Month: November 2020

Nečije malo, nekome znači mnogo, a ovakav znak pažnje svakako da je vredan divljenja

Ispred ćevabdžinice u mestu Gradiška, u Bosni i Hercegovini, stoji tabla koja služi kao znak da ima dobrih ljudi koji rado pomažu onima koji su u nevolji. Naime, na njoj piše, da svi oni koji su gladni, a nemaju novac, tu mogu da dobiju topli obrok.

Nečije malo, nekome znači mnogo, a ovakav znak pažnje svakako da je vredan divljenja.

– Ako ste gladni, a niste u mogućnosti da platite?! Kod nas uvek možete da dobijete neki topli obrok. Platićete kad budete mogli, ili nikad. Niko ne zaslužuje da bude gladan. Bog vas blagoslovio – piše na tabli ispred ćevabdžinice.

Ovakva humana dela su, nažalost, postala retkost, a ovakav gest bi svakog trebalo da natera da se zapita koliko je dobrih dela učinio u poslednje vreme i, da li je.

Ovakva dobrota nije mogla da prođe bez komentara korisnika Tvitera.

– Neobičajeno lep gest. Poštovanje – samo je jedan u nizu komentara.

– I niko neće otići da ne plati ili da ne ostavi koliko može – napisao je korisnik.

Probali smo burek sa eurokeremom i plazmom!

U Beogradu sa pojavila nova senzacija! Tradicionalni doručak sa sirom ili mesom, dobio je konurenciju u “mlađem bratu” sa eurokeremom i plazmom. Probali smo najnoviji burek, pa vam prenosimo naše utiske!

Iako je u TV emisijama uvek nasmejana i puna energije, kada se svetla reflektora ugase u privatnom životu Katarine Živković sve je drugačije.

Pevačica priznaje da je često glumila sreću, ali da joj nije nimalo svejedno zbog toga što mesecima nastupa zbog korone, a pogotovo zbog toga što joj je otac ponovo bolestan.

– Nisam trenutno raspoložena za neke nove projekte. Ne znam kako moje kolege podnose ovu situaciju, nisam se susretala sa njima, ali ja je podnosim jako loše. Ne mogu da se izborim sa tim što ne radim. Poremetila me je cela ta situacija oko korone. Osim toga, tata mi je bolestan, pa se i tu dodatno čuvam, tako da ne izlazim previše, ne družim se previše sa prijateljima, nego gledam da budem izolovana – kaže Kaća i dodaje:

– Gledala sam sebe na televiziji i u nekim intervjuima gde izgovaram: “Znate kako, ja sam puna života”, a moj izraz lica govori suprotno i rešila sam stvarno da prestanem da se pojavljujem i da ne lažem da sam puna života. Dok ne bude bolje, ne želim da se pojavljujem u javnosti. Korona me je onemogućila da radim, a meni se socijalni život zasnivao na poslu. Tu sam se i družila i imala mnogo više elana i da izađem nakon posla. Meni je moj posao najbitniji pored porodice. Na sve to, mučna je i situacija sa tatom koji se razboleo, operisan je, ali se karcinom vratio. Osim toga, tu je milion problema. Ne mogu da glumim sreću i da ljudima plasiram nešto što nije tako.

Iako je njen otac uspešno operisan, nakon čega se osećao dobro, analize koje su uradili pokazale su da se rak vratio i proširio

– Tata ima karcinom debelog creva, operisan je pre nekoliko meseci i išao je na hemoterapije. Nažalost, nakon toga smo uradili sve moguće analize, išao je na skener, na magnetnu rezonancu, tumor-markere i ispostavilo se da se tumor vratio, to jest da je metastazirao i sad krećemo ispočetka i svi dajemo sve od sebe da to bude kako treba. Dodatno me plaši ova situacija gde su svi bolnički centri pretvoreni u kovid-bolnice. Sad nema mesta za onkološke bolesnike, ne smeš ni najobičniji grip da imaš. To je malo i nepravedno, ali mi nećemo odustati – kazala je Katarina.

Nakon što je bosanski muzičar Božo Vrećo 19. novembra, usred najrigoroznijih epidemioloških mera, na opšte zaprepašćenje brojnih korisnika društvenih mreža, održao koncert u beogradskoj Kombank dvorani, iako mu je drugi, koji je trebalo da održi već sledeće večeri, otkazan usled proglašenja trodnevne žalosti povodom smrti patrijarha Irineja, našao se na meti kritika.

Naime, zbunjeni građani Srbije, ali i pojedinci koji se takođe bave muzikom, javno su ga prozivali, pitajući se zašto onda srpski pevači ne nastupaju, kao i zašto ne mogu da idu na slavu, kada je već moguće okupljanje tolikog broja ljudi oko interpretatora sevdalinki.

Vrećo, koji se isprva na Instagramu obraćao sa zahvalnošću Beogradu, rečima punim ljubavi, najednom je promenio ploču i upustio se u rat sa svima koji ga prozivaju.

– Ovo pišem zbog svih ljudi koji ovo očekuju pročitati od mene i biće moje jedino objašnjenje na uvrede po pitanju mog rasprodatog koncerta 19. novembra u Domu sindikata (Kombank dvorana) iako su i za to MRZITELJI pisali da je Sava Centar – počeo je sa kontraprozivkama Božo, navodeći potpuno besmislenu stvar u jeku epidemije kako je mnogo ranije zakazao termine u Beogradu, pozivajući se na “hleb” svojih muzičara, kao da ostali muzičari, sprečeni da rade zbog situacije sa koronavirusom, nisu u istom problemu:

– Znate li da su oba moja koncerta ugovorena pre dva meseca i da su to jedini koncerti za moje muzičare, koji nisu radili šest meseci, da ne spominjem celu organizaciju iza, tonci, svetla, svi kojima i te kako znači u ovom vremenu nešto i uspeti ostvariti da se desi.

Poseban revolt izazvalo je Božovo uplitanje vere i religije u celu priču.

– Nisam siguran da vera i religija, na koju se toliko pozivaju svi ti ljudi, odobrava mržnju prema čoveku-umetniku i nekome ko je, pre svega, imao dobru nameru. Podvale, ljage, zavisti, ljubomore, osude svega i svakoga, homofobije, tiranije, primitivizma, konzervativizma su sastavni deo naših prostora. I znate šta, ti ljudi koji pišu takve gadosti nisu moja publika i zahvalan sam na tome, pitao bih se kakav sam to čovek da sam po aršinima MRZITELJA – napisao je navodni umetnik koji je u prilog odbrane od razumnih pitanja korisnika društvenih mreža upotrebio upravo kontragadosti, koje njegova publika, navodno, ne koristi. Naime, on je podelio status kojim je uvredio narod od kog je samo dva dana ranije zaradio i on i njegovi muzičari, na čiju tužnu priču je pokušao da se izvadi. Očito je da se slaže sa stavom obožavateljke da su Srbi “sramota od naroda”.

– Kada svi budete poštovali mere kako zakon nalaže (a na koncertu koji je održan su ispoštovane maksimalno, počev od vrhovnog vođe pa svih ostalih), onda će se vaši komentari uvažiti. Do tada možete samo da se vratite u mišju rupu iz koje ste i izašli da pljujete i vređate. Sramoto od naroda – reči su podrške Vreću, koji ih je i sam upotrebio protiv srpskog naroda.

Božo je, sudeći po komentarima publike sa društvenih mreža, očito pobrkao lončice jer niko na njega nije ni najmanje ljubomoran, već šokiran dozom cinizma kojim opravdava održavanje koncerta u ma kakvoj formi bez obzira na “epidemiološke mere”, na koje se poziva, zaboravljajući da da je to tako lako i prihvatljivo, svi bi radili isto što i on, ali ne rade.

– Zašto, na primer, najdugovečniji srpski rok sastav Ju grupa ne može da obeleži zlatni jubilej, pola veka rada, koncertom u toj istoj Kombank dvorani? Ili bilo koja druga grupa ili pevač/ica? “Vrhunski bezobrazluk i nepoštovanje”, “Slava ne može, a ovo može”, “Za kulturne manifestacije je limit 500 ljudi, pod uslovom da je jedan čovek na četiri kvadratna metra, za seminare možeš da imaš i hektar, limit je pet osoba, isto važi i za slave” – samo su neki od komentara publike iz celog regiona sa Tvitera.

Inače, broj zaraženih u Srbiji i Beogradu dramatično raste iz dana u dan i u trenutku kada se našem narodu ograničava da na krsnim slavama ima do pet ljudi, uz pretnju novčanom kaznom od 50.000 do 150.000 dinara, ovaj navodni umetnik je održao koncert u rasprodatoj Kombank areni.

Prema informacijama, njemu je određen jednomesečni pritvor

Muškarac T. J. (32) uhapšen je zbog sumnje da je tokom vikenda u Laktašima obljubio maloletnu M. M. (15), koja je ćerka njegove supruge iz prvog braka, saznaje Srpskainfo.

Ovaj slučaj je otkriven nakon što je majka devojčice saznala šta se desilo i sve u subotu prijavila policiji, piše Srpskainfo.

U Policijskoj upravi Banjaluka potvrdili su za Srpskainfo da im je prijavljen ovaj slučaj i da je muškarac uhapšen.

– On je osumnjičen za krivično delo polna zloupotreba deteta starijeg od 15 godina. Nakon kriminalističke obrade predat je u nadležnost Tužilaštva – rekli su u policiji.

Prema informacijama, njemu je određen jednomesečni pritvor.

Izvor Srpskainfo blizak istrazi, kaže da se sve desilo u njihovoj porodičnoj kući, dok su devojčica i očuh bili sami.

O svemu je upoznat i Centar za socijalni rad Laktaši.

Predrag Živković Tozovac je u maju prošle godine operisao je karotidu, a ubrzo nakon operacije izjavio je da je dobro i da nema sumnje da će moći ponovo da peva.

Tozovac je sada nažalost ispričao da ipak nećemo više imati prilike da ga slušamo, bar ne uživo, pošto je ostao bez raskošnog glasa.

 Nažalost lekari su mi prilikom operacije upropastili glasne žice. U početku sam imao problem sa govorom, ali mi se srećom on povratio. Sada normalno pričam, ali ne mogu da pevam. Sada mogu samo da pevušim – rekao je pevač i dodaje da je odbio da ide na operaciju glasnih žica.

– Predložili su mi intervenciju na glasnicama, ali sam skeptičan. Nadam se da će se vremenom same oporaviti. Da sam mlađi nekoliko decenija, verovatno bih patio što ne mogu da pevam, jer je muzika moj život – ispričao je Tozovac.

Čovek koji je otpevao legendarne numere “Vlajna” i “Ovamo cigani” ističe da bi voleo da ponovo uzme mikrofon u ruke, ali dodaje i da je nakon operacije nastavio da živi kao da mu je 20 godina.

 Nadam se da će mi se glas nekako vratiti. Kad ne bih imao tu nadu umro bih! – rekao je Predrag Živković Tozovac.

Drama u Zrenjaninu

Marko Antić, učenik trećeg razreda Zrenjaninske gimnazije, ne razmišljajući o sopstvenoj bezbednosti, skočio je u Begej i spasao život osmogodišnje devojčice.

Drama se dogodila u četvrtak, a junak Marko je do detalja posle ispričao šta se dogodilo.

“Sve je izgledalo strašno i brzo se odigralo. Drugarica i ja smo fotografisali most, kada smo čuli pad u vodu. Videli smo devojčicu kako se davi i pokušava da ispliva. Za njom je skočio i odrastao čovek. Moja drugarica je odmah reagovala i zvala hitnu pomoć, a ja sam došao do obale i pokušao da ih dohvatim granom. Begej ih je odvukao na drugu stranu. Bilo nas je četvoro, njih dvoje u vodi i stariji čovek i ja na obali. Tada sam shvatio da je sva odgovornos na meni”, rekao je Marko za RTV Santos Zrenjanin.

Drama je tek tada počela…

“Skinuo sam se i uskočio. Kada sam stigao do njih, bili su na pet metara od obale. Kad smo devojčicu izvukli, ona nije disala, ali ostao sam pribran, opipao joj puls. Znao sam da su vitalne funkcije radile. Hitna pomoć je brzo došla”.

Marko i dalje ne zna tačno šta je prethodilo drami.

“Ispostavilo se da je čovek koji je prvi skočio za devojčicom bio njen stric. On je bio zatečen i nije mogao baš do detalja da mi objasni šta se desilo. Kako mi je rekao, hteo je da je prihvati, ali mu se opirala i pala preko ograde. Ostalo ne znam, jer danas kada smo se sreli, nije hteo ništa da nam kaže”.

Gimnazijalac je dan kasnije otišao do porodične kuće devojčice.

“Bio sam do njene porodice, devojčica je dobro, što je najvažnije”, zaključio je Marko Antić.

Njegova drugarica je bila u šoku, priznala je da nije bila sigurna koji je broj hitne pomoći i da kasnije nije mogla da zaspi.

Kada razgovarate sa mladim mamama onda ćete u svakoj njihovoj priči i nevjerovatnoj količini sreće uvijek pročitati i rečenice da su malo više umorne, da nisu spavale ni jele redovno, da se ne sjećaju kada su kafu popile toplu, a odlasku frizeru da mogu samo sanjati.

Slatke muke za svaku mamu su njihov standardni način života i ako ih pitate svaka će vam iskreno reći da se ne bi mijenjala za dane kada su bile same. Ne tako tipična priča o porodu, slatkom iščekivanju i sasvim novom načinu života je ona Marine Blešić, mlade majke porijeklom iz Doboja piše Hayat.

Sa stalnom adresom u Njemačkoj počinje saznanjem da će Marina na svijet donijeti ne jednu, ne dvije, nego tri bebe!

Tri bebe su bile trodupli šok, jer sam prvo mislila da nosim jednu bebu, zatim dvije i na sljedećoj kontroli su mi rekli da nosim trojke. Zaista vam ne mogu opisati koliko smo se iznenadili i radovali u isto vrijeme. Moje bake, kao i moja sestra, dobile su trojke i vjerovatno smo ih genetski, po toj liniji, dobili i mi, prirodnim putem – kaže ova majka iz Doboja.

– U ordinaciji smo bili u čudu kada su nam saoštili. Hiljadu pitanja mi se vrtjelo u glavi, pogotovo što sam u Njemačkoj tada bila kratko vrijeme, pa sam se plašila kako ću sve sama iznijeti. S druge strane, u tim trenucima se zaista ne nadate da bi se to moglo dogoditi baš vama – prisjetila se Marina trenutka kada joj je saopšteno da nosi trojke.

Iznenađen je bio i njen suprug.

– Muž je bio pored mene na ultrazvuku i njegova prva reakcija bila je ustajanje i umivanje hladnom vodom. Poslije je ponavljao da je to nemoguće, a s doktorom smo se šalili da četvrti put ne smijemo ni doći, da nam ne bi rekao da je tu i četvrta beba – kaže kroz osmijeh Marina.

– Trudnoća je od samog početka okarakterizovana kao visokorizična i na svakom ultrazvuku su me upozoravali da ne mora značiti da će sve tri bebe preživjeti. Ali ja sam se osjećala dobro i vodila se tim unutrašnjim osjećajem. Naravno, odrekla sam se puno aktivnosti, jer sam morala uvijek biti na oprezu, ali osjećala sam se dobro. Moram priznati da je strepnja bila svakodnevna – dodala je Marina.

– Rodila sam dvije djevojčice i dječaka. Hitnim carskim rezom, nakon dva dana pokušavanja da se porod odloži, porodilo me 12 doktora specijalista u jednoj bolnici u Minhenu. Porođaju je prisustvovao muž, koji me sve vrijeme nasmijavao, kako bi mi barem malo skrenuo misli. Bila sam svjesna, jer mi nisu smjeli dati anesteziju, plašili su se da će mališanima anestetik ući u krv. Porođaj je trajao pola sata, a ušivanje dva i po sata – dodala je ova hrabra majka.

Prve dane i naredna tri mjeseca proveli su u bolnici, jer su mališani bili na aparatima za disanje, a na početku i u inkubatorima. Rođeni su sa 650, 890 i 1.200 grama, nakon čega su stigli kući.

– Prvo što smo uradili kada smo došli u stan bila je generalna dezinfekcija, jer su nas upozorili da najveće komplikacije dolaze od bakterija, uzimajući u obzir to da su bebe veoma male. Slijede noći bez sna, jer sam morala pratiti njihovo stanje bez pomoći aparata koji upozorava da nešto nije uredu, i bojala sam se da će prosto prestati disati. Naravno, morao je proći i period navikavanja na hranjenje i uspavljivanje tri bebe odjednom. Za tri bebe je, osim troduplog strpljenja, potrebno i troduplo apsolutno svega. Od rođenja im doslovno kupujem od svega po tri komada, od garderobe do igračaka. Tako sam ih navikla i sada dolazi i do čarki među njima, ako nema svako svoje. Strogo praćenje satnice spašavalo me dodatnog stresa. Na početku smo čak zapisivali ko je kada jeo i koliko je spavao, kako bismo znali za ostatak dana. Sada već spavaju po 2 sata dnevno i cijelu noć, te jedu formirane obroke-ističe Marina.

Na kraju razgovora za Hayat TV Marina je rekla da joj je najteže palo to što nema treću ruku.

Osamdesetjednogodišnja baka Mirka iz sela Donja Gorevnica kod Čačka, sa mesečnim primanjima od samo 11 hiljada dinara, dugoročno je ostala bez trećine svoje penzije, jer je kasno shvatila da navlaku za dušek ipak nije dobila na poklon, već kupila. I to za paprenih 120 hiljada dinara.

“Načisto su me sahranili, da ja mogu ni da živim”, započinje svoju priču za jutarnji program “Probudi se” na Nova S televiziji baka Mirka Stanišić.

Više gladna, nego sita. Slabo pokretna baka iz sela Donja Gorevnica, živi u staroj kući bez tekuće vode, kupatila, kuhinje, sa poljoprivrednom penzijom nedovoljnom da pokrije najoosnovnije životne potrebe. Iako je težak socijalni slučaj, našla se u ciljnoj grupi prodavaca kompanije “Lupo Group”, koji su novembra prošle godine ovoj baki prodali skupocenu navlaku za dušek sa masažerom.

Kako navodi Mirka, ona je mislila da se radi o pomoći.

“Meni su javili da će dođu u obilazak, da obiđu penzionere i da im učine šta im treba. Oni su došli noću, bili su veoma ljubazni. Mislila sam da dolaze da mi pomognu kao penzioneru i zato što nemam. Nijednog momenta ja nisam znala da će oni meni da oduzimaju od penzije”, kaže baka Mirka.

Od penzije koja iznosi 11 hiljada dinara, ovoj baki se oduzima četiri hiljade i to u periodu od 30 meseci. Baka Mirka tvrdi da je to shvatila tek kad je primila narednu penziju, a kad je prošao zakonski rok od 14 dana kad roba može da se vrati prodavcu.

Televizja Nova S je postavila pitanje kompaniji “Lupo Group” o etičnosti ove prodaje, a oni su odgovorili da je baka Mirka bila svesna šta kupuje.

“Prilikom prodaje bila je svesna i orijentisana i vrlo raspoložena za razgovor, budući da živi sama. Definicija socijalnog slučaja je širok pojam, a roba iz našeg prodajnog asortimana je dostupna svima, upravo iz razloga što omogućena kupovina na veliki broj rata”, poručuju iz ove firme.

Međutim, veliki broj rata za baka Mirku ne predstavlja olakšanje.

“Ne bih uzela. Iako sam ja ‘glupa’, ‘luda’ i bolesna, to ni u ludilu ne bih uradila. Znam da ne bi mogla da živim ako mi oduzmu  od penzije”, kazala je baka Mirka.

Osuđen sam na boravak u duševnoj bolnici u Gornjoj Toponici zbog navodnog proganjanja bivše devojke (20), a ja sam je mnogo voleo i pomagao joj, kaže Siniša V. (70) iz sela Krušce kod Niša

Nisam proganjao bivšu devojku (20), samo sam bio zaljubljen, a sud me je proglasio krivim i sada moram da idem na psihijatrijsko lečenje u Gornju Toponicu!

Ovako za Kurir počinje svoju nesvakidašnju priču Siniša V. (70) iz sela Krušce kod Niša, koji je pred Osnovnim sudom osuđen zbog krivičnog dela proganjanja. Deda Siniša će morati da ide u duševnu bolnicu i to u ustanovu zatvorenog tipa!

Našla drugog

Naime, sud tereti ovog Nišliju da je proganjao 50 godina mlađu devojku, s kojom je neko vreme bio u emotivnoj vezi.

– Siniša i oštećena su se upoznali 2017. godine. On joj se neko vreme udvarao, a onda su otpočeli i vezu. Njihova veza je trajala godinu dana, a Siniša joj je za sve to vreme i novčano pomagao jer je bila u lošoj materijalnoj situaciji. Problem između deke i njegove devojke nastao je kada je ona našla novog momka i raskinula vezu. Pošto se deka zaljubio, počeo je da opseda bivšu porukama i pozivima, pa se ona obratila policiji za pomoć – objašnjava naš izvor kako je Siniša V. osuđen na psihijatrijsko lečenje.

Međutim, zaljubljeni Nišlija kaže za Kurir „da on nije nikoga napao, niti maltretirao“.

– Samo sam hteo da opet budemo zajedno, a duguje mi i pozamašnu svotu novca, a za to imam i dokaz – moje blokče, u koje sam lupao recke i zapisivao koliko mi je ostala dužna. Upoznao sam je preko nekog šofera. Bila je konobarica i ja sam joj se nabacivao. Nije odmah pristala da bude sa mnom, ali posle nekog vremena jeste. Davao sam joj i novac i sve zapisivao. Malo sam to radio iz sažaljenja, jer živi u trošnoj kući, a onda mi je i prirasla srcu. Nisam ni slutio da ću zbog toga zdrav i prav da idem da se lečim u Toponici. Jeste da pijem lek, jer sam bio depresivan, ali mislim da ću uskoro da prekinem s tom terapijom – kaže naš sagovornik i objašnjava zbog čega se njegova ljubavna priča završila.

– Počela je da me izbegava, a tu se isprečio i taj neki momak. Mene su trojica mladića pretukla, imao sam i povrede. To se desilo kada sam je tražio po Nišu, kada je izbegavala moje pozive. To nije bilo proganjanje, nego sam hteo da sednemo i porazgovaramo – kaže Siniša V.

Blokče s reckama

Siniša kaže da, osim što je ogorčen zbog presude, sada želi da namiri i svoj dug.

– Kupovao sam joj telefone, plaćao račune. Samo jedan račun za telefon bio joj je 22.000 dinara. Pošto sam sve zapisivao i vodio evidenciju, ostala mi je dužna oko 500 evra – kaže Sinša V. dok pokazuje blokče s reckama.

Advokat osuđenog: DEKA NIJE OPASAN, VEĆ JE ZALJUBLJEN

 *FOTO: PRIVATNA ARHIVA

Bratislav Savić, advokat osuđenog Nišlije, kaže da nije bilo razloga da njegov klijent bude osuđen na obavezno psihijatrijsko lečenje u ustanovi zatvorenog tipa, jer on nije opasan po okolinu.

– Uložili smo žalbu na presudu, ali je ona odbijena. Deka nije kriv što se zaljubio. On nije opasan, već je zaljubljen. Ako ćemo pošteno, po svesci koju nam je pokazao, devojka mu duguje novac – napominje Savić.

(Izvor: kurir.rs / Marko Smiljković)

Na vrata porodice porodice Nurković iz Sarajeva pre više od 25 godina zakucala je jedna žena. Nosila je u rukama malu devojčicu. Držeći je čvrsto izgovorila je rečenicu koja će živote svih prisutnih u trenu okrenuti naopačke: “Dobar dan, gospođo. Ništa mi ne treba od vas, samo želim vašem mužu da kažem da ima još jedno dete”.

Četiri godine od tog susreta, na samrti – muž je supruzi odlučio da prizna da devojčica nije bila greška i da njihov sin Eldar ima rođenu sestru.

“Ja sam mali koji je bio sa druge strane vrata”

– Otac mi je bio profesor Ekonomskog fakultetu u Beogradu, a mama je doktorka. Tata je u tridesetim godinama saznao da ima rak, lečio se gde god je mogao u bivšoj SFRJ, pokušavao i u inostranstvu. Moja mama je uvek putovala s njim zbog lečenja, tako da su me uglavnom odgajali baka i deka. Kada je već bilo jasno da je tata na samrti, neka žena nam se pojavila na vratima. Sa sobom je imala detence. Rekla je tati da ima ćerku za koju nije znao, ali da misli da treba da je vidi dok je živ. Pokupila se i otišla. To je bio šok i za njega i za moju majku. Kada sam imao četiri godine, moj otac je umro, a sa njim i ta tajna. Majka je ćutala sve dok nisam postao punoletan – priča svoju filmsku životnu priču za “Blic” poznati fotograf iz BiH Eldar Nurković.

Mala Milena, tajni plod zabranjene ljubavi

– Tek kada sam napunio 18 godina, mama mi je rekla da imam polusestru i da ukoliko želim da je vidim, mogu da je potražim. Ispostavilo se da moja sestrica nije bila plod veze za jednu noć već dete prave ljubavi. Otac je imao dugogodišnju vezu iz prošlosti, ali bili su različite nacionalnosti i roditelji te devojke nisu odobravali njihovu vezu. To je bila zabranjena ljubav i od početka je bila osuđena na neuspeh. Kada je ta ljubav pukla, moj otac je upoznao moju majku i rodio sam se ja – kaže Eldar. Besan što su godinama od njega krili da ima sestru, mladić se dao u potragu.

“Zdravo, zovem se Eldar Nurković, živim u Sarajevu i postoji mogućnost da sam ja tvoj brat”

– Želeo sam da je pronađem. Nisam imao mnogo informacija koje bi me do nje dovele. Znao sam samo ime i prezime stare ljubavi mog oca. Od nekih ljudi koji su sa njim bili bliski saznao sam da je Srpkinja i da je živela u Mostaru. Kada sam napokon došao do adrese, saznao sam da su zbog rata otišli u Srbiju, a možda i negde dalje. Opet sam se nalazio na samom početku.

Sve te godine sam razmišljao kako bih voleo da je pronađem, da je upoznam, da popunim tu ogromnu prazninu u životu koji je bio pun nekih gubitaka.

Moja sestra nije znala da postojim. Pretraživao sam imenike, zvao mnoge brojeve telefona. Preko najrazličitijih ljudi sam pokušao saznati bilo kakvu informaciju. Saznao sam da se zove Milena. Razmišljao sam da postoji mogućnost da se sestra udala i promenila prezime. To je već bila gotovo nikakva šansa da je nađem. Izgubio sam svaku nadu. Onda su se pojavile društvene mreže – priča za “Blic” Nurković kako je tekla potraga koja je delovala nemoguće.

Sve dok nije uspela.

– Tri godine sam je tražio na Fejsbuku, bezuspešno. Tokom treće godine traženja pronašao sam nekoliko devojaka pod istim imenom. Svakoj toj devojci sam poslao poruku, koja je imala krajnje neobičan sadržaj: “Zdravo, zovem se Eldar Nurković, živim u Sarajevu i postoji mogućnost da sam ja tvoj brat”.

Negde je dobijao samo “seen”, neke su mu govorile da je lud. A onda je poruka stigla na pravu adresu, Mileni Dobraš.

“Mama, neki čovek kaže da mi je brat”

– Razni odgovori su stizali od tih devojaka koje sam pitao, ali jedna je konačno delovala kao da bi mogla biti moja sestra. Ona je znala samo ime i prezime mog oca. Njena mama joj je pričala da je njen otac umro veoma mlad, i to je bilo sve. Kada joj je stigla moja poruka, zvala je mamu i pokazala joj. Nakon toga je njena mama istrčala i zaključala se u kupatilo. Dugo nije htela da otvori vrata, sve se pretvorilo u šok. Kada je otvorila vrata, rekla je: „Jeste, to je tvoj brat”, na šta joj je sestra odgovorila kako ne može da veruje da je to krila 28 godina, iako joj je nebrojeno puta govorila da želi da ima brata. Milena dugo nije pričala sa svojom majkom zato što je krila istinu od nje – kaže Nurković.

Skoro trideset godina nakon što su bili sa dve strane vrata – Eldar i Milena odlučili su da se nađu.

“Milena, ne plači molim te”

– Prvi susret sa sestrom je bio veoma emotivan. Dva dana nakon što smo se prvi put čuli, sela je u autobus u Banjaluci i došla u Sarajevo. Na autobuskoj stanici smo se prvi put sreli. Kada je izašla iz autobusa, odmah smo se zagrlili. Sedam dana je boravila kod mene. Nismo se odvajali jedno od drugog. Bio je čudan osećaj. Znaš da imaš nekoga ko je tvoja krv, a moraš sve iz početka, ne znaš ništa o toj osobi. Jako je čudno. Teško pokazujem emocije, ali ona je više plakala. Sve vreme sam je posmatrao i uvideo sam da jako liči na mene i na mog oca. Pokreti, priča, poprilično smo slični. Teško da to mogu opisati rečima. U kontaktu smo i viđamo se koliko nam to vreme dozvoli i pokušavamo da nadoknadimo propušteno, završava svoju životnu priču za “Blic” Nurković.

Zbog straha im oduzeli pravo na sreću

– I dalje mi je žao što su nam oduzeli naše vreme. To su greške koje ljudi prave bez ikakvog razmišljanja. Razgovarao sam s majkom svoje sestre i ona je bila ubeđena da ja kao dete iz legalnog braka, druge vere, nikada ne bih prihvatio svoju sestru. Iz tih razloga nije ništa govorila 28 godina. Rekla mi je da bi iz tog straha ponovo isto uradila. Nije fer ni prema meni ni prema sestri što su tako postupili. Da 28 godina budemo jedno bez drugog zbog njihovih sebičnih stavova. Mi nismo krivi, kaže Eldar.

Eldar je postao ujak!

U mnogim periodima svog odrastanja mnogo bi mi značilo da sam imao nekog svog. Imati sestru ili brata, imati nekoga s kim možete podeliti sve, imati podršku, deliti iskustva. Nisam imao nikoga bliskog sebi. Očigledno da nikada nije kasno, sada imamo odličan odnos, redovno se čujemo, kroz osmeh priča Nurković koji je postao ujka! Milena je rodila malog Konstantina, a on je oduševljeno otišao da ga upozna. Ne samo što su prihvatili jedno drugo, Eldar i Milena sada zajedno šetaju malog Konstantina, novi život i novo poglavlje u njihovoj neverovatnoj porodičnoj priči.