Najneverovatnije i verovatno najpotresnije situacije dešavaju se upravo onda kada smo najranjiviji.
Tako je, neretko, svakome ponekad možda desilo da na putu ka bolnici, u brzi oko sopstvenog ili zdravlja nekog voljenog, desilo da vas još neko potrese.
Tako je jedna članica Fejsbuka napisala kako se na putu ka bolnici potresla kada joj je taksista rekao što, iako izuzetno umoran, mora da vozi i radi po ceo dan.
Naime, čovek je otac teško bolesnog deteta, a status koji vam prenosimo u celosti verovatno je jedan od najpotresnijih koje ste skoro pročitali.
– Upravo sam se dovezla taksijem do bolnice. Idem na neki pregled, koji već duže čekam. Reč po reč i taksista, inače mlađi čovek, reče da je završio vožnje noćas u dva, a nastavio u pet ujutro. Rekoh mu da to baš nije pametno ni za njega, ni za putnike. Premoren čovek ne može da vozi. Bolan pogled u retrovizor me ubode direktno u dušu.
“Moram gospođo. Sin mi ima osam godina i bolestan je. Sakupljam pare za magnet. Neće niko da nam pozajmi.”
Ćutala sam. Zabolela me tuga i beznađe u tim teškim rečima. Zabolelo me je što je ovaj prokleti Balkan došao do dna. Zabolelo me je što ono što treba da nam je sveto, nije sveto. Deca!! Budućnost ostaje na njima. Kakvi smo to ljudi postali. Ćutala sam.
Kada sam izlazila platila sam vožnju. Dala sam sve što sam imala kod sebe. Ćuteći. Samo sam podigla ruku u znak pozdrava. Čula sam iza sebe “Gospođo, nemojte.” Otišla sam šapćući “daj mu Bože da mu dete ozdravi”.
Ivan Bekjarev preminuo je u ponedeljak, 16. novembra, u Beogradu, u 74. godini. Čuveni srpski glumac se prethodno zarazio koronavirusom, a desetak dana pre smrti pogoršalo mu se zdravstveno stanje.
Bard srpskog glumišta i profesor biće sahranjen danas na Novom groblju u Beogradu, a kovčeg s njegovim posmrtnim ostacima biće položen u Aleji zaslužnih građana.
Foto: Srbija Danas
Među brojnim članovima porodice, prijateljima, kolegama i studentima, Bekjarevu je došla da uputi poslednje zbogom glumica Eva Ras.
– Ivan Bekjarev je sa 19 godina počeo u Rasovom pozorištu i sada je otišao kod Rasa. Ja ću im se eto uskoro pridružiti. Pre deset godina smo bili na letnjim igrama kod Rasa i bili smo zaista vanserijski. Igrali smo mi i kod Siniše Pavća. Odavno nismo igrali zajedno, sada svi odbijamo uloge. Strašno je što je Beki umro. Smrt je naš teret koji nam je Bog dao. Uloge koje je tumačio će pomoći da ga nikada ne zaboravimo. Neka počiva u miru i neka mu anđeli pevaju – poručila je glumica povodom smrti kolege.
Vreme je slava, a danas je jedna od najvećih slava kod Srba – Aranđelovdan, kojeg u narodu još znaju da zovu “živi svetac”, što je potpuno pogrešno.
Jedna od nedoumica jeste da li domaćica treba da pravi žito na taj dan, iako se zna da ne postoji živi svetac i da slavu čine kolač, vino, sveća i žito.
Slava je pre svega duhovni događaj, a ne prilika da se napijem s prijateljima. Jedna mlada devojka, koja se tek udala, podelila je svoju priču o slavi u novoj porodici.
Ispovest prenosimo u celosti:
“Ne potičem ni ja iz neke porodice gde se vera mnogo isticala, pogotovo što su mi dede bile teške komunjare, ali iz veronauke sam naučila šta je osnova slave i šta treba da imamo na stolu – kolač, sveća, vino i žito, kao i da mora da bude posna ako pada u posne dane – sreda i petak. Međutim, kada sam se udala, muž je slavio Aranđelovdan, 21. novembar, i jedva sam dočekala da i ja učestvujem u spremanju. Naravno, svekrva mi je davala samo neke fizički teške poslove, a ona je odlučila da je njeno da napravi kolač. Pošto nije spominjala žito, ja sam sama zaključila da je to moj posao.
*FOTO: KURIR
Šok je nastao kada me je suprug povukao na stranu i rekao da žito ne smem da spremam, da oni nemaju žito jer je Aranđelovdan “živi svetac”. Nisam verovala šta čujem!!! Nema žita?! Ne smem ni da spomenem?! Bila je to prva godina braka, pa sam, nesnađena u svemu, ćutala. Sledeće godine isto! Ne sme niko da spomene žito!
“Nisi, mala, došla u ovu kuću da nam menjaš običaje i uvodiš neke svoje”, odbrusila mi je svekrva kada sam treću godinu odlučila da napravim žito.
Osećala sam se bedno, ali i odlučno. Kovala sam plan, priznajem da to nije hriščanski, ali kako da ljude ubedim da ne valja kako to rade i da ne ispadnem od onih snajki koje menjaju njihove sinove. Pribegla sam lukavstvu, pozvali smo sveštenika u kuću da nam svetu vodicu (i to im je prvi put da im je sveštenik ušao u kuću). Kad je završio a ja služila kafu, pripitah ga, onako naivno, da mi kaže da li treba da spremimo žito za slavu.
“Bože mi pomozi, moje dete! Žito se mora spremiti”, reče iznenađeno, uze neku svoju knjigu, otvori je, i pročita naglas šta čini slavu.
Svekrva ćuti, svekar ćuti, a moj suprug onako izokola ga pita, pa niko od njihovih ne pravi, pa nismo ni mi.
“U crkvu kad dođeš da doneseš, kolać, vino, sveću i žito”, reče nam sveštenik, mi mu se zahvalismo i on ode. Bože mili, kakvo je čudo onda na mene se svalilo. Skočiše svi da viču, galame, da mi prete…
“Nismo nikad žito i nećemo nikad žito! Ti nekome drugom drži lekcije”, ma bilo je tu i težih reči, ali sam se samo povukla, uzela jednogodišnjeg sina u naručje i sa njim u sobu se zatvorila. Džaba moje molbe suprugu da bar šačicu žita napravim, samo za crkvu. Nije bilo šanse.
Dođe Aranđelovdan, spremismo kolač, sveću i vino, sredih ja sina svečano i poslah sa ocem. Brzo se vratiše, ili se meni samo tako učinilo jer sam bila u poslu. Suprug ćuti, namrgođen na slavi… Gledam ga i preispitujem se da ga opet nisam nečim uvredila, a znam da nisam, sigurna sam da nisam.
Ispratismo goste, kad svekrva vrisnu, uletih kod njih u sobu, a svekar žut, ne može da diše. Zovemo hitnu, odvedoše ga, kažu moždani. Udara se svekrva u prsa, kuka, teško joj. Muž ćuti, guta knedle, uzdiše.
Posle dva dana, još jedan šok. Sinčić iz čista mira, uvek je bio zdravo i veselo dete, dobio je visoku temperaturu, od kašlja nije mogao da dođe do vazduha. Brzo kod lekara, kad ono bronhitis, posle dva dana hitno u bolnicu, upalu pluća. Najstariji naš član u bolnici na jednom kraju grada, na drugom najmlađi član (a još ga dodam da nose isto ime).
Očajna, dok sedim pored deteta u bolnici, dođe suprug uplakan.
“Mi smo krivi, od sad ćemo žito spremati”, prošaputao je da sam jedva čula. Morao mi je ponoviti i objasniti da je sveštenik rekao da će mu preseći kolač i očitati slavu iako nema žiti jer je došao sa sinom, ali da to nije dobro što radimo.
Pretrnula sam.
*FOTO: PRINTSCREEN
Godinu dana skoro trajala je naša agonija sa sinom. Za to vreme je imao bar sedam bronhitisa, dva puta još upalu pluća, a niko nije znao zašto se to dešava. Sledeću slavu provedosmo u ambulanti na inhalaciji, ali smo napravili žito. Nije se suprug obazirao na to što mu se majka bunila. Svekar već tad nije bio svoj više, bolest je uzela svoj danak i samo je bio među nama fizički. Odnese suprug u crkvu kolač, sveću, vino i žito. Proslavismo onako kako to pravoslavlje nalaže, pokaja se moj muž što je drvlje i kamenje na mene, što nije poslušao sveštenika.
Evo već tri godine spremamo slavu onako kako je po pravoslavnim običajiima, a ne po “snajinim”. Sin je potpuno ozdravio i sad je veseo i zdrav dečak, ali nikada neću zaboraviti noći kada sam slušala kako “škripi”, teško diše, nekad i na sekunde mi se učini da ne diše. Ne znam da li je ovo bogohuljenje, ali nama je bila opomena. Daće Bog biće sve dobro”.
Žito je simbol večnog života i vaskrsenja, jer posejana zrna pšenice donose novi život, zbog čega sveštenik osvećuje slavsko žito. Velika je zabluda da na dan Svetog Aranđela ne treba pripremati žito (koljivo), jer je on živi svetac. U Hristu su svi živi, što je i suština naše vere.
KOVČEG sa telom blaženopočivšeg patrijarha Irineja položen je na postamentu od cveća u Hramu Svetog Save.
Zemne ostatke patrijarha je dočekalo desetine vernika. Oni su mirno stajali u redu čekajući da odaju poslednju počast patrijarhu Irineju.
Reporteri “Novosti” na licu mesta javljaju da se vernici strpljivo, u koloni oprašaju od pokojnog patrijarha. Mnogi od njih su plakali dok su odavali počast patrijarhu, javljaju reporteri.
PREMINUO je nekadašnji episkop raško-prizrenske eparhije Artemije.
Danas u 14.45 časova, vozač saniteta Doma zdravlja Valjevo, Marjanović Zoran telefonskim putem je prijavio da je u sanitetu preminuo raščinjeni episkop raško-prizrenski i kosovsko-metohijski Radosavljević Artemije rođen 1935. godine.
On je 18. novembra primljen na infektivnu kliniku Doma zdravlja Valjevo, a danas je trebalo da bude transportovan sanitetom u kovid bolnicu Dragiša Mišović jer je bio pozitivan na KOVID 19.
Iz Valjeva su krenuli u 13.10 časova, a kada su stigli ispred bolnce u 14.10 časova, konstatovana je smrt od strane Dr. Ružice Canić.
O svemu su obavešteni Avala 92 i rukovodni inspektor, koji se naložio da se prenese uviđajnoj ekipi PS Savski venac i da obavesti tužioca.
Jedna buregdžinica u Ljubljani obećao je da će dostavljaču hrane, kažnjenom jer je u vreme epidemije jeo na javnom prostoru, pokriti trošak kazne ako se dokaže da je jeo njihov popularni burek sa sirom.
“Tražimo slavnog dostavljača hrane koji je prošle nedelje u Ljubljani platio kaznu zbog konzumiranja hrane na stepeništu ispred Franjevačke crkve. Nameravamo da ga pitamo gde je kupio burek. Ako ga je kupio kod nas, pomoći ćemo mu sa plaćanjem kazne”, objavila je buregdžinica “Burek Olimpija” na Fejsbuku.
Slučaj anonimnog dostavljača hrane koji je kažnjen 400 evra jer je u vreme “lokdauna” u centru Ljubljane, na pauzi seo i skinuo masku da bi na brzinu konzumirao jutarnji obrok, prerastao je u društveni događaj, ali i pravi politički teatar nakon što je slika tog prizora postala viralna na društvenim mrežama.
O ovom slučaju se raspravljalo i u parlamentu.
Opozicija je spomenuti slučaj uzela kao ilustraciju tvrdnji da su neke preduzete mere protiv koronavirusa apsurdne i preterane, a policija tvrdi kako je kažnjavanje bilo zakonski opravdano jer prekršilac nije nosio masku na otvorenom javnom prostoru, kako je propisano.
Sveti arhijerejski sinod Srpske pravoslavne crkve (SPC) saopštio je danas da će se tokom molitvenog ispraćaja patrijarha Irineja, koji će biti održan u Sabornom hramu Svetog Arhangela Mihaila i u Spomen-hramu Svetog Save na Vračaru, SPC striktno pridržavati mera koje su zbog epidemiološke situacije u propisali nadležni državni organi. Međutim, fotografije vernika u Sabornoj crkvi u Beogradu pokazuju da retko ko od građana ima masku, i da se celivaju krst i pokrov koji se nalazi iznad počivšeg patrijarha Irineja.
Vernici se od juče opraštaju od patrijarha, ali ono što je u vreme koronavirusa nažalost problematično jeste to što se ne pridržavaju epidemioloških mera.
Foto:Goran Srdanov/Nova.rs
U prilog tome govore i fotografije koje su napravili naši fotografi, a na kojima se vidi da distanca između ljudi ne postoji, da veliki broj njih ne nosi masku, i da ljudi celivaju pokrov kojim je prikriven počivši patrijarh Irinej, kao i sanduk.
Inače, u Srbiji je juče zabeleženo novih 6.254 slučajeva koronavirusa, a 30 ljudi je preminulo. Članovi Kriznog štaba već nekoliko dana raspravljaju o epidemiološkim merama koje bi trebalo da se pooštre, a zdravstveni kapaciteti bolnica u Srbiji su ugroženi.
Takođe, mere Nacionalnog koordinacionog tela za zarazne bolesti u Crnoj Gori, u borbi protiv pandemije koronavirusa, masovno su se kršile i na dan sahrane mitropolita crnogorsko-primorskog Amfilohija, u i ispred Hrama Hristovog Vaskrsenja u Podgorici, za vreme liturgije i opela koje povodom smrti Amfilohija služio patrijarh srpski Irinej. Nakon 20 dana od tog događaja, u Crnoj Gori je zaraženo 10.743 osoba, što je 1.705 na sto hiljada stanovika, prenela je juče RTCG.
U Srbiji je i dalje jedno od popularnijih zanimanja državni službenik. Zašto? Pa, kraće radno vreme, a i njega skrate tako da stignu i da dremnu na poslu!
Kolika je zapravo produktivnost državnih službenika, prava je misterija, ali to je problem u državnoj upravi od pamti veka do danas.
Čini se da su spavači ovih dana aktueleni, pa se tako društvenim mrežama masovno širi fotografija zaposlene u Sekretarijatu za kulturu, koja je na svom radno mestu pošteno odspavala. Sa sve otvorenim ustima, a posao čeka…
Da li je dotična gospođa potpuno izgubila motivaciju za rad, te je odlučila da iz fotelje ne ustaje, za nas je nepoznanica, ali spavanje u državnoj službi nema kazne, pa radili, ne radili, isto im se hvata, zar ne?!
Pogledajte fotografiju:
*Spava na radnom mestu / FOTO: PRINTSCREEN / TWITTER / IVAN PETROVIĆ
Da li je ova fotografija najbolja slika radne kulture u Srbiji?
Povodom ovog incidenta iliti “hrkanja na poslu”, kontaktirali smo Sekratarijat za kulturu, ali komentar do objavljivanja ovog teksta nismo dobili.
Dok je nekima ovaj događaj smešan, drugi su burno reagovali, te se pojavila još jedna fotografija zaposlenog u državnoj službi koji spava na radnom mestu.
Naime, objavljena je forografija šefa Gradske Uprave za društvene delatnosti u Leskovcu koji je isto tako na radnom mestu malo “uhvatio san”.
*Spava na radnom mestu / FOTO: PRINTSCREEN / TWITTER
I ko sad sme da kaže da ovo nisu poslovi iz snova?
