Uoči velikog praznika!

Molitva svetom arhangelu Mihailu izgovara se u ponoć kada nastupa praznik posvećen Saboru Svetog Arhangela Mihaila, jer on tada odlazi u ad i spušta svoje krilo u genu ognjenu, koja se za to vreme gasi.

On je sastavio ovu reč povodom praznika Svetog Arhangela Mihaila (19. septembra), da bi pokazao veliku milost, darovanu od Boga ljudima.

Mir Božiji neka siđe na vas, braćo hrišćani.

Poslušajte, braćo, šta se dogodilo sa mnom, Timotejem, slugom Isusa Hrista. Jednom sam se uputio ka svetom životvornom krstu i grobu gospodnjem i ka svetim mestima, kojima je išao gospod naš Isus Hristos.

I tako sam dospeo u dom Svetog Prohora, ljubljenog učenika jevanđeliste Jovana Bogoslova. Posle dugotrajnog traženja, nađoh knjigu koju je Prohor napisao. U toj čudesnoj knjizi pročitah sledeću veliku utehu Jovana Bogoslova:

Jednom sam išao u pratnji Angela Božijeg koji mi je objašnjavao nebeske tajne o ljudima. I čujem tada šum, sličan šumu mnogih voda koje padaju sa velike visine. Kada sa angelom dođoh bliže, videh tada ogromno jezero i strašan kazan put nepokajanih grešnika.

Ja upitah mog pratioca: “Objasni mi, zašto je ta jama toliko duboka?”

Ugledao sam ognjenu lavu sa velikim dimom, ona je ključala i sa hukom se podizala trista metara u visinu, i nekakvi crvi, veličine zmije, gmizali su po telu grešnika u tom jezeru – bezdanu.

“Oče Jovane, prijatelju Božiji, mučenje koje gledaš strašnije je od svake kazne.Ovo jezero može da primi u sebe sav svet, dubina je njegova beskonačna, zmije i crvi koji grizu tela grešnika i brane im da se spuste u dubinu jezera tokom trista dana a zatim im zabranjuju da se podignu sa dna uz pomoć kolca za koji su grešnici privezani.”

I Jovan gorko zaplaka zbog pogibije grešnika.

“Ne plači, Oče Jovane, prijatelju Božiji, ne plači. Uskoro ćeš ugledati veliku radost, zahvaljujući Arhangelu Božijem Mihailu. Velika je ljubav Božija prema Arhangelu Božijem Mihailu.”

Tada ugledah u čudesnoj lepoti samog ahistratiga Mihaila u neobičnoj lađi heruvima i serafima, u pratnji mnogih angela i svetih, velikih proroka i mučenika, kako se približavaju ognjenom jezeru.

Svi su oni ukrašeni neopisivom lepotom. Tako se arhangeli približavaju grešnicima, predatim na mučenje. Istog časa ugasi se oganj, plamena lava prestade da se podiže, životinje se izgubiše.

Kada se sve utiša, Arhangel Mihailo potopi svoje desno krilo u jezero, izvede ih na čvrstu zemlju. Zatim on ponovo susti svoje desno krilo po drugi put i izvadi iz jezera još više duša nego prvi put.

Tada Heruvimi i Serafimi padoše ničice pred njim i stadoše da ga mole da i treći put potopi krilo. On uputi svoj dobri molitveni glas ka Gospodu, prinese molbe za spasenje i pogruzi svoje krilo i treći put u jezero i izvede na svom
milosrdnom krilu još veće mnoštvo duša.

Tada arhangeli i sveti, uzevši ih, umiše te duše vodom blagodati i pomazaše ih mirom radosti i postaviše ih redom pred lice Božije.Tog časa iza zavese Gospodnje izađe glas koji reče:

“Zastupništvo Arhangela Mihaila i majke moje Presvete Djeve i svih mojih angela izabranih, koji su na zemlji ispunili volju oca moga, uvede duše u raj blaženstva, večnosti i pokoja.”

Pri ovom dirljivom susretu Sveti Jovan se udivi sastradavanju Arhangela Mihaila. Anđeo mu reče:

“Znaj Jovane, prijatelju Božiji, da se čudo koje ponavlja svake godine 6. septembra (19.) na dan praznovanja u čast Arhangela Mihaila, jer ga je svevideći Bog odredio za vođu nebeske vojske zbog velike pobede koju je on izvojevao nad silama satane.

Kada su judejci nepoštedno prikovali Spasitelja na krst, Arhangel Mihailo bio je toliko tim ogorčen, da su nebo i zemlja potamneli, ne mogavši da podnesu njegovu veliku tugu i žalost.

Kada je Spasitelj ustao iz groba, on je odvalio kamen, doneo blagu vest ženama – mironosnicama, i zadržao Satanu, oduzeo mu ono što je imao. Bog je darovao svetom Arhangelu Mihailu veliku silu i vlast, da čak spasava one koji
prebivaju u mukama. Gospod ga je proglasio vođom nebeskih sila i dopušta mu da svake godine 6. septembra izvozi lađu od Heruvima i Serafima da se u pratnji Svetih angela približava dušama osuđenim na mučenje.

Arhangel Mihailo pomaže da se spasu oni koji su činili milostinju u ime njegovih mučenika ili svetih.Mihailo predstoji za one koji su pretrpeli žalost i stradanje za ime Gospodnje i zauvek ih oslobađa od kazne.

Arhangel Mihailo neće prestati da dejstvuje na dan 6. septembra do skončanja sveta.

Tog značajnog dana, 6. septembra, on pada priklonivši kolena, pred zavesom Božijom, klanjajući se ničice i moli se za duše koje se nalaze u strašnim mukama sve dotle dok Bog pomiluje ljude i sve koji žive na zemnji.

Šestog septembra svi anđeli skupljaju se oko Mihaila i zavese Božije. Po blagoslovu Boga svedržitelja, Arhangel Mihailo prilazi odeven u odeždu blagosti i milosrđa, i navešćuje svima da se Bog umilostivio nad svetom i podario ljudima razum i veselja.

Ti si video, Jovane, kako će biti srećan onaj čovek koji je učinio delo milosrđa u ime Arhangela Mihaila, isto kao i onaj koji se potrudio da prepiše ovu knjigu, gde se nalazi taj opis i ako bude čitao reči ove povesti ili prenese na dar crkvi
ovo sveto kazivanje ili ko postavi sveću ili upali svetilnik, kandilo ili tamjan, učini kakav častan prinos u ime Arhangela Mihaila, on toga neće zaboraviti i nagradiće blagočestivost.

Ako neko ukaže milostinju siromašnima , prema svojim moćima, a nakon smrti, zbog svog grehovnog života, bude bačen u pakao, tada Gospod neće zaboraviti njegovo dobro i posredstvom Arhangela Mihaila spasiće ga.

Molitva Svetom Arhistratigu Mihailu

Gospode Bože, veliki Caru Bespočetni, pošalji, Gospode, Arhangela Tvog Mihaila na pomoć slugama Tvojim (imena), izbavi nas od neprijatelja naših, vidivih i nevidivih.

O Gospodnji Veliki Arhangele Mihailo, izlij mir i blagostinje na rabe Tvoje (imena). O Gospodnji Veliki Arhangele Mihailo, što demone uništavaš, zapreti svim neprijateljima našim koji se bore protiv nas, učini ih kao ovce i uništi ih kao prah pred licem vetra.

O Gospodnji Veliki Arhangele Mihailo, šestokrilni Prvi Knjaže i Vojvodo Nebeskih Sila, Heruvima i Serafima i Svih Svetih! O Predivni Arhangele Mihailo, čuvaru neizrečenih Tajni Božijih, budi nam Veliki pomoćnik u svemu: u uvredama, u žalostima, u tuzi, u pustinjama i na raspućima, na rekama i na morima tiho pristanište.

Izbavi nas, Veliki Arhangele Mihailo, od svih laži đavolskih, uvek usliši nas grešne sluge Tvoje (imena), moleći Tebe i prizivajući ime Tvoje Sveto, pohitaj u pomoć i usliši molitvu našu.

O, Veliki Arhangele Mihailo! Pobedi sve protivnike naše Silom Časnog Životvornog Krsta Gospodnjeg, Molitvama Presvete Vladičice Bogorodice i Svetih Apostola, i Svetitelja Nikolaja Čudotvorca, Svetog Proroka Božijeg Ilije, Svetog Andrije jurodivog, Svetih Velikomučenika Nikite i Evstatija, i Svetih Svetitelja, Prepodobnih, Mučenika i Svih Svetih i svih Nebeskih Sila. Amin.

O, Veliki Arhangele Mihailo, pomozi nama grešnim slugama Tvojim (imena), izbavi nas od zemljotresa, potopa, ognja, mača, od iznenadne smrti i od svakoga zla i od svakakvog vraga lažljivog, kojeg bura nanosi i od lukavog izbavi nas, Veliki Mihaile Arhangele Gospodnji, sada i uvek i u vekove vekova. Amin.

U RODNOM selu upokojenog patrijarha Irineja – Vidovi kod Čačka, vest o njegovoj smrti rodbina i komšije primili su sa velikom tugom. Patrijarhovoj rođenoj sestri Milijanki Kovačević (86), kao i njegovoj snahi za pokojnim bratom Vukomanom – Desanki (88), bilo je najteže. Milijanka nije imala snage ništa da kaže, samo je plakala i uzdisala sedeći na krevetu ispod uramljene slike njenog brata, koju je stalno zagledala.

Ne mogu vam ništa reći. Nemam snage, ne mogu… – kratko nam je rekla Milijanka.

Ni patrijarhov sestrić Slobodan (65) nije skrivao suze žaleći za ujakom, koga je, kako kaže, voleo i poštovao.

– On je svima nama bio vetar u leđa. Navikli smo uz njega da živimo. Lakše se uz njega i disalo i hodalo – rekao nam je Slobodan. – Imali smo tu sreću da živimo uz njega, jer sam shvatio da to nije bio običan čovek… Kasno smo, možda, shvatili koliko je on bio velika ličnost, koliki duhovnik… Kada god nam je nešto učinio pitali bismo ga kako da mu zahvalimo, a on bi uvek odgovarao: “Meni ne dugujete ništa, samo se molite Bogu” Čuo sam se poslednji put telefonom sa njim u sredu. Rekao mi je da je čas dobro, čas loše. Tiho je govorio. Pitao sam ga može li da ustane, da jede, a on mi je odgovorio potvrdno… Njegov sekretar je onda kazao da može i da hoda i da jede, ali da ne sme da ustaje iz kreveta… Nadali smo se najboljem, da će mu pomoći naši i ruski eksperti…

Slobodan nam je ispričao i da je patrijarh imao veliku želju – da se u njegovom rodnom selu podigne crkva. Na tom putu se dosta uradilo, iznad njegove rodne kuće nikla je i crkva i konak.

– Žao mi je što nije doživeo da mu se ispuni želja da osvešta crkvu koju smo zajedno sagradili u Vidovi. Želeo je da se crkva i konak osveštaju dogodine, na njegov rođendan, 28. avgusta, na Veliku Gospojinu, ali, nažalost, neće dočekati da je osvešta. Poslednji put je bio polovinom avgusta u Vidovi, pratio je svaki ugrađeni kamen u novu svetinju, i baš joj se radovao… Naš narod je danas mnogo izgubio, naša država je izgubila… – kazao nam je Slobodan.

Sećanja Slobodana Kovačevića, sestrića patrijarha Irineja00:00/00:38Next VideoVojska je u krugu VMC Karaburma spustila zastavu na pola koplja zbog smrti patrijarha00:44×Next VideoVojska je u krugu VMC Karaburma spustila zastavu na pola koplja zbog smrti patrijarhaCancelAutoplay is paused

Na samo par stotina metara od zaseoka Kovačević je i rodna kuća patrijarha Irineja. U njoj već dugo niko ne živi, povremeno u njoj borave unuci patriarhovog brata Vukomana. Juče je ispred nje stajala snaja Desanka.

– Ostadoh bez mog Bata… Ode siromah… Ne mogu da zamislim da ga više nema. Nadala sam se da će ozdraviti, i da će u pomoći i ti ruski lekari… Ali, šta ćeš… Htela sam da idem i da ga obiđem, dogovarala se sa unukom Stefanom koji živi u Nemačkoj… Ovako će doći, ali na sahranu moga Bata – kroz plač nam je pričala neutešna Desanka, koja je patrijarha još od kako se udala za Vukomana prozvala Bato.

– Ja sam ga ceo život zvala Bato. Tako je ostalo i pošto se zamonašio, ali i kada je postao patrijarh. Njegova sestra mi je zamerala na tome, rekla bi mi da nije on više Bato, nego Njegova Svetost. Zato sam i njega pitala da li mu smeta, a on mi je kazao da mogu slobodno da ga zovem kako volim. On je bio najbolji čovek koga sam ja u životu znala i koji je hodio ovom zemljom.

CRKVENA zvona na manastirima Ovčarsko-kablarske klisure, koja je poznata i kao mala srpska Sveta gora, a u kojima je slobodno vreme često voleo da provodi patrirah Irinej, oglašavala su se juče na svakih sat vremena. Niko od monaha, međutim, nije želeo da bilo šta priča sa našim novinarima. Zamolili su nas da ih, kako kažu, pustimo da u tišini i molitvi tuguju za patriajrhom Irinejom.

– Kada god bi došao u Vidovu, ili kada bi prolazio kroz klisuru svraćao bi u manastir Preobraženje, taj manastir je posebno voleo i sa tamošnjom bratijom je voleo da provodi slobodno vreme – kazao nam je patrijarhov sestrić Slobodan Kovačević. – On je i kao dečak i mladić često odlazio u manastire na Ovčaru i Kablaru. Tu mu je i usađena ljubav prema Bogu.

– Kada sam se udala za Vukomana, beše to 1956. godine, Bato je bio u Beogradu, radio je u nekom trgovačkom preduzeću. Tamo je i studirao bogosloviju. Dolazio je povremeno u Vidovu. Bio mi je dobar kao lebac, pomagao mi oko dece, ništa mu nije bilo teško da uradi – da ih presvuče, nahrani… Mnogo sam ga volela. Ostao je da mi pomaže do kraja svog života. Spremio bi mi drva za zimu, zvao me često da pita kako sam. Moj Bato… – ispričala nam je svoja sećanja Desa, koja je sa Vukomanom izrodila dva sina Predraga i Zorana, koji je, nažalost, preminuo pre četiri godine.  

Ona pamti i kada se 45. vrhovni poglavar SPC zamonašio. Veli da je to bilo 1959. godine.

– Teško mi je palo kada se zamonašio. Pamtim da sam tada bila u crnini za svojim rođenim bratom. Taj njegov put mi je teže pao nego bratovljeva smrt. Sita sam se isplakala… Ali, šta ćeš… Tako mu je bilo zapisano… Pa, eto, postade posle i patrijarh. Moj Bato… – pričala je Desa.

– Nedaleko od naše kuće živele su monahinje, sa njima i igumanija manstira Jovanje, koja ga je i privolela crkvi. Često je boravio kod njih i bio ulepo sa njima. Išao je kao đak po manastirima u Ovčarsko-kablarskoj klisuri, posebno u Preobraženje kod igumana Jestatija, na čiji nagovor je upisao bogosloviju u Prizrenu. Znam da su teško živeli, svekrva Milijana je često govorila da se dešavalo da deci nije imala da da šta da jedu. Pričala je da su više bili gladni nego siti.

PATRIJARH je rođen kao prvo dete Milijane i Zdravka, a kršteno ime mu je bilo Miroslav. Imao je rođenog, mlađeg brata Vukomana, koji se upokojio 2005. godine, i najmlađu sestru Milijanku, koja živi nedaleko od rodne kuće, u zaseoku Kovačevići u selu Vidova.

Vladimir Drljača – sin preminulog pevača Bore Drljače, nakon što je održan četrdesetodnevni pomen poznatom umetniku, u emotivnoj ispovesti prisetio se lika i dela svog oca.

Bora Drljača iz bolničkih dana

Borin sin rekao nam je i kako je neverica u njihovoj porodici još uvek prisutna zbog pevačeve smrti, kao i da im Drljača mnogo nedostaje.

– Prošlo je 40 dana, okupili smo se ovde. Zbog ove situacije s koronavirusom dosta ljudi nije došlo, ali u ovakvim momentima i idu najuži članovi familije. Bio je sveštenik, održao opelo – priča Vladimir Drljača i dodaje:

Foto: Pink.rs/Printscreen

– Nedostaje nam Bora, još uvek je neverica prisutna. Tako se to brzo sve izdešavalo i neka počiva u miru. Ostaju njegove pesme, naravno, dela, nećemo ga nikada zaboraviti. Hvala i vama novinarima što se interesujete – rekao je Vlada.

Borin sin je prokomentarisao ponešto i o poslednjim danima pokojnog pevača:

– Pa vidi, jednu stvar, malo je neprijatno… Poslednji dani bolesnika su uvek teški. To je jako tužno i bolno. Bolest kad pokupi čoveka i kad legne, onda je to jako bezveze – izjavio je sin Bore Drljače.

Veliki Borin prijatelj, kako je godinama isticao u javnosti, bio je Era Ojdanić. Međutim, on se danas nije pojavio na pomenu legendarnog pevača. Mi smo Vladu pitali i da li se čuo sa Ojdanićem, na šta nam je on priznao da je veliki broj Borinih kolega otkazao dolazak na pomen.

Foto: Pink.rs/Printscreen

Znaš kako, trebalo je da dođe još kolega, ali su juče otkazali zbog ove situacije. Mada, ja sam im rekao da nose maske, ali postoji strah, što je opravdano, to su stariji ljudi. Treba da se paze, valjda je to svima jasno – dodao je Vlada za kraj.

Učitelj u OŠ “Mika Antić” iz Niša Ivan Ilić (53) preminuo je od posledica korona virusa posle 15 dana borbe sa opakom bolešću.

Vest je rastužila i šokirala sve njegove kolege, kao i veliki broj đaka koji su pohađali ovu osnovnu školu u kojoj je Ivan radio 25 godina i sve vreme bio omiljeni učitelj.

Ilić je počeo da radi kao učitelj u Malči 1994. godine a već sledeće je prešao u današnju OŠ “Mika Antić” gde je radio 25 godina i izveo sedam generacija đaka. Osmu generaciju ostavio je u drugom razredu osnovne škole…

“Ja ne znam koju je on to harizmu imao…”

– U startu je bio omiljen i među kolegama, i među roditeljima i među decom. Ja ne znam koju je on to harizmu imao da su ga svi obožavali, ne znam šta im je radio. Kada on uzima generaciju svi traže njega. Nama je pedagogica pričala, da možemo prvake u salu za fizičko da smestimo, svi bi bili njegovi đaci. On je imao takav odnos i sa decom i sa roditeljima i sa nama u kući. Kada su čuli za tužnu vest, od prve generacije, svi bivši učenici teško su mogli da je prihvate. Zovu, izjavljuju saučešće, svima je neverica. Niko ne može to da prihvati, jer je bio izuzetno zdrav čovek. Bio je borac, veliki čovek i domaćin i otac, kaže Ivanova supruga Vesna Ilić koja je i sama učiteljica u istoj školi.

Prve simptome bolesti Ivan je osetio 1. novembra, ali tada još ništa nije nagoveštavalo da se radi o koroni.

– Javili smo se odmah u kovid ambilantu, snimio je pluća i laboratorija je urađena. CRP i leukociti su po oceni lekara ukazivali na to da je neki običan virus. Jedino je slabost osećao, dobio je antibiotik. Uz malaksalost sutradan se javila temperatura 37,1 stepen. U kovid ambulanti su rekli – pokriveni ste terapijom, morate da sačekate da lekovi deluju – priča supruga.

Zavaralo ih je pretpostavlja to što je nalaz pluća dobar, kao i laboratorija, a i on je izgledao dobro.

– Od srede uveče, međutim, krenula je temperatuta 38,2 pa u petak išao ponovo da se testira. Prvi brzi test bio negativan pa je uradio PCR. Vratili su ga kući da pije lekove za temperaturu koja je prešla 39,1 dok ne stigne nalaz da mu odrede terapiju – priča Vesna.

Njemu je međutim bilo toliko loše da je ponovo otišao u kovid ambulantu, dobio uput za infektivnu, a u međuvremenu je stigao nalaz da je pozitivan.

Na infektivnoj klinici snimak pluća je pokazao upalu oba plućna krila pa je zadržan na lečenju. Te noći ni sutra nije imao temperaturu. Posle toga se pogoršavalo.

– Pet dana na infektivnoj, dobijao je kiseonik pa su pojačavali terapije. Lekarima ne mogu da zamerim ništa, sve su preduzeli što je bilo moguće, Kada su videli da mu pluća gube funkciju prebacili su ga u Klinički centar 11. novembra, tamo su ga odmah stavili na respirator. Svi su pružili maksimum. Imao je najbolju mogući terapiju i negu ali je organizam slabio sve više i više i na kraju nije izdržao. Imao je pre dve godine morbile, one su ostavile traga na zdravlje, oba plućna krila su i tada bila zahvaćena, i imao je upalu pankreasa. Nažalost sada nije uspeo da se izbori – kaže Vesna.

 *Ivan Ilić sa ćerkama i suprugom Vesnom, Foto: Privatna arhiva

Ivan je za sobom ostavio dve ćerke. Starija ćerka Kristina sutra brani diplomski master rad na anglistici, dok je mlađa Emilija je krenula očevim i mačinim stopama – završila je Fakultet pedagoških nauka u Jagodini.

Ivan Ilić će biti sahranjen 21. novembra na Novom groblju u Nišu u 12.30 časova.

U odeljenju nema zaražene dece

Vesna kaže da ni u odeljenju ni u smeni koju pohađaju nižim razredima u školi nema nijednog zaraženog deteta.

– U odeljenju nema zaražene dece, mnogo smo srećni zbog toga. Jedino su Ivan i direktor Miloš bili bolesni ali nikome nisu preneli bolest. Zaštitili su i svoje kolege i decu. Mlađi razredi idu sve prepodne, pa se vrši dezinfekcija pa popodne stariji dolaze svaki drugi dan u školu. Mi nemamo dodir sa decom ni sa kolegama iz druge smene. Srećni smo što smo uspeli da sačuvamo i ljude i decu. U mlađim razdredima do 4. razreda niko nije oboleo ni pre ni sada. Ni od ukućana niko se nije razboleo. Negativna sam i ja i ćerke. Svakako ću se opet testirati pre nego počnem da radim – kaže Vesna.

Direktor OŠ “Mika Antić” Miloš Stanković, koji se razboleo od korone dan pre Ivana, kaže da su zaposleni u školi vest o Ivanovoj smrti primili kao veliki šok jer je ceo radni vek proveo u školi i bio omijeni učitelj deci.

– Bio je fantastičan i kao čovek i kao učitelj. Smiren, bez naglašenih reakcija, bez naglih promena raspoloženja. Nikada nisi mogao da vidiš neki bes. Uvek je bio smiren, odmeren, deca su ga obožavala, mnogo je generacija izveo. Jedan divan čovek. Baš mi je toliko žao da nemam reči da opiše, kaže Stanković. On kaže da se sve tako brzo izdešavalo da niko ne može da poveruje da ga više nema.

 *Slika učitelja Ivana ilića ispred Osnovne škole “Mika Antić, Foto: Branko Janačković

– Dopisivali smo se jer meni je 5. novembra dijagnostifikovan kovid a njemu 6. novembra, kada je hospitalizovan. Slao mi je 7. novembra poruku da su uspeli da mu spuste temperaturu ali je to bilo kratog daha, 8. mu je opet bilo loše, dosta je kašljao, opet je dobio temperaturu, saturacija je bila 93, 94… U sredu uveče su ga intubirali i stavili na respirator i nažalost u ponedeljak 16. novembra je preminuo. To je tako brzo išlo. Ne dao Bog nikome, to je ta citokinska oluja. U školi primljeno kao veliki šok, jer mnogo je ljudi s njim provelo vek – kaže Stanković

Četvoro dece trenutno u izolaciji u drugoj smeni

U OŠ “Mika Antić”, trenutno je pozitivno četvoro đaka u 6,7 i 8.razredu pozitivni na kovid i jedan nastavnik, ali oni nisu bili u kontaktu sa Ilićem i ne povezuju se sa tim slučajem.

– Ta deca su odmah stavljena u izolaciju. Ostala deca koja nemaju simptome idu u školu mada sve veći broj prelazi da prati nastavu od kuće – kaže direktor Stanković.

Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić uputio je danas Svetom arhijerejskom sinodu Srpske pravoslavne crkve telegram saučešća povodom smrti Njegove svetosti patrijarha srpskog g. Irineja

U telegramu se kaže:

– U ime građana Republike Srbije, kao i u svoje lično ime, izražavam iskreno saučešće povodom smrti Njegove svetosti patrijarha srpskog gospodina Irineja.

Danas tuguje Srbija i celo srpstvo. Upokojio se naš patrijarh, tih i miran, dobar i miroljubiv čovek, naš odgovorni duhovni pastir. Umro je čovek kakvi bismo svi voleli da budemo i onakav kako nas naša vera uči da budemo.

Samo veliki narodi mogu da daju velike ljude. Veliki se rode i žive u svom narodu, nikad viši od njega i u svemu pokorni njegovom dobru i napretku. Veliki ljudi ne gospodare, oni služe. Njihov izbor nije bilo koja strana nego ceo narod. Oni su strpljivi na sumnje, smireni u napetosti i mirotvorni u svakoj podeli i razlici. Spori na reči i brzi u dobroti. I kada ih ne vidimo, znamo da su tu, osećamo snagu njihove pripadnosti svome rodu, otadžbini i svojoj veri.

Naš srpski narod je imao velike patrijarhe i ljude, a patrijarh Irinej je bio jedan od njih. Onakav kakvog je tražilo ovo vreme i kakvog je želeo naš narod. Zato je, nošen poštovanjem svoga naroda, i on bivao svakim danom sve veći, sve bliži i sve miliji svakom našem domaćinu, svakoj Srpkinji i Srbinu, ma gde živeli. Patrijarh Irinej je bio veliki čovek srpske crkve, pravoslavlja i našeg srpskog naroda.

Naš narod može da bude ponosan na takvog duhovnog pastira, kao što je on uvek bio ponosan na svoj narod i svoju Crkvu.

Bog da mu dušu prosti i da njegovoj duši rajsko naselje – navodi se u telegramu saučešća predsednika Aleksandra Vučića.

Poglavar Srpske crkve Irinej preminuo je danas u 90 godini.

Patrijarh srpski gospodin Irinej upokoji se jutros u 90. godini života u Vojno-medicinskom centru na Karaburmi gde se poslednjih dana lečio od korona virusa.

Tamo su upravo stigle patrijarhove lične stvari i u toku su pripreme za iznošenje tela upkokojenog poglavara SPC, kako javlja novinar portala Srbija Danas.

Foto: SrbijaDanas/Saša Džambić

Foto: SrbijaDanas/Saša Džambić

Vlada Srbije je na današnjoj sednici donela odluku o proglašenju trodnevne zalosti u Srbiji, zbog smrti patrijarha SPC Irineja. Trodnevna žalost proglašena je od danas do nedelje, 22. novembra.

Partijarh srpski Irinej preminuo je jutros na VMC Karaburma, gde se lečio od koronavirusa dve nedelje.

Njegova svetost srpski patrijarh gospodin Irinej na mestu je patrijarha proveo više od deset godina, nasledivši pokojnog patrijarha Pavla u januaru 2010. godine.

Patrijarh srpski Irinej (po rođenju Miroslav Gavrilović; Vidova kod Čačka, 28. 8. 1930) je 45. vrhovni poglavar Srpske pravoslavne crkve i episkop niški. Njegova puna titula glasi: “Njegova svetost arhiepiskop pećki, mitropolit beogradsko-karlovački i patrijarh srpski g. Irinej”.

Rođen je 1930. godine u selu Vidova kod Čačka kao Miroslav Gavrilović. Završio je osnovnu školu u rodnom selu, gimnaziju u Čačku, bogosloviju u Prizrenu 1951. godine, a zatim Bogoslovski fakultet u Beogradu.

Dana 22. 1. 2010. godine odlukom Izbornog sabora Srpske pravoslavne crkve izabran za patrijarha.

Britanka Keti Krauder (26) uhapšena je zbog ubistva 17-mesečne ćerke Grejsi koju je slučajno, u stanju nervnog rastrojstva, polila vrelom vodom u kuhinji.

Keti je kobne večeri ostala bez kokaina na koji je bila navučena više od godinu dana i bila je veoma nervozna. Pokušala je da zagreje mleko ćerci u kuhinji ali su joj ruke toliko drhtale i saplitala se, da je sva voda pala na nesrećnu bebu.

Više od 65 njenog tela bilo je u opekotinama i nije joj bilo spasa. Od vreline vode doživela je srčani udar. Prestravljena majka čistila joj je telo narednih sat vremena pokušavajući da zamaskira zločin da ne bi išla u zatvor, već da nekako lansira priču da je dete jednostavno “iznenada” preminulo.

Međutim, kada je pozvala roditelje i ispričala im šta se dogodilo napravila je najveću grešku. Verujući da će joj majka biti saveznik u priči, i nju je slagala govoreći joj da nema veze sa detetovom smrću.

“Šta si, pobogu uradila? Šta si to uradila, nesrećo”, vikala je razularena baka koju je muž pokušavao da smiri dok je Keti pokušavala da ih slaže.

Roditelji nisu želeli da budu saučesnici i Ketina majka je, videvši telo bebe, prijavila ćerku policiji nadajući se da će bar u zatvoru moći da dođe k sebi i shvati kakvu je tragediju napravila.

Lepa glumica šokirala je svoje fanove

Glumica Sloboda Mićalović nedano je na svom Instagram profilu pokazala novog člana porodice

Poznati glumački par Ćetković-Mićalović javnosti se predstavljaju kao ljubitelji životinja, međutim, kamera “Paparaco lova” snimila je Mićalovićku u jednoj situaciji koja i nije pohvalna.

Ovog puta je Sloboda uradila nešto što je naišlo na osudu mnogih.

Foto: YouTube/printscreen

Ona je naime, šetajući svog krznenog ljubimca zastala u jednom trenutku da bi prošao automobil koji je tada prolazio, a potom je šutnula svog psa kako bi mu dala do znanja da treba da krene.

Ovakvo ponašanje Sloboda nije pokazivala pre, a u videu ispod teksta se jasno vidi kako nogom udara nedužno kučence koje je odskočilo od siline udarca:

Sramna objava na Tviteru

Bivši vaterpolista Danilo Ikodinović objavio je sraman tvit o smrti patrijarha Irineja u kojem je ismevao ovu tragediju i predstojeću sahranu poglavara SPC.

“Na sahrani će biti najbolja gluma do sad. Ostanite uz naš program“, napisao je Ikodinović.

Na ovu izjavu je reagovao voditelj Ivan Ivanović i lajkovao je, da bi odmah potom demonstrirao i licemerje i pokušao da se “opere” objavom sa pijetetom.

“Imajte na umu da danas veliki broj gradjana Srbije iskreno žali za svojim patrijarhom. Uzdržite se od tviter ludila makar zbog svojih sugradjana. Šta god imate da kažete, može da sačeka par dana”, napisao je Ivanović.

Podsećamo, patrijarh Irinej preminuo je jutros u 7:07 časova u Vojnoj bolnici Karaburma od posledica koronavirusa. Njegova svetost najverovatnije će biti sahranjena u kripti Hrama Svetog Save na Vračaru.

“Naša crkva nije od juče, ona ima svoje vekovno trajanje. Život i misija SPC su manje-više usklađeni, idu određenim istorijskim putem i suštinski nema mnogo značaja ko je na čelu crkve. Postoje pravila koja regulišu Crkvu i svaki koji dođe da nasledi patrijarha Pavla slediće tu liniju pravila. Istina, svaki patrijarh unosi svoji ličnu notu, ali to više ide na račun njegove ličnosti nego na račun crkve… Morate da razumete da Crkvom ne upravlja patrijarh već Sabor i sve važne odluke donose se saborno. Patrijarh jeste taj koji predsedava i potpisuje, ali ono što je suština zavisi od same Crkve”, rekao je nekoliko dana pre svog izbora nekada vladika niški Irinej, a do danas patrijarh Srpske pravoslavne crkve (SPC).

Patrijarh Irinej preminuo je u Beogradu, u 90. godini, od posledica izazvanih korona virusom, posle čitave decenije provedene na čelu SPC.

Vest da je umro patrijarh Irinej stigla je posle 15 dana borbe sa korona virusom, koje je poglavar SPC proveo u bolnici. Ovo je njegova životna priča.

Izbor za patrijarha

Na Svetom arhijerejskom saboru u januaru 2010. godine, izabran je za arhiepiskopa pećkog, mitropolita beogradsko-karlovačkog i patrijarha srpskog, kao 45. po redu vrhovni poglavar SPC. Ustoličen je 23. januara te godine u beogradskoj Sabornoj crkvi, a 3. oktobra iste godine i u Pećkoj patrijaršiji.

Pre izbora za patrijarha Srpske pravoslavne crkve, vladika Irinej, čije je svetovno ime Miroslav Gavrilović, proveo je pune 34 godine na čelu niške eparhije. Rođen je 1930. godine u selu Vidovo kod Čačka od oca Zdravka i majke Milijane. U rodnom selu završio je osnovnu školu, a potom gimnaziju u Čačku.

Iako u njegovoj porodici niko nije bio sveštenik, blizina Ovčarsko-kablarske klisure, za koju važi da je srpska Sveta gora zbog mnoštva manastira, opredelila ga je da se posveti crkvenim studijama.

Vojnik i profesor

Po završetku gimnazije upisao je i završio Bogosloviju u Prizrenu, a potom i Bogoslovski fakultet u Beogradu. Po završenom fakultetu odlazi u vojsku. Po povratku iz vojske ubrzo biva postavljen za suplenta (profesora) Prizrenske bogoslovije.

Kao dugogodišnji profesor, a potom i rektor Prizrenske bogoslovije, vladika Irinej je živeo i na Kosovu i Metohiji, pa kao i njegov prethodnik Pavle, odlično poznaje situaciju u južnoj srpskoj pokrajini.

Pre stupanja na dužnost profesora, oktobra 1959. godine prima monaški čin i monaško ime Irinej od tadašnjeg patrijarha Germana u manastiru Rakovica, istom onom gde je sahranjen patrijarh Pavle. U crkvi Ružica ispod Kalemegdana rukopoložen je u čin jeromonaha 27. oktobra 1959. godine.

Rektor Prizrenske bogoslovije

Dok je službovao u prizrenskoj bogosloviji, upućen je na postdiplomske studije u Atinu. Upravnik Monaške škole u manastiru Ostrog postao je 1969. godine. Odatle se vraća u Prizren i postaje rektor prizrenske bogoslovije. Rukopoložen je za vikarnog episkopa sa titulom episkopa moravičkog 1974. godine. Godinu dana kasnije, 1975. godine postaje episkop niški.

– Poslednjih godina, može se slobodno reći, niška eparhija na čelu sa Njegovim Preosveštenstvom Irinejom polako doživljava svoj procvat. To se uočava, kako u Nišu kao sedištu eparhije, tako i u najzabitijem i najudaljenijem manastiru ili crkvi – pisalo je u njegovoj zvaničnoj biografiji na sajtu niške eparhije.

Podizao crkve, obnavljao litije

Budući da pre njega u Nišu za 120 godina nije podignut nijedan hram, episkop niški je preuzeo opsežnu akciju podizanja novih hramova na tom području. Tako je 1987. godine počela izgradnja novog hilandarskog metoha, koji se nalazio preko puta Saborne crkve, a srušen je 1947. godine.

Na padinama Delijskog visa izgrađen je hram posvećen Sv. Savi, prvom arhiepiskopu srpskom, a temelje hrama je osvetio episkop niški Irinej. Crkva Sv. Save je umnogome inspirisana hilandarskim hramom (Milutinovom crkvom).

Godine 1998. je prvi put posle 50 godina za hramovsku slavu niške Saborne crkve, Duhove, obnovljena je velika litija ulicama grada Niša.

– Kaže se da su Srbi pravoslavan narod. Divno bi bilo da oni to stvarno ponovo i postanu posle 50 godina brutalne ateizacije – pisalo je tada na sajtu eparhije niške kada je na njenom čelu bio Irinej.

Blizak sa patrijarhom Pavlom, odlazio u SAD 22 puta

Poznato je da je patrijarh Irinej bio blizak sa patrijarhom Pavlom, i da je još kao episkop obavljao mnoge odgovorne zadatke u SPC poput prevazilaženja crkvenog raskola u SAD . Zbog toga je čak 22 puta odlazio u Ameriku.

Kao što je tokom 34 godine staža kao vladike eparhije niške slovio je za čoveka mira i pomiritelja, tako je i pred sam izborni Sabor bio jedan od retkih za koga se govorilo da nije član nijedne “struje”, i da bi upravo on mogao da ujedini episkope sa različitih strana.

U januaru ove godine patrijarh Irinej svečano je proslavio 60 godina monaškog, 45 godina episkopskog i 10 godina patrijarškog staža. Tom prilikom je predstavljen i film o njemu.

Patrijarh srrpski Irinej hospitalizovan je 5. novembra nakon što je utvrđeno da je pozitivan na korona virus, kada je i smešten u Vojno medicinski centar u Beogradu.

Samo nekoliko dana pre toga, služio je svetu liturgiju na sahrani još jednog visokog velikodostojnika SPC, mitropolita crnogorsko-primorskog Amfilohija u Podgorici, koji je takođe premionu od posledica izazvanih korona virusom.