Građani Nebraske su u šoku zbog skandala koji je potresao gradić Sent Pol a tiče se odnosa Trevisa Fildgrova (40) sa svojim ćerkama Samantom i Džil.
Trevis je uhapšen i osuđen na pet godina zatvora zbog ilegalnog venčanja sa ćerkom Samantom koja je pobedila (!) u rivalstvu sa sestrom oko toga koja će prva da ga zavede i odvede u krevet.
Samanta je Trevisova ćerka iz prvog braka koju godinama nije viđao. Kada je napunila 17, preselila se kod njega i tada su krenule da se rasplamsavaju emocije među njima.
Za to vreme, Džil je živela sa Trevisovom drugom bivšom ženom i ona je ponekad dolazila kod oca, ali nije gajila seksualne simpatije prema njemu. Videvši da je Samanta bliža sa ocem, bila je ljubomorna, pa je i ona želela da se dokaže, pa makar i po cenu toga da spava sa rođenim ocem.
U bolesnom “ljubavnom trouglu”, Samanta je pobedila i puno puta vodila je ljubav sa ocem, nakon čega se on do te mere zaljubio u ćerku da ju je i oženio. Što je ove godine iz zatvora objavio i na Fejsbuku!
“Dobro jutro svima. Da vam javim da jedva čekam da za mesec i po dana izađem iz zatvora i vratim se ženici. Život je kratak i jedan je, nije u redu traćiti ga na pogrešne stvari i ljude”.
Zanimljivo je da je Trevisu zabranjeno da se približava ćerki/supruzi posle izlaska iz zatvora, ali on očigledno ne mari za to.
DRUŠTVENIM mrežama kruži snimak na kome medicinska sestra jedne bolnice za plućne bolesti u Rusiji maltretira dete, vukući ga za kosu nakon čega ga baca na krevet.
Snimak je vrlo brzo dospeo u ruke policije koja trenutno vrši istragu.
Medicinska sestra je odmah suspendovana, a svoj postupak je pravdala rečima, “da su joj ruke bile mokre, a kako ne bi dete ispustila, morala je da ga uhvati za kosu”.
– Istražni komitet Rusije u Novosibirskoj oblasti trenutno proverava zašto je do ovoga došlo.
Na osnovu rezultata biće i doneta odluka za samo rešenje slučaja – rekla je za lokalne medije Anastasija Kulešva, sekretar Istražnog komiteta za Novosibirsku oblast.
Verovatno da je većina nekoliko puta u svom životu čula kako su u tuđini ljudi “hladni”, da tamo nema mnogo izražavanja emocija i osećanja. Veliki broj ljudi ljudi koja iz Srbije ode u stranu državu da tamo živi i radi, obično kada se vrati u svoj rodni kraj bližnjima najčešće priča o tome “da narod nije kao ovde” i da im je teško da se naviknu “na takav način života”.
Ima i onih koji zbog posla u inostranstvu i novčanih sredstava biraju takav život, ali ima i onih koji odluče da ne žele tako da žive.
Božidar Gojković, metalo-strugar u tuđini, kako kaže za sebe, obratio se redakciji “Blic” poslavši pismo koje je uputio Kancelariji za strance u Nemačkoj.
Kako je napisao, pismo je samo tako oslovljeno, ali je pre svega namenjeno svim onima koji su napustili naše prostore i iskusili slične poteškoće u tuđini.
Prenosimo vam pismo u celosti:
“Poštovani uredu za strance grada ***** Savezne Republike Nemačke,
došao je taj dan kada nam se putevi susreću. Na jednoj strani on, izvesni Her Gauland kamenog pogleda, preko puta sedim ja, bez imena i prezimena. Naoružan samo hrpom papira, pokušavam da dokažem status korisnog subjekta u ovom društvu. Iako svestan da mi oni za njih najvažniji papiri – od vrednosti – na računu fale, sedim sad mirno i uspravnih leđa ne bih li ostavio utisak čoveka koji drži sve konce života u svojim rukama. Kao da mi od toga život ne zavisi, mogao bih mu nekakvom šaljivom balkanskom dosetkom skrenuti pažnju na svoje bivstvovanje, koje se začudo proteže izvan okvira broja mog predmeta. Bolje da ne govorim u prazno i da pustim njega da diktira tempo razgovora. Ko sam ja da išta komentarišem.
Automatski se iskezih naglim spuštanjem donje vilice do anatomskih granica. Dobro je, pozdravio je to podizanjem jednog brka. Nadam se da je primetio koliko mi se bele zubi. Samo da nisu zabljesnuli previše, može pomisliti da zloupotrebljavam nemačko osiguranje. Budalo moja, što ti je to trebalo da čistiš kamenac kod Limanskog parka pre dve godine. Reših da ne pravim više nikakve grimase. Najkorisniji sam tada kada ne pravim nikakve fizičke, a ni psihičke trzaje. Već nekoliko meseci unazad razmišljam o tome šta me mogu pitati i šta ja njima smem kazati. Svaku zamisao sam detaljno zapisao u blokče Vojvođanske Banke, ali sinoć sam ga pre spavanja stavio ispod jastuka i jutros naravno zaboravio. U ovom stanju bunila ne mogu da se setim ni jednog jedinog slova. Motaju mi se po glavi samo emotivne stvari, a ni traga od dobro osmišljenog podilaženja ovim mehaničkim bićima. Kao intelektualni zanesenjak, najradije bih se dotakao jaza između pravnog i realnog statusa stranaca.
*Berlin / FOTO: WIKIPEDIA / WIKIPEDIA
Da li da mu spomenem sve one neprijatnosti na javnim mestima: u pošti, u bolnici, na fakultetu, u prodavnici, u fabrici, u gradskom prevozu…Kada bi on mogao samo delić toga da razume, u zanosu bih mu do tančina ukazao na ophođenje njegovih domorodaca prema onim malo drugačijima, a u suštini istima. Ali, znam da bi se sve svelo na razgovor između mene i azbestnog zida iz vremena DDR-a. Taj službenik Gauland ne može da me shvati ozbiljno, jer je siguran da sam samo jedan od onih dalekih ljudi. Dalek sam mu geografski, ali i mentalno. I što je najvažnije, moja tamna kosa i guste obrve ga vizuelno svake sekunde podsećaju na tu daljinu. Vidiš li ti to moj deda Savke, od tebe nasleđene obrve su za ove ljude sredstvo duhovnog razgraničavanja. Ovu unutrašnju borbu prekide hrapavi i agresivni glas: „Herr Gojković, wie lange haben Sie vor, in Deutschland noch zu bleiben?“ (prevod: Gospodine Gojković, koliko još dugo planirate da ostanete u Nemačkoj?) Odjednom mi kroz glavu protutnji najtuplji mogući bol. Odgovorih mu da je napuštam istog trenutka.
Trgoh se iz sna, ne verujući ni samom sebi da sam to uopšte mogao izgovoriti.”
Mišel Mišković (50) živi na relaciji Podgorica – Pariz. Na tom putu je istovremeno i dobio i izgubio sve, počinje svoju ispovest za Kurir. Ceo svoj život je mislio za jednu ženu da mu je majka, a onda je pre tri godine saznao surovu istinu.
Mišel Mišković je za Kurir ispričao svoju tešku životnu priču sa ciljem da pronađe nekog od rodbine ko bi mu rekao ko je zaista i kakva bila njegova majka.
– Nakon pedeset godina tajni saznao sam da je moja prava majka umrla kada sam se rodio, otpočinje svoju ispovest Mišel, uzbuđen što mu se ponovo rodila nada da će saznati istinu.
*FOTO: PRIVATNA ARHIVA
Rodio se u Parizu u gradskom porodilištu naselja Pariz 12, i to kad je majka bila u šestom mesecu trudnoće. Kada je on udahnuo svoj prvi dah, za njegovu biološku majku je bio njen poslednji. Još kao novorođenče, morao je hrabro da se bori i preživeo je.
Danas shvata da mu je to bila samo prva teška bitka.
– Smešten sam u hraniteljsku francusku porodicu, gde sam boravio dok je tamošnja socijalna služba pokušavala da stupi sa mojom rodbinom u kontakt kako bi me neko od njih usvojio. I dalje je misterija za mene zbog čega je moj otac odlučio da me se odrekne pri rođenju, nikada o tome nismo pričali, objašnjava svoje prve korake gospodin Mišković i dodaje:
– Nakon godinu i po dana, prihvatila me je očeva rođena sestra iz Niša koja me je neko vreme odgajala i koja je samo malo odgrnula veo tajne koji se obmotavao oko mene celog života, podseća se Mišel.
*FOTO: PRIVATNA ARHIVA
Posle boravka kod tetke po ocu, Mišel Mišković, sa 2 i po godine završava kod babe po ocu u Crnoj Gori, odakle ga preuzimaju otac i, kako on u tom trenutku misli, majka i vode ga ponovo u Francusku.
– Uvek sam sumnjao da se u mojoj porodici nešto čudno dešava, ali klupko je počelo da se odmotava nakon smrti moje polusestre, za koju sam tada mislio da mi je sestra. Pred celom familijom na sahrani moja majka, kasnije će se ispostaviti moja maćeha, je ridala i govorila: “Sve što sam imala, otišlo mi je!”, govori Mišel.
Tada je imao 27. godina i počeo je da ispituje, ali je tek sa punih 50 saznao sve ono što danas iznosi.
– Tetka iz Crne Gore poverila je mojoj ženi da je moja prava majka umrla kad sam se rodio, seća se Mišel.
Vratio se u Crnu Goru verujući da će mu familija reći istinu. Ipak, saznao je još samo nekoliko stvari: majka mu je umrla po njegovom rođenju od posledica udesa, zbog čega je i prevremeno rođen. Njegov otac je nakon majčine smrti oženio njenu polusestru. Dakle, njegova maćeha je i njegova tetka. Prava Majka mu se prezivala Dragićević, od oca Vukašina, a živeli su u mestu Zvečka kod Obrenovca. Majka mu je imala još tri rođene sestre za koje se ne zna “ni gde su, ni šta su”.
*FOTO: PRIVATNA ARHIVA
Mišel, kojem se tetka-maćeha predstavljala kao majka, duboko veruje da je njegova prava majka bila jako dobra žena i želi da sazna što više može o njoj. U potrazi je za njenim sestrama, svojim pravim tetkama kako bi mu rekle istinu.
Pored toga, angažovao je advokate koji će se baviti njegovim poreklom u legalnom smislu. Predao je gomilu dokumenata srpskoj ambasadi u Parizu, jer je ona zadužena za boravišne dozvole njegove, i prave, i lažne porodice.
– Razboleo sam se kada sam shvatio da sam ceo život proveo u takvoj laži, u tom upetljanom životu gde se ne zna ko je kome šta, gde nema ljubavi. Hteo bih da znam je li me mama želela, volela. Ako neko zna išta o ovoj priči, neka mi javi. Želim da saznam bar kako se zove i gde joj je grob, završava svoju tužnu ispovest Mišel.
Gospodin Mišković se trenutno nalazi u Podgorici. Bez obzira na sve bolesti koje je zaradio dok je tražio istinu, a samo jedna je slabovidost od dijabetesa, on nastavlja svoju borbu. Uskoro će put srpske ambasade u Francuskoj, čiji poziv čeka, ali se nada da će ga njegovi bliski u međuvremenu kontaktirati. Ističe to kao jedini razlog za iznošenje ličnog života u javnost.
KANDIDAT SDS Semberija za odbornika u Skupštini Grada Bijeljina Ana Tikveša i kandidat ove stranke za gradonačelnika Mićo Mićić predali su na upotrebu građanima Mesne zajednice Ledinci dve klupe za dojenje, u cilju podizanja svesti o važnosti ovakvog načina ishrane najmlađih.
Tikveša je navela da su klupe obezbeđene u okviru projekta “Grad Bijeljina za novi život”, uz podršku Udruženja građana Mama M i Gradske uprave.
– Na inicijativu Kola srpskih sestara Krušik, Bijeljina je pre dve godine dobila prve ovakve klupe i to je bio sjajan način da ukažemo na značaj dojenja kao najzdravijeg načina ishrane beba. Osim toga, podižemo svest o dojenju na javnom mestu, o čemu, naravno, mame same treba da donesu odluku – istakla je Tikveša.
Svi koji su pročitali rezultate kažu da je ovaj test jako istinit
Postoji mnogo testova koji su napravljeni sa ciljem da razotkriju kako funkcioniše vaša podsvest, ali i da odrede glavne karakteristike ličnosti.
Ali, koliko često su istiniti? Retko, zar ne?
Za razliku od drugih testova, ovaj je zasnovan na čvrstim činjenicama iza kojih stoje psihijatri.
Sve što treba da uradite je da odaberete jedan ključ sa fotografije, a nakon toga reći ćemo vam šta odabrani ključ otkriva o vašoj ličnosti!
Da li ste spremni?
Ključ 1: Ako ste odabrali ovaj ključ, to znači da verujete u praktičnu upotrebu predmeta koji može, ali ne mora, da bude luksuzan ili atraktivan. Dakle, vi ste veoma praktična osoba, a ovaj ključ je možda najefikasniji u otvaranju svih vrata. Vaše vrline su racionalnost i vrlo jake analitičke sposobnosti. Međutim, to takođe može da znači da ste ranjivi i da ponekad možete da delujete krhko.
Ključ 2:
Ovaj ključ može otključati sve što želite u vašem životu. To je jedan od najsrećnijih ključeva i može vas odvesti do velikoog uspeha… Ako ste odabrali ovaj ključ to znači da ste veoma harizmatična osoba koja je takođe vrlo inovativna. Govorite sve što vam je na umu i vrlo ste jaki. Vi imate veoma slobodan duh zbog koga vas često drugi ne razumeeju. Volite svoju nezavisnost.
Ključ 3:
Ako ste odabrali ovaj ključ, to znači da ste vrlo hrabri i da se ne bojite da kažete svoje mišljenje. Samouvereni ste i izdvajate se iz mase. Uprkos tome što zbog njegovih oštrih rezova niste sigurni da li će otvoriti bilo koju bravu uprkos, vi ste baš ovaj ključ izabrali. To znači da se ne bojite da radite ono što želite i da ste otvoreni za nove ideje. Odlučni ste, volite akciju i uvek ste spremni za pokret.
Ključ 4:
Ovaj ključ podseća na detelinu sa četiri lista, a ako ste ga izabrali to znači da ste zaista vesela osoba. Imate prilično pozitivan pogled na svet, i uvek zastupate stav da je “čaša do pola puna, a ne prazna”. Međutim, morate paziti na ljude koji pokušavaju da iskoriste vaš optimizam. Zbog tog optimizma možete ponekad izgubiti osećaj realnost, možete delovati impulsivno i zbog toga upasti u nevolju.
Ključ 5:
Ovaj ključ podseća na onaj iz bajke, sa neobičnim dizajnom koji se sastoji od prelepih detalja. Budući da ste odabrali ovaj ključ, znači da ste maštovita osoba, pravi sanjar. Uvek lako pronalazite kreativnost i veoma ste originalni. Međutim, vaša slaba strana je što zbog svoje jedinstvene ličnosti često se možete osećati odbačeno od drugih. Možete to previše primiti ka srcu i osećati da vas drugi često ne razumeju ili pogrešno doživljavaju.
Ključ 6:
Ovo je klasičan ključ koi može da otključa većinu vrata. Ako ste odabrali ovaj ključ to znači da imate vrlo dobru moć koncentracije i vrlo ste racionalni. Međutim, to takođe može značiti da idete proverenim putem, kojim su mnogi išl, i bojite se da izađete iz svoje zone komfora. Veoma ste lojalni i ne bi vam se svidelo da vas neko ko vam je blizak napusti.
Ministar zdravlja Zlatibor Lončar rekao je da su danas momak i devojka napali lekarku sa Infektivne klinike u Beogradu.
– Nisu mogli da čekaju, to je bio razlog. A u klubovima mogu da čekaju, to im nije problem. Nedopustivo je to što su uradili. Lekari se danonoćno bore za živote ljudi – rekao je Lončar gostujući na RTS.
Kako kaže, oni su tom prilikom razvalili vrata.
– Da se odreknemo klubova na nekoliko nedelja, šta je to u odnosu na ceo život – dodao je Lončar.
U poslednja 24 sata u Srbiji je na korona virus testirano 13.008 osoba, njih 3.341 bilo je pozitivno, dok je, nažalost, preminulo 19 osoba. Prema poslednjim podacima Ministarstva zdravlja i Instituta “Batut”, na respiratorima u bolnicama širom zemlje se nalazi 151 pacijent.
