Month: September 2020

KADA sam posle tri meseca i tri teške operacije u Univerzitetskoj klinici u Erlangenu u Nemačkoj zagrlila decu, suze su mi same tekle.

Bila sam neizmerno srećna. Njihovi zagrljaji, puni topline i iskrene ljubavi, učinili su da zaboravim čak i bolove. Anđela i Mihajlo ne odvajaju se od mene ni sekund. Spavamo zajedno zagrljeni. Mihajlo, kome je uskoro osmi rođendan, kaže da mu je najveći poklon što sam ponovo sa njim, a dve godine starija Anđela često zaplače i snažno me zagrli. Suprug Vukašin kaže da ne treba ništa da radim po kući, već samo da budem uz decu.

Ovako nam je Marina Bogosavljević (35) iz Lapova opisala susret sa ukućanima posle povratka iz Erlangena, gde joj je u kičmenu moždinu ugrađen trajni pejsmejker za stimulaciju nerava, teško oštećenih prilikom ginekološke operacije 2018. u KC Kragujevac.

– Osećanja su mi još pomešana, jer ne mogu da verujem da sam izlečena nakon tri godine paklenih muka. Sad me čeka dug i težak period oporavka. Profesor Macel, koji me je operisao, rekao mi je da uvek postoji mogućnost da se nešto iskomplikuje i da moram biti oprezna. Ali, zahvalna sam što sam vraćena u život – kaže ova hrabra žena.

ZAHVALNOST ZBOG DONACIJA

ZA odlazak na operacije koje su uspešno okončane, neizmerno je zahvalna Ministarstvu zdravlja koje je uplatilo 14.480 evra, Udruženju za pomoć osobama s invaliditetom “Zora-Lapovo”, koje je sakupilo 8.000 evra, jednoj fondaciji i čitaocima “Novosti” jer je zahvaljujući tim donacijama mogla da ode na lečenje u Nemačku.

– Pomešana su nam osećanja, i srećni smo i tužni. Srećni jer novorođena ćerkica izlazi danas iz porodilišta, a velika je tuga jer nema Dragane sa nama već nedelju dana – kaže Boris Savić, suprug Dragane Savić (34) koja je preminula usled iskrvarenja nakon porođaja u Kliničkom centru u Nišu u noći između 23. i 24.avgusta.

Posle osam dana, devojčica koja je rođena sa nešto više od dva kilograma i u međuvremenu je dobila ime Tara, po želji starije sestre, danas je izašla iz porodilišta.

Boris je po ćerkicu doša u pratnji starije ćerke jane, kao i najuže rodbine preminule supruge.

Boris kaže da posle osam dana od Draganine smrti još ne znaju šta se desilo i sve okolnosti pod kojima je Dragana preminula.

– Otišla je zdrava i prava na porođaj, ništa joj nije smetalo, do zadnjeg minuta smo se dopisivali – priseća se Boris večeri tokom koje nije ni slutio da će ga ujturu sačekati najstrašnija vest i nastavlja:

– Pre nego smo pošli, rekla bi da joj nije bilo dobro, videlo bi se da je bilo nekog krvarenja, morala bi neke simptome da ima. Ne mogu samo da kažu – problem sa zgrušavanjem krvi. Zbog čega se to unutra desilo? Šta je uzrok? Od 14 do 19 časova imali su pet sati, da urade testove na trombozu pre porođaja, ako tog nalaza nije bilo u dokumentaciji. Ili do 22 časa kada mi je napisala „krv je na sve strane oko mene“. Ako je falio nalaz za trombozu iz nekog razloga, mogli su to da odrade u bolnici. To je opet njihov propust. Žena živa zdrava i prava otišla. Ako je samo taj jedan dokument falio, i to su mogli da provere. Morali su dodatne analize da odrade pre porođaja – smatra Boris kometnarišući i to što su lekari nakon smrti nejgove supruge rekli da je za nijih ceo ovaj slučaj “egigma”.

Odbio da potpiše dokument

On kaže da su mu dali potvrdu u porodilištu da potpiše da je Dragana porođena u 34, 35 nedelji, što nije istina, zbog čega nije želeo da parafira takav dokument.

– To je sedmi, osmi mesec, i tu se stvarno stvaraju komplikacije prilikom porođaja. Dragani je termin bio 1. septembar, što je 38, 39. nedelja. Ja sam rekao da neću da potpišem da je porođaj bio u 34. nedelji kad to nije tačno. Mogu i doklumentaciju da donesem od doktorke koja joj je vodila trudnoću. Sve ima dokumentovano da je termin bio 1. septembar. Pošto sam bio uporan, promenili su potvrdu pa sam tek to potpisao – kaže Boris.

Još se čaka obdukcija

Prema njegovim rečima, sačekaće rezultate obdukcije nakon čega će sa advokatom odlučiti o daljim koracima.

Kako je „Blic“ pisao, direktor GAK dr Bojan Lukić rekao je nakon što je Dragana preminula da je nakon porođaja koji je protekao potpuno uredno „osim što je bio četiri do pet nedelja pre termina“, kod porodilje došlo do popuštanja njenog sistema za koagulaciju i ona je stradala od iskarvarenja uprkos svim preduzetim merama.

Dr Lukić je rekao da se čekaju nalazi sa obdukcije da bi komisija Kliničkog centra za proveru kvaliteta stručnog rada mnogla da da svoje mišljenje i da do tada se ne može reći ništa više.

On je rekao da je porodilja po svim nalazima bila zdrava i da ništa nije ulazivalo da od bilo čega boluje, a pogotovo od poremećaja koagulacije, te da je i za njega „enigma šta se dešavalo“.

Dragana se suprugu preko telefona žalila da je sva u krvi, ali porodica nije mogao da pretpostavi šta će uslediti, pogotovo jer je svo to vreme bila u bolnici. Nesrećna žena na kraju je praktično iskrvarila na srmt.

MAJKA dečaka (7) koji je preminuo u klinici u Tiršovoj nakon što ga je u nedelju udario voz objavila je njegovu fotografiju uz potresnu poruku.

– Zauvek si pobednik ANĐELE!!!!!! Zauvek!!! Kako si samo umeo da uživaš u svakom trenutku…Volimo te! – napisala je majka dečaka u opisu fotografije.

Stotine ljudi su ispod fotografije izjavile saučešće porodici.

Podsećamo, nesreća se dogodila na prelazu u naselju Mala Bosna, a kako se nezvanično saznaje, dečak je bio sa majkom i pretpostavlja se da je bio blizu šina.

Dete je zadobilo povrede glave, i konstatovana je teška neurotrauma, a zatim je iz sremskomitrovačke Opšte bolnice prebačen u Beogradu u kliniku u Tiršovoj, gde je podlegao povredama.

Sprska pravoslavna crkva danas slavi svetog mučenika Andreja Srtratilata.

Beše oficir – tribun – u rimskoj vojsci u vreme cara Maksimijana. Po rođenju iz Sirije, i sa službom u Siriji. Kada Persijanci ugroziše vojskom rimskoj carevini, to Andreju bi poverena vojska u borbi protiv neprijatelja. Tom prilikom Andrej bi proizveden za vojvodu – stratilata.

Potajni hrišćanin, ma da još nekršten, Andrej se pouzda u Boga živoga, i od mnoštva vojnika odabra samo najbolje i pođe u boj. Pred bitku on reče vojnicima svojim, da ako budu svi prizvali u pomoć jedinog istinitog Boga, Hrista Gospoda, neprijatelji će se njihovi kao prah rasprštati ispred njih. I zaista svi vojnici, oduševljeni i Andrejom i njegovom verom, prizvaše u pomoć Hrista i učiniše juriš.

Persijska vojska bi satrvena potpuno. Kada se pobedonosni Andrej vrati u Antiohiju, neki zavidljivci ga optužiše kao hrišćanina, i carski namesnik pozva ga na sud. Andrej otvoreno izjavi svoju nepokolebljivu veru u Hrista. Posle ljutih muka namesnik baci Andreja u tamnicu i pisa caru u Rim. Znajući ugled Andrejev u narodu i u vojsci car naredi namesniku da pusti Andreja u slobodu, no da vreba drugu priliku i drugi razlog (a ne veru) te da ga ubije.

Kroz Božje otkrovenje Andrej saznade za tu naredbu carevu, pa uzevši sobom svoje verne vojnike, 2593 na broju, ode s njima u Tars Kilikijski, i tu se svi krstiše od Petra episkopa. Gonjen i tu od carskih vlasti, Andrej se s družinom svojom povuče daleko u planinu jermensku Tavros. Tu u jednom klancu, kada oni behu na molitvi, stiže ih vojska rimska i sve do jednoga poseče. Niko se od njih nije hteo ni braniti, no svi behu željni mučeničke smrti za Hrista. Na tom mestu, gde se izli potokom krv mučenička, izbi ključ lekovite vode, koja isceljivaše od svake bolesti. Petar episkop dođe potajno sa svojim ljudima, i česno sahrani tela mučenika na tom istom mestu. Postradaše svi česno, i uvenčani vencima besmrtne slave preseliše se u carstvo Hrista Boga našega.

Tropar (glas 5):

Ostavivši slavu zemaljskog dostojanstva, nebesko Carstvo si nasledio: Kapljama krvi, kao veličanstvenim dragim kamenjem, neuvenljive vence si ukrasio, i ka Hristu si priveo sabor mučenika. Sa zborom anđelskim u bezvečernjoj svetlosti, nezalazno Sunce, Gospoda Hrista, si pronašao, Sveti Andreje Stratilate: NJega stalno moli, sa onima koji postradaše sa tobom, da spase duše naše.

Dejan Jovanović (29) iz sela Deč kod Šimanovca preminuo je pošto ga je hicem iz pištolja u glavu, kako se sumnja, pogodio brat od strica, Milenko Jovanović (48), i to na proslavi dečjeg rođendana!

Tragedija se dogodila u subotu u dvorištu osumnjičenog Milenka, koji je slavio rođendan najmlađem sinu, a on se sumnjiči za ubistvo iz nehata.

– Slavili smo drugi rođendan detetu. Dejan je bio kod nas ceo dan. Mnogo je voleo Milenka, a i on njega. Šalili su se sve vreme, zajedno pekli pečenje – priča Milenkova supruga Ljubica i nastavlja:

– Muž je oko 19 sati opalio metak iz pištolja, veselja radi. Potom ga je stavio na prozor, ali je ubrzo hteo da skloni oružje odatle zbog dece. Kako ga je uzeo u ruku, on je opalio. Metak je prošao kroz frižider, koji je bio u dvorištu, i pogodio Dejana, koji je sedeo za stolom iza frižidera, u potiljak.

Ljubica kaže da je na slavlju bilo 15 gostiju i da su svi skočili da pomognu Dejanu.

– Rođaka ga je polila vodom, podigli su mu glavu i oko mu se pomerilo. Kažu da je tada disao – priča uplakana žena, komentarišući da su sreća i radost u trenu prerasli u vrisku, bol i suze.

Ona objašnjava da je njen suprug Milenko ranjenog Dejana stavio u kola i odvezao kod lekara u Pećince, pa se vratio kući.

– Bio je uplakan, ostavio je živog Dejana. Ponavljao je: “Šta sam to uradio!” Mnogo mu je teško – kaže Ljubica.

Prema njenim rečima, Milenko je sam pozvao policiju i rekao im šta se desilo, odnosno objasnio im “da ni sam ne zna kako je pištolj opalio”.

– Nepažnja ili sudbina uništila je dve porodice – dodala je.

I porodica ubijenog juče je bila u suzama.

– Ne mogu da verujem, ostao sam bez sina koji ni mrava nije zgazio, a opet, ubio ga je čovek kojeg je Dejan mnogo voleo – priča neutešni otac Stevan i dodaje: – Dejan je obožavao Milenka i njegovu decu. Ne znam šta se tačno desilo, nisam bio tamo, ali šta god da je, Milenko će da izađe iz zatvora, a moj sin neće iz groba. Ne znam zašto mu je trebao taj pištolj uopšte, a čujem da ga ima i da ga krije već 10 godina – kaže potreseni otac za Kurir.

Sinu dao ime po ubijenom

Supruga uhapšenog Milenka kaže da je on, dok je čekao policiju, molio boga da Dejan preživi.

– Da je znao da je Dejan mrtav, verujem da bi se on istog trena ubio, toliko ga je voleo. Našem najmlađem sinu, kome smo i slavili rođendan, dao je ime Dejan baš po njemu – objašnjava potresena žena.

Umesto svadbe, sahrana

Dejanovi roditelji kažu da je planirao da sledeće godine ide u Nemačku da se oženi.

– Imao je tamo verenicu, Nemicu. Javili smo joj šta se desilo, užasno se potresla. Rekla je odmah da će nam poslati novac i sve što treba i da planira da dođe na sahranu. Umesto da im spremamo svadbu, ovo nas snađe – kukao je na sav glas Dejanov otac.

To, u ekskluzivnoj ispovesti za “Novosti”, najavljuje D. J. (20), Srbin iz Bezansona, rodom iz Prokuplja, čiju su devojku S. (17), poreklom iz Travnika, iz muslimanske porodice, roditelji, stric i strina, maltretirali, tukli i šišali, jer nisu hteli da se uda za hrišćanina.

Ljubavna priča koju su na okrutan način želeli da prekinu devojčini otac i majka izazvala je burne reakcije u Francuskoj i našem regionu. Dok vinovnike čeka suđenje, D. J. je, za “Novosti”, otvorio dušu:

– Ne osećam se baš dobro, zbog cele situacije koja se dogodila. Sa devojkom sam u kontaktu. Čujemo se redovno telefonom, ali ne možemo da se vidimo dok se ne završi suđenje. Ona se polako oporavlja od svega što joj se dogodilo. Sada je dobro i na sigurnom je. To je najvažnije.

Otkriva i šta bi sada najviše želeo:

– Da vidim svoju devojku! Ništa drugo.

Nijednog trenutka se ne dvoumi i kada odgovara na pitanje da li ostaje pri nameri da se venča s njom.

– Sve ovo što se desilo, dogodilo se baš zbog svadbe. I normalno je da će svadbe da bude! I ona i ja to želimo.

Otkriva nam da je sa S. najpre bio u tajnoj vezi:

– Nije znala ni moja familija, ni njena. Posle određenog vremena, odlučio sam da kažem prvo svojima. Oni su je prihvatili i nisu imali ništa protiv. Odlučili smo da razgovaramo i sa njenima. Bili su u šoku kad su čuli.

Rekli su mu, kaže, da nemaju ništa protiv njega, već protiv toga što je ona uradila.

– Pošto su nam se porodice družile, nisu mogli da odbiju našu vezu. Prihvatili su je, ali su nam određivali vreme izlaska na pola sata, sat. I dok smo se držali za ruke, uvek bi nas čudno gledali. Problem je nastao kada su čuli da planiramo svadbu. Tada su nam zabranili svaki kontakt. Odlučili smo da odemo od kuće na nekoliko dana, da bi se oni pomirili s tim da im budem zet. Ali ni to nije vredelo.

Njihove porodice, koje žive u istoj zgradi, pre toga su se, kaže, slagale i bile u dobrim odnosima, sve do onog dana kada su čuli za svadbu. Objasnio nam je i šta se sve događalo u stanu roditelja njegove devojke.

– Pre nego što smo došli, rekli su nam da su se pomirili s tim da im budem zet. Bili smo presrećni – tvrdi naš sagovornik.

D. J. ističe da je do eskalacije došlo kada su se posle nekoliko dana odsustva vratili u Bezanson.

– Pozvali su nas na kafu. Otišli smo kod njih u goste, kao što je red. Ništa nam nije bilo sumnjivo. Prvo je izgledalo sve normalno, a onda je nastao haos. Govorili su da ne mogu da im budem zet jer sam Srbin hrišćanske vere i da mi nismo jedno za drugo. Počeli su da je tuku, ja sam pružao otpor, a u jednom trenutku moja majka mi je rekla da pozovem policiju i odmah sam izašao da to uradim.

ZALjUBIO SE ČIM JE DOŠAO

DEVOJKA S. se iz Travnika, prema informacijama iz suda, s porodicom u Francusku doselila u januaru 2018. godine. Naš sagovornik ističe da on u ovoj zemlji živi nešto kraće od godinu dana. Po zanimanju je, inače, vodoinstalater.

Iz respekta prema ovo dvoje mladih ljudi, čija su imena poznata redakciji, i poštujući sudski postupak koji je u toku, sačuvali smo identitet svih aktera.

VLASNIK apartmana u Neumu verbalno je napao i pretio sekirom bračnom paru iz Sarajeva, koji je sa dvoje maloletne dece obilazio plažu i tražio smeštaj za odmor u tom gradu na moru u BiH.

Iz Ministarstva unutrašnjih poslova Hercegovačko-neretvanskog kantona rekli su da je policiji u Neumu slučaj prijavljen juče u 16.30 i da je policija odmah izašla na lice mesta.

– Za verbalni napad i pretnju sekirom osobu B. M. (87) iz Neuma je prijavila osoba inicijala I. C. (45) iz Sarajeva – navode iz MUP-a HNK.

Iz MUP-a HNK dodaju da su preduzete službene radnje protiv prijavljene osobe i poručuju da sledi podnošenje krivične prijave.

Više od 50 osoba svedočilo je sceni u Neumu, među kojima su i maloletna deca.

Prema rečima očevidaca, bračni par iz Sarajeva obilazio je plažu i tražio apartman, a kad je zastao kod kuće na broju 45 u ulici Primorska vlasnik je izašao govoreći kako je to njegova privatna plaža i njegovo more, a zatim se vratio u kuću pa izašao sa velikom sekirom u ruci i nasrnuo na bračni par i njihovo dvoje maloletne dece.

Očevici tvrde da je vlasnik apartmana nastavio da preti i kada je došla policija.

– Kada sam izašao iz kovid bolnice, došao kući i video decu i porodicu, to je bila velika radost, ne mogu da vam opišem taj osećaj – kaže Zoran.

– To je bio doživljaj za mene, zaplakao sam, krenule su mi suze radosnice. Život su mi spasli lekari Klinike za anesteziju i intenzivnu terapiju Kliničkog centra u Nišu na čelu sa prof. dr Radmilom Jankovićem i na tome sam im večno zahvalan – objašnjava Zoran.

Ovim rečima počinje ispovest Zoran Maksimović (59), hranitelj iz Jagodine, koji je nakon infekcije virusom korona u kovid bolnici proveo 33 dana, od čega se na respiratoru borio za život čak 16 dana.

Sa ivice gotovo sigurne smrti, Maksimovića, koji osim povišenog pritiska ima i tri ugrađena bajpasa, vratili su anesteziolozi KC Niš, tako da opet može da uživa u trenucima sreće sa unucima i stara se o dvoje dece koja su mu poverena kao hranitelju.

– Operisan sam u Beogradu 2005. kada su mi ugrađena tri bajpasa. Kada je korona krenula, bio sam na maksimalnom oprezu, nosio sam maske, udaljavao se i od ljudi i od velikih gužvi, ali se, eto, desilo da se razbolim, ne znam ni ja kako. Prve simptome osetio sam 7. jula, kada sam dobio temperaturu koju nisam imao 15 godina. Iz dana u dan je bila veća. Otišao sam kod doktora, test je pokazao da sam negativan na kovid, vratili su me kući. Međutim, sutradan sam opet imao 38 stepeni. Opet sam išao kod doktora, pa su me primili na lečenje. Bio sam dva, tri dana u Jagodini, dobio sam terapiju, ali temperatura nije padala, pa su me na moju sreću poslali u KC Niš – počinje ispovest Maksimović.

Kao hranitelj se starao o petoro dece

Maksimović kaže da se hraniteljstvom bavi sedam, osam godina, te da se do sada starao o petoro dece.

– Dvoje dece je sada kod mene – dečak je 5. razred, a devojčica, koja mi je došla sa dve godine, sada je 4. razred. Još troje jako dobre i vaspitane dece je izašlo od mene – kaže Maksimović. On u Jagodini živi sa suprugom, a tu je i ćerka sa dve unuke. Sin živi u Novom Sadu, gde radi.

On je u KC Niš primljen u jako teškom stanju i dugo je bio na Odeljenju intenzivne nege, gde su se lekari danima borili za njegov život.

– Pamtim da sam imao velike poteškoće pri disanju i psihološke napade. Oba plućna krila su bila zahvaćena. Na kraju sam stavljen i na respirator. Doktori, svi u lancu koji su učestvovali u mom lečenju, izuzetno su se potrudili i na tome sam im zahvalan. A direktora Klinike za anesteziju prof. dr Jankovića bih posebno pohvalio, on je vrstan stručnjak. Zahvaljujući njemu sada pričam s vama. Kada sam se probudio iz kome, prvo čega se sećam je dr Radmilo koji me pita da li ga poznajem i da li sam dobro. Interesovao se za moje zdravlje redovno, pa i dan-danas. Svi doktori su se založili za moj oporavak, ali dr Radmilo posebno, to je čovek sa velikim srcem i ja ću da ga poštujem i uvažavam dok sam živ – priča Maksimović.

On je uspešno odvojen od respiratora posle 16 dana borbe za život, a sada se oporavlja kod kuće od posledica ove teške bolesti.

– Na kućno lečenje sam pušten 18. avgusta, oporavljam se i dobro mi je, nemam nikakve poteškoće. Malaksao sam i manje se krećem, ali sam zadovoljan. Mogu normalno da dišem i radim vežbe koje su mi lekari pokazali – veli Maksimović.

Prof. dr Janković kaže da je Maksimović primljen u kovid bolnicu KC Niš 17. jula, a u jedinicu intenzivnog lečenja sutradan. U kovid bolnici je proveo 33 dana, od čega na intenzivnoj nezi 27, a na respiratoru 16 dana. Bio je u rizičnoj grupi pacijenata, ali su se lekari ipak izborili za njegov život.

– Tokom Covid 19 epidemije anesteziolozi u čitavoj Srbiji zaista su podneli ogroman teret lečenja najtežih, životno ugroženih pacijenata. Njihov doprinos ima, bez preterivanja, epske razmere. Ali i njihova lična žrtva. Čak 19 anesteziologa i preko 30 sestara Klinike za anesteziju i intenzivnu terapiju zarazilo se lečeći i negujući najugroženije pacijente, one na respiratorima. I nisu odustali. Svaka dobijena bitka, svaki novi spaseni život, bio je vetar u leđa. Na svu sreću i tih najtežih pacijenata koji su “skinuti sa respiratora” u poslednjih mesec dana bilo je više od desetak. Na to smo jako ponosni – kaže prof. dr Janković.

Povodom istrage koja se vodi zbog njegove otmice, student Akademije Srpske pravoslavne crkve Marko Žarkov, za Nova.rs je rekao da veruje da je vladika Stefan Šarić, vikarni episkop patrijarha Irineja i starešnina Hrama Svetog Save, umešan u njegovo kidnapovanje, a da su, po njegovim saznanjima, političke veze ovog velikodostojnika doprinele da ne bude priveden i uhapšen.

Podsetimo, vladika Stefan Šarić, vikarni episkop patrijarha Irineja i starešina Hrama Svetog Save, umešan je u slučaj zlostavljanja studenta Akademije umetnosti SPC Marka Žarkova, koga su 08. februara otela trojica muškaraca, od kojih su dvojica pripadnici Interventne jedinice MUP-a Srbije, i odvela u Batajnicu, gde je maltretiran i pretučen. Da slučaj bude još apsurdniji, razlog za kidnapovanje Žarkova je bio sukob vladike i studenta oko devojke.

Na početku razgovora, Žarkov je opisao svoje poznanstvo sa vladikom Stefanom, navodeći da su se njih dvojica upoznali zahvaljujući devojci sa kojom je ovaj mladić bio.

“Studirao sam Akademiju Srpske pravoslavne crkve za umetnost i konzervaciju i vladiku Stefana sam upoznao preko moje tadašnje devojke. Stefan je otkupljivao ikone od moje devojke i mene. Moja devojka me je uključila u tu ‘umetničku kombinaciju’, jer su oni bili veoma dobri prijatelji – on je bio i njen duhovnik. Mi smo bez problema mogli da prodamo sve što naslikamo i to nam je bilo odlično, jer smo novac dobijali na licu mesta i za mene kao studenta je to bilo veoma značajno”, opisuje Žarkov.

Mimo poslovnog, ovaj student objašnjava da nije imao privatan odnos sa vladikom Stefanom.

“Kao tadašnji predsednik Studentskog parlamenta, par puta sam se sa njim konsultovao oko nekih stvari. On je u to vreme bio određen ispred Patrijaršije kao episkop koji nadgleda našu ustanovu. Vladiku sam ranije doživljavao kao jednog izuzetno duhovitog, harizmatičnog čoveka, kao prijatnu osobu, koja za svakog ima šalu. Bio je druželjubiv, voleo je da nas pozove na kafu i rakiju u svoj parohijski dom, kad god je to mogao. Kao takvog sam ga poznavao”, navodi naš sagovornik, dodajući da je ubrzo usledilo “veliko razočarenje”.

Devojka mi je priznala da je bila sa Stefanom 

U novembru 2019. godine, Žarkov je, kako kaže, došao u sukob sa vladikom Stefanom, jer je saznao za ljubavnu prepisku između episkopa i devojke sa kojom je bio.

“Sukob je nastao jer sam je hteo da mu pošaljem mejl sa računara moje tadašnje devojke. Pronašao sam ljubavnu prepisku između njih dvoje koja datira još od kraja 2014. godine do sredine 2018. Ispostavilo se da je on čak i živeo u stanu moje nekadašnje devojke”, navodi Žarkov.

Nakon ovog saznanja, Žarkov je, kako kaže, sačekao svoju partnerku da dođe u stan kako bi je pitao u kakvom je odnosu sa episkopom Stefanom.

“Odmah mi je bilo jasno zbog čega ona ima dva albuma puna fotografija koje čuva pored svog kreveta, a na kojima je vladika Stefan. Kad sam je pitao zbog čega to čuva, ona mi je odgovorila je to njen duhovnik i da ga mnogo poštuje”, navodi Žarkov, dodajući da mu je devojka priznala da je bila u vezi sa episkopom Stefanom:

“Rekla mi je da je bila sa njim u emotivno seksualnom odnosu sve dok nije upoznala mene”.

“Bio sam besan i razočaran”

Žarkov kaže da je nakon razgovara sa tadašnjom partnerkom bio veoma besan i razočaran u vladiku Stefana.

“Kao student teologije nisam to mogao da shvatim.Doživeo sam tu vezu kao iskorišćavanje jedne osobe, jer priča između njih nije vodila nigde. Razočarao me je, jer je reč o čoveku koji se na monaškim zavetima zaklinjao pred bogom na celibat i siromaštvo, a živeo je u centru grada sa devojkom u stanu, gde je svako jutro glumio arhimandrita, da bi nakon završenog radnog vremena odlazio nazad kod nje”, kaže Žarkov, uz napomenu da je odmah zahtevao da razgovara sa episkopom.

“Napisao sam mu poruku da želim sa njim da pričam. On je odmah znao o čemu se radi, jer mu je moja tadašnja devojka već javila da sam ja saznao za njihovu vezu. Poruku sam mu poslao 9. novembra, a on mi je rekao da dođem sutradan kod njega u kancelariju. Dočekao me je vidno besan i uznemiren, a na vratima mi je rekao – ‘vidi, bratac, zbog ovog što si saznao poješće te mrak, moram da te ubijem’”, navodi Žarkov.

Kompletan sadržaj razgovora sa episkopom Šarićem, ovaj momak je dostavio u svom izveštaju patrijarhu, koji je, kako ističe, predao 1. juna.

“Bio sam u kancelariji patrijarha Irineja. Obavestio sam ih o svemu. Dijalog između vladike Stefana i mene je bio prilično oštar, a on mi je u jednom momentu čak i rekao – ‘je… sam je i šta mi možeš?’ Čak mi je rekao da to nije učinio samo sa njom i da ona nije jedina njegova devojka. Bio je veoma drzak i bezobrazan”, rekao je Žarkov.

Vladika Stefan Šarić je, prema rečima Žarkova, bio starešina manastira Rajinovac, a u razgovoru sa njim, vladika mu je naveo da samo tamošnje monahinje znaju za njegovu ljubavnu aferu.

“Rekao mi je da će one držati jezik za zubima. Tu smo se posvađali, sa obe strane su pale psovke, na kraju je Stefan otvorio vrata i rekao mi – ‘ja sam duhovnik nekim mnogo gadnim ljudima i zbog ovog će te pojesti mrak’. Posle toga, doslovno me je izbacio iz kancelarije”, priča naš sagovornik.

“Ponovo intimna sa Vladikom”

Žarkov za naš portal kaže da je otmici, koja se dogodila u februaru, prethodio još jedan događaj koji produbio loše odnose između njega i vladike i koji je inciriao njegovo kidnapovanje.

“Nastavio sam život sa tadašnjom devojkom, jer sam verovao da je reč o prošloj vezi. Međutim, početkom februara, ja sam ostao u stanu u kojem smo živeli kako bih slikao, a ona je otišla na večernju liturgiju, a potom i na televiziju Hram. Tom prilikom je zaboravila svoj mobilni telefon, a mene je počeo da kopka ‘crv sumnje’. Pitao sam se šta će ona u večernjim časovima na toj televiziji, uzeo njen telefon i pronašao eksplicitnu prepisku sa vladikom Stefanom. Tu sam shvatio da su oni još uvek u vezi, što mi je kasnije priznala i moja tadašnja partnerka”, ističe naš sagovornik.

Posle toga, navodi Žarkov, nije više mogao da bude u vezi sa pomenutom devojkom, te je napustio stan u kojem su zajedno živeli.

“Sutradan se nismo čuli. A dan posle se dogodila otmica sa daljom radnjom koja je opisana detaljno u izveštaju koji poseduje policija i tužilaštvo”, objašnjava Žarkov.

“Vladika nije pozvan na informativni razgovor”

Naš sagovornik napominje da, iako je istražnim organima rekao da sumnja da je vladika Stefan umešan u njegovu otmicu, niko nije pozvao ovog episkopa saslušanje.

“Kasnije sam saznao da je određena politička struja uticala na to da vladiku ne pozovu na razgovor. Ta ‘struja’ ga štiti kao svog prijatelja i pomagača, odnosno lobistu. Drugi problem se javio kad sam saznao da policajci koji su me oteli nisu suspendovani,  uprkos tome što su bili u pritvoru 48 sati i što se protiv njih vodi jedan ozbiljan proces”, navodi Žarkov.

Ovaj mladić kaže da su policija i tužilaštvo utvrdili da je između dva policajca, pripadnika Interventne jedinice, i trećeg osumnjičenog za otmicu N.M,  stoji određena “veza” , odnosno četvrta osoba koja je koordinisala čitavu akciju.

“Pitanje je ko je toliko jak da može da naredi dvojici pripadnika Interventne policije da taj dan, umesto na svoj posao, odu da otmu čoveka, sa namerom da ga eleminišu kao svedoka. Ako se dokaže bar 30 odsto onoga što se navodi u istrazi, to bi bilo dovoljno da se Stefan Šarić isključi iz monaškog života”, napominje naš sagovornik, dodajući da istraga trenutno tapka u mestu.

“Istraga stoji. Moj advokat od marta do avgusta nije mogao da dobije ni pravo za  uvid u predmet. Pitam se ko to stopira”, razočaran je ovaj student Akademije Srpske pravoslavne crkve.

Zbog pomenutih navoda, kao i informacija iz istražne dokumentacije, naš portal je pokušao da stupi u kontakt sa vladikom Stefanom Šarićem, ali nam on nije odgovorio na naše pozive i poruke.

Tužilaštvo i policija bez odgovora na pitanja Nova.rs

Zbog svega navedenog, portal Nova.rs je uputio pitanja Višem javnom tužilaštvu u Beogradu, gde se vodi pomenuti postupak, kako bi nam odgovorili u kojoj se fazi trenutno nalazi istraga, ko je ispitan, koje sve dokaze poseduje Tužilaštvo u ovom slučaju, kao i da li je pozvan episkop Stefan Šarić na saslušanje.

Portparolka Višeg javnog tužilaštva Irena Bjeloš je na naša pitanja poručila da se nalazi na godišnjem odmoru, te da pitanja uputimo na mejl Uprave Višeg javnog tužilaštva, što smo i učinili.

Ni na jedno od pomenutih pitanja nismo dobili odgovor, a iz Tužilaštva nisu želeli ni da potvrde da li su pročitali jedan od naša tri mejla koja smo im poslali.

Pored Višeg javnog tužilaštva, portal Nova.rs je uputio pitanja i birou za medije Ministarstva unutrašnjih poslova sa molbom da nam odgovore na pitanja da li su pomenuti policijski službenici obuhvaćeni istragom, i da li se zbog toga nalaze pod sunspenzijom.

Odgovor iz MUP-a nismo dobili.

Za osnovce i srednjoškolce u Srbiji danas počinje nova školska godina, koja se zbog epidemiološke situacije organizuje pod posebnim uslovima. Tim povodom ekipa Nova.rs obišla je jednu beogradsku osnovnu školu i tamo zatekla veselu atmosferu pod šarenim maskama.

Ispred Osnovne škole “Josif Pančić” u Beogradu brojni đaci, roditelji, bake, deke i roditelji ali i učitelji sa nestrpljenjem očekuju prvi dan škole i uprkos svim novim merama i potencijanim opasnostima kažu da mu se raduju, javlja reporterka Nova.rs.

Maske na licima dece su šarene, jednobojne, najrazličitije, ali se ispod njih naziru osmesi – sreća što su ponovo sreli drugare.

Ispred samog ulaza zatekli smo dvojicu koji se pozdravljaju na nacin svojstven “novoj normalnosti” – laktanje.

Roditelji sa kojima smo popričali kažu da je posle duge pauze bilo vreme da se deca vrate u školu i da moramo da se naučimo i naviknomo na virus koji je oko nas. Kažu da je bilo dovoljno vremena da se deca pripreme i da je od svega važnije da se socijalizuju.

“Nema bojazni, kao i svake godine, spremni smo. Već je četvrti razred tako da znamo kako sve ide. Pridržavamo se svega, pa se ne plašimo”, kaže za Nova.rs Slavica Vasilijević, majka desetogodišnje devojčice.

Dodaje da sve mere odavno primenjuju kod kuće i na radnim mestima, pa je i dete sa svim upoznato.

Saša Janićijević, tata jednog učenika trećeg razreda kaže kako su sve preporuke Kriznog štaba ispoštovali – stavili masku, dezinfikovali ruke, kao i da su upozanli dete sa svim merama.

“Nadamo se da će biti dobro, da se virus neće širiti i da će deca moći da idu u školu. Jer ovaj period bez škole je baš bio baš težak i za nas i za decu”, kaže on i dodaje da prevelikoh straha od zaraze nema.

I učitelji tvrde da su spremni i uveravaju nas da deca sve razumeju mnogo više nego što mi to od njih očekujemo.

“Spremni smo i to vrlo dobro. Škola se pripremila koliko god može, videćemo koliko ćemo izdržati”, kaže za Nova.rs Jovan Micić koji predaje trećem razredu u ovoj školi.

Tu je i direktor škole Milan Bajić koji dočekuje nastavnike i učenike.

Ekipa Nova.rs krenula je da snimi prvi čas, a na ulazu je dočekao domar škole koji je novinarki i snimatelju dezinfikovao ruke i šaljivim tonom ih upitao: “Koji ste razred?”.

Po hodnicima i učionicama, svuda su vidljiva upozorenja za decu – da drže distancu od dva metra, hodaju jedni za drugima, masku nose tako da prekriva usta i nos.

Bilo je i onih koji su se prvog dana malo zbunili i koji minut zakasnili na čas.

Zatekli smo jednu devojčicu koja nakon prvog zvona, traži svoju učionicu. Međutim, ubrzo je našla, a učiteljica i direktor su je dočekali sa osmehom i ohrabrili je da uđe u učionicu.

Iz učionica se još uvek ne čuje graja i žagor, verovatno zbog toga što se još nisu razbudili i “zagrejali”, ali i zbog toga što su klupe razmaknute, pa nema ćaskanja sa “komšijom” pored za vreme časa.

Foto: Nemanja Jovanović/Nova.rsPrvo polugodište nove školske godine, počelo je danas, a trajaće do 29. januara, dok će drugo polugodište trajati od 17. februara do 18. juna 2021. godine.