Month: November 2020

Trinaestogodišnji Dušan, dečak romske nacionalnosti, preminuo je usled brutalnog prebijanja od strane dvojice tinejdžera u Beogradskoj ulici u centru prestonice

Tražio je tada od oca novac za “koka-kolu” koju je jako voleo, a nesrećni čovek, ni ne sluteći da će sina umesto u prodavnicu poslati pravo u smrt, detetu je dao pare. Sada, 23 godine kasnije smrt malog Dušana Jovanovića (13) ostala je nezaceljena rana zbog koje će Srbija dugo patiti.

Na putu do prodavnice dečaka su presreli tinejdžeri, za koje se kasnije ispostavilo da su “skinhedsi”. Ubice, tada sedamnaestogodišnjaci, prvo su mu tražili novac, a onda počeli da ga udaraju i šutiraju…

Bacili su ga na pod, a udarci su se ređali jedan za drugim – šutirali su nesrećno dete po telu i glavi čizmama koje su bile ojačane metalom, sve dok nije prestao da daje znake života. A on je sve vreme grčevito držao pare za omiljeni sok.

Mali Dušan preminuo je od posledice preloma vrata, a sahranjen je u belom kovčegu dva dana kasnije uz prisustvo više stotina ljudi koji su sa raznih strana došli da se poslednji put oproste od nesrećnog deteta.

Dušanov otac, Aleksandar Jovanović, ispričao je kasnije za medije da je, videvši da se duže vreme ne vraća kući, krenuo za sinom.

– Našao sam ga da leži na stepenicama, glava mu je bila pognuta unazad. Tada sam viknuo: “Ko mi ubi sina?” Izašle su komšije, a ja nisam znao šta da radim. Utrčao sam kod komšinice, rekao joj da pozove policiju, a onda je izašla i moja žena. Rekao sam joj: “Ubili su nam sina”, a ona je počela da vrišti – ispričao je davne 1997. Dušanov otac opisujući to pakleno veče, ni ne sluteći da će nekoliko godina kasnije nestati gotovo cela njegova porodica.

Tragedije su krenule jedna za drugom

Nesrećna sudbina porodice Jovanović nije se zaustavila na smrti dečaka. Dušanova majka, nije mogla živi bez sina i više puta je, prema rečima Dušanove rođene sestre koja je rođena tri godine nakon njegove smrti, pokušala da se ubije.

– Nikada nije pokušala da oduzme sebi život dok sam bila u kući. Čak su kad sam se rodila svi govorili da je postala sasvim druga osoba. Međutim, nikada nije mogla da prihvati da njenog sina više nema. Nedelju dana pre nego što je oduzela sebi život, primetili smo da je u depresiji. I jednog dana kada sam došla kući, ja sam bila ta koja sam je prva i zatekla – ispričala je ranije za “Blic” Kristina Jovanović.

Tog 12. jula 2015. godine, u smrt je otišla i Dušanova majka.

– Duletu je rođendan bio 1. avgusta. Tokom svih tih 18 godina pričala je kako hoće da bude sa svojim sinom za njegov rođendan. I tako je čekala i čekala. I te poslednje godine više nije mogla. Htela je da bude sa njim. I pored Dušana je i sahranjena.

Nije dobila priliku da upozna brata

– Nisu mi dali priliku da ga upoznam. Iako nikada neću znati kakav je stvarno bio, kroz priču sam stvorila jasnu sliku o njemu. Dule je bio druželjubiv, voleo je životinje, satove. Bio je veliki ljubitelj košarke, fudbala, a mnogo je voleo i da ide na pecanje – ispričala je tada Kristina.

Tada 15-godišnja devojčica, živeći pretežak život za jednu tinejdžerku, rasla je sa uspomenom na svog malog brata kog nikada nije upoznala.

– I tog poslednjeg dana njegovog života radio je baš sve što je voleo. Išao je na pecanje, igrao košarku, proveo vreme sa mamom i tatom. Mama mi je rekla da je bio veliki ljubitelj satova, ali i te koka-kole, koju je to veče hteo da kupi, ali nije uspeo…

Pored svih nedaća koje su joj se dogodile, morala je da vodi računa i o bolesnom ocu, jer su Aleksandru bile amputirane obe noge usled teške bolesti.

Tri godine nakon svoje supruge i preminuo je i Aleksandar, a mlada Kristina ostala je sama da se bori sa surovim životom i neizmernom tugom.

– Htela bih da se o Duletu snimi dokumentarni film, da se nikada ne zaboravi njegova tragična smrt – zaključila je tada Kristina Jovanović.

Ukrajinka (20) je zaključala sina (2) i ćerku (3) i otišla kod ljubavnika. Dečak je umro šest dana kasnije , a devojčica je tri dana živela pored njegovog tela. To je samo jedan od primera majki iz pakla…

Vladislava Podčapko (20) ostavila je svoju djecu samu i otišla kod ljubavnika. Posle šest dana, 23-mesečni sin umro je od gladi. Policiji je rekla da nije znala da deca mogu umreti.

Vladislava je ćerku Anu (3) i sina Danila zaključala u stanu u Kijevu. Ostavila ih je same devet dana i otišla kod ljubavnika. Mali Danil je umro od gladi šest dana kasnije. Njegova sestra Ana bila je s mrtvim bratom u stanu još tri dana.

Deca su pokušavala da izađu izađu iz stana, ali nisu mogla da otvore vrata jer su bila zaključana. Komšije su ih čuli kako plaču i pozvali policiju koja nije došla.

Kada su deca pronađena, curicu su odmah odvezli u bolnicu. Bila je u vrlo lošem stanju i izgladnela. Na sreću, lekari su uspeli da joj spasu život.

Sina je počela da siluje kada je imao 4 godine

Amerikanka Keli Lin Saut iz Luisvila u Kentakiju osuđena je na 16 godina zbog incesta i seksualnog zlostavljanja sina od njegove 4. godine. Uhapšena je 2015. godine. Zlostavljanje je trajalo do dečakove 7.godine.

Otrovala ćerku pa je spalila u automobilu

Kanađanka Laura Kauard osuđena je na doživotni zatvor zbog brutalnog ubistva svoje devetogodišnje ćerike Amber Lusius. Uhapšena je još 2014. godine, dva dana nakon prijave nestanka njene ćerke. Povod je razvod sa suprugom koji je dobio starateljstvo nad detetom, što je pogodilo rastrojenu Lauru. Odvezla je devojčicu daleko od grada i nadrogirala ju tabletama za spavanje. Misleći da je mrtva, zatvorila ju je u auto i zapalila.

Obdukcija je pokazala da Amber nije umrla od tableta, već zbog kombinacije hipotermije, udisanja dima i trovanja ugljen-monoksidom. Osuđena je na doživotnu kaznu zatvora

‘Radije bih da ga nema, nego da živi s ocem’

Lesli Spid iz Velike Britanije objsila je svog sedmogodišnjeg mališana šalom, a potom mu na lice stavila jastuk kako bi se uverila da više ne diše. Učinila je to jer se bojala da će izgubiti starateljstvo nad njim. Samo nedelju dana pre stravičnog čina poslala je bivšem suprugu pismo u kojem stoji: “Nadam se da ćeš živeti s ovim bolom do kraja svog života”.

Beživotno telo dečaka na krevetu je pronašao Leslin partner. Ubila ga je na dan kad je bilo zakazano ročište na sudu. Na podu kupatila je našao i Lesli. Imala je ubodne rane od noža po vratu, ramenima i zapešćima:

– Ubila sam ga, ugušila sam ga. Nisam mu mogla ovo priuštiti – navodno mu je rekla.

Sina (3) ugušila jastukom

Krv u žilama ledili su detalji ubistva malog Denisa (3) u Puli za koje je na 33 godine zatvora osuđena njegova majka Kiara Pašić. Nju su teretili da je 2017. godine uz pomoć maloletne saučesnice jastukom ugušila vlastitog trogodišnjeg sina.

To je učinila uz pomoć 15- godišnjakinje. Dečaka, koji je vrištao, koprcao se i otimao, gušile su obe.

Kako bi prikrile svoj zločin, njegovo telo stavile su na dečja kolica, pokrile i odvezle do obale kraj napuštene bivše kasarne. Tamo su njegovo telo ostavile u moru i vratile se kući.

Ćerketerala na seks za malo pasulja

Deset godina je majka iz okoline Varaždina prisiljavala dve maloletne ćerke na seksualne odnose s odraslim muškarcima. Prvu devojčicu u svet prostitucije uvela je s njinih 13, a drugu s nepunih 14 godina. Podvodila ih je punih deset godina.

Stariju je prvi put poslala muškarcu kad je bila u 8. razredu. Poslala ju je susedu koji ju je dočekao na vratima. Majka alkoholičarka prodala ju je za malo Vegete. I mlađu sestru majka je slala mušterijama s papirićima na kojima je bila cena koju je napisala. Ponekad su morale spavati s muškarcima za malo pasulja.

Malenom Šimunu Stojanoviću iz Županje koji je pre šest nedelja operisan u američkoj klinici dr. Drora Paleya na Floridi kako bi napokon prohodao, skinut je gips, a dečak je odmah pitao gde mu je nogica.

Lekari su mu, naime, amputirali nogu koja se nije razvila te rekonstruirali stopalo na drugoj, koje je imalo samo dva prsta pa nije bilo stabilno za stajanje.

Maleni Šimun već pet noći spava bez tableta protiv bolova te se dobro oporavlja.

– Jutro nakon što su mu skinuli gipsiće Šimun nas je pitao: “Gje je nogica?”. Nismo ni slutili da će ovako brzo postaviti ovo teško pitanje. Nismo bili spremni dati mu pravi odgovor. Znali smo da će i to doći na red, ali nikako da će ga postaviti s nepune dve godine – ispričala je majka Martina Stojanović za 24 sata.

– Kad su mu skinuli gips, Šimun je bio iznenađen i fasciniran svojim nogicama. Stalno ih dodiruje. Odmah su mu uzeli mere za njegovu protezu. Šimun je bio uznemiren i uplašen, jer mu je valjda već pomalo dosta lekara. Tad smo mu rekli da će novu nogicu dobiti za rođendan. Od tada više nije pitao za nju i preostalih pola sata mirno je i bez ijedne suze gledao kako rade odlive. Lavovski je sve to pregrizao i ‘’odradio’’ – dodala je. 

Život blizanaca u mnogo čemu je drugačiji

Kilometrima od civilizacije, u planinskom selu Gornje Košlje kod Ljubovije, gorštačkim životom žive trinaestogodišnji Milica i Milan Arsenović. Iako, naočigled isti kao i njihovi vršnjaci, život blizanaca u mnogo čemu je drugačiji.

Milica i Milan Ustaju u pola osam i sa ocem idu u šumu, pomažu mu da vuče drva. I tako, svakog jutra, čak i kad zaveju snegovi.

Nije im teško, roditeljima pomažu u svemu – hrane stoku, vode volove, a potom odlaze u školu. Žao im je, kažu, što se kasno vraćaju sa časova, jer bi mogli da pomognu i više.

Zbog toga što im niko od drugara nikada nije došao, Milica i Milan ne slave rođendane. U šali govore, da im je vuk prvi komšija, a medved najbolji prijtelj.

Osim društva, i puta, na planini, kažu, imaju sve – hranu i piće, jer na više od toga nisu se navikli. Ali jesu da budu dobra, vredna i poštena deca.

“Pomažu nam u svakom poslu, i od stoke, doteruju ovce i zatvore ih. Milan sa mnom ide i u šumu, Milica je malo više sa majkom oko kuće”, kaže njihov otac Dragić Arsenović i dodaje da je veoma ponosan na decu.

Trošna kuća daleko u brdima, dva vola, 40 ovaca i njih četvoro – bogatstvo su, kažu, koje nema cenu. Jer imaju zdravlje, radost i jedni druge.

Devojčicu su napustila oba roditelja, majka joj je otišla kada je imala pet i po meseci, otac joj je formalni staratelj, ali živi u Kraljevu sa novom suprugom

Šestogodišnja Nišlijka Nađa Mladenović Bilbija pridružila se ovih dana svojim vršnjacima u predškolskom odeljenju OŠ “Miroslav Antić”. Za razliku od ostalih mališana koji su stigli u pratnji roditelja, malu Nađu do škole je dovela baka. Dok su se ostala deca šepurila u novoj garderobi, Nađa je u učionicu stigla u blatnjavim gumenim čizmicama. Njeni drugovi su u rančićima doneli raznovrsne đakonije za užinu, a Nađa je sa sobom ponela samo komad hleba namazan mašću, jer otkako zna za sebe to joj je najčešći, a ponekad i jedini obrok.

Devojčicu su napustila oba roditelja, majka joj je otišla kada je imala pet i po meseci, otac joj je formalni staratelj, ali živi u Kraljevu sa novom suprugom. Ostali su joj samo “bakica” i “dekica” kako iz milošte zove roditelje svoga oca Slavicu i Svetomira. Ovo dvoje ljudi koje su pritisle godine, trudi se da Nađi zameni roditelje, ali im to nije nimalo lako jer žive od Slavičine skromne penzije i Svetomirovih socijalnih primanja.

Međutim, novčana oskudica nije najveća muka ove porodice, već to što životare u udžerici od blata, punoj vlage koja pogoršava Nađinu astmu, što se kupaju u koritu, što devojčica mora u poljski klozet i što je njihov nameštaj odavno zreo za deponiju.

Da zlo bude veće, devojčica mora svakog dana da prepešači skoro pet kilometara poljskim putem, a zatim prometnom saobraćajnicom kako bi stigla do škole i to u pratnji bake koja se pomaže štapom.

FRIŽIDER PUN PO PRVI PUT

– Otkako se za našu muku pročulo zahvaljujući osoblju škole “Miroslav Antić” počela je da stiže pomoć, evo frižider je prvi put pun, ali Nađa i dalje najradije jede mast i hleb, jer na drugo još ne može da se privikne. Stigla joj je i garderobica, danas je prvi put u životu obukla haljinicu koju su joj poslali dobri ljudi. Srce mi se cepa što se kupamo u koritu, što Nađa spava na dasci, što kuću popravljam blatom da se sačuvamo od zimskih vetrova koji će uskoro. Duša me boli što za nju ne vidim rešenje kada mi više ne budemo mogli da se staramo o njoj. Ne bih volela da ode u dom za nezbrinutu decu, često razmišljam o tome, pa izađem u baštu i sita se isplačem. Nađa mi vidi suze i pita zašto plačem, a ja je lažem da me boli glava – priča devojčicina baka dok pokazuje gomilu lekova koje dete koristi zbog astme.

A mala Nađa se ne žali na svoj život jer za drugi ne zna. Društvo je prvi put stekla kada je pošla u predškolsko. Zahvaljujući drugovima, njihovim roditeljima i školi i njoj su počeli bolji dani.

KREVET “FROZEN”, JASTUČIĆI I FOTELJA

– Najviše mi smetaju leteće bube koje iskaču iz poljskog toaleta koji nam je u kupatilu. Bakica me čuva, spavam sa njom i kada nije umorna, priča mi priče. Volela bih da imam “Frozen” krevet, lepe jastučiće i jednu fotelju za moju sobicu i lepu kućicu za mene, bakicu i dekicu – nabraja šestogodišnjakinja.

A sve nabolje krenulo je Nađi zahvaljujući njenoj vaspitačici Milici Marinković i direktoru OŠ “Miroslav Antić” Milošu Stankoviću.

– Kada sam je videla u gumenim čizmicama po ovom lepom vremenu zaprepastila sam se, a još više kada mi je njena baka kazala da je za užinu ponela mast i hleb. Kada mi je objasnila kako žive, ali ponosno ponudila novac za knjige, odmah sam obavestila direktora. Nađa je dobila besplatne udžbenike i užinu, bilo je strašno dirljivo gledati je kada se zagrcnula čokoladnim mlekom kada ga je prvi put probala. Roditelji ostale dece su se odmah organizovali, odvezli pun gepek hrane i garderobe njenoj kući. Ona se rasplakala jer nikada nije videla toliko hrane na gomili – priča Nađina vaspitačica.

Direktor Stanković dodaje da se Nađin život ne može rečima opisati.

– Neverovatno je da u ovo vreme neko dete tako živi. MeĐutim, vrlo brzo se socijalizovala, jer su je deca odlično prihvatila. Moram da priznam da sam bio iznenađen odzivom na naš apel da joj se pomogne, uključio se i Đački parlament i roditelji i ljudi izvan kolektiva. Drago mi je što je i ona počela da shvata da postoji i nešto bolje od onog kako je ona živela – kaže Stanković.

Da li ste čuli za krug zahvalnosti? Evo kako to deluje

Nakon osam godina braka, muž je odlučio da se razvedemo. Iako je ta njegova inicijativa bila dobrodošla, prve dve godine za mene je bila pogubna iz finansijskih razloga. Imala sam dvoje dece o kojima je trebalo da se brinem, kredit da vaćam, plaćam račune koji su stalno pristizali. 

Dok je deo mene bio srećan što sam opet slobodna, drugi deo mene je bio prestravljen jer sam morala da radim i brinem o deci – sama.

Znala sam da se finansijska situacije neće sama od sebe popraviti. Napokon, deca su odrasla dovoljno da krenu u školu, a ja sam počela da gradim karijeru. Ušla sam u sasvim novi privatni posao. Štedela sam, škrtarila, smanjivala troškove… U kola sam sipala toliko goriva koliko mi je potrebno da odvezem decu do škole, tamo parkiram i gradskim prevozom dođem do posla. Ali uprkos  svim merama štednje i dalje su skoro sve  pare išle na račune.

Zbog toga radila sam sve dodatne poslove koje sam mogla da nađem i uskladim sa roditeljstvom. Ipak, stalno sam se osećala kao da se davim.

Sve je kulminiralo oko Božića. Danima pre praznika pričala sam sa otuđenim bivšim mužem koje poklone da kupimo deci. On je odbacio sve moje predloge uz obrazloženje da i sam započinje novi život, te da ne može da se dodatno troši. 

Skoro zadnje pare sam dala na sitnice za decu. Na Božić, kada sam deci podelila te bedne stvarčice, a oni se obradovali kao da je to nešto najlepše što su videli, popila sma dosta vina i uveče kada su klinci legli odlučila da se dobro isplačem. Bilo mi je dosta krpljenja, prekrajanja, štednje…

Sela sam za komjuter i u grupi podrške za samohrano roditeljstvo napisla svoju priču sa nadom da će neko da mi predloži dodatni posao ili ponudi novo radno mesto kako bih napokon izašla iz dugova. 

Nisam očekivala ništa. Olakšala sam sebi dušu i bila sma srećna. Ali, onda se desilo nešto. Stigla mi je uplata na račun. Bilo je to mnogo para. Videla sam da je uplata od osobe iz pomenute grupe. Zapitala sam se šta je podstaklo tu ženu da mi uplati pare? Da li je ona možda bila u sličnoj situaciji kao ja? 

Iako bi me te pare izvukle iz trenutnih dugova i dale mi šansu da novu 2020. godinu počnem iz početka – bez dugova, odlučila sam da kontaktiram tu ženu koja mi je uplatila pare i vratim joj svaki dinar. 

Napisala sam joj da sam zhvalna, ali da je to previše i da ne mogu da prihvatim taj dar ona je ogovorila:

“Nema potrebe da mi vraćate taj novac. Uložite ga  u nešto što smatrate neophodnim. A kada zaradite dovoljno i budete u situaciji da pomognete drugima – setite se mene pa pomozite drugome. 

Tako je bilo i sa mnom. Kad nisam imala, pomogli su mi dobri ljudi. Sada se ja trudim da pomognem onima koji nemaju.”

Nakon ovih njenih reči odlučila sam da se zahvalim Bogu i prihvatim novac. Platila sam račune, bila u plusu.. Život je postao uživanje. Sada konačno rasterećeno idem na posao, a i shvatam onu izreku: Para na paru… Novi poslovi samo niču i mogu  reći da solidno zarađujem.

Pre neki dan sam vozila decu iz škole kući. Na putu sam videla ženu koja bespomoćno stoji pored kola. Mogla sam mirno da prođem pored nje i ne osvrnem se (pre bih tako sigurno uradila), ali nešto me je promenilo… Ova žena me je promenila… Stala sam i odlučila da pomognem. Trajalo je kratko dok smo zvale mehaničara, ja sam platila šlep službu. Ta žena mi se zahvaljivala do neba, a ja sam rekla:

“Nema na čemu. Kad  budeš u situaciji, seti se mene pa uradi neko dobro delo!”

Mama je podelila na Fejsbuku sliku svog sina dok spava i u trenu ju je šerovalo na hiljade ljudi, da li vidite zašto?

Anonimna mama je na Fejsbuk grupi “Mommie Mania” pokazala kako se bori sa svojim sinom koji odbija da se okupa.

– Odbijao je da se okupa, pa sam ga slikala dok je spavao i dodala bubašvabe. Danas se okupao 10 puta – objasnila je mama uz sliku, a uskoro je dobila 66.000 šerova.

 *Foto: Facebook

Slika se brzo raširila i Instagramom i ostatkom interneta, a ostale mame smatraju da je caka genijalna.

– Ovo ću da uradim sledeći put kad moja unuka bude odbijala da se kupa – oduševljena je jedna baka, dok je druga mama dobila ideju kako da natera sina da redovno pere zube.

(Izvor: zena.blic.rs)

Devojčica (14) iz Leposavića, koju je otac R. M. (54) tri godine silovao i napravio joj dete, opisala je psiholozima i policajcima sve strahote koje je doživela tokom zlostavljanja. Prvi put je silovana kada je imala 11 godina, a maltretiranje je nastavljeno sve do njene 14. godine.

– Rano je ostala bez majke, koja je preminula ubrzo nakon porođaja. Godinama nakon toga živela je kod svoje babe, a kada je ona preminula, prešla je kod oca. Devojčica tvrdi da je tata u početku bio dobar prema njoj, a da je onda počeo neprikladno da je dodiruje – kaže za „Alo!“ izvor iz kosovske policije.

Devojčica je počela da izbegava oca, ali nikome nije smela da kaže šta se događa u njihovoj kući.

– Devojčica je posle prvog silovanja danima plakala. Nije izlazila iz kuće, a onda su usledili novi napadi. Otac je smatrao da ima pravo da joj radi sve što poželi, jer je ona njegova ćerka – kaže naš sagovornik.

Osumnjičeni otac je priznao da je tri godine silovao ćerku. Određen mu je pritvor i prebačen je u zatvor u Kosovskoj Mitrovici. Silovana devojčica dobiće neophodnu pomoć psihologa.

– Sada treba raditi na saniranju posledica. Njoj je pre svega neophodna pomoć psihologa – kaže naš izvor.
Meštani Leposavića kažu da dobro poznaju R. M. i da ne mogu da veruju šta je uradio svojoj ćerki.

– Delovao je kao brižan otac. Radio je i pričao je da svaki dinar troši na svoju ćerku i kuću. Neka robija i posle zatvora neka se ne vraća ovamo! Takvi monstrumi nam nisu potrebni – kaže meštanin Leposavića.

Majka Heder Kisum je na stomaku svog sina nakon povratka iz vrtića ugledala poruku napisanu markerom: “Mama, nemam više pelena”. Mlada majka s Floride bila je zgrožena ovom porukom i fotografiju je objavila na Fejsbuku.

“Jesam li u pravu što me ovo tako razljutilo? Preterujem li? Zaista mi treba vaše mišljenje jer mi je teško sama proceniti, a toliko sam besna da vaspitačici imam svašta da kažem”, napisala je.

Kisum je samohrana majka dvoje dece, radi puno radno vreme i ne stigne svakog dana da pročita izveštaj koji joj vaspitačice u vrtiću pripreme. Šokirana je time što je jedan dan kasnila sa pelenama, a vaspitačica je odlučila da šara po stomaku njenog sina.

Poruku je pokušala da obriše vlažnim maramicama, ali bilo ju je izuzetno teško skinuti.

Naposletku su reagovali i iz samog vrtića, izvinili se, a vaspitačici su dali otkaz.

“Svesni smo incidenta koji se dogodio i jako nam je žao zbog neugodnosti koja je prouzrokovana porodici. U svakom slučaju ovde se radi o kršenju profesionalne etike”, rekla je direktorka u saopštenju.

Kisum je kazala kako uprkos izvinjenju neće više decu slati u taj vrtić. Uzeće nekoliko slobodnih dana na poslu i pronaći nego drugo mesto za svoju decu.

(Izvor: kurir.rs)

Foto: Facebook/Veštaci/Antonio Ilic‎

Na Facebook stranici “Veštaci” pojavila se fotografija pomalo neobičnog saobraćajnog znaka.

Naime, na slici je jedan od znakova opasnosti, najsličniji trouglu koji vozaču ukazuje na nailazak na ukrštanje puta sa pravom prvenstva prolaza sa sporednim putem.

Ono, međutim, po čemu je ovaj znak neobičan je što on zvanično ne postoji, odnosno regulativi koja propisuje izgled saobraćajnih znakova nema trougla koje ukazuje na ukrštanje puta sa pravom prvenstva prolaza sa dva sporedna puta u neposredoj blizini, što možete i videti iz priložene slike.

Da li možda vi znate za neki saobraćajni znak koji “postoji, a ne postoji”?

(Izvor: telegraf.rs)