Month: November 2020

Pevačica Jadranka Stojaković poznata je po svojim hitovima: Što te nema, Sve smo mogli mi, Ima neka tajna veza, Čarobnjaci i mnogim drugim.

Ipak, malo ko zna da su njen život obeležile velike tragedije.

“Život mi je bio težak još od detinjstva. Do pete godine živela sam sa majkom, koja se selila iz mesta u mesto, pa sam prešla kod babe, a onda su brigu o meni preuzeli ujak i njegova žena. I oni su se selili po celoj Nemačkoj, Norveškoj i Španiji…”, ispričala je ona svojevremeno.

Svoju muzičku karijeru započela je u američkim džez klubovima po Nemačkoj, a uspeh ju je odveo čak do Japana.

Ipak, uspešnu karijeru prekinuo je rat na našim prostorima. Kako je govorila, nije mogla da uživa u svom uspehu dok neprestano razmišlja o tome kako su njeni bližnji i da li su uopšte živi.

Ona je u Japanu boravila čak 23 godine, a tokom rata je u njen stan u Sarajevu ušao nepoznat čovek i na prevaru ga prodao.

Ni to nije ono najgore što je zadesilo pevačicu raskošnog glasa. Naime, kada je iz Japana došla na sahranu svoje sestre, na putu do groblja, u autu ispred njenog, poginula joj je i druga sestra.

Slomljena tugom nekako je smogla snage da nastavi sa svojim životom, ali je 2010. godine zadesila nova tragedija. Prilikom izlaska na binu tokom jednog nastupa, pala je i zbog toga se njeno zdravstveno stanje naglo pogoršavalo. Ustanovljena joj je bolest motornog neurona ili Amiotrofična lateralna skleroza.

“Noge su mi postepeno otkazivale dok nisam postala potpuno nepokretna”, ispričala je ona jednom prilikom, prenosi pomenuti medij.

Svakog dana je gubila sve više snage, a kako nije uspela da povrati izgubljeni stan u Sarajevu, život je nastavila u Banjaluci.

Iako pred kraj života jedva da je mogla da govori, zadržala je svoj duh.

“Interesantno je to kada se u životu čovek zapita šta je to sreća i koliko svesno utičemo na svoje pozitivne misli, na svoja dobra dela. Ako mene danas pitate šta bih želela, to bi se odnosilo na sve. Volela bih da ljudi razmisle o sebi i o svom životu”, rekla je ona u jednom od svojih poslednjih intervjua za Dnevni avaz.

Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici sutra proslavljaju obeležavaju Sabor Svetog Arhangela Mihaila.

Praznik je u narodu poznatiji kao Aranđelovdan. U crkvenom kalendaru je obeležen crvenim slovom i uvek se praznuje 21. novembra. Hrišćani su ovaj praznik ustanovili na Saboru svetih otaca održanom nekoliko godina pre Prvog vaseljenskog sabora.

Aranđelovdan je prema brojnosti vernika koji ga slave druga najčešća slava kod Srba posle Svetog Nikole.

Dan je posvećen Svetom Arhangelu Mihailu koji se smatra vođom nebeskih vojski. Uvek se javljao na mestima na kojima se javljala i Bogorodica tako da predstavlja nebesku silu i zaštitu na zemlji, a danas ga slavi kao krsnu slavu i zaštitnika porodice veliki broj Srba.

Mihailo, prvi među arhangelima, na ikoni se predstavlja kao borac. Na ikoni se ponekad predstavlja kako je pobedio Denicu, okovao ga verigama i stao mu nogom za vrat. Smatra se čuvarem vere pravoslavne i borcem protiv jeresi.

Arhanđel Mihailo zaštitnik je loze Nemanjića i jedan od svetaca koji uživa veliko poštovanje u našem narodu. Mnoga su narodna verovanja vezana za ovaj praznik i samog Arhangela Mihaila.

Naši stari su tvrdili da obilazi sve bolesnike i ako stane kod njihovih nogu, nije dobro, a ako stane kod glave – bolesnik će ozdraviti. Navodno dolazi i uzima ljudske duše kad je kome kucnuo poslednji čas.

Prvi stupio u borbu sa zlim duhom

Prema crkvenom predanju Arhangel Mihailo je prvi stupio u borbu sa zlim duhom.

Njegovo ime prema crkvenom tumačenju označava onoga “koji je kao Bog”. Na grčkom jeziku reč “arhi” znači glavni ili prvi dok “angelos” znači vesnik ili anđeo.

Prema narodnom verovanju Aranđelovdan se slavi u jesen jer je kad su sveci delili uloge Arhangel Mihailo dobio jesenje i zimsko vreme – vreme zime i zimskih teškoća.

Govori se da u ovo vreme Arhangel luta svetom obučen u prosjaka da izgrdi nevernike i pomogne nevoljnicima.

Drugo narodno verovanje kaže da se prema vremenskim uslovima na Aranđelovdan može odrediti kakva će biti godina. Kakvo vreme bude na praznik – tako će biti tokom cele zime i proleća! Zato, ako ujutru bude vedro, čeka nas godina puna sunca, a ukoliko bude oblačno i tmurno, biće mnogo padavina i godina bez mnogo sunčanih i lepih dana. 

Arhangel Mihailo se u nekim delovima Srbije slavi i kao zaštitnik stočara jer se veruje da samo on može oterati vukove.

Postoji verovanje i običaj kod mnogih hrišćana koji slave svetog Mihaila, da, pošto ga smatraju živim svetiteljem, ne spremaju žito, što je neopravdano i netačno. Neophodno je pripremiti žito za slavu, jer svi svetitelji i svi umrli živi su pred Bogom.

Supruga slavnog tenisera Novaka Đokovića, Jelena Đoković, pojavila se danas u emisiji u izdanju o kom se i te kako priča, pa se na društvenim mrežama mogu pronaći različiti komentari na račun njenog izgleda, ali i onoga što je ispričala.

Jelena je poznata kao neko ko se već dugo svedeno oblači, te ne pridaje mnogo pažnje glamuroznim detaljima koji često karakterišu poznate ličnosti. Njen stil se mnogima dopada, a sada je o istom progovorila javno.

– Svako ima pravo da se iskaže. Ja sam toliko postala obično dosadna. Pronašla sam smisao u tome da pomažem na taj način prirodi. To je lepo. Ne kupujem više kao što sam kupovala. Nosim džins koji ima nekoliko godina, nosim jednu te istu majicu, volim da imam uvek istu frizuru, ne koristim šminku. Postala sam dosadna, ali sam sa ovakvim izborom doprinela nečemu. Nisam ja nužno u pravu, ja samo idem nekim svojim putem, ovo meni odgovara. Puna sam samopouzdanja, izgleda kao da sam ja skroz u pravu! (smeh) Ja tako pričam, ma… Volim sebe, sve tako pričam sa strašću nekom, ne znam. Verujte mi, ja prekosutra mogu da se predomislim. Mogu da kažem: “Ma, ne, ovo nije za mene”. Sve radim sto posto. I radim sto posto i da se predomislim – rekla je ona u emisiji “Među nama”.

“Da l’ je moguće da imaš milione, a ovako izgledaš?”, “ne dopada mi se kako izgleda”, samo su neke od poruka koje se mogu pronaći na internetu povodom njenog gostovanja.

Sve što budete videli na slikama, napravljeno je za samo 6 meseci boravka u stanu!

Amerikanac Džeri Cirko Uči objavio je na Fejsbuku post koji je videlo pola miliona ljudi, dok je podeljen neverovatnih 64.000 puta uz 36.000 lajkova.

Šta se Džeriju dogodilo? Jednostavno – ispao je naivan i nije dobro procenio kome iznajmljuje stan.

“Iznajmio sam stan porodici na šest meseci. Dobio sam početnu kiriju i depozit, a onda je počela noćna mora. Dok sam ih uhvatio već su napravili štetu od oko 10.000 dolara, a tokom 6 meseci napravili su mi dug od 15.000 dolara”, napisao je na Fejsbuku.

“Zaključavali su životinje u spavaćim sobama koje su urinirale danima sve dok mokraća nije počela da kroz pukotine ispod njih. Svaka soba imala je ili životinjski ili ljudski izmet na zidovima i po policama! Količina muha i mušica je bila nenormalna, a smrad je neizdrživ i čini mi se da ga se nikada nećemo otarasiti. Nikada ne bih objavio ovako nešto, ali samo sam hteo da pokažem kroz šta stanodavci prolaze kada pokušaju nekome da pruže lep stan. Naši su podstanari uglavnom sjajni, ali od ovakvih odvratnih ljudi život nam se smuči”, zaključio je.

Priložio je i tridesetak fotografija kojima je dokazao šta su podstanari iz pakla učinili prostoru koji verovatno nikada više neće imati stari miris ili ambijent.

Dramaturg i reditelj Siniša Kovačević objavio je na svom Tviter nalogu da prodaje rakiju koju je lično pravio, kako bi ubrzao sakupljanje novca za lečenje Anike, Olivera i Minje. On je 130 flaša procenio na 3000 evra, a sav novac od prodaje biće uplaćen na račune ove dece. Voditelj Ivan Ivanović odlučio je da kupi rakiju, kako bi taj preko potreban novac bio doniran za lečenje mališana.

– Ovu rakiju nikad nećeš moći da kupiš. Možeš! 18 flaša dunje, 22 jabuke, 11 breskvi, 18 krušaka, 17 kajsija, 20 šljivovica i 24 loze. Ukupno 130 polulitarskih flaša organske rakije. Za Olivera, Minju i Aniku. Početna cena 3.000 evra. Skupo? Jeste ali, isplati se. Ponude dva dana. Nema se vremena – napisao je Siniša Kovačević na Tviteru.

Njegov gest naišao je na mnogobrojne pozitivne komentare, a jedan od potencijalnih kupaca je i Ivan Ivanović.

– Ja nudim 3.000 evra – odmah je napisao voditelj, koji se prijavio za potencijalnog kupca.

Naravno, sve u cilju pomoći mališanima kako bi se izlečili i nastavili da žive normalnim životom.

“Bravo, bravo, bravo, za svako poštovanje! Za ovu decu ništa nije skupo”, “Svaka čast, Vi ste ponos ove zemlje”, samo su neki od komentara na račun Kovačevića i njegove ideje.

Želela je samo da pomogne nesrećnoj devojci

Rav Čenemat (22) iz Gazijabada u indijskoj državi Utar Pradeš osuđen je na 10 godina robije, a njegovi roditelji na tri zbog saučesništva u silovanju Ravove sestre Advike (18).

Užasan zločin koji je trajao pune dve godine u kući Čenematovih inicirao je Rav, inače mentalno blago hendikepiran momak.

Kako je oduvek sa sestrom imao blizak odnos, a nikada nije ni poljubio devojku, a kamoli imao s njom seksualne odnose, želeo je da proba kako to izgleda, prenosi theindiabizz.

Rekao je roditeljima da mu se dopada sestra. Svesni njegovog duševnog stanja i da nikada neće imati drugu priliku, oni su bili direktni saučesnici u zločinu koji je trajao skoro 24 meseca!

Adviki su govorili da ćuti i trpi, preteći joj da će je iz kuće izbaciti i od života napraviti pakao ako pisne. Kao da joj ovo nije bio dovoljan pakao…

Tako je nesrećna devojka trpela iživljavanja od brata, da bi se sve konačno završilo onog dana kada je jedna od komšinica primetila modrice po telu devojke kada joj je donosila kafu. Upitavši je šta se desilo, po njenoj reakciji videla je da nešto nije u redu.

Tada je rešila da malo češće dolazi u goste kod Čenematovih, pa je ubrzo ukačila porodične odnose i otkrila sasvim slučajno groznu tajnu kada je videla kako brat tretira sestru po kući.

Slučaj je prijavila policiji tražeći anonimnost i oni su priveli porodicu na razgovor. Kako Rav zbog psihičke bolesti nije bio u stanju da dugo prikriva šta radi sestri, klupko se odmotalo za manje od šest sati u stanici.

Ipak, pre nego što je otišao na sud sa roditeljima, Rav je stigao da zakolje komšinicinog psa u dvorištu, pošto je bio ubeđen da ih je sve ona prijavila.

Za nepoštovanje mera preti kazna kaznom od tri godine zatvora

Domaćin koji svesno organizuje proslavu Aranđelovdana i slava koje dolaze sa većim brojem ljudi nego što je to propisano, rizikuje da odgovara po Krivičnom zakoniku i to kaznom od tri godine zatvora. Zahtev sudiji za prekršaje dostavlja se za organizaciju događaja gde je došlo do zaražavanja ili može doći do zaražavanja.

Ovo kaže Tamara Stojčević, član radne grupe koja je radila na izmenama Zakona o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti koji je nedavno stupio na snagu.

Ovim zakonom između ostalog predviđene su kazne od 50.000 do 150.000 dinara za fizičko lice koje organizuje proslavu suprotno aktuelnim ograničenjima. Visinu kazne određuje sudija za prekršaje, jer u ovom slučaju se ne izdaje prekršajni nalog.

Proslava Aranđelovdana u jeku talasa epidemije

Aranđelovdan ove godine pada u najgorem mogućem trenutku što se tiče epidemije korona virusa u Srbiji. Svakodnevno obaranje rekorda po svim parametrima nadležne iznova dovodi u razmišljanje o posezanju za novim ograničenjima.

Obeležavanje slave je prema aktuelnim pravilima moguće u prisustvu do pet ljudi, a kršenje ovog pravila može da prijavi bilo koji građanin putem jedinstvenog kontakt centra Koordinacione komisije za inspekcijski nadzor.

– To može da bude čak i krivično delo, to može da bude i krivična prijava nadležnom tužiocu. Zavisi od slučaja do slučaja. Jer osoba koja čini organizovano okupljanje to čini vrlo svesno, ne da ne poštuje mere, nego dovodi u opasnost živote ljudi. Tako da to definitivno jeste krivično delo iz člana 248 Krivičnog zakonika, i to nije kazna od pet hiljada nego bi to bio zahtev sudiji za prekršaje za organizaciju događaja gde je došlo do zaražavanja ili može doći do zaražavanja – kaže Stojčevićeva.

Foto: SD/Ilustracija

Ona dodaje da se prijava kršenja organizovanih proslava može obaviti i javljanjem najbližoj policijskoj stanici, komunalnoj inspekciji, jer za vikend će svi dežurati. Takođe postoji i Vajber broj na sajtu Ministarstva zdravlja gde građani mogu da upute dokaz u vidu fotografije ili video zapisa događaja koji prijavljuju.

Za vikend vanredna kontrola

Osobe zadužene za kontrolu poštovanja epidemioloških mera, prema rečima naše sagovornice, pored toga što će obilaziti ugostiteljske objekte koji su do sada pokazivali da ne poštuju mere, s obzirom na Aranđelovdan i vikend, ovog puta imaće i vanrednih planova.

– U manjim mestima se zna ko slavi i kako slavi. A u Beogradu će to biti najviše po prijavama građana. Tako da bi bila naša obaveza da kad znamo za tako nešto da prijavimo – ukazuje ona.

Milan Lane Gutović iza sebe ima zavidnu karijeru koju mnogi mladi glumci priželjkuju.

Po njegovom mišljenju, nemoral i laž su preplavile društvo.

“Smatram da je društvo potonulo u prevare, laži i nemoral, a omladinac koji ne ume da se prilagodi tom novom vremenu i brzo se oslobodi kućnog vaspitanja ostaje u siromaštvu”, započinje intervju glumac.

Skroman i povučen, Gutović svoje vreme najviše provodi u vikendici u Vojvodini gde dane provodi u miru. U javnosti se ne sreće toliko često, a sada za „Blic” otkriva da mu vikendica služi kao sklonište za pecanje.

“Nije to vikendica, nego kontejner. Služi mi kao sklonište kad pecam”, pojašnjava detaljnije Gutović, kojem je pecanje jedan od omiljenijih hobija.

“Verovatno je razlog što me lov nije zanimao. Nije me zanimao ne samo što imam neki sažaljiv odnos prema životinjama, nego se u lov uglavnom ide u nekoj gužvi, a na pecanju nema nikoga.”

Spekulisalo se da do nastavka jedne serije nije došlo jer je Milan bio nezadovoljan honorarom koji mu je tada bio ponuđen. On sada otkriva da je to pitanje za nekog drugog.

“Ne umem da odgovorim, jer je to pitanje za one koji daju novac i projektuju dobit”, kaže glumac koji za kraj intervjua dodaje da ne razmišlja o budućnosti i planovima unapred, a ima poruku za mlade.

“Ništa. Od njihove sposobnosti ionako ništa ne zavisi. U ovim uslovima samo lična sreća pomaže. Bolje je da imaju gde da igraju i da nam pomognu kod izbora omiljenog glumca”, govori Gutović.

Neki radnici u pekarama ne vode mnogo računa o higijeni, priča jedan od njih. Neki od njih rade i stvari zbog kojih ćete dvaput razmisliti da li ćete i dalje kupovati pecivo. Nije tajna da je rad u pekarama veoma težak, i uglavnom malo plaćen posao. Mnogi radnici su veoma ogorčeni zbog uslova u kojima rade, ali tu uglavnom ispaštaju mušterije.

– Da znate šta se sve radi iza zatvorenih vrata, nikada više ne biste svratili u pekaru – počinje svoju priču jedna od radnica jedne beogradske pekare. Da higijena u pekarama nije na zavidnom nivou, svi znamo, ali neke činjenice nas zaista teraju na odluku da više nikada tamo ne kročimo. J. Z, mladić iz Beograda i radnik u pekari objašnjava da cena ne garantuje sigurnost.

– Bureci od 100 dinara i pice od 120 dinara koje kupujete u pekari uglavnom se proizvode u prostorijama po kojima bubašvabe gmižu doslovno u rojevima, a protrči tu i tamo neki miš pa i pacov. Radio sam u pekari u kojoj počneš da praviš sendviče (oni fini „posni“ i slični sendviči u celofanu koji koštaju preko 100 dinara) i ako ti uđe mušterija ti moraš te napola spremljene sendviče da ostaviš na 5 minuta, a kada se vratiš, po njima gmiže 10-ak bubašvaba – priča sa gađenjem J. Z.. Pored toga, radici u pekarama nekada namerno ne vode računa o higijeni.

– Dešavalo mi se više puta da dođem pripit na posao i često nesvesno pipam nos ili se češem za genitalije. Znate kolege bukvalno stavljaju ruke u gaće i posle mese testo, retko ko tu pere ruke. Takođe, mnogi radnici imaju gljivice na rukama koje dobiju od testa, i ne nose rukavice već sa takvim prstima nastavljaju sa radom. To je zaista užasno, ali nažalost veoma istinito – priča J. Z.

Još jedna radnica pekare u Beogradu kaže kako je bila zgrožena ponašanjem svojih kolega na poslu, nakon čega je i ubrzo dala otkaz.

– Nismo se poklopili, nisam mogla da radim sa takvim ljudima. Svako pecivo koje padne na pod uredno se vraća na policu. One pečurke na pici se nikada ne peru pre upotrebe (a ja se pitala zašto sve devojke koje rade u pekari imaju crne nokte – ne, ta prljavština ne može da se spere), verujte mi na reč. Ja sam se trudila da maksimalno vodim računa i da ubedim i druge radnike, ali sam naišla na zid. Njih jednostavno nije briga – objašnjava J.M.

Pored pekara, najveću opasnost predstavljaju restorani, kao i lokali koji spremaju „fast food“ hranu.

– Moj dečko je radio u jednom fensi restoranu i sećam se da mi je rekao da je ispred njega protrčalo par pacova. Pored toga, namirnice u restoranima se čuvaju na neadekvatan način (stoji oljušten krompir u vodi u frižideru po 2 dana, koriste se suhomesnati proizvodi kojima je istekao rok, itd.) Od tada izbegavam restorane svake vrste – priča M. N.

Kada sledeći put ogladnite ili vas zaboli glava, razmislite o varijanti da sami sebi spremite hranu!

Internetom se deli priča o jednoj pekari koja je na genijalan način smislila kako da bude na usluzi kupcima i posle 21 sat, do kada im je sada dozvoljeno da rade. Vrata su zaključana i svetlo ugašeno, ali oni i dalje prodaju svoje proizvode i to bez kršenja bilo kakve mere.

Ova genijalna ideja naišla je na oduševljenje Beograđana, a radi se o dostavi hrane i to verovali ili ne – ispred same pekare. Dođete, pozovete na telefon, naručite šta želite i čovek izađe da vam donese naručeno ispred.

“Mislio sam da ćemo stići pre 21 st, ali smo zakasnili, stigli negde oko 21.15. Unutra mrak. Ali ipak dublje unutra neko svetlo. Stanem da bolje pogledam, kad iskače jedan deda – šta treba? Pa eto hteo sam da kupim kifle. Kaže ne radimo posle 21 samo radi dostava, evo vam telefon pozovite. Daje cedulju i kaže naručite. Pa gde je isporuka= Pa tu, ispred pekare”, piše jedan Beograđanin.

Beogradska pekara radi i posle 21Foto: printscreen Twitter / Noizz.rs

Kako je dalje objasnio, gotovo odmah je izašao deda “dostavljač” i ispred kola mu doneo naručenu hranu.

“Potpuno nadrealno, čak i bolje nego pre. Posle vidim njih 5-6 na ulici, svi drže telefon i naručuju. Živeće ovaj narod, ma kakve mere se uvodile”.

Svaka čast vlasnicima, ako ništa drugo barem su na tren obradovali nekoga.