Sin stradalog pilota ne krije da ga tuga i bol razaraju otkako je saznao da je MIG 21 sa njegovim ocem pao u okolini Malog Zvornika.
Budući pilot Luka Krsnik pre dva dana ostao je bez najvećeg životnog oslonca, oca, majora Dejana Krsnika, a porodična tragedija nije obeshrabrila mladog čoveka već mu je dala vetar u leđa da sa još većom voljom nastavi da ide kroz život.
Sin stradalog pilota ne krije da ga tuga i bol razaraju otkako je saznao da je MIG 21 sa njegovim ocem pao u okolini Malog Zvornika.
“Pišem ovo, a ruka mi drhti od tuge i bola”, napisao je student Vazduhoplovne akademije u Vršcu na Instagramu u pismu koje je naslovio kratko i jasno imenom svoga oca, a zatim latinskim citatom ukazao da je rešen da uspe uprkos činjenici da je mlad ostao bez tate.
foto: Printscreen
“Per aspera ad astra”, piše on, što u prevodu znači “preko trnja do zvezda”, i nastavlja potresnu ispovest:
“Sine, trnovit je put do zvezda’. Tom rečenicom je sve počelo, njom ćemo i završiti. Izgleda da ipak nisi bio spreman na sve. Ceo život idealizuješ takav način života, ništa nisi činio bez plana. ‘Budi spreman na sve’. Dva puta si ratovao za ovu državu i opet bi bez razmišljanja, s ponosom. Bio si ljudska veličina, gromada. Takvo srce ovaj svet još nije video”, ističe naslednik pilota Krsnika.
Luka opisuje kako njihova mala porodica i prijatelji teško podnose bol, ali da se on ponaša onako kako bi major voleo da vidi svog jedinca.
“Gledam porodicu i ljude oko sebe, svi u suzama… Znam da ne voliš to. Ja se držim ćale, tako si me i učio”.
Luka se priseća još očevih saveta.
“Kad je teško stisni zube i glava gore’ – govorio si. Za nas nemoj da se brineš, tu sam ja. Mama će biti dobro, ja neću dozvoliti da joj dlaka s glave fali. I tome si me naučio, majku i sestre da braniš od svega, pa makar i sopstvenim životom, nisam to zaboravio. Tugujem, izuzetno mi je teško da se pomirim sa činjenicom da tebe više nema. Ali…tu smo gde smo. Znam šta bi ti hteo od mene…da zagrizem sad jače nego ikad! I hoću matori, od sada nema stajanja”, piše mladić skrhan od tuge i obećava pokojnom ocu da će od sada on biti glava porodice i neko ko će se starati o majci.
“Sve što si ti hteo da obezbediš meni i porodici ja ću da nadmašim. Neću prestati da letim, neće ništa da me spreči da radim ono što volim. Ti si poginuo radeći posao bez kojeg nisi mogao ni da živiš. Ponosan sam na tebe i učiniću sve što mogu da ti možeš odozgo da kažeš isto za mene. Došlo je vreme da se rastanemo mili moj, došlo je vreme da odmoriš svoju izmučenu dušu. Hvala ti na svemu što si učinio za mene i za nas, na svakoj pomoći pri svakoj prepreci u životu, na ljubavi prema adrenalinu, letenju i nebu, na tome što si me non-stop gurao napred”, ističe budući pilot koji završava ispovest poručivši ocu da mirno može da počiva.
“Dalje moram sam, ali obećavam, ništa me neće zaustaviti. Znaš li zašto ćale? – Jeste trnovit put do zvezda, ali ja ne stajem dok ne budem imao celu galaksiju. Počivaj u miru, preuzimam ja. Volim te”, zaključio je sin stradalog pilota.
PRITVORENICA R. M. (34) preminula je sinoć u Okružnom zatvoru u Beogradu.
R.M. (34) se nalazi u pritvoru od oktobra prošle godine zbog sumnje da je izvršila teško ubistvo deteta.
Sinoć oko 21 sat joj je pozlilo i uz pratnju čuvara je odvedena na pregled u Specijalnu zatvorsku bolnicu. Na ulasku u ambulantu je izgubila svest i pala. Odmah je reagovao lekar iz zavoda i započeo reanimaciju.
Pozvani su lekari Hitne pomoći,koji su brzo došli, ali su mogli samo da konstatuju smrt. Njeno telo je poslati na obdukciji.
U skladu sa Zakonom, iz Zavoda za izvršenje krivičnih sankcija o svemu su obavestili Tužilaštvo i policiju. Obavestili su i nadležni Centar za socijalnu rad da ovi stupe u kontakt sa porodicom.
Nezvanično,protiv R.M, sa prebivalištem u Bogatiću, se vodi istraga u Tužilaštvu u Šapcu.
Sveti Nikita je rodom od Gota, učenik episkopa Teofila Gotskog, koji je učestvovao na Prvom Vaseljenskom Saboru.
Kada knez Gotski Atanarik poče mučiti hrišćane, tada Sveti Nikita stade pred kneza i izobliči ga zbog bezboštva i nečovečnosti.
Mučen strašnim mukama Nikita sve jače ispovedaše veru Hristovu i moljaše se Bogu s blagodarnošću.
I imaše um neprestano uzdignut i udubljen u Boga, a na prsima pod odelom držaše ikonu Svete Bogorodice sa prevečnim Mladencem Hristom, stojećeg i držećeg krsta u rukama Svojim.
Ovu ikonu nosio je Sveti Nikita zato što mu se Sveta Bogorodica javila i utešila ga.
Najzad mučitelj baci Hristovog vojnika u oganj, u kome Sveti mučenik izdahnu, ali telo njegovo osta nepovređeno od ognja.
Drug njegov Marian prenese njegovo telo iz Gotske zemlje (Vlaška i Besarabija) u Kilikiju u grad Mopsuest, gde sagradi crkvu Svetog Nikite i položi u nju čudotvorne mošti mučenikove.
Koronavirus je u Srbiji od početka epidemije registrovan kod 33.384 osobe, a zabeleženo je 747 smrtnih slučajeva, pokazuju podaci sa sajta covid19.rs.
Krizni štab, Foto: Alo!/Vladimir Marković
Krizni štab za borbu protiv korona virusa zaseda danas u 8.30, a na sastanku će se govoriti, pre svega, o trenutnoj epidemiološkoj situaciji.
ANKETA: Da li poštujete mere koje je propisao Krizni štab?DANENemam mišljenje o ovoj temi
Takođe, meriće se i efekti preduzetih mera za ljude koji su se vratili u zemlju. Biće reči i o zahtevu Beogradskog maratona da se ova manifestacija organizuje u novom formatu, a razmatraće se i održavanje isključivo poslovnih sajmova i kongresa.
Kako je struka prethodnih dana naglašavala, virus je i dalje prisutan, a oprez je neophodan.
Prema poslednjim podacima, u protekla 24 sata u Srbiji je na virus korona testirano 3.138 osoba, registrovano je 72 novozaraženih, a na žalost, preminula je jedna osoba.
Milica Knežević, devojka sa invaliditetom, podelila je svoje probleme na društvenoj mreži Instagram, gde je navela da ima strah od odlaska u toalet. Stvar koja je rutinska za mnoge ljude, Milici predstavlja ogroman problem, budući da se o ljudima sa invaliditetom ne vodi dovoljno računa. Kako to Milica kaže, “upotreba toaleta ne sme da bude privilegija”, zato je važno da se potrudimo da razumemo probleme drugih.
Milica je na Instagramu napisala da taj strah ide dotle, da ona misli da će umreti.
“Imam strah od odlaska u prokleti toalet. Da bolje preciziram, strah od toga da ću umreti jer imam najobičnijiju ljudsku potrebu za velikom i malom nuždom, koju u milion situacija ne mogu da obavim, jer ne postoji pristupačan toalet, što je najčešči razlog, ili se isti samo vodi da postoji, a nema ni p od pristupačnosti, ili je isti zaključan ili služi kao ostava i neverovatno je prljav, ili ga koriste oni koji apsolutno nemaju potrebu da ga koriste”, objasnila je Milica problem sa kojim se suočava.
Ona je dodala da u svom strahu uopšte ne preteruje i da svoje potrebe mora da trpi satima.
“Najviše trpim preko 6, a danas više od 2 sata, što nikako nije dobro za organizam, jer izaziva ogromne bolove, kao i autonomnu disrefleksiju – znojenje, povećanje krvnog pritiska, arterijsku hipertenziju koja može dovesti do kardiovaskularnih problema, pa i smrti. Kako onda neko ko je potpuno ili delimično paralizovan i koristi kolica uopšte ide u WC? Onako kako mora, odlazi kući kada ima tu potrebu (zbog čega sam se i ja u toku osnovnih studija preselila na 500 metara od fakulteta), trpi do iznemoglosti, koristi običan toalet (u kojem gotovo nikada nema dovoljno prostora da uopšte uđete kolicima kao ni da zatvorite kabinu, a kako nema ni rukohvate obično je potrebna i nečija pomoć, ili se nalazi na spratu ili u podrumu do kojih vodi 535346 stepenica) zbog čega stalno trpim ružne reči, psovke i uvrede jer ljudi moraju da sačekaju ispred vrata zato što ne želim da me gledaju golu ili jer je sa mnom unutra muška osoba, ili ko može u kolicima koristeći katetere i flaše/čaše ili pelene (koje opet moraju negde da se promene), ili izvrši nuždu po sebi nemajući izlaza”, navela je Milica.
Milica je zaključila da su ovakve stvari “pre svega ponižavajuće”, a “iznad svega štetne po zdravlje”.
“Broj pristupačnih toaleta u Srbiji je toliko mizeran – da na primer u Zrenjaninu mogu da ih nabrojim na prste jedne ruke bez da koristim sve prste. I nije mit, niti legenda – osobe sa invaliditetom imaju istu potrebu za velikom i malom nuždom. Upotreba toaleta ne sme da bude privilegija”, ovim rečima Milica je završila svoju objavu.
Inače, u Srbiji ima preko 870.000 osoba sa invaliditetom, koji se svakodnevno suočavaju sa brojnim problemima, koji su samo pogoršani tokom pandemije koronavirusa.
Većina njih se svakodnevno suočava sa nerazumevanjem i diskriminacijom. Zato, apelujemo na institucije, ali pre svega na građane Srbije, da obrate pažnju na ove ljude i razumeju njihove potrebe.
Znamo koliko majka uloži truda i napora da odgoji svoje dete, i zbog toga se nikada ne žali. Dođe vreme i oženi ili uda dete svoje, srećna i zadvoljna. Međutim, dešava se da nevesta ili zet ne budu zadovoljni njenim mukotrpnim radom, u ovom slučaju nevesta nije mogla da gleda majku svog muža, ženu koja ga je othranila.
Jedan mladić se oženio.
Imao je staru majku. Jedan dan, njegova supruga je napustila jelo i otišla u svoju sobu. Majka reče: „Sine, idi vidi da nije bolesna. Nemoj da zaspi gladna. Sine, pazi svoju suprugu.“ I on je pomislio je da njegova draga bolesna, pa je otišao za njom u sobu. Upitao je: „Ljubavi, jesi li bolesna? Zašto ne jedeš sa nama?“ Ona mu reče: „Ne mogu. Kada vidim prljave ruke tvoje majke, ja ne mogu da jedem“.
Njene ruke bile su naborane. Samo ona zna koliko je teških poslova radila kako bi sina na noge podigla. Eto, baš te ruke su zasmetale njegovoj supruzi. On upita: „Šta predlažeš?“ Ona reče: „Najbolje je da je smestiš u starački dom!“ On reče: „Ne brini ljubavi. Samo neka si mi ti dobro. Sutra ćemo to rešiti. Ali, pre toga ne zaboravi da smo sutra pozvani kod tvojih. Kada se vratimo, odvest ću majku u starčki dom. Sutra ćemo povesti i moju majku na ručak kod tvojih.“
Novi dan je došao i on sa svojom suprugom i majkom ide u goste porodici svoje drage supruge. Za sofrom se nije pojavila njegova majka. Ostala je u drugoj sobi. Šapatom je upitao suprugu šta je sa mojom majkom. Zašto ne jede sa njima. Ona mu reče: „Ne brini, ona jede sama u drugoj sobi!“
On upita: „Jesi li joj ti rekla da ostane sama u drugoj sobi?“
Ona reče: „Da!“
Za sofrom je razgovor otpočeo punac. Rekao je:
„Zete, ti znaš da je naša ćerka jedinica i da joj želimo svu sreću ovog sveta. Ona ima pravo da živi samo sa tobom u kući. Zato od tebe očekujemo da nađeš rešenje za svoju majku.“
On reče: „Već sam supruzi obećao da ćemo to riješiti danas. Ne brinite.“
Jelo je postavljeno. Svi počeše jesti osim njega. Punac primeti: „Zete, šta je s tobom… Zašto ne jedeš?“
On reče: „Ne mogu. Kada vidim vaše prljave ruke, ne jede mi se… Vaše ruke su prljave koliko i vaša srca!“ Njegova supruga je ostajala zapanjena.
Ustao je, ušao u sobu u kojoj je bila njegova majka, kleknuo pored nje, poljubio njene ruke, zaplakao i rekao: „Hajde majko, idemo!“
Starica upita: „Ali, sine. Kuda idemo?“ Majka ne ništa ne zna i čudi se. On je samo plakao. Kada je uveo majku u auto, rekao je: „Majko, u Džennet idemo… u Džennet! Uzmi me majko sa sobom u Džennet. Ako ti budeš samnom zadovoljna, ući ćemo zajedno u Džennet, majko.“
Istraživanja koja su sprovedena u laboratoriji medicinsko-bioloških tehnologija “NII” za industrijsku i morsku medicinu (Moskva), postala su prava senzacija. Naučnici su eksperimentalno dokazali da krsni znak ubija mikrobe i menja optičke osobine vode.
“Potvrdili smo da drevni običaj da se hrana i piće krsti pre jela ima duboki mistični smisao”, kaže fizičar Angelina Mahalovska.
“Iza toga se krije praktična korist: hrana se očišćava bukvalno u trenu. To je veliko čudo koje se dešava bukvalno svaki dan.”
Svoja istraživanja snage krsnog znaka Angelina Malahovska je sprovodila skoro 10 godina.Sprovedena je velika serija eksperimenata, koji su više puta provereni, pre nego što su objavljeni njihovi rezultati.
Oni su fenomenalni: otkrivena su jedinstvena bakteriološka svojstva, koja voda poseduje posle osvećenja molitvom i krsnim znakom. Otkrivena je nova, ranije nepoznata osobina Božije Reči da preobražava strukturu vode, značajno povećavajući njenu optičku gustinu u kratkoj ili ultravioletnoj spektralnoj oblasti.
Sama mogućnost tih istraživanja je za Angelinu Malahovsku i njene kolege Peterburžane postala čudo – ona nisu bila finansirana, niti su predstavljala predmet istraživanja “NII”.
Ali naučnici su najveći deo posla uradili besplatno – samo radi toga da bi ljudima pružili mogućnost da osete i uvide isceliteljsku Božiju silu.
Naučnici su proverili dejstvo molitve “Oče naš” i krsnog znaka na patogene bakterije. Radi istraživanja su uzeti uzorci vode iz raznih basena-bunara, reka, jezera. Svi uzorci su sadržali zlatnu stafilokoku i još jednu uvek prisutnu vrstu bakterija. Ali pokazalo se da se posle pročitane molitve “Oče naš” i osenjivanja uzorka krsnim znakom, ta količina štetnih bakterija smanjivala za 7, 10, 100 i čak i više od 1000 puta!
Prema uslovu eksperimenta – radi isključenja uticaja mogućeg smućivanja – molitvu su čitali iverujući i neverujući ljudi, i pored svega se broj patogenih bakterija u raznim sredinama (sa raznim vrstama bakterija) smanjivao u poređenju sa kontrolnim vrednostima.
Uočljiv je, takođe, i blagotvoran uticaj molitve i krsnog znaka na čoveka – kod svih ispitanika se stabilizovao pritisak, i poboljšani su rezultati analize krvi. Zadivljujuća je činjenica da su se pokazatelji menjali u tačno potrebnom pravcu za isceljenje: pritisak hipotonika se povećavao, a hipertonika smanjivao.
Primećeno je takođe da ukoliko se čovek osenjivao krsnim znakom nepažljivo, nemarno spojivši tri prsta, ili ne dotičući neophodne tačke na telu (sredinu čela, centralni deo iznad želuca (solar plexus), kao i udubljenja na desnom i levom ramenu), onda je pozitivan rezultat dejstva bio mnogo niži ili ga uopšte nije bilo.
Naučnici su izmerili optičku gustinu vode i posle njenog osenjivanja krsnim znakom i osvećenja.
“Pokazalo se da se optička gustina vode u poređenju sa njenom normalnom vrednošću posleosvećenja povećava”, objašnjava Angelina Malahovska.
“To znači da voda kao da “razlikuje” smisao izgovorenih molitvi nad njom, “pamti” taj uticaj i čuva ga određeno vreme što se vidi po povećanoj optičkoj gustini. Ona kao da se “napaja” svetlošću. Ljudsko oko naravno ne može da ulovi te isceliteljske promene strukture vode, ali spektrograf daje objektivnu ocenu te pojave.”
Krsni znak menja optičku gustinu vode praktično trenutno. Optička gustina vode, koja je osvećena osenjivanjem krsnim znakom od strane običnog vernika se povećava skoro 1.5 put! A kada to isto uradi sveštenik – skoro 2.5 puta! To jest zaključuje se da voda “razlikuje” stepen osvećenja od strane mirjanina ili sveštenika, čiji su prsti desne ruke sklopljeni radi blagoslova tako da izobražavaju prva slova Hristovog Imena.
Interesantan je i rezultat osvećenja vode od strane krštenog, ali neverujućeg čoveka, koji ne nosi krstić na grudima. Pokazalo se da voda “razlikuje” čak i stepen vere – njena optička gustina se izmenila samo za 10%!
Zaista – “po veri vašoj – neka vam bude!”
Pošto se ljudski organizam sastoji od nešto više od dve trećine vode, to znači da je Bog pri stvaranju u nas ugradio takav sistem fizičkih kanala, koji reguliše sve biohemijske procese u organizmu, i koji jasno “prepoznaje” Ime Isusa Hrista!
Može se reći da je krsni znak – generator svetlosti. Optička gustina vode se nije promenila (povećala) ni pri kakvim drugim položajima prstiju ruke (dlana, ili pri nepažljivom spajanju prstiju, ili brzim mahanjem ruke bez strahopoštovanja).
Već više od jedne decenije petrogradski inženjer-elektrofizičar Angelina Dominikovna Malahovska, član Saveza “Pravoslavni naučnici Rusije”, izučava svojstva, reklo bi se, nenaučnih pojava: silu krsnog znaka i Božije Reči, isceliteljska svojstva svete vode i dr.
U prepisci sa našom redakcijom naučnica je primetila da se mnogi pravoslavni odnose oprezno prema njenom radu, ali postoje i oni koji ga podržavaju. Rezultat njenih istraživanja je knjiga”O tajni svete vode”, koja je u malom tiražu izašla nedavno iz štampe, a recenziju je uradio predavač Sankt-Peterburške Duhovne akademije, kandidat bogoslovskih nauka o.Kiril (Zinkovski). Po njegovom mišljenju, “davno poznate činjenice iz crkvene prakse nalaze u datom radu naučno-eksperimentalnu potvrdu”, i ta istraživanja “mogu da postanu novo svedočanstvo istinitosti Jevanđelja i Pravoslavlja u našem veku maloverja i sumnji”.
Knjigu koja je stigla u našu redakciju smo u Moskvi pokazali predsedniku ekspertne grupe za opis čudesnih pojava, P.V.Florenskom. “To nije ništa novo” – odgovorio je profesor – “što Malahovska piše, da posle čina osvećenja voda menja svoju fizičku gustinu. O tome je pisao još moj deda (o.Pavle Florenski – ured.)”
Međutim, rad A.D.Malahovske je jedinstven i u njemu ima mnogo novih činjenica. Naučno istraživanje je po ideji, trebalo da “skine pokrov tajnovitosti” sa čuda, i da ga pretvori u u običnu činjenicu naučnog eksperimenta. Ali sve se desilo potpuno suprotno. Rezultati su toliko porazni, da sama fizičarka priznaje: nama ostaje samo da osećamo strahopoštovanjepred Božijim delovanjem u našoj grešnoj prirodi. Navodimo njena svedočanstva.
Iz Jevanđelja znamo, da je Gospod Svojom silom isceljivao bolesne u trenutku, pri čemu je isceljivao i takve bolesti, koje su neizlečive i do dan-danas: gubu, posednutost, slepoću od rođenja, potpunu paralizu itd. A da ne govorimo već o tome, da je vaskrsavao iz mrtvih. I evo već više od 2000 godina se nastavljaju slična čuda isceljenja bolesnih, koji se s verom u Boga obraćaju ka Tajnama Pravoslavne Crkve, ka isceliteljskoj, blagodatnoj sili njenih čudotvornih ikona, svetih moštiju, svete vode. Na moje oči se od 13 bolesnih poklonika u Počajvesku Lavru 12 (!) vratilo zdravo. Znam to i iz ličnog iskustva: posle neuspešnih pokušaja “lečenja” kod sektaša i “iscelitelja”, vrativši se u krilo Pravoslavne Crkve, izbavila sam se od mnogih bolesti i pronašla zdravlje i duševni mir.
Kao naučnik, zainteresovala sam se time kako se to dešava, a posebno kako na crkvene tajne reaguje voda, koja sačinjava 70% i više procenata našeg organizma. U analizama uzoraka nevske vode, koje su urađene u laboratorijama Sankt-Peterburškog “Vodokanala” se pokazalo da u njoj nema ni milioniti deo tragova srebra. Međutim posle osvećenja ta ista voda se ne kvari i postaje isceliteljska, ubijajući bakterije. Ja sam pokušala da proverim dejstvo molitve “Oče naš” i pravoslavnog krsnog znaka na patogene bakterije. Za istraživanje su uzeti uzorci voda iz različitih vodenih izvora: bunara, reka, jezera, koje su sadržale crevni bacil, zlatnu stafilokoku i druge bakterije. Pokazalo se da ukoliko se pročita molitva “Oče naš” i uzorak oseni krsnim znakom (kada su prsti skupljeni po pravoslavnom), količina štetnih bakterija se smanjivala za 7, 10, 100 i čak i više od 1000 puta!
Urađeno je više desetina provera uz učešće pravoslavnih ljudi, i u svim eksperimentima je utvrđena ista osobina. Razumevanje i osmišljavanje te činjenice je postalo moguće posleistraživanja optičkih svojstava vode, a pre svega njene optičke gustine. Istraživanja su vršena u laboratoriji medicinsko-bioloških tehnologija “NII industrijske i morske medicine”.
U nizu eksperimenata, koji su vršeni tokom dve godine, istraživane su optičke gustine sledećih voda:
Sveta voda Malog osvećenja; Voda iz vodovoda uzeta na dan Bogojavljenja; Krstovdanska voda iz crkve, Osvećena na Praznik Bogojavljenja; Sveta voda iz reke Jordan (Jerusalim); Sveta voda iz različitih svetih izvora Rusije i Ukrajine.
*Foto: Fonet / Zorana Jevtić
Pored toga, istraživano je dejstvo molitve i krsnog znaka na običnu vodu iz vodovoda (vodu su osenjivali mirjani i sveštenici). Takođe je istraživana dinamika promene optičke gustine vode odtrenutka uzimanja uzorka. U osnovi metode spektroskopije, kao što je poznato, je osobina atoma hemijskih elemenata da apsorbuju svetlost određene talasne dužine. Analiza rezultata merenja je pokazala zadivljujuću stvar: posle osvećenja od strane jereja obična voda iz vodovoda zadobija nova optička svojstva – značajno (radi jednostavnosti objašnjenja ne navodimo cifre i formule – ured.) se povećava njena optička gustina!
To znači sledeće: kao prvo, reči molitve su adekvatne dejstvu ne zvučnih talasnih dužina, kao pri običnom govoru, već svetlosnih! A svetlost se prostire milion puta brže nego zvuk. Drugo, do danas se smatralo (zakon Lamberta – Bugera – Bera) da su promene optičke gustine rastvora povezane samo sa konkretnom promenom jonsko-molekulskog sastava rastvora, to jest sa promenom koncentracije rastvora.
Međutim, dejstvo reči molitve ima potpuno drugi mehanizam delovanja, jer niko hemijskim putem nije menjao početni sastav uzetog uzorka vodovodske vode. Znači, upravo Božija blagodat, prizvana u rečima molitve, je izmenila optičku gustinu vode.
Pri činu osvećenja se mogu čuti posebne reči: “…Priđite, primite svi Duha Premudrosti, Duha Razuma, Duha straha Božijeg, Hrista koji nam se javlja”.
Te reči sadrže u sebi veoma duboki smisao: one označavaju odziv živog gospoda kao odgovor na molitvenu prozbu sveštenika – to jest Gospod nam kaže: “Primite Hrista koji vam se javlja”.
U tom tajanstvenom, mističnom trenutku Gospod, se nevidljivo za naše oči javlja silaskom Svetog Duha na vodu, dajući toj vodi moljenu isceliteljsku silu za dušu i telo. I voda se odmah “odaziva” – povećava se njena optička gustina u ultravioletnoj sprekrtalnoj oblasti. Ona kao da se “ispunjava” svetlošću. Ljudsko oko naravno ne može da uhvati te isceliteljske promene strukture vode. Ali instrument (spektrograf) daje objektivnu ocenu te pojave i neopovrgnut dokaz silaska blagodati Duha Svetoga na vodu koja se osvećuje.
Na osnovu rezultata eksperimenata je formiran grafik, sa koga se vidi, da su vrednosti optičke gustine vode iz reke Jordan, gde se krstio Gospod naš Isus Hristos pre više od 2000 godina, praktično istovetne sa vrednostima optičke gustine svete krstovdanske vode iz crkve, osvećene na Bogojavljenje. Jordan i Neva imaju različite geografske položaje, različit sastav zemljišta, razlicitu klimu, pa samim tim i različitu gustinu vode, ali jednom godišnje – na praznik Bogojavljenja – njihovi optički parametri se skoro u potpunosti poklapaju!
Promena optičke gustine Svete vode (Krstovdanske i vode uzete iz reke Jordan) u zavisnosti od vremena čuvanja uzorka:
1 – Sv. Krstovdanska voda iz Crkve, uzeta 19.01.2001. godine, datum eksperimenta –05.10.2001. godine
2 – Sv. Krstovdanska voda iz Crkve, uzeta 19.01.2001. godine, datum eksperimenta –27.05.2003., 11.12.2003. godine
3, 4 – Sveta voda iz reke Jordan, datum eksperimenta 27.05.2003., 11.12.2003.
5 – obična vodovodska voda, pre osvećenja
Optika ima veze sa svetlošću. Sam Hristos kaže u Novom Zavetu: “Ja Sam Svetlost svetu” (Jn. 8, 12). Još su drevni bogoslovi -isihisti ispoljavali interesovanje za prirodu Božanske nematerijalne Tavorske svetlosti, koju je Gospod pokazao učenicima na gori Tavor. Oni su Ga videli u “vidu zlata, koje je ispunilo prostor”. Svake godine na pravoslavni Vaskrs silazi Blagodatni Oganj u Hramu pored Groba Gospodnjeg – i to je takođe svetlost! I Vaskrsenje Gospoda našega Isusa Hrista se takođe desilo u ozarenju posebne svetlosti, koje je ostavilo Njegov fotografski otisak na Turinskoj plaštanici – pogrebnoj odeždi.
I više od toga – samo stvaranje materije je povezano sa posebnom “svetlošću”, o kojoj se govori u Bibliji. Bog je stvorio “svetlost” prvi dan, što ukazuje na njeno “fundamentlano” mesto u jerarhiji života. I to nije bila obična sunčeva svetlost – jer su sunce i ostačle zvezde stvorene tek četvrtog dana. Nije slučajno svetlost na slavjanskom “svet”, to nije samo svetlost, već i “zemlja”, cela “vaseljena”. Nije li to zbog toga što je sve oko nas prožeto iskonskom, Tavorskom svetlošću preobraženja?
Svetlost je životvorna i isceliteljska, a posebno njena ultravioletna zračenja. Naučnici (nemački fizičar Riter) su to otkrili tek 1841 godine, i to hemijskom metodom. Uskoro su otkrili baktericidno dejstvo tog zračenja, koje se primenjuje i do dan-danas na poliklinikama pri “zagrevanju”, u domaćim lampama itd. To je obično ultravioletno zračenje. Ali ako se govori o Tavorskoj svetlosti, onda njeno dejstvo može da bude čudotvorno.
Nisu uzalud askete-isihisti, iznuravajući se u pustinjama i skoro ničim se ne hraneći živeli 80, 90 i čak i više od 100 godina. Njihova tela su se već za života toliko preobražavala, da su potom postajala netruležne mošti. A po njihovim molitvama, struktura voda u tim oblastima, gde su oni živeli, se toliko menjala, da prirodna izvorska voda čak i posle nekoliko vekova daje isceliteljsku snagu onima, koji sa verom prilaze da se poklone svetom ugodniku.
Iz navedenih istraživanja se vidi da voda, svetlost i reč molitve mogu međusobno da deluju. I u osnovi svega je Reč. Njom je stvoren svet (“U početku beše Reč, i Reč beše u Boga”), i njom se uz Božiju pomoć nastavljaju čuda na zemlji.
Pevačica Jelena Broćić se proslavila pesmom “Bele rade” koja ju je vinula u zvezde, a onda se povukla sa javne scene i o privatnom životu nikada nije želela da govori.
Jelena se, razvela posle devet godina braka, malo ko je za to znao, pa je vest o tome došla kao iznenađenje za sve. Ipak, sa bivšim suprugom je Jelena ostala u odličnim odnosima i to zbog njihovog sina Vasilija.
– Ni kada sam se udavala nisam to delila sa javnošću, pa neću da delim ni priču o razvodu. Uvek sam svoj privatni život držala po strani i najvažnije mi je da zaštitim sina Vasilija. Moj bivši suprug i ja se sada slažemo bolje nego kada smo bili u braku – rekla je Jelena svojevremeno za domaće medije.
Ona se gotovo povukla sa scene i svoje vreme je posvetila nasledniku, ali i dalje izgleda odlično, što bi mnogi rekli – za nju kao da je vreme stalo.
POTRESNO SVJEDOČANSTVO SPLIĆANKE : U rodilištu su mi prijetili i tjerali me u boks ‘zamaskiranu’. Imam potvrdu da inače teško dišem!
Nisam neka plačljivica, ali iskustvo koje sam doživjela u splitskom rodilištu zaista nije normalno. Sve mi žene koje dolazimo roditi smo osjetljive, ne samo zbog hormona, nego i zbog samog porođaja i svega novoga što nas s rođenjem bebe čeka. Voljela bih da moje iskustvo promijeni stvari na bolje, ali nekako sumnjam u to. Toliko puta se pisalo o iskustvima žena u rodilištima, pa i o ovom splitskom, a kao što i sami svjedočimo, pomaka na bolje nema.
Ispričala nam je to majka koja je u Klinici za ženske bolesti i porode KBC-a Split rodila dječaka početkom rujna. Svoje iskustvo napisala je na društvenim mrežama, dobila veliku potporu mnogih žena, ali mnoge su je napale, zbog čega je objavu obrisala.
ti. To mi nisu dopustili. Naime, cijeli sam se život bavila sportom i nos mi je bio slomljen. Imam devijaciju septuma i teški kronični bronhitis koji graniči s astmom, zbog kojeg sam jedno vrijeme koristila i pumpicu. Tražila sam potvrdu od svojeg liječnika da mi ispiše moju dijagnozu, no on mi to nije mogao dati, a smatrao je i da me neće prisiljavati da rađam pod maskom. No moje poteškoće s disanjem nisu bile dovoljne da mi u rađaonici dopuste da skinem masku. Više sam puta nakratko izgubila svijest, imam naprosto ‘rupe’ u kojima se ničega iz ‘boksa’ ne sjećam. U jednom trenu sam masku skinula, da bi mi sestra došla i rekla da će me, ako je nastavim skidati, ostaviti samu i neće više doći ni pogledati. Dodala je i da ako ja ne vjerujem u koronu, ona vjeruje – priča nam ova mlada mama.
Inače je magistrica socijalnog rada koja, baš zato što je te struke, ne može vjerovati kako se netko može odlučiti za posao u rodilištu, a nema ljubavi prema tom poslu.
Tvrdi i kako su joj davali drip iako je bila otvorena samo jedan prst, a potom su se odlučili na hitni carski jer su bebi počeli padati otkucaji srca.
– Tu je isto jedna nevjerojatna činjenica. Sat i pol ranije počeli su govoriti kako otkucaji srca padaju, a onda je nastala panika pa su me poslali na hitni carski. Nitko ništa ne govori, nitko mi kasnije ne objašnjava kako ću dojiti, kako ću izmasirati bolne dojke.
‘Ni bebi dohranu nisu dali’
Nisam mogla ići na trudnički tečaj zbog korona virusa i ne znam ništa. Prvo mi je dijete i trebam pomoć, savjet… Ne žele dati bebi nadohranu jer, citiram, ‘vidi koliko imaš mlika, a tražiš nadohranu’. Mali je gladan, plače, ne mogu mu pomoći. Ni sebi ni njemu. Na kraju smo moja cimerica i ja dijelile mlijeko koje smo dobivale da obje naše bebe budu site. Na kraju je dobio i žuticu. Ja sam šest dana plakala od nemoći. Zovem supruga, on želi doći nekoga razbiti. Onda moram i njega smirivati. Ma strašno – priča nam majka kojoj je ovo prvo dijete.
Najgore joj je bilo kad je jedna sestra bacila poplun preko bebe jer ju je živciralo što plače.
– Primala sam antibiotik zbog carskog reza i taj put je stigla sestra s antibiotikom i nadohranom u isto vrijeme. Molim je da pričeka da nahranim dijete, da se smiri, jer neutješno plače, ali ona to odbija, stavlja mi braunilu. Dječji krevetić je gurnula i bacila poplun preko bebe, cijele bebe, i preko glave. Ja sam se zgrozila, dižem se zadnjim atomima snage i mičem taj poplun, nemoćna, slomljena i bijesna istovremeno – kaže nam majka za kraj dodajući kako će za drugi porođaj sigurno ići u privatnu kliniku i platiti koliko treba samo da dobije skrb kakvu svaka trudnica, rodilja i majka treba u tim osjetljivim danima.
– Ja ne tražim niti itko od nas traži kraljevski tretman. Svi mi samo želimo da se prema nama odnose s poštovanjem i da nam odgovore na pitanja ako ih imamo – pita se mlada majka. Tražili smo i komentar KBC-a Split.
– KBC Split ne može komentirati i odgovarati na upite vezane za svjedočanstvo jedne majke koja je svoje iskustvo podijelila na Facebooku. Opisani događaj ćemo ispitati ako nam se pritužbom obrati rodilja. Svi pacijenti, u slučaju nezadovoljstva kvalitetom zdravstvene skrbi, imaju pravo podnijeti pritužbu. Naša je obveza istražiti pritužbene navode te u zakonski propisanom roku na njih odgovoriti, a u slučaju utvrđivanja možebitnih nepravilnosti iste otkloniti – rekla nam je doc. dr. sc. Slavica Dajak, dr. med., zamjenica ravnatelja za kvalitetu.
Što se tiče samog porođaja pod maskama, ta epidemiološka mjera razlikuje se od rodilišta do rodilišta. U Općoj bolnici Zadar kažu nam da je nošenje maske tijekom porođaja obavezno, dok nam u dubrovačkom rodilištu kažu kako oni nemaju takvu praksu. Objašnjavaju nam kako je medicinsko osoblje pod punom zaštitnom opremom tijekom porođaja i da nema potrebe da žena nosi masku dok rađa jer, navode, nije lako u tim trenucima disati i tiskati.2
U sinjskom rodilištu kažu kako imaju naputak da žena tijekom porođaja nosi masku, no nastoje izaći svakoj ženi ususret. Tako nam kažu, baš kao i u dubrovačkoj bolnici, da je nošenje maske svakako obavezno u zajedničkim prostorijama, odnosno ambulantama.
U Zadru maske i na porođajima
Rodilje u Općoj bolnici Pula ne moraju uopće nositi maske, rekla nam je ravnateljica bolnice, doc. dr. Irena Hrstić. Jer, kako kaže ravnateljica, maska na porođaju nikako ne može biti obveza, s obzirom na to da rodilja treba zraka i maska bi je gušila. Uz to, rodilje se testiraju na COVID-19 čim dođu u bolnicu, pa dok pređu iz rađaonice na odjel test je gotov. Ako je negativan, ni na odjelu ne moraju nositi maske.
Mlada mama koja je nedavno rodila u bolnici Sveti Duh u Zagrebu također nije morala imati masku na porođaju.
‘Mogu ih i skinuti’
– Maske se trebaju nositi samo u zajedničkim prostorijama – rekla nam je mama koja je željela ostati anonimna. Rodilje u Kliniku za ženske bolesti i porođaje u Petrovoj u Zagrebu moraju doći s maskom, a testiranje na COVID-19 obavlja se samo kod onih pacijentica koje idu na carski rez, kaže nam doc. dr. Gordan Zlopaša, voditelj rađaonice. Ostale rodilje prolaze epidemiološku anamnezu i trijažu.
– Kad rodilja uđe u boks za rađanje, masku bi trebala imati, ali ipak to nije slučaj cijelo vrijeme. Dok traje porođaj, žena bi u pravilu trebala imati masku, no kako neke ostaju bez zraka i teško im je disati, u pravilu dopustimo da ih skinu – tumači doc. dr. Zlopaša.
Mislila je da će tako moći do kraja života, ali se grdno prevarila
Ne kaže se uzalud da se sve vraća i da nema osobe koja, u slučaju da nekom nešto jako loše čini, ne “upozna” jednom kraljicu osvete – karmu.
Bugarka Violeta Cvetanova (43) iz okoline Varne odlučila je da ništa ne radi u životu. Kako joj je otac bio vojno lice, a majka radnica u farmaciji, imala je uvek u kući sve što poželi, ali u jednom momentu sve se promenilo.
Otac je doživeo saobraćajnu nesreću i ostao je u kolicima, dok se majka pre tri godine ozbiljno razbolela usled jednog virusa, prenosi portal offnews.bg.
Violeta se s njima i pre tih događaja sve gore slagala. Živela je s njima, ali se stalno izdirala, psovala ih i pretila, videvši da fizički više nisu u stanju da joj uzvrate.
Smislila je da im uzima obe penzije, a da narodu okolo priča kako su nepokretni i ona mora da brine o njima. Međutim, njena priča jeste pila vodu čak tri godine, ali je jednom i tome došao kraj.
Kada je prvi put ošamarila majku što se pobunila za novac koji će ćerka uzimati za sebe, Violeta joj je lupila dva puta šamar toliko snažno da joj je potekla krv iz nosa. Otac je to video, a onda je njega gurnula na pod i šutirala dok je noga nije zabolela.
Tada je počeo teror u kući. Kako nije imala ni dečka, a ni muža, a prošlo je već manje-više vreme kad može postati majka, Violeta je sve svoje frustracije praznila na njima, pa su joj roditelji više bili u modricama, nego bez njih.
Za to vreme, novac je trošila na krpice i piće, sve dok jednom nije napravila grešku pozvavši drugaricu u goste. Mislila je da joj roditelji spavaju, a ta žena, krenuvši u toalet, pogrešno je ušla u njihovu sobu. Zatekla ih je kako kukaju i previjaju se, a majka joj je samo tiho rekla:
“Pomozi nam, tuče nas svaki dan”.
Ta žena prvo nije želela da se meša u porodičnu priču, ali nekoliko dana kasnije ponovo je došla kod Violete i primetila je da su u još gorem stanju. Tada je slučaj prijavila policiji i Centru za socijalni rad.
Klupko se vrlo brzo odmotalo i Violeti su odveli roditelje u bolnicu, dok je njoj zabranjeno da im prilazi i da im koristi novac sa računa za penziju.
To je bio strašan udarac za nju, ali još gori su se samo nizali. Čuvši za priču, dvojica mladića iz komšiluka su je pretukla u parku, ali nikad nisu uhapšena jer su pobegla sa lica mesta. Uzalud je Violeta tražila od policije da otkriju napadače.
Posle tri nedelje, izgubila je sva dokumenta u gradskom prevozu, a onda je u jednom noćnom klubu pred početak epidemije koronavirusa umalo silovana. Na kraju uticaja karme na njen život, ni na jedan posao za koji je konkurisala nije primljena.
Roditelji su nekako došli k sebi i sada zasluženo uživaju u mirnoj penziji, dok se Violeta odselila iz grada uz zabranu prilaska njima do kraja života.
