BEOGRAD/NIŠ – Nema žene u Srbiji koja nije čula za hrabru Nišlijku Aleksandru koja je prošle nedelje konačno dočekala svoju sreću i u 51. godini rodila ćerkicu Helenu!
Posle porođaja koji je protekao dobro, mama i bebica su došle kući i sad mogu da uživaju.
*FOTO: TV PINK PRINTSCREEN
Mama Aleksandra ne skida pogled sa svoje naslednice i kaže da ne može da je se nagleda posebno jer je dete željno iščekivala godinama.
Kaže, u želji da se ostvari kao majka mučile su je mnoge dileme, problemi i strahovi, pitanje radi li pravu stvar, hoće li to moći i šta će biti posle…
*FOTO: TV PINK PRINTSCREEN
Ali, sada kad ima Helenu kaže…
– To je prosto život… Olakšanje, sreća, neverica, gomila emocija se tu pomešala, ali u svakom slučaju ja sam ispunjena u svakom pogledu – rekla je Aleksandra.
Presrećna je i baka Žana koja kaže da nema reči i da je presrećna, a mala Helena joj je treće unuče…
*FOTO: TV PINK PRINTSCREEN
– Nikad nije kasno i kao što se kaže ko zna zašto je to dobro – kaže presrećna baka dok joj glas podrhtava od suza radosnica.
*FOTO: TV PINK PRINTSCREEN
Mala Helena sada Aleksandrin dom ispunjava srećom, a mama kaže da njen život sada ima novi smisao – nije više sama.
Bankarska službenica A.T. (46) iz Kragujevca rekla je da je dobila otkaz pošto je obavestila rukovodioca banke da boluje od karcinoma dojke, dok iz banke navode da bolest nije razlog za otkaz, već to što se nije uklopila i što njeno znanje za posao nije adekvatno.
Kako je ona rekla za “Kragujevačke novine”, otkaz je dobila za vreme bolovanja pred kraj prošle godine.
– Direktorka me svaki put kada je pozovem da je obavestim dokle ću biti na bolovanju obaveštava da nema ko da radi i da ne može da nađe zamenu. Prekidam bolovanje i dolazim na posao, verujući da sam im potrebna. Istog dana, 16. decembra, dobijam rezultate biopsije koja potvrđuje rak dojke i obaveštavam je – rekla je samohrana majka 15-godišnjaka.
Narednog dana, dodala je, direktorka joj je uručila otkaz.
– Ostavlja me bez egzistencije jer ovako bolesna ne mogu da nađem drugi posao, sa izgovorom da to nema veze sa mojom bolešću i ‘ko zna od kada ja to vučem’ – kazala je ona.
Ona je u tom trenutku imala i stambeni kredit, a pred njom je bilo skupo lečenje i neizvestan ishod. Obratila se Nacionalnoj službi za zapošljavanje gde su joj rekli da najverovatnije neće imati pravo na nadoknadu sa biroa, jer je pre pola godine sporazumno raskinula radni odnos sa prethodnim poslodavcem.
– Bila sam do juna meseca prošle godine radnik druge banke. Radnik sam u toj banci bila 20 godina. Ukazala mi se prilika da pređem u ovu iz koje sam sad otuštena, gde mi je predstavljeno da su uslovi bolji. Dobila sam ugovor za stalni radni odnos sa šest meseci probnog rada, tačnije do 31. decembra 2019. godine. To ne bih uradila da sam znala da ću ovako teško da se razbolim – rekla je ona.
Ta naknadna priča i karakteristike koje su joj napisali u banci o kojoj se i povela priča i koje se svode na to da se nije uklopila u njihov sistem rada i okruženja, prema njenom mišljenju su smišljene da bi se nekako “oprali” za ovakav postupak.
– U prvoj sam radila na svim pozicijama u filijali, pa sami zaključite da li je to moguće – dodala je ona.
Pita se i to, ako nije odgovarala kao radnik, što joj odmah nisu uručili otkaz nakon mesec-dva dana, nego su čekali do decembra.
Ona je išla i u Inspekciju rada da se raspita za svoja prava. Zanimalo ju je ako je na bolovanju da li može dobiti otkaz i tamo saznala da su praktično samo zaštićene trudnice, porodilje i žene koje su na bolovanju zbog nege deteta i da ona nema nikakva prava.
Kada je nedavno Ana Spasić (36), diplomirani ekonomista pobedila u akciji Biramo najlepšu mamu u Šumadiji na jednom portalu – šira javnost čudom nije mogla da se načudi da je ova lepa Kragujevčanka majka šestoro dece!
Ana je danas postala majka po sedmi put!
*FOTO: KURIR
– Mi volimo decu. Da je sreće da svaka porodica u Srbiji ima bar po četvoro kao nekada kada su naše bake rađale – kaže uvek skromna Ana.
Ona i suprug Darko tehničar u ovdašnjoj Hitnoj pomoći obožavaju decu. Svoju ljubav krunisali su predivnom porodicom i decom.
Najstarija Milica je učenica drugog razreda Druge kragujevačke gimnazije i bavi se atletikom. Teodora koja je krenula u prvi razred srednje škole pokazuje talenat za slikanje, ali takođe trenira atletiku kao i mlađe sestre – trinaestogodišnja Anastasija i desetogodišnja Marija.
*FOTO: KURIR
*FOTO: KURIR
Đurđija ima četiri godine i ide u vrtić. Do sada najmlađi Gavrilo ima tri godine i eto-šest sestara!
Ana Spasić sedmu trudnoću je iznela stojeći na radnom mestu za mašinom. Iako ima višu školu za nju u struci nema posla.
“Tek sad shvatam veličinu svoje sreće i blagoslova, što je više viđam i provodim vreme sa njom, učeći da je čuvam. Ne mogu da objasnim taj osećaj koji se javlja. Mame razumeju o čemu govorim”, kaže Aleksandra Živković, koja je u 51. godini dobila ćerkicu Helenu.
Aleksandrina majka, ponosna baka Snežana Živković (75) iz Vlasotinca , ispričala je za “Blic” kako je saznala radosne vesti.
*Aleksandra Zivkovic sa cerkom Helenom / FOTO: PRIVATNA ARHIVA
– Ležala sam i odmarala kada je zazvonio telefon. „Bako, imaš unuku“, čule su se ćerkine reči sa druge strane. Bila sam najsrećnija osoba na svetu. Još uvek lebdim negde, kao da sam na drugom mestu. Ne mogu da opišem koliko sam srećna.
Aleksandra se porodila u 51. godini života i na svet donela zdravu devojčicu tešku 3,28 kilograma i dugačku 50 centimetara. Beba je po Snežaninim rečima začeta vantelesnom oplodnjom u bolnici u Solunu, a porođaj je obavljen 29. januara carskim rezom na Ginekološko – akušerskoj klinici u Nišu.
Snežana kaže da je vantelesna oplodnja bila uspešna već iz prvog pokušaja i da je Aleksandra iznela trudnoću bez ikakvih problema.
*Devojčica od 50 centimetara i 3,28 kilograma / FOTO: PRIVATNA ARHIVA / RAS SRBIJA
– Ona odlično govori grčki jezik, bila je u Beogradu na pregledu kada je dolazio doktor sa te klinike iz Soluna. Zakazali su vantelesnu oplodnju, i bila je uspešna, iz prvog pokušaja je ostala trudna. Trudnoću je podnela izuzetno dobro, bez otoka nogu, izuzetno vitalna. Bila je u Vlasotincu kod mene šest, sedam meseci, odakle ju je brat odvezao 29. januara u porodilište – priča Snežana koja ne krije da je najsrećnija baka na svetu.
Aleksandra je posle porođaja svima javila srećnu vest, insistirala je da majci niko ne javi već da želi sama da je obraduje.
– Zvala je svog rođenog brata, ujaka bebe, on je bio presrećan, plakao je od sreće. Zvala je priju, ali svima je rekla niko da mene ne zove jer je htela ona da mi kaže. Nekoliko dana pre toga bila sam u bolnici jer sam dobila povišeni pritisak. Sve se bilo nakupilo. Sa jedne strane strane stoji prevelika radost u srcu, a sa druge strane, veliki strah da sve prođe kako treba. Kada mi je javila bila sam presrećna, sve se završilo u najboljem redu. Porodila se carskim rezom, ali nije imala totalnu anesteziju nego epiduralnu. Imala je malo bolova posle zahvata, što je normalno za tu vrstu intervencije, ali sada je dobro, ustaje i kreće se – poverava se Snežana.
Neprekidno je na vezi sa Aleksandrom koja se oporavlja od porođaja u niškom porodilištu i uskoro bi trebalo da izađe.
– Čujemo se na pola sata, stalno. Donosili su joj bebu. „Mama, kada je zaplakala doneli su mi bebu i stavili je na moje grudi, odmah je ućutala“, ispričala mi je Aleksandra. Bili smo istog dana da vidimo bebu, pokazali su nam je kroz staklena vrata jer su takva pravila, preslatka je – veli Snežana koja je po struci apotekarka, baš kao i njena ćerka Aleksandra.
*Ponosna baka nestrpljivo čeka ćerku i unuku
FOTO: BRANKO JANAČKOVIĆ / RAS SRBIJA
Ona očekuje da će Aleksandra izaći iz bolnice početkom sledeće nedelje. U spavaćoj sobi Aleksandrinog stana, namešten je i krevetac za bebicu, sa roze posteljinom. Prema Snežaninim rečima, Aleksandra joj je spremila i jedno iznenađenje – crvenu haljinicu i kapicu, poput odeće Deda Mraza u kojoj svi jedva čekaju da je vide.
Snežana dobila treću unuku
– Sin ima dvoje dece, sina koji je drugi razred srednje škole i devojčicu koja je šesti razred osnovne. Ovo mi je treća unuka zbog čega sam presrećna – kaže Snežana.
Zorica Štrbac (50) rođena je 3. avgusta 1969. godine u 3:57 u bolnici u Augzburgu. Bila je, kako svedoče nemački mediji, rezultat povremene ljubavne veze njene majke, Srpkinje koja je bila na privremenom radu u Nemačkoj.
Nedelju dana po rođenju, čim su napustile bolnicu, Zoricu je majka stavila u torbu i bacila niz obalu reke.
– Bacila me je kao smeće i nikada se nije pokajala zbog toga – svedoči Zorica u nemačkim medijima.
Nije moralo tako da bude jer, kako kaže Zorica, osoblje klinike je, uvidevši u kakvom je stanju Zoričina majka, ponudilo pomoć.
– Osoblje klinike ponudilo je majci da me ostavi tamo. Ona nije bila spremna za bebu, nije imala nikakve stvari i opremu za mene – kaže Zorica.
Majka, ipak, nije pristala na pomoć već je stavila Zoricu u torbu, zatvorila je i ušla u taksi. Odvezla se do obale reke Lek.
– Torba je pala dva metra niz obalu reke Lek, ali nije upala u vodu. Grmlje me je spasilo – svedoči Zorica.
Beba je u torbi bila na obali par sati, a onda su je spazili prolaznici – majka i sin.
Zoričina majka uskoro je uhapšena. Izjavila je da se kaje, a iz zatvora je puštena posle godinu dana. Kako piše “Bild”, nakon toga, Zorica je vraćena majci, a kada je imala tri godine, brigu o njoj preuzeo je otac.
Dugo Zorica nije znala ni ko joj je majka ni šta joj je uradila. Onda je rešila da počne da istražuje, i čitajući lokalne novine, saznala je dosta toga.
– 2003. godine pronašla sam je preko oglasa novina u Srbiji i otišla sam tamo. Našle smo se lice u lice posle toliko godina. “U šta buljiš, zar me ne prepoznaješ?” pitala me je na srpskom. To je bio poslednji put da sam srela majku – rekla je Zorica, koja ni danas nije dobila odgovor na pitanje zašto je majka pokušala da je se reši, i to na takav način.
– Šta sam joj uradila? Bilo mi je užasno kada sam videla drugu decu koju su roditelji grlili i koja su bila srećna. To je bio pokušaj ubistva – rekla je ona.
Doživljavala je i vršnjačko nasilje zbog svoje majke.
– Govorili su mi da sam ionako smeće i pošto me nije želela ni majka, ne žele me ni oni. U pubertetu sam se osećala suvišnom, pitala sam se zašto sam uopšte i preživela – ispričala je Zorica, dodavši da se majka, prema njenim saznanjima, nikad nije pokajala zbog onog što je uradila.
– Ona za mene više ne postoji – rekla je Zorica, koja sada ima porodicu sa kojom živi u Nemačkoj – polusestru, zeta i sestričinu, a pre nekoliko godina upoznala se sa ženom koja ju je spasla sigurne smrti.
Imaju od tri do 15 godina i sami se brinu jedni o drugima. Stevanu je 15 i radi fizičke poslove da bi prehranio pet sestara. Sanja ima 11 i kuva, pere veš, čisti kuću, presvlači najmlađu decu, uspavljuje ih. Seče i drva da nešto zaradi…
ALIBUNAR – U Novom Kozjaku kod Alibunara šestoro dece živi bez roditelja. Majka ih je napustila, otac je u zatvoru. Imaju od tri do 16 godina i sami se u trošnoj kući brinu jedni o drugima.
Stevan voli fudbal, ali nema vremena za igru. Sanja bi želela da ima mobilni, a nema ni fiksni. Bliznakinje od tri godine obožavaju lutke, ali nemaju nijednu. Nemaju ni šta da jedu, redovno. Nemaju roditelje uz sebe. Nemaju normalno detinjstvo.
Kažu da im često nedostaje hrana, pelene za bebe, patike… Stevan ima 15 godina i radi fizičke poslove da bi prehranio pet sestara koje žive sa njim. Sanja ima 11 godina i kuva, pere veš, čisti kuću, presvlači najmlađu decu, uspavljuje ih. Seče i drva da nešto zaradi.
Deca kažu da ih majka posećuje vikendom. Ponovo se udala i živi u Alibunaru. Kada dođe u Novi Kozjak pomogne ćerki u kućnim poslovima.
*FOTO: RTS
“Kada bude socijalna pomoć, ja ili Magdalena odemo u Alibunar, kupimo nam meso, hleb, mleko”, kaže jedanaestogodišnja Slavica.
Deca su svesna da su napuštena. Da bi preživela, starija deca rade za dnevnicu. Stevan zato ne ide redovno u školu. Iako mala, deca su svesna da su napuštena. I da su sama.
*FOTO: RTS
Žive u lošim uslovima. Kuća zapuštena, deca često prehlađena. Imaju još jednu sestru, koja je bolesna i zato je u hraniteljskoj porodici. Kada se već roditelji ne bave onim što im je dužnost, kako je moguće da nadležne ustanove dozvoljavaju da ova deca sama preživljavaju već osam meseci?
*FOTO: RTS
Direktor Centra za socijalni rad u Alibunaru Zoran Prebiračević kaže da su primetili da majka zanemaruje decu.
“Pošto je cilj da deca žive u prirodnim i porodičnim uslovima, mi smo dali sve od sebe da se stvore bolji uslovi da ona živi sa njima. Ona nam je uvek davala izjavu da će biti sa njima”, rekao je Prebiračević.
“Uslovi” u kojima ova deca žive daleko su od toga da se uopšte mogu nazvati uslovima. Prirodni i porodični nisu odavno. I posao Centra za socijalni rad nije da obezbeđuje dobre uslove majci da bi se vratila u porodicu, već da omogući dobre ili za početak normalne uslove za decu.
*FOTO: RTS
Centar je majci izrekao korektivne mere, a zatim podneo krivičnu prijavu. U avgustu prošle godine. “Ona se oglušila o korektivni nadzor koji joj je uručen, pa je centar za socijalni rad 6. avgusta 2019. godine podneo tužilaštvu krivičnu prijavu protiv majke za zanemarivanje dece”, naveo je Prebiračević ističući da je ona iskazala da nema nameru da boravi u Kozjaku s decom. “Na kraju smo i mi u jednoj mat poziciji, nećemo ostaviti tu decu na cedilu”, dodao je.
Ali deca jesu ostavljena. “Imamo ozbiljan problem, žao nam je što tužilaštvo ne reaguje brže, to je sudbina dece u pitanju. Mi ćemo dati i dajemo sve od sebe, na kraju krajeva i u hraniteljsku porodicu da ih damo, to će najverovatnije da bude”, kaže Prebiračević.
*FOTO: RTS
Kada jedna majka odavno to nije, stručne službe moraju da preuzmu brigu o porodici. Zakon je jasan, ako nije moguće da deca odrastaju u svojoj porodici i prirodnom okruženju, hraniteljska porodica je uvek bolja mogućnost nego dom.
*FOTO: RTS
Kako je moguće da se u Opštini, Centru za socijalni rad mesecima veća šta će biti sa ovom decom, a ona su i prethodne noći spavala sama i gladna – i ovog jutra ustala, a nikog nema da im pripremi doručak, umije ih i obuče. Ili, za početak, da im poželi dobro jutro.
Dok najveći deo pravoslavnog stanovništva tuguje zbog upokojenja patrijarha Irineja, postoji deo društva kojem taj događaj ne znači ništa.
Iako su zastave naše države spuštene na pola koplja, a pred nama su tri dana žalosti, pojedini lokali u glavnom gradu proslavljaju sa glasnom muzikom i raduju se ovom petku, kao da on nije tužan, zbog iznenadne smrti Irineja.
Dok većina građana u svojim domovima u miru obavlja poslove i bez ikakvog slavlja odaje počast Irineju, određen broj ljudi slavi. U grupi bez maski, skače pod uticajem glasne muzike i alkohola.
Ovaj primer, bezobzirnog dela građana, pokazuje da među nama postiji skup ljudi koji nemaju ideju o kolektivnom duhu, koji ne razmišlja o svojim sugrađanima i koji iako se naša zemlja nalazi u teškoj situaciji, što zbog sve gore epidemiološke situacije, a napokon i loše vesti koja nas je jutros u vidu smrti patrijarha Irineja zatekla, krši sve mere zaštite, koje je propisao Krizni štab, ali i bez imalo društevene svesti proslavlja.
Na kraju je uvek lako kriviti vlast i nadređene, mnogo lakše nego ideja da pojedinac krene od sebe i razmisli šta je to što on čini kako bi ovo društvo oplemenio.
U Pećkoj patrijaršiji preminula je voljena monahinja Nina
Direktor Kancelarije za Kosovo i Metohiju Petar Petković uputio je saučecće igumaniji Pećke patrijaršije mati Haritini i sestrinstvu.
– Ostaće upamćena kao primer istinske monahinje i podvižnice, koja je svoj monaški život posvetila vernom narodu i našoj velikoj svetinji, srpskoj lavri, koja čuva srpsku duhovnost i istoriju, ali i našu budućnost na Kosovu i Metohiji – naveo je Petković.
Manastir Sveta Petka, jedan od dva ženska manastira na severu Kosmeta, vekovima je na brdu Gradac, na 560 metara nadmorske visine podno visova Kopaonika, okružen kućama vrednih Ulijanaca.
– Smatra se da temelji datiraju iz srednjeg veka, a kao svedočenje tome uzima se Banjska povelja Svetog kralja Milutina. U povelji se pominje selo Ulije sa Crkvom Ulaska Hrista u Jerusalim – Cveti, koje kralj, pored ostalih sela, daruje manastiru Svetog arhiđakona Stefana u Banjskoj. Kao mnoge i ova crkva je srušena pred naletom Turaka – govori nam tiho mati Nina, igumanija, dok sedimo u obnovljenom konaku, gde sve odiše mirom, čistinom i toplinom.
Zahvaljujući ovom malenom sestrinstvu, koje je, čini se sam bog poslao Nini i Julijani, koje su zajedno 17 godina, od studija u Beogradu do dolaska u Svetu Petku, konaci i crkva, ali i manastir dobijaju novu odeždu.
Podsećamo, patrijarh Irinej podlegao je tegobama koje je uzrokovao korona virus i sutra će biti sahranjen u kripti Hrama Svetog Save.
U Kuršumlijskom selu Belo polje žive Miloš Stojković i njegove tri ćerke. On kaže da su Milica, Dragana i Milena njegova deca, iako se Milice majka odrekla i ostavila je sa očuhom Milošem. Sestre brinu jedna o drugoj, žive sa ocem i sa mesečnim primanjem od 11.000 dinara.
Milica svakog dana pešači do škole u Kuršumliji i pređe 15 kilometara u oba pravca. Pre nego što stigne do škole, isprati sestre do stare divlje kruške gde ih pokupi školski taksi, a ona sama nastavi put do škole. Sestre i otac su zabrinuti jer šeta sama po snegu, kiši i vetru. Miloš je svake večeri sačeka na pola puta jer najčešće nema uličnog svetla.
MILICA FOTO: TV PRVA / SCREENSHOT
Devojčice pre nego što se rastanu kod stare kruške rasplaču se jer se Dragana i Milena brinu kako će Milica stići do škole.
Marija Obradović, razredni starešina, kaže da Milica uvek stigne pre ostalih đaka u školu.
“Nikad nije zakasnila. Nema nijedan izostanak. Ona je primer kakav đak treba da bude”, rekla je Marija za emisiju “Eksploziv” na televiziji “Prva”.
MILICA FOTO: TV PRVA / SCREENSHOT
Otac Miloš radi sve kućne poslove i njegove ćerke kažu da ih uvek sačeka topla kuća i ručak.
“Šta spremam? Krompir, pasulj… Na kraju najvažnija je porodica”, kaže Miloš.
Miloševa želja je da se njegova deca školuju i da postanu dobri ljudi.
Devojčice kažu da nemaju želja.
“To što imamo nam je dovoljno. Nama je tata sve”, kažu sestre.
MILICA FOTO: TV PRVA / SCREENSHOT
Milica ima jednu želju i nada se da će je ostvariti.
“Želim da upišem psihologiju. Obožavam tu nauku”, rekla je Milica, a na pitanje da li će imati novca za školovanje rekla je: “Skupljaću, trudiću se, moram, to je moja velika želja”.
MILICA FOTO: TV PRVA / SCREENSHOT
Miloš Stojković kroz suze je rekao u emisiji da mu je jako žao Milice jer to što joj se desilo nije zaslužila.
“Dete nije krivo. Voleo bih da sve dobiju više, ali tako je kako je”, rekao je Miloš.
Miloš, Milica, Dragana i Milena ove godine ponovo idu u nadnice i nadaju se da će sutra biti bolje.
