Month: November 2020

Žene u jednoj srpskoj firmi bile su obeležene crvenom trakom oko ruke u danima menstruacije, što je bio znak da su u tom periodu manje produktivne, neverovatna je priča o tome kakva sve poniženja i mobing preživljavaju žene širom Srbije na svom radnom mestu.

Ovo je zapravo samo jedno od potresnih svedočanstava o potlačenosti žena u Srbiji, koje su hrabro u publikaciji “Žene govore” objavile autorke iz Udruženja za radna prava žena “Roza” iz Zrenjanina – Vesna Đorđević, Milica Lupšor i pravna savetnica Saveza samostalnih sindikata Vojvodine Željka Jorgić Đokić. One su ispisale stranice teških radnih iskusava, kako svojih tako i mnogih drugih radnica širom Srbije.

 *Milica Lupšor / FOTO: N1 / SCREENSHOT

– Od nas sedam aktivnih u Udruženju, šest rade kao prekarne radnice – ili radimo na crno ili na određeno – priča za “Blic” Milica Lupšor, jedna od autorki i član Udruženja koja dodaje da je i sama radila na teškim poslovima među kojima je bila i jedna mlekara. Radno vreme joj je tu bilo od od osam sati ujutru do tri posle ponoći!

U pričama koje donose nije navedeno o kojim se firmama radi, ali ne da bi se zaštitili poslodavci i njihova dela, već žene koje su uprkos malim sredinama u kojima žive uspele da progovore o onome što su preživljavale. Jedan od razloga je i česta pojava da i kada daju otkaz u nekoj firmi u sledećoj ne žele da ih prime ili im daju otkaz kada saznaju da su se ranije pobunile.

 *Vesna Đorđević / FOTO: UDRUŽENJE ROZA / FACEBOOK

– Obišle smo više od 10 mesta u Srbiji i u nalaženju priča su nam pomogla mnoga lokalna udruženja za borbu protiv nasilja. Mnoge žene, iako smo im rekli da neće biti objavljeno ni njihovo ime, ni mesto odakle su, nisu želele da progovore iz straha da će neko saznati da su to baš one i tako dobiti otkaz – objašnjava Milica Lupšor.

Ona ističe da najveći broj žena koje nisu želele da govore su upravo one koje pored nehumanih uslova rada imaju ili su imale i problem nasilja u porodici.

Crvene trake po naređenju šefice

Priča koja je obeležila i u najvećoj meri šokirala je ona o ženama koje su morale da nose crvene trake oko ruke kada su imale menstruaciju kako bi se na taj način obeležilo da su manje produktivne.

Ovaj slučaj datira još iz 2011. godine, a sama žena koja je to podelila u javnosti dobila je nakon toga otkaz.

Kako se zaposlila u drugoj firmi, nije želela javno da govori o kom je gradu (podatak poznat redakciji) i firmi reč, da ne bi ponovo dobila otkaz.

– Najgore je što je ceo ritual “obeležavanja” naredila žena koja je bila šefica, kako bi na taj način “ostvarila uštedu firmi i dobila bonus” – priča Lupšor i dodaje da u tom slučaju sam poslodavac nije znao za to, pa je i šefica dobila otkaz nakon toga.

 *FOTO: M.MITROVIĆ / RAS SRBIJA

Milica Lupšor objašnjava da poslovođe često biraju baš takve radnike koji će moći da budu autoritarni šefovi, koji nemaju obzira ni skupula da radnike izrabljuju i stvaraju atmosferu bez timskog duha.

Prenosimo delove ove publikacija u kojima su opisani najdrastičniji slučajevi izrabljivanja žena u Srbiji.

“Leti kao u paklu, zimi kao u hladnjači”

Prve žene koje su sa njima želele da podele svoje svoja iskustva na radu bile su radnice male tekstilne fabrike u Zrenjaninu. Njih 13 je u jednoj smeni šilo firmiranu odeću, za šta poslodavac nije imao licencu.

– Leti nije hteo da dozvoli korišćenje rashladnih uređaja, pa je u hali bio pakao, a zimi nije uključivao grejanje. Morale smo da šijemo u zimskim jaknama, da duvamo u prste, kako bismo mogle bar malo da se zagrejemo – navodi se u publikaciji i dodaje da su te žene sve to trpele i radile.

Još skandaloznije je to što ih je gazda držao zaključanima, jer se plašio inspekcije i nije želeo da se zna da proizvode jakne koje su bez licence i bilo kakve kontrole kvaliteta.

– Pošto je kasnio sa platom, pitale smo ga kada će je dobiti, a on nam je rekao da će nas iznenaditi posle Nove godine, da se odmorimo i da smo slobodne do 8. januara – ispričale su zaposlene autorkama publikacije. Prvi radni dan u novoj godini osvanuo i jeste osvanuo sa iznenađenjem, ali veoma neprijatnim: umesto plate, radnicama poštom stižu koverte sa radnim knjižicama.

Bile su ljute i otišle su do firme, ali on im je izbacio lične stvari ispred vrata, na ulicu, i nije im dozvolio da uđu u pogon.

– Odlučile smo da potražimo pomoć od institucija u gradu, prijavile smo policiji, inspekciji rada, ali vlasnik je zatvorio firmu na tom mestu i iznajmio novi prostor, pa pod drugim imenom ponovo započeo proizvodnju – navode one dalje i zaključuju da nikada nije imao bilo kakve sankcije, a sudski postupak koje su pokrenule pre tri godine još nije završen.

“Voze nas u kamionima, zbijene k’o da smo stoka”

– Voze nas u kamionima zbijene k’o da smo stoka, nekada spuste ceradu, pa unutra bude zagušljivo, leti pravi pakao, a zimi nosimo ćebad da bi se umotali i zaštitili od hladnoće. Rad na njivi nije lak, leti upekne sunce, pa padamo po njivi od toplote, nekada neke poslove radimo i po kiši, po hladnom vremenu, snegu… Na jednom imanju smo skupljali šargarepu, a gazda je sa sinom stajao na traktorskoj prikolici i na nas koje ceo dan u čučećem položaju skupljamo šargarepu urlaju ako pokušamo da se na trenutak uspravimo. Kao robovi, ćutale smo i tešile se da će i to proći – ispričala je druga žena autorkama dodajući da je sada napokon dočekala kakvu takvu penziju.

Završila u Hitnoj, pa dobila otkaz

Bila je srećna kada su je primili u jednom lancu pekara jer je čula da su korektni i da uplaćuju i zdravstveno i penziono.

– Posle probnog rada odmah sam potpisala ugovor o radu na neodređeno vreme. U proleće sam počela da radim, bilo je naporno, šetali su me po radnjama gde fali neka radnica, gotovo da nisam imala slobodan dan, ali iako već u godinama, nisam se dala i radila sam zajedno sa tim mladim ljudima, sa nekima se i zbližila. Ako bi neka tura peciva izgorela, to su nam davali za topli obrok, a radnici kojoj se desilo to, oduzimali su od plate. A onda sam uveče 26. avgusta počela da krvarim i završila sam u Hitnoj. Javila sam se šefu radnje gde sam u tom trenutku radila, sve sam mu objasnila, a on mi rekao da ne mislim o poslu, i samo ozdravim, pa ćemo se čuti. Bio je početak septembra kada sam otišla na kontrolu, ali su u bolnici odbili da me prime, jer mi zdravstvena knjižica nije overena. Platila sam pregled, i otišla do Direkcije, kako bih proverila i zamolila da isprave grešku. Ali tamo sam dobila rešenje o prestanku radnog odnosa, na moj zahtev, i to sa datumom 30. jul. Rekli su da oni ne mogu ništa, pošto sam sama dala otkaz!

Otkaz čistačici zbog pantalona

– Ja sam radila kao čistačica i dobila sam otkaz jer sam nosila pocepane pantalone. Morala sam, imam dve ćerke, i bilo mi je važnije da njima kupim, nego sebi. Pošto sam samohrana majka, od moje plate smo jedva sastavljale kraj sa krajem, i nije mi ni na pamet palo da ću zato što nosim stare pantalone mojih kćerki dobiti otkaz. Da su mi bar rekli, ja bih nekako kupila i sebi, snašla bih se nekako, a sada smo socijalni slučaj.

Preko zadruge, pa agencije, bez prava na porodiljsko

– Iako sam već više od deset godina u jednom javnom preduzeće (podatak ne objavljujemo na zahtev autorki), još uvek nisam primljena za stalno. Radila sam na određeno, preko Omladinske zadruge, na Ugovor o povremeno-privremenim poslovima, a zadnjih godinu dana radim preko jedne agencije, koja ima ugovor sa mojom kompanijom. Nema godišnjih odmora, bolovanja, plata mi je manja od plate koleginice koja je primljena za stalno. Kada sam ostala u drugom stanju, nisam imala porodiljsko bolovanje, a nisam bila sigurna ni da će me vratiti na posao kada moje dete bude moglo da ide u jaslice. Vratili su me, i ja sam još uvek tu, bez bilo kakve garancije da me, kada dođem u neke godine, neće otpustiti. Priča se i da će sve one koje su starije od 45 godina dobiti otkaz i uzeti mlađe. I bez obzira na to što naša kompanija posluje sa velikim profitom, ne žele da nas prime da radimo do penzije, jer postajemo „matore“ za rad sa strankama, a ima nas preko 1.000 koje radimo na ovaj način. Šta ćemo mi onda, ko će nas primiti, i čemu da se nadamo?

Svakodnevne uvrede i pretnje otkazima

– U početku je sve bilo u redu, ali sam sve češće ostajala duže, odlazila sam na posao ujutru, a vraćala se kasno uveče. I nedeljom sam morala da idem da radim. Vlasnik firme je povećavao obim posla, ali nije povećavao i broj nas koje radimo. Za svaku grešku nam je oduzimao deo plate, pa često nisam dobijala ni minimalac. Topli obrok, regres i putne troškove nije isplaćivao, mada smo sve potpisivale da smo ih primile. Za godišnji odmor smo imale najviše nedelju dana, a ostatak smo radile, dok je gazda vodio sate kao da smo još na odmoru. Gotovo svakodnevno trpimo verbalne napade. Nema radnice koja bar jednom nije otplakala zbog uvreda i ponižavajućih reči našeg gazde. Stalno preti otkazima, i radimo pod velikim pritiskom i u strahu.

Nasilje na poslu, nasilje kod kuće

Da su žene sa teškim uslovima rada neretko i žrtve porodičnog nasilja svedoči i primer žene koja zbog muževljeve torture dugo nije mogla da radi bilo kakav posao.

– Udala sam se, i pet godina živela kao taoc u kući mog muža. Bio je ljubomoran i nije mi dao da radim. Razbolela sam se, pa od moje 26. godine pijem lekove za smirenje. Na nagovor mojih sestara sam počela da prodajem kokice na ulici. Bilo je i hladno, i kiša, i sneg, i toplo. Muž je pristao, ali sam imala određeno do kad moram da se vratim, pa sam dobijala batine kada zakasnim. Međutim, on je ostao bez posla i počeo je da radi zajedno sa mnom. Kada smo skupili pare, napravili smo kolica, pa smo mogli malo da se zaštitimo, i tada mi je svanulo.

(Izvor: blic.rs / N. Govoruša)

Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici u sredu 21. novembra slave veliki praznik Sabor Svetog Arhangela Mihaila, koji je u narodu poznatiji kao Aranđelovdan. U crkvenom kalendaru označen je crvenim slovom

Arhangel Mihailo vođa je nebeskih vojski koji se uvek javljao na mestima na kojima se javljala i Bogorodica, tako da predstavlja nebesku silu i zaštitu na zemlji.

Prema crkvenom predanju, anđeo Mihailo je prvi stupio u borbu sa zlim duhom i to ime po crkvenom tumačenju označava „onog koji je kao Bog“. Na grčkom jeziku reč „arhi“ znači glavni, prvi, a „angelos“ znači vesnik, anđeo.

Prvi među arhangelima Arhangel Mihailo na ikoni predstavlja se kao borac – vojvoda, sa mačem ili kopljem u ruci, a narodno verovanje smatra da on dolazi i uzima ljudske duše, kad je kome kucnuo čas. Na ikoni se ponekad predstavlja kako je pobedio Denicu, okovao ga verigama i stao mu nogom za vrat. On se smatra čuvarem vere pravoslavne i borcem protiv jeresi. Aranđelovdan je druga slava po zadstupljenosti među Srbima, odmah posle Nikoljdana.

Narodna verovanja i običaji

Mnoga su narodna verovanja ο ovom anđelu. Kažu da on obilazi sve bolesnike i ako stane kod nogu – nije dobro, a ako je kod glave – bolesnik će ozdraviti. Slavi se u jesen, a po narodnom verovanju to je zato što kad su sveci delili uloge, Arhangel Mihailo dobio je jesenje i zimsko vreme – vreme zime i zimskih teškoća. Govori se da u ovo vreme Arhangel luta svetom obučen u prosjaka da izgrdi nevernike i pomogne nevoljnicima pa zato na njegov dan nikako ne treba siromašne i prosjake oterati s kućnog praga jer možda je baš to Arhangel Mihailo prerušen u jednog od njih.

Žito – da ili ne? Ovako se slavi Aranđelovdan?

Jedno narodno verovanje kaže da se prema vremenskim uslovima na ovaj dan može odrediti kakva će biti godina. Kaže se kakvo je vreme na Aranđelovdan, tako će biti tokom cele zime i proleća! U nekim krajevima Srbije, ovaj anđeo se slavi i kao zaštitnik stočara jer se veruje da samo on može oterati vukove.

Postoji verovanje i običaj kod mnogih hrišćana koji slave svetog Mihaila, da pošto ga smatraju živim svetiteljem, ne spremaju žito, što je neopravdano i netačno. Neophodno je pripremiti žito za slavu, jer svi svetitelji i svi umrli živi su pred Bogom.

Da li će Aranđelovdan biti proslavljen uz posnu ili mrsnu trpezu, zavisi od toga na koji dan pada. Ako pada u sredu ili petak, onda treba da bude posna, a žito je obavezno.

„Žito za slavu se ne donosi za sveca već za naše upokojene pretke“, objašnjava sveštenik Arhiepiskopije beogradsko-karlovačke Gligorije Marković, koji nam priča i kako se slavi Aranđelovdan na službi u hramu Svetog Cara Konstantina i Jelene na Voždovcu.

Unuka bivšeg predsednika SFRJ Josipa Broza Tita Aleksandra Saša Broz izjavila je da njenom dedi mnogi “danas nisu ni do kolena”.

Kako kaže, poslednje nasrtaje na “lik i delo” doživotnog predsednika bivše SFRJ, čije će ime uskoro biti skinuto sa trgova u Zagrebu i Karlovcu, ne doživljava previše emotivno i ukazuje na to da nisu baš svi protiv Tita.

– Verujte mi da bi deka sam skinuo svoju ploču sa trga kada bi video Hrvatsku danas – navodi pozorišna rediteljka u intervjuu za Večernje novosti.

– Kao da je on kriv za sve što se događa u zemlji koja je ušla u Evropu, ali je sve dalje od Evrope. Kao da se svim silama trudimo, sedamdeset i koju godinu posle velikog rata da se svrstamo u poražene iako su hrvatski antifašisti zajedno sa onima u Srbiji, Sloveniji, BiH dali veliki doprinos da fašizam i nacizam budu pobeđeni – dodaje ona.

Ona navodi da postoji generalno negativan stav o Titu, ali da se njenim dedom manipuliše redovno pred svake izbore.

– Desnica urla da je bio diktator i ubica, levica u Hrvatskoj ćuti, kao što ćuti oko svega, sabijena u mišju rupu, a ono malo starih antifašista koji su stasali uz Tita ionako niko ne sluša – navodi Aleksandra Broz.

Ipak, ona navodi da sve to ne doživljava emotivno.

– Bila bih luda da ljude koji su u strahu od čoveka mrtvog trideset i sedam godina shvatam ozbiljno. Volela bih da kažem da je to vrlo loš vic.

  Užasno mi je drago da postoji velika masa ljudi koji još uvek govore sa poštovanjem o Titu.

Prezime Broz zvuči opterećujuće i obavezujuće, ali je i najlepše na svetu.

Kada se povede razgovor o Titu, citiram Dostojevskog – sve će proći, samo će istina ostati – navodi ona za Novosti.

Na snimku se vidi pacijent koji leži na operacionom stolu

Nesvakidašnji snimak iz operacione sale bolnice u Priboju šokirao je korisnike društvenih mreža.

Na snimku se vidi pacijent koji leži na operacionom stolu i zajedno sa medicinskim osobljem peva hit Safeta Isovića “Sve behara”, dok ga lekari operišu.

Sestre, valjda pokušavajući da umire strah kod pacijenta, sa mobilnog telefona puštaju narodnjak i pevaju i đuskaj pored operacionog stola, dok pacijent pokušava da ih prati.

Ovaj snimak već je izazvao brojna reagovanja na društvenim mrežama, pa dok neki prihvataju ovu žurku u operacionoj sali kao neophodnu radi uspeha operacije, drugi ovakav postupak osuđuju.

Psihijatar Jovan Marić i sad već ozloglašeni vic pod šifrom “Gili, gili” koji je ispričao u jutarnjem programu televizije “Prva” je samo još jedna u nizu problematičnih izjava u poslednjih 10 godina. Postavlja se pitanje da li bi Marić trebalo da zabavlja narod koji ga gleda ili da iznese stručno mišljenje na zadatu kemu. Mada, i tada su njegovi stavovi problematični.

Savetnik u oblasti zabava za odrasle

Jovan Marić pored oblasti psihijatrije pre dve godine postao je stručnjak i u oblasti “sajber-prostitucije”.

Psihijatar je ispričao kako su ga angažovali ljudi koji se bave internet zabavom za odrasle kako bi naučio devojke iz njihove agencije kako da pred muškarcima uzdišu, kako da ih zavode, ali i kako da pohvale polni organ, ne bi li krhki muški ego bio zadovoljen.

“Ana Nikolić je debela”

Početkom godine detaljno je objasnio zašto je pevačica Ana Nikolić nakon porođaja imala problem sa kilogramima.

“Ana Nikolić se ugojila, a to je ozbiljan problem, pogotovo što mi živimo u vizuelnoj kulturi, koja uvažava lepotu i mladost. Svi znaju da je fizički izgled veoma važan, pogotovu u profesijama koje na neki način žive od izgleda, a to su pevačice. Možda Ani Nikolić nedostaje ljubav, se*s i tako dalje. To je onda začarni krug – jede i debala je, ružno izgleda i nama povratka. Debeli ljudi su nebrige, to nisu pouzdani ljudi. Pa Miloš Obrenović je s pravom tvrdio da nikada nijedan posao ne bi dao nekom debelom čoveku jer su to sve nebrige. Ako je Ana Nikolić gladna uveče nek uzme tabletu za spavanje. Ima onih koji kažu da ne mogu da spavaju jer su gladni. Uzmi tabletu, pa ćeš da spavaš”, rekao je za jedan domaći portal.

Žena posle 50 nije ni za šta

Jovan Marić u maju ove godine bio je gost u još jednom jutarnjem programu i ispričao, ponovo, vic o velični muškog i ženskog polnog organa. Potom je rekao kako žene u šestoj deceniji ne služe ni za šta ovom društvu.

Psihijatar je imao objašnjenje kako se ljudi pronalaze u životu.

“Kad vidite lepog muškarca sa ružnjikavom ženom, objašnjenje je – otkud vi znate šta mu ona sve radi u krevetu i kakva je majstorica. Ona mora da nadonkadi to što je ružna, dok se ove lepe ne trude, one su narcisoidne, ove druge moraju nešto da znaju da bi zadržale muškarca. Ženama posle 50 otkucava biloški sat i tad ste ništa”, ovu izjavu smo čuli u Jutarnjem programu televizije sa nacionalnom frekvancijom. Sa njim u studiju je tada bila i Nada Macura.

Opali šamar jačoj ženi

Marić u raspravi sa Ruškom Jakić i glumicom Mirkom Vasiljević u jutarnjem programu zauzeo je jasan stav da žene previše pričaju, da muškarci to ne mogu da trpe i da kad mentalno jača žena ga pobedi on joj udari šamar.

“Žena pobeđuje u verbalizacijama, muškarci ne voleći da budu pobeđeni, kažu ćuti, bre, kad ti kažem, a ona neće da ćuti… bla, bla, bla… i naravno muškarac iskoristi ono što mu je anatomija dala, to su snaga mišića ili zamahne… Drage dame, ne morate uvek da pobedite svoga partnera rečima! I dragi muškarci, nemojte da pokazujete svoje mišiće slabijim osobama, ali mentalno jačim ženama pokažite tako što ćete joj opaliti šamar”, rekao je Marić na još jednoj televiziji sa nacionalnom frekvencijom.

ZDRAVLjE patrijarha srpskog Irineja (90) od četvrtka ujutru je pogoršano, a prema poslednjim zvaničnim informacijma, njegovo stanje je “kompleksno, ali stabilno”.

O Njegovoj svetosti od danas brinu i lekari stigli iz Rusije, koji poglavara SPC drže pod stalnim stručnim nadzorom.

 – Stalni konzilijum lekara uz prisustvo ruskih lekara pregledom Njegove svetosti i uvidom u laboratorijske analize učinjene u toku prepodneva, zaključio je da je jutrošnje pogoršanje posledica kovida 19 i da je zdravstveno stanje patrijarha Irineja kompleksno, ali stabilno – navedeno je u saopštenju koje je potpisao komandant bolnice dr Ivo Udovičić.

Prema nezvaničnim informacijama, stanje patrijarha drastično je pogoršano oko 3.50. Lekarska borba za njegov život trajala je sve do podneva, kada je njegovo stanje donekle stabilizovano. Poglavar SPC imao je ozbiljne srčane smetnje, koje su dodatno opteretile njegov organizam iscrpljen borbom sa virusom korona.

Patrijarhovo stanje je posle podne dodatno pogoršano, intubiran je i stavljen na respirator. To je potvrdio i predsednik Srbije Aleksandar Vučić.

– Hvala Bogu živ je – rekao je Vučić. – Lekari se bore za život patrijarha. Goran Stevanović je u crvenoj zoni. Pokušavaju da ga okreću na levu i desnu stranu, da proizvedu drenažu.
Istakao je da je teško bilo šta prognozirati, osim da se molimo Bogu i naglasio da je patrijarh svojim dobrim delima zadužio Srbiju i celokupan srpski narod.

– Prognoze su nezahvalne – rekao je “Novostima” izvor blizak timu lekara koji brine o patrijarhu.

MUK ISPRED BOLNICE
UPRKOS dramatičnim vestima koje su stizale iz Vojnomedicinskog centra “Karaburma” pred njenim kapijama je vladao prividni mir. Kao i uvek, na ulaz su stizala medicinska vozila, a u popodnevnim satima primećen je i jedan vojni džip i dve crne limuzine, u kojima su, kako se nezvanično čulo, bili i crkveni velikodostojnici. Vojnici na straži i njihove starešine nisu bili voljni da brojnim novinarskim ekipama, okupljenim ispred bolnice, govore o atmosferi unutar objekta.

Otežavajući faktori, kako nam je objašnjeno, jesu izuzetno složena kardiološka slika i Irinejeve pozne godine. On je priključen na aparate i ima svu potrebnu lekarsku negu.

Crkvenim krugovima se čak pronela vest da je patrijarh izgubio bitku sa bolešću. Ova informacija objavljena je i na pojedinim crkvenim sajtovima, a nezvanično je potvrđena i među crkvenim arhijerejima. Na pojedinim hramovima u Srbiji oglasila su se i crkvena zvona.

RUSKE DOKTORKE

KAO ispomoć lekarima Vojne bolnice “Karaburma” od juče rade i dve ruske doktorke čiji je zadatak briga o zdravlju poglavara SPC. Reč je o vrhunskim specijalistima epidemiolozima sa velikim iskustvom lečenja obolelih od kovida. Zajedno sa srpskim timom koji predvodi dr Ivo Udovičić one određuju terapiju i danonoćno bdiju nad Irinejevom posteljom.

Patrijaršija je demantovala vest o smrti Njegove svetosti uz napomenu da je njegovo stanje nepromenjeno u odnosu na saopštenje lekarskog konzilijuma.

– Pozivamo sve da se pomole za zdravlje našeg patrijarha i da se o njegovom zdravstvenom stanju informišu iz zvaničnih saopštenja Konzilijuma lekara i na zvaničnoj internet stranici Informativne službe SPC – navedeno je u demantiju Patrijaršije SPC.

ATANASIJE MILEŠEVSKI IZLEČEN

EPISKOP mileševski Atanasije Rakita otpušten je iz KBC “Dragiša Mišović”, gde je od 8.  novembra bio na lečenju od kovida. Njemu je pomoć najpre pružena u Prijepolju i Užicu, da bi zbog ozbiljnosti oboljenja bio prebačen u Beograd. Njegovo stanje je dobro, a iz bolnice je izašao pošto je bio negativan na testu.

Patrijarh Irinej na lečenju je u Vojnoj kovid-bolnici na Karaburmi od 5. novembra, kada je preventivno hospitalizovan posle kontrolnog testa na kovid. Poglavar SPC isprva nije imao nikakve simptome karakteristične za koronu, da bi se otkrilo pogoršanje njegove hronične srčane slabosti. Ona je posebno došla do izražaja u noći između subote i nedelje, kada je pravovremenom terapijom i reakcijom lekara patrijarh izvučen iz kritičnog stanja.

Na jednoj Fejsbuk stranici osvanuo je snimak deteta koji vozi automobil. Dečak sedi kod tate u krilu i sam drži volan.

Uz vožnju po auto-putu, oni su pojačali muziku do maksimuma, a na radiju je išla folk numera koju dečak očigledno voli jer ju je pevao od reči do reči.

Tata se samo smejao i ponosno snimao, dok je njegov sinčić vozio, u jednom trenutku je, ponesen pesmom, podigao ruke i zaigrao.

Dok je jedne nasmejao ovaj video, drugi su oca žestoko osudili za ovakvo ponašanje i govorili da se igrao sa životom svog deteta, uplašeni da je mogao da nastrada.

Pogledajte snimak:

(Izvor: novosti.rs)

Patrijarh Irinej i dalje je u teškom stanju i nalazi se na respiratoru, a lekari mu se bore za život

Večeras je ispred Vojnomedicinskog centra došao predsednik Srbije Aleksandar Vučić da se raspita o zdravstvenom stanju patrijarha. 

Kada su mu lekari saopštili bio je vidno potresen i na ivici suza.

Desanka Gavrilović (88) otkriva da joj je teško palo kad se zamonašio, ali pomirila se sa činjenicom da mu je tako zapisano

Vest da se zdravstveno stanje patrijarha Irineja iznenada veoma pogoršalo, izazvala je muk i nevericu među svim vernicima SPC, pa i u njegovom rodnom selu Vidova kod Čačka.

Snaja poglavara Srpske pravoslavne crkve, Desanka Gavrilović (88), ispričala je za medije da svog devera patrijarha, čije je nekadašnje svetovno ime bilo Miroslav Gavrilović, celog života od milošte zove Bato.

Udala sam se za Vikoma 1956. godine, a Bato je tada živeo u Beogradu, radio je u nekom veoma uspešnom trgovinskom preduzeću. Studirao je Bogosloviju, kod nas je često dolazio, bio mi je kao brat. Pomagao mi je oko dece, ništa mu nije bilo teško. Pomagao mi je da nahranim i povijem decu. Teško sam podnela kada se zamonašio, taj njegov put mi je teže pao nego smrt brata, ali tako mu je bilo zapisano, šta ćeš, moj Bato… “, rekla je Desanka Gavrilović za Kurir.

Ona navodi da je patrijarh Irinej u svom rodnom selu Vidovu poslednji put bio letos, pre dva-tri meseca, radi dogovora o izgradnji crkve u zaseoku Gavrilovići.

“Mnogi rođaci mi zameraju što ga i danas zovem Bato, ali on je na to samo odmahivao rukom i moje reči dočekivao s osmehom. Mnogo mi je teško palo kad sam čula da je bolestan, ne daj Bože da doživim da umre”, priča Desanka.

U nekadašnjoj patrijarhovoj kući pod Kablarom danas ne živi niko, povremeno tu navrati njegov unuk sa porodicom kada dođe iz inostranstva. Kuću obilazi i čuva upravo šatrijarhova snaja Desanka, koja živi u neposrednoj blizini.

Nije ni znala da je tek izašao iz zatvora

Artem Osipov, četrdesetogodišnji radnik na groblju u Azbestu u centralnoj Rusiji uhapšen je posle silovanja i ubistva jedanaestogodišnje Poline Skorovodčenko.

Osipov je u policijskoj stanici bez mnogo okolišanja priznao jeziv zločin, kao i to da je posle njenog ubistva.

Da se nešto čudno dešava kobne večeri, primetila je Polinina majka Aljona (34) jer se devojčica nije vratila kući iz škole.

Nakon što je nazvala roditelje njenih drugarica i ustanovila da nije sa njima, pozvala je policiju. Takođe je alarmirala i službu za raznošenje novina za koje je radila Polina za džeparac.

Tri dana kasnije, policija je pronašla njeno telo zamotano i bačeno u svežu rupu u zemlji u šumi kraj groblja. Nakon analize svih nadzornih kamera na groblju i oko nje, ustanovljeno je da ju je oteo Artem Osipov koji samo što je bio izašao iz zatvora u kojem je bio zbog ubistva.

Inspektori su došli do zaključka da je Artem već poznavao kraj oko groblja, pa je bacio telo u delu za koji je verovao da policija nikad neće pronaći. Prethodno je namamio Polinu tako što je želeo da se pretplati na novine koje je ona raznosila. Ušla je u njegovu kuću kako bi joj dao novac, a tu ju je silovao i ubio, prenosi 360TV.

Još gore od svega, u kesu ju je ubacio nagu.

“Bila je lepa kao anđeo. Nisam bio dugo sa ženom, potpuno sam poludeo kad sam je video. Morao sam ovo da uradim”, rekao je Artem u policijskoj stanici.