne bi smeo da ostvaruje svoje pravo na nadoknadu dok ne istekne 14 dana”, ističe Damjanović.

Kada je reč o nadležnostima PIO fonda da u ovakvim slučajevima reaguje, kada se poput baka Mirke radi o penzioneru sa 11.000 mesečne naknadne, od koih mu se za nekakvu kupovinu oduzima 4.000, Damjanović kaže:

“To izlazi iz nadležnosti Ministarstva trgovine u kojem ja radim. Trgovac mora nedvosmisleno i jasno da objasni svoj identitet i da se tu radi o trgovini, poslovnom odnosu, ne sme da bude nikakve zablude. Prevazilazi nadležnost trgovca i PIO fonda da neko tu procenjuje da li neko može da plati ili ne. Proceniti da li neko može da odlučuje o svom novčaniku je vrlo škakljiva situacija. Ovaj zakon to ne reguliše. To zaista zahteva ozbiljno veštačenje da li neko može da raspolaže svojim novcem ili ne. Naš zakon je potpuno usklađen sa evropskim zakonodavstvom”, zaključuje Damjanović.

Sreća u nesreći u kojoj se ceo svet našao od početka ove godine, su mala svetla na kraju tunela ispričana kroz priče onih koji su još uvek spremni da brinu o drugima i pokažu da empatija i humanost ipak postoje.

Dokaz koliko starost udružena sa bolešću može da bude teška i bolna je priča o jednoj baki, Beograđanke i humanitarke Sanje Pavićević koja je vozeći se autoputem naišla na scenu koju će još dugo pamtiti, a koju vam prenosimo u celosti.

Vidiš baku koja hoda pored puta, usred nedođije… Odmagliš pet minuta kolima odatle, vidiš nigde naseljenog mesta ni na vidiku i stegne ti se srce, jer ti je žao bake koja je krenula peške ko zna koju kilometražu da pređe. Okreneš auto, putuješ, putuješ, napraviš krug i vratiš se pored autoputa do bake, pitaš da je povezeš, kaže: “Može devojčice, može”. Vozimo se tako baka i ja, i pitam je gde ide, kaže: “Tu još malo napred, blizu”. Ja vozim i vozim 10 ili 15 minuta već, rekoh: “Bako, jel biste vi celu ovu relaciju prelazili peške? Daleko smo odmakle! Jel da nastavim još napred?”; kaže: “Da, tu samo pravo”. Dolazim do naplatne rampe”, piše Sanja na svom Fejsbuk profilu.

Kako su već daleko odmakle, shvatila je da mora nešto da preduzme.

“Pitam “Bako, jeste li vi sigurni da znate gde idete?”

“Nisam”.

“Joj bako pa gde živite?”

“Ne znam”.

Sad sam već sigurna da treba da zaustavim auto, i da nikako ne vozim još dalje odatle. Posle pola sata peripetije, i razgovora, i spoznaje da je sirota draga baka dementna, zovem policiju tog najbližeg malog mesta, ispričam im svoju nevolju, da sam htela da pomognem jednoj baki, i da sad ne znam ni šta ću ni gde ću s njom (u toku priče baka mi spominje da je iz mesta koje je daleko iza nas, a ne ispred nas, i do kojeg bi joj trebalo oko 2 sata peške nazad), i na izrečeno njeno ime i prezime, divan policajac slatko se nasmeja, kaže: “A nju ste povezli? Pa lepo. Skrenite s autoputa na tu i tu pumpu, sačekajte nas, dolazimo za 10-ak minuta”, dobila je jasne direktive Sanja.

Ono što je usledilo iznenadilo je i obradovalo i nju i ljude sa kojima je podelila ovaj događaj.

“I dođoše. Dva divna momka, koji poznaju baku jer, kažu, svakih par dana ih neko zove za nju. Draga baka je senilna i svako malo odluta od kuće. Kažu momci iz policije: “Bako, znate li da nam kažete svoju adresu, gde živite?”

– “Uh, ne znam. Zaboravila sam”.

– “Dobro. Sreća pa mi znamo “, reče momak uz divan, srdačan osmeh.

Baka je bila udaljena dva sata hoda od svoje kuće. Kako je dospela dotle gde sam je ugledala – niko ne zna. Zahvalila sam im se od srca, jer se prvi put nađoh u ovakvoj situaciji, što se kaže “u nebranom grožđu”. Osmehnu se i baka, sva srećna što će se (opet) voziti u policijskim kolima kući. “Čuvajte se draga bako. Ne idite od kuće više, molim vas”, pozdravljam je. Baka mi posla poljubac, ja mahnuh njoj i momcima, i oni meni. Zagrliše poznatu im baku… i odoše”, napisala je Beograđanka u objavi.

Prošlo je 46 godina od događaja koji je uzdrmao celu Jugoslaviju, a jednu devojčicu oslovio za simbol stradanja u nasilnom svetu.

Milica Kostić je 1974. godine, bežeći od silovatelja, skočila sa jedne od kruševačkih višespratnica, a onda, sačuvavši svoju nevinost na najtragičniji mogući način, otišla u legendu.

Milicu je grupa siledžija namamila u stan. Bila je učenica Srednje medicinske škole, a te nesrećne noći, skočila je sa 11. sprata Kule B kako bi izbegla silovanje.

Ovaj tragični događaj je izazvao veliku pažnju jugoslovenske javnosti, a u Kruševcu su tada organizovane demonstracije protiv nasilnika koji su kasnije osuđeni na višegodišnje zatvorske kazne.

Podatke o samom događaju u stanu istražni organi su prikupili iz saslušanja i svedočenja koja je dalo osam osoba. Kažemo osam, jer je pored sedam izjava svedoka data i još jedna – u bolnici je progovorila i sama Milica. U zaključanoj sobi, mladić koji je Milicu silom uvukao, saopštio joj je šta hoće i zbog čega je dovedena. Zahtevao je od nje da se sa tim saglasi, da se skine, jer nema drugog izlaza.

Međutim, Milica je to kategorički odbijala moleći da to ne čini i da je pusti.

Napasnik se na sve ovo nije obazirao, već je i dalje uporno nastojao da Milicu prinudi, uz istovremene pokušaje da joj skine odeću. Ona se i dalje protivila, a on je bio uporan. Na njegovu drskost odgovorila je plačem, moleći ga da je pusti iz sobe.

U jednom momentu, usled njene upornosti, prvi nasrtljivac se malo pokolebao i, izlazeći nakratko iz sobe u hodnik, prokomentarisao ostalima da treba da je puste. Reči su bile sledeće:

“Nevina je, neću da je diram”.

U prethodnim minutima Milica je učinila sve što je mogla da razmekša srca zločinaca i da probudi njihovu savest. Sve vreme je plakala i detinje ih molila, ali nije vredelo. Shvatila je da ova preklinjanja i molbe neće pomoći. Shvatila je da monstrumi neće odustati.

Iz pozicije iz koje nije bilo moguće izaći, a u nemogućnosti da i dalje pruža otpor, odlučila se na bekstvo. Znala je da će je više muškaraca silovati. Rešena da im to ne dozvoli, iskoristivši trenutak kada je ostala sama u sobi, Milica je sa 11. sprata skočila kroz prozor.

Nakon skoka, Milica je u bolnici poživela još dva dana. Naime, u sklopu zgrade se nalazio restoran koji je imao tendu, koja je ublažila njen pad.

Milica je prvo pala na tendu, a zatim na plastičnu stolicu. Brzom intervencijom građana, prebačena je u bolnicu.

Intersovanje javnosti i građana Kruševca za događaj u Rubinovoj kuli bio je velik. Iste večeri na mestu događaja se okupio velik broj građana i zahtevao od nadelžnih najstrožije kazne za počinioce. I narednih dana građani su se okupljali na mestu nesreće, a skoro svi dnevni listovi u zemlji su izveštavali o događaju u Kruševcu, pa je tako interesovanje javnosti za ovaj slučaj poraslo u čitavoj zemlji. Ipak uz sav trud lekara kruševačke bolnice, a posebno Petra Mašića, Milica je usled teške kontuzije organa, preminula u podne 4. septembra.