Month: November 2020

REDITELj Dragoslav Bokan rekao je da su patrijarh Pavle i patrijarh Irinej jako lepo pevali zajedno.

Bokan je podsetio i koje su instrumente voleli da sviraju.

– Vrlo intersantan detalj, danas proslavljamo praznik Svetog Nektarija Eginskog, on je inače bio veliki kompozitor i ispevao je čuvenu himnu Bogorodici, tako da bih imao muzički komentar za sve ovo. Patrijarh Irinej je svirao harmoniku, isto kao i njegov otac. Otac Tadej je svirao harmoniku. Patrijarh Pavle je svirao gitaru, Amfilohije je svirao gusle. Vladika Nikolaj je svirao frulu. Uz to su Irinej i Pavle jako lepo pevali, zamislite tu duhovnu melodiju – rekao je Bokan za TV Pink.

SVEŠTENIK Nikola Jančić iz Niša objavio je fotografiju kripte Hrama Svetog Save u kojoj će počivati patrijarh Irinej.

Na fotografiji se vidi i kovčeg, posut zemljom, u kom su zemni ostaci blaženopočivšeg patrijarha.

Podsećamo, želja patrijarha Irineja je bila da počiva u kripti Hrama Svetog Save.

Avganistanska devojčica Amina postala je simbol otpora za Avganistan i njegov glavni grad Kabul jer je preživela pucnjavu kada je bila stara svega dva sata.

U maju ove godine, tri naoružana napadača upala su u bolnicu u Kabulu i sa ciljem krenuli pravo u porodilište.

Strašno krvoproliće 24 žena, dece i beba u bolnici nije zaobišlo malenu Aminu, koja je tada pogoćena tri puta u noge, dok je njena majka tragično nastradala.

Lekari koji je leče od samog početka najpre su se plašili za njen život, ali sada, pet meseci kasnije nadaju se da će jednog dana mala Amina da prohoda, piše BBC.

– Zaista sam srećan, video sam je pre možda mesec dana i napredak u njenom rastu je očigledan i njena noga je savršena – kaže Aminin doktor.

Amina je i jedinstveni slučaj bebe na svetu, koja je bila stara svega dva sata kada je upucana tri puta u noge i sada se, pet meseci kasnije uspešno oporavlja.

– Nadam se da će Amina biti još bolje i presrećan sam što su joj spašene noge – rekao je njen otac Rafiulaha.

Malena devojčica treće je dete Bibi Nazije i supruga Rafiulaha.

Trudna Bibi Nazia u bolnicu je došla s majkom, a Amina je rođena u 8 sati. Trebalo je to da bude dan za slavlje, ali u 10 sati je počeo suludi napad. Ljudi van bolničkog kompleksa čuli su eksplozije, oni koji su u bolnici imali porodice ili prijatelje odmah su pohitali unutra, među njima i Rafiulah.

– Trčao je na sve strane, ali nije mogao ništa, niko ga nije pustio unutra – ispričao je tada za BBC Hamidulah Hamidi, njegov rođak.

U trenutku napada u porodilištu je bilo 26 novopečenih i budućih majki, a njih 10 je uspelo da pobegne na sigurno, ostalih 16 nisu bili te sreće. Među njima su Bibi Nazia i Amina. Tri su majke ubijene u delu za porođaje, zajedno s njihovim nerođenim bebama.

Bibi Nazia stradala je zajedno s drugih osam majki, a malenoj Amini pucali su u noge. Njih petoro je ranjeno. U krvoproliću ubijena su i dva dečaka, kao i jedna babica.

Liturgija je počela u devet sati

Poglavar Srpske pravoslavne crkve, patrijarh srpski Irinej, preminuo je u 91. godini posle borbe sa korona virusom, a biće sahranjen danas u kripti Hrama Svetog Save na Vračaru.

Liturgija počinje u 9 časova, u centralnom delu hrama, gde je izloženo telo i služiće je mitropolit dabrobosanski Hrizostom, prisutne vladike i 16 sveštenika.

Zemne ostatke Patrijarha u grobnicu u kripti spustiće sveštenici iz Beograda.

Kovčeg sa telom patrijarha Irineja prenet je juče oko 8.20 u Patrijaršiju, potom u Sabornu crkvu, a odatle u Hram svetog Save, gde su tokom celog dana i noći beogradski sveštenci čitali sveta Jevanđelja nad odrom, a tako će biti sve do 9 časova kada počinje sveta zaupokojena liturgija. U 11 sati je opelo, a zatim slede i besede.

Vernici se od juče opraštaju od 45. srpskog patrijarha.

Tako je u Hramu “uhvaćena” i ptica u letu. Golub raširenih krila fotografisan je u Hramu Svetog Save, okrenut ka freskama Nemanjića i Isusovom raspeću.

Sveti Nektarije Eginski je grčki monah koji je bio nastojnik manastira na ostrvu Egina pored Atine. Živeo je polovinom 19 veka a preminuo 1920 godine. Mole mu se posebno bolesnici koji boluju od kancera, raka i malignih bolesti.

Svi vernici odlaze kod njegovih svetih moštiju u crkvu na ostrvu Egini, u manastire koji imaju česticu Svetog Nektarije Eginskog (deo svetih moštiju) ili se celivaju njegove ikone, pomazuje se osvećenim uljem Svetog Nektarija Eginskog i svaki dan se čita Akatist i molitva Svetom Nekatriju Eginskom za isceljenje.

Kada god vernik želi da uputi snažnu molitvu za svoj problem, želju, bolest, on se čitanjem akatista obraća svetitelju da ga on zastupa kod Gospoda Boga i da svojom zaslugom na nebu koju ima, pomogne molitveniku.

22. novembra je dan Svetog Nektarija Eginskog koji se pojavio u čudima lečenja malignih bolesti raka. Na spisku bolesti čije je isceljenje po pravoslavnom verovanju pomogao su paraliza, nervna oboljenja, oboljenja bubrega, očiju i Parkinsonova bolest. Takođe su zabeležena njegova čuda u raznim nesrećama kao što su brodolomi, survavanje autobusa u provaliju, napadi ajkula, ujedi zmija i ostali. Vernici govore da im je davao upute i u snu šta da urade da bi ozdravili.

Smatra se da je Sveti Nektarije Eginski i sam preminuo od kancera po promišlju Božijem, da bi bio pomoć i putokaz ljudima koji od toga boluju. On je preminuo od maligne bolesti da bi dobio venac slave Božije za svoj bogougodan život, dok je nama ljudima bolest putokaz i opomena da se okrenemo Gospodu i shvatimo volju Njegovu, koju obično ne primećujemo baveći se svojim stvarima, problemima i životima.

Sveti Nekatrije Eginski je svetitelj za koga je zabeleženo preko 2000 čuda. O čudima svetog Nektarija Eginskog svedočili su mnogi njegovi savremenici i sledbenici, među kojima je bio i arhimandrit Amvrosije Fontrije.

On je napisao svečevo žitije u kojem je nabrojao neka od čuda koja su se dogodila posle njegove smrti, a kojih je, kako sam kaže, bilo toliko, da “nema papira na koji bi mogla stati”.

DANAS IZGOVORITE OVE REČI ZA OZDRAVLJENJE I ČUDO:

“O, sveti Nektarije, oče bogomudri! Primi, čuvaru vere pravoslavne, ispovedanje usta ljudi hristoimenitih, koji se sabraše danas u hramu blagodaću Božijom koja u tebi živi. Vest dostiže do zemlje (ruske/srpske) da se ti, veliki među Svetima ugodniče Božiji, javljaš na svim stranama sveta onima koji prizivaju ime tvoje i od raka isceljenje bolesnima daruješ.

Čusmo za jereja, tvoga imenjaka, Nektarija, koji hram u ime tvoje podiže, sa mukama velikim, jer od raka na grudima teško bolovaše i krv mu svaki dan iz rane isticaše i stradaše on veoma, ali delo sveto ne ostavljaše.

A ti si, svetitelju mnogomilostivi, sa Neba iznenada sišao i pred njime se u hramu pojavio. On, pak, misleći za tebe da si sabrat i jedan od smrtnih, od tebe zatraži da se za njega pomoliš i reče: “Bolestan sam veoma, ali hoću svetu crkvu da podignem, da u njoj Svetu Liturgiju makar jednom odslužim zajedno sa parohijanima, a posle neka umrem, jer se smrti ne bojim.”

A ti si, oče, iako bestelesan beše, suzama lice svoje orosio! I zagrlivši stradalnika, celivao si ga i rekao: “Ne tuguj, čado moje, jer ćeš, pošto bolešću budeš iskušan, ubrzo ozdraviti. I svi će za čudo ovo saznati.” Ovaj, pak, iscelivši se, razumede s kim je govorio, ali ti si tad već nevidiv postao.

O, veliki ugodniče Hristov, Nektarije! Taj hram je danas dovršen i čudesa se tvoja kao more umnožiše! Mi shvatismo da molitve pravednika treba da budu podržane našim usrđem za službu Božiju i rešenošću da za Hrista umiremo, da bismo ozdravili. Mole te, oče pravedni, bolesna čada tvoja: da se na nama ispuni volja Božija, dobra, ugodna i savršena, jer Bog neće smrti grešnika, već da se grešnik obrati i živ da bude.

Ti, pak, proroče volje Božije, isceli nas blagodatnim javljenjem svojim, da veliki bude Bog na Nebesima i na zemlji u vekove vekova! Amin.”

PREDSEDNIK Srbije Aleksandar Vučić stigao je na sahranu patrijarha Irineja, predsednik je na sahranu došao noseći masku i pridržavajući se mera zaštite od virusa korona.

Nakon položenog venca, predsednik Srbije Aleksandar Vučić je ispred kovčega patrijarha Irineja skinuo masku, oči su mu bile pune suza, brada stegnuta… Prekstio se, naklonio i otišao na svoje mesto

Episkop bački Irinej je baš u tom trenutku završio besedu.

Priču je svojim prijateljima otkrio slavni američki neurohirurg Karlton Armstrong, koji je sam prisustvovao ovoj dirljivoj sceni, a oni su je preneli medijima!

Ovo je istinita priča o osmogodišnjoj devojčici, koja ni sama nije znala da ljubav može da bude pravo čudo! Naime, njen mlađi brat imao je tumor na mozgu, a roditelji su bili siromašni i nisu imali dovoljno novca za operaciju. Sve to je malena krišom slušala, i odlučila da učini sve što je u njenoj moći.

Priču je svojim prijateljima otkrio slavni američki neurohirurg Karlton Armstrong, koji je sam prisustvovao ovoj dirljivoj sceni, a oni su je preneli medijima, prenosi Truthorfiction.com. Ljupka devojčica strpljivo je čekala u apoteci, a kad je došla na red, propela se na prste i pred apotekara sasula svoj sitniš.

– Šta ti treba, dušo? – upitao je apotekar.

– Došla sam da kupim Čudo. To je za mog brata, gospodine, jako je bolestan.

– Nisam te najbolje razumeo – reče apotekar iza pulta.

– Zove se Andrija. Ima nešto što mu raste na glavi, tata kaže da je gotovo, da samo Čudo može da ga spasi. Ja jako volim mog brata, zato sam donela sav novac koji imam da kupim Čudo.

Apotekar se tužno nasmešio i odgovorio: Ali, mi ne prodajemo Čuda.

– Ako nema dovoljno novca, mogu još da potražim. Koliko košta jedno Čudo? – pitala je devojčica, ne gubeći nadu.

Više nije mogao da sluša, i Armstrong se umešao u razgovor:

– Zašto plačeš, mala? Šta se dogodilo?

– Apotekar ne želi da mi proda Čudo i neće da mi kaže koliko ono košta. To je za mog brata Andriju, koji je jako bolestan. Mama kaže da mora na operaciju, a tata da to ne možemo da platimo i da Andriju može samo Čudo da spasi. Zato sam donela sve što sam imala – objasnila je već pomalo tužna devojčica.

– Koliko imaš? – sa osmehom je upitao Armstrong.

– Dolar i jedanaest centi. Ali, znate, mogu da nađem još.

– Mislim da neće biti potrebno. Čudo za tvoga brata košta upravo dolar i jedanaest centi – uverio ju je lekar, pokupio sitniš, a drugom uzeo devojčicu za ruku i rekao da ga povede svojoj kući, jer želi da vidi njenog brata i da razgovara sa tatom i mamom. Armstrong je za nekoliko nedelja operisao malog Andriju, koji se polako potpuno oporavio.

Tiha voda breg roni! Svako ko upozna osamnaestogodišnju Jelenu Ivančić primetiće njenu skromnost. Ova učenica Matematičke gimnazije je višestruki šampion na evropskim i svetskim takmičenjima iz matematike.

Osvojila je „Mirzakhani“ nagradu na Internacionalnoj međunarodnoj olimpijadi 2019. godine za najbolju matematičarku sveta u takmičarskoj matematici, a već treću godinu za redom dobija zlatnu medalju na Evropskoj Matematičkoj Olimpijadi za devojke.

Jelenini izuzetni rezultati doneli su joj još jedno priznanje – titulu mladog heroja Srbije i prvo mesto na konkursu „Youth Heroes“!

 Ovog leta sam osvojila zlatnu medalju na Međunarodnoj matematickoj olimpijadi, koja je najprestiznije takmičenje za srednjoškolce iz matematike. Takmičilo se oko 110 zemalja širom sveta, a skoro svaka je imala tim od po 6 učenika. Takođe, isto ove godine, na Evropskoj matematičkoj olimpijadi za devojke sam bila prva sa maksimalnim brojem bodova.

Jelena od 2017. godine dobija stipendiju za izuzetno nadarene učenike i student, od kada i ostvaruje velike uspehe na matematičkim takmičenjima. Oko njenog vrata bila je bronzana, a potom i srebrna medalja na Internacionalnoj međunarodnoj olimpijadi. Titulu najbolje matematičatke Evrope zavredila je u 2018. i 2019. godini.

 Oduvek sam volela matematiku. Od kako sam upisala Matematičku gimnaziju u 7. razredu, veoma brzo sam napredovala. Radila sam dosta, ali sam uživala u tome i imala sam odlične rezultate od početka. Ta dva, rad i rezultati, međusobno su se preplitali, i eto me gde sam sad – kaže ova mlada devojka koja od naredne godine planira da studira matematiku na nekom od prestižnih svetskih univerziteta.

– Najveći izazov mi je vreme iskreno. Treba stići sve: školu, spremanje engleskog, druženje i da se bavim onim što me zapravo zanima, matematikom. Vrlo mi je drago što sam izabrana za dobitnicu „Youth Heroes“ nagrade i što postoje priznanja poput ovih, koja stavljaju postignuća mladih u prvi plan“, kaže Jelena Ivančić, koja je pobednica kategorije nauka i obrazovanje među srednjoškolcima. Konkurs „Youth Heroes“ su po četvrti put za redom organizovali Exit fondacija i NIS, uz medijsku podršku Radio-televizije Srbije i medijske kuće Ringier Axel Springer.

U vreme kada živimo u strahu od virusa COVID 19, ovaj podvig je još veći. Mladi farmaceut u Borči je svesno rizikovao svoj, da bi spasio tuđi život. A kako bi vi reagovali?

Njegova borba sa životom je kratko trajala, ubrzo je disanje prestalo, a sa njim srčani rad i puls. Odmah sam krenuo sa ABC tehnikom spašavanja života.

Bacio sam masku sa usta i dao veštačko disanje sugrađaninu koji je pred apotekom pao ko sveća, rekao je za portal Pink.rs hrabri farmaceut Zulfer Bahtijari (35) iz Borče koji je svesno rizikovao svoj život kako bi spasao drugi.

– Uzeo sam ga u naručje i pokušavao da mu pomognem, ali je on posle nepunog minuta prestao da diše i izgubio je puls. Tada sam bacio masku i primenio takozvani ABC postupak koji podrazumeva veštačko disanje i masažu srca. Reanimacija je trajala do minut i svi smo se baš uplašili jer nismo znali da li ćemo uspeti da vratimo čoveka u život – kaže Bahtijari.

On dodaje kako nijedne sekunde nije pomislio na korona virus i mogućnost zaraze već da mu je kroz glavu prolazila samo jedna misao – da čoveku spase život kako god ume.

– Nakon izvesnog vremena je prodisao, a otkucaji srca su mu tada bili toliko snažni da je izgledalo kao da će mu iskočiti iz grudi. Komunikaciju smo uspostavili tek posle 15-20 minuta i tada smo saznali da je u pitanju srčani bolesnik i da nema nikakvu infekciju – objašnjava apotekar.

Prolaznike je oduševilo to što je hrabri apotekar bacio masku i pružio veštačko disanje nepoznatoj osobi u ovim vremenima kada se svi plaše zaraze od korona virusa i kada su svi pod punom zaštitnom opremom i održavaju distancu.

– Mi smo trenirani za takve stvari, moramo da pokažemo ljudskost i nesebičnost. Prošao sam toliki strah, ne znajući da li ću uspeti, ali sada kada se sve završilo i kada smo čoveka vratili njegovoj porodici, presrećan sam – zaključuje humani apotekar.

Petnaest dana nisu videli decu

Almir Cipurković je bio na radnom mestu na Medicinskom Institutu Bajer u Tuzli kada je došao u kontakt sa korona virusom od kojeg se i sam zarazio. Zaraženo je još devet njegovih kolega, kao i njegova supruga.

Razočaran komentarima javnosti nakon što su lekari i sami završili kao pacijenti odlučio je javno da podeli priču svoje porodice.

“Ja sam medicinar koji je časno radio svoj posao. I supruga i ja smo zaraženi. Srećom mladi smo i zdravi, nemamo teže simptome”, kaže za “Blic”.

Medicinar dodaje da su on i supruga razdvojeni, nalaze se u dve različite bolnice i da svoju decu nije video petnaest dana.

“Porodicu održavam preko video linka. Molim vas da shvatite da mi nismo izmislili zarazu. Smetaju mi komentari na Fejsbuku i ophođenje prema nama kao da smo mi izmislili korona virus, kao da je poteklo sve od nas, kao da smo hteli da sebe i druge zarazimo, samo smo radili svoj posao”, poručuje za “Blic” Cipurković.

Nakon što su zbog lične bezbednosti policijskim vozilima on i kolege lekari transportovani u bolnicu na dalje lečenje medicinar je postavio status na Fejsbuku u kojem pohvaljuje svoju ženu, šalje podršku kolegama i šalje još jedan apel u javnost da podrži ljude koji se nalaze na braniku borbe protiv virusa.

“Slika br. 1 Specijalna policijska pratnja pacijenata na liječenje od virusa COVID 19 Slika br. 2 E to sam ja, taj “opasni” lik koji zahteva takvu pratnju, sa još pet kolega. Ispod je slika moje supruge (takođe u bolničkoj izolaciji). Heroj, kraljica, bez kontakta sa decom 15 dana, porodične veze se ostvaruju linkom. I još mi kaže “obrij se”. I sad vi “specijalci” i “kompjuteraši” imate pravo da ljagate, pljujete i blatite moju profesiju (to sve radite dok vas jedno dete povlači za desni rukav, drugo za levu nogavicu a vi kažete sad ćemo se igrati, samo da napišem nešto). Ja nisam heroj, ja sam među prvima “pao”. HEROJI SU ADO, INDIRA, NAMIK, DAMIR KUHAR, SANELA i svi ostali iz MIB-a ili Centra za Srce, heroji su svi iz UKC-a i iz Doma zdravlja koji su u direktnom kontaktu sa pacijentom (nikad se ne zna ko je pozitivan). Zato ću kada, ne “ako”, nego”kada” ozdravim ponovo biti u 6 i 50 na poslu, u čistoj uniformi, obrijan i prići ću prvom pacijentu i uraditi ono što sam naučio “MAJKA, DEDA, LEPOTICE, DRUŽE – KAKO TI MOGU POMOĆI” napisao je zdravstveni radnik.

Budimo odgovorni prema sebi i prema drugima