Month: November 2020

Ukoliko pripadate ovim generacijama, možda ćete se čitajući naredni tekst prisetiti lepih vremena 

Tekst o životu ljudi rođenih pedesetih, šezdesetih, sedamdesetih i osamdesetih godina sve se više širi društvenim mrežama. 

Prvo, preživeli smo i rođeni smo normalni, iako su naše majke kad ih je bolela glava pile aspirine, jele hranu iz konzervi, pušile i radile do zadnjeg dana trudnoće i nikad nisu bile testirane na dijabetes… Kao deca, vozili smo se u kolima bez pojasa i vazdušnih jastuka i nismo morali da imamo kacige na glavi za vožnju biciklom ili na rošulama. Pili smo vodu iz creva za zalivanje bašte, a ne iz flašica kupljenih u velikim trgovačkim lancima. Delili smo flašicu kokte ili koka-kole sa našim prijateljima i niko nije umro zbog toga.

Jeli smo mlečne sladolede, beli hleb i pravi puter, pili kokte i koka-kola koje su i tada bile pune šećera, ali nismo bili debeli, zato što smo se stalno igrali napolju… Izlazili smo iz kuće ujutro i igrali se po ceo dan, žmurke, graničara, lopova i pandura, kraljica 1-2-3, kauboja i indijanaca, fantoma i svega ostalog što je samo dečja mašta bila u stanju da smisli, sve dok se nije upalila ulična rasveta, koje ionako nije bilo previše. Neretko nas niko nije mogao naći po ceo dan, pa je i roditeljski šamar bio deo vaspitanja, a bez zlostavljanja u porodici. I nikad nije bilo problema!

Provodili smo čitave dane praveći trkačke daske od otpada iz podruma ili šupe, spuštali se niz ulice zaboravljajući da nismo napravili kočnice. Nakon par padova, slomljenih prstiju i modrica, naučili smo kako da rešimo problem. Mi nismo imali imaginarne prijatelje. Mi prijatelje nismo dodavali nego ih vremenom sticali! Nismo imali ni probleme s koncentracijom u školi.

Nama nisu davali tablete protiv hiperaktivnosti. Mi nismo imali školskog psihologa i vaspitača pa smo ipak završavali nekakve škole. Nama nisu prodavali drogu ispred škole… Mi nismo imali plejstejšn, nintendo, x-box, nikakve video-igrice, nismo imali 99 kanala na televiziji (samo dva i to drugi tek po podne), nismo imali video-rekordere, mobilne, kompjutere, internet, sobe za četovanje.

Mi smo imali prijatelje i mi smo išli napolje i družili se s njima! Padali smo s drveća, znali se iseći na staklo, slomiti zub, nogu ili ruku, ali naši roditelji nikada nisu išli na sud zbog toga. Igrali smo se s lukom i strelom, gradili tvrđave od snega, bacali petarde za Novu godinu, čitali gomile stripova i sve smo to preživeli bez posledica!

Vozili smo se biciklom ili peške, dotrčali do kuće drugara, zvonili na vrata ili jednostavno ulazili u njihovu kuću da se družimo i budemo zajedno! Kad upadnemo u probleme sa zakonom, roditelji nisu plaćali kauciju da nas izvuku. U stvari, bili su često stroži nego sam zakon!

Poslednjih 50 godina su bile najplodonosnije godine u istoriji sveta. Naše generacije su dale najbolje pronalazače i naučnike do danas. Imali smo slobodu, pravo na greške, uspeh i odgovornost. I naučili smo da živimo sa tim!

Priča Lele Milosavljević,  govori nam o savremenom dobu i društvenim mrežama, pomoću kojih se možemo povezati sa bilo kim, bilo gde, ali isto tako se možemo potpuno otuđiti od onih koji koji su nam najbliži.

Udovac

Moj Žika i ja živimo u braku trideset godina. Voleli se i poštovali, kućili i decu odgajali. Već smo prešli pedesetu i, kao većini u braku, nekad beše lepo, nekad smo mislili da i lepše ima.

Porastoše deca, Žika ostade bez posla, zavlada neka apatija i u našoj kući i među narodom. Sve manje nam neko bane na kafu, a i mi retko gde idemo.

Deca otišla svojim putem, u potrazi za poslom i životom. Mi se osamili i ućutali.

Negde skoro kaže Žika otvorio Fejsbuk, našao drugove iz Vojske, pa neke naše stare prijatelje što odoše preko sveta, te sa njima malo razmeni poruke i ubije vreme.

Tako ja kad dođem s posla, skuvam ručak i sve obavim, taman da malo progovorimo, ali moj Žika gleda u telefon i ne progovara, ko ova današnja deca.

Rešim ja da propratim situaciju, pa i sama napravim profil na Fejsbuku. Stavim sliku neke zgodne žene sa reklame iz novina, pa dodam i još par na travi, na plaži, onako izdaleka, samo da se figura nazire.

Nadenem joj ime, napišem da živi blizu, pa pošaljem Žiki zahtev.

Prihvati mene Žika za prijatelja, pa mi kao pravi džentlmen posla poruku da me pozdravi i poželi dobrodošlicu. Ruku na srce, Žika je uvek bio dobar domaćin i voleo goste, dok su nam dolazili.

Tako, muž i ja počnemo da se dopisujemo.

Tada ja prvi put čujem da moj Žika voli zdrav život, ozbiljnu muziku, a veli i knjige voli, nego ne stiže da čita. Smela bih se zakleti da Žika voli pečenje i sarmu, da se zgražava na fitnes i pahuljice, o knjigama i muzici i da ne govorimo…

No, dobro, prihvatih ja igru pa mu udelih komplimente i napomenuh da je danas sve manje pravih džentlmena. Tad on meni potanko opisa koliko je on savršen.

Posle par dana upitam ja Žiku je li njegova supruga oduševljena što ima takvog deliju, kad mi on na to odgovori da je njegova supruga, veselnica, preminula pre dve godine!

Auu, kad to pročitah dođe mi da odem u sobu, gde on, kao gleda utakmicu, i da ga ubijem, pa da malo ja budem udovica, ali nekako se uzdržah.

Kad mi ispriča kako o deci sam brine, po kući sve radi, ma bi mi žao Žike što sam mu ja umrla.

Kad odem na posao Žika vredno pošalje poruku meni, pa se javi i ženi, valjda da umiri savest. Doduše, ženi samo kratko – kupi hleb. ili, odoh ja na pecanje.

Sa mnom bi, da je vremena, povazdan pisao. Pita me i kako sam spavala i šta sad radim, a i kako se osećam. Pošto to odavno nikoga nije interesovalo, sve ja Žiki potanko ispišem.

Kad mi dođe da se nekome požalim odem u sobu, legnem i pišem mužu u dnevnom boravku. A bilo je dana kad popodne sedimo na dva kraja ugaone garniture i dopisujemo se. Moj muž i ja.

Ponekad mi se Žika toliko dopadao da sam zaboravljala da sa njim živim trideset godina.

Ponekad me potera đavo pa ga pitam je li pokojna žena bila lepa.

Bila je, bolno napiše Žika.

Priupitam ja o toj pokojnici svašta, ali on vešto izbegne da se o njoj dugo priča. Radije piše o mom mužu, za koga mu napisah da po ceo dan gleda u telefon a na mene ne obraća pažnju.

E, njega Žika izgrdi po propisu! Kako može ovakvu ženu da zapostavi, veli šta bi on dao da nije sam i jadan. Šta bi on dao da ima ovakvu ženu kraj sebe!

Prolaze dani, a ja čekam poruke od Žike i kad stignu obradujem se. Počeli smo da se krijemo po kući i da se dopisujemo.

Nešto se mislim, ko je ovde lud? A ne znam ni šta da radim…

Da li da ipak ubijem Žiku, pa da mi se na onom svetu pridruži, ili da mu pustim klasičnu muziku i spremim ovsenu kašu za ručak, kad već voli?

Ako ovako nastavimo zakazaćemo sastanak, pa kud ću onda. A sve mi se čini da će mi se ucveljeni udovac i pokojna žena zaljubiti…

Ipak mislim da je najbolje da što pre raskinemo, inače će vrag odneti šalu…

Smrt Milice Rakić je postala simbol svih nevinih žrtava i stradanja tokom agresije koja je zadesila Srbiju

Bombe koje su zasipale Srbiju te 1999. uništile su mnoge živote, uključujući i one najnedužnije – dečje.

Jedan od gelera je usmrtio i MIlicu Rakić, trogodišnju devojčicu iz Batajnice, koja će kasnije postati simbol stradanja NATO bombardovanja. 

Kao i većina porodica, i Rakićevi su tog kobnog dana, 17.04. bili na okupu. 

Bili su u svom domu i čekali da zvuci sirena konačno prestanu. 

Naselje u kojem su živeli je svega nekoliko kilometara od vojnog aerdroma pukovnik-pilot Milenko Pavlović u Batajnici. 

U jednom trenutku, u Batajnici je odjeknuo zvuk eksplozije, a geleri NATO bombe su uništili prozor, zavese i sve što im se našlo na putu, ali najbitnije od svega, oduzeli su život jednom mladom i nevinom detetu. 

Govori takođe i o vašem stilu razmišljanja

Pažljivim gledanjem ove slike možete naučiti puno o osobinama ličnosti i vašem načinu razmišljanja.

Na tri stvari bi trebalo da obratite pažnju:

1. Koju ste životinju ili životinje prvo videli?

2. Koliko vam je vremena bilo potrebno da vidite i druge životinje?

3. Koje ste životinje videli kao celinu?

Evo i objašnjenja:

Ptica sugeriše da ste društveni i da volite da se izrazite.

Rak sugeriše da ste srećniji od mnogih, a uz to imate i neverovatan smisao za humor.

Ptica i rak: Ljudi koji su istovremeno videli i raka i pticu su osetljivi i emotivni pojedinci.

Konj obično oslikava nezavisne ljude slobodnog duha.

Delfin pak, sugeriše da ste prilično kreativne i umetničke prirode.

Mnogima je teško da vide patku, ali ako je to prva stvar koju ste videli onda ste tiha, pedantna osoba sa odličnom koncentracijom.

Medved ističe da ste po prirodi lider i veoma jaka ličnost.

Štene otkriva da ste dobra, emotivna osoba koja brine o drugima.

Kako funkcioniše ovaj test?

Test pomaže da utvrdite dominantne osobine ličnosti, a to je zato što u procesu izbora životinje koju prvo vidite, glavnu ulogu ima vaša podsvest. To je primer konvergentnog razmišljanja koje je definitisano kao sposobnost mozga da ograniči listu opcija koje razmatra. Konvergentno razmišljanje zasniva se na instinktu i preferencijama. Ovo razmišljanje vam omogućava da date oduška svojim skrivenim željama.

Stil razmišljanja

Test će vam takođe omogućiti da saznate više o vašem tipu razmišljanja. Koliko brzo možete videti ostale životinje na slici i možete li ih videti sve, može vam pomoći da otkrijete koliko ste inteligentni.

Da biste videli pticu i rakove, potrebna je sposobnost usmeravanja pažnje na razlike. Ako ste sve to dovoljno brzo videli, onda vaš mozak obrađuje informacije vrlo efikasno. Osim toga, lako primećujete veze i ponavljanje kombinacija.

Videti konja na slici je još teže, međutim ako ste mogli u potpunosti da razaznate konja, onda to ukazuje na vašu pažnju na detalje. Vi ste duboki mislilac sa dobro razvijenom intuicijom.

Da biste videli delfina, potreban je potpuno drugačiji način razmišljanja. Zapravo je neophodno da opustite oči što je više moguće. Ova sposobnost svedoči o kreativnom i izvanrednom razmišljanju.

Da biste videli medveda, važna je sposobnost da se vidi celokupna slika, bez fokusiranja na detalje.

Što više životinja vidite na slici, veća je verovatnoća da ćete imati razvijenije divergentno (a ne konvergentno) razmišljanje.

Divergentno razmišljanje uključuje postpuak pronalaženja dodatnih opcija za delovanje. Dakle, ako možete da uočite četiri ili više životinja, to znači da već postajete mislilac koji ima različit način razmišljanja.

Rezultati jednog istraživanja ukazuju na to da divergentno razmišljanje ima mnogo prednosti. Takvim ljudima je učenje lakše, oni su inventivniji u potrazi za različitim rešenjima.

(T.T./Telegraf.rs)

Psihologija možda da otkrije puno toga o nama što nikada sami ne bismo uspeli

Da li ste znali da su porodične veze važne jednako kao naše zdravlje, ishrana i vežbanje? Prema jednoj studiji, odrasli ljudi koji su socijalno izolovani imaju isti rizik od pojave upala u telu kao i ljudi koji su fizički neaktivni. 

Naše prve veze uvek se formiraju sa članovima porodice tokom detinjstva i često određuju naše poglede na svet.

Upravo zbog toga rešili smo da sa vama podelimo zanimljiv psihološki test koji će vam pomoći da saznate više o sebi i svojim osobinama, odnosno kako je ta prva veza oblikovala vašu ličnost.

Pogledajte dobro u fotografiju. Koja porodica nije prava?

Nemojte previše razmišljati, već se odlučite za jedan prikaz. Kada završite, pročitajte tumačenja.

Foto: Facebook

Porodica 1

Vi verovatno niste porodično orjentisana osoba – barem ne u tradicionalnom smislu. Vaše prijatelje tretirate kao pravu porodicu i uvek ste srećni kada možete da im pomognete.

Možda ste odrasli sa jakom figurom oca i zbog toga uvek dajete sve od sebe kako bi uvek bili uz ljude kojima ste potrebni – poput vaše majke.

Ova porodica možda nije najsrećnija, ali je i dalje porodica. Majci je očigledno stalo do deteta, drži ga za ruku i štiti od nebrižnog oca.

Ne želite da drugi odrastaju kao vi, i zbog toga ste odabrali ovu kao lažnu. Volite da pomažete drugima i da unosite pozitivne promene u tuđe živote, ali niste u potpunosti sigurni šta je prava porodica.

Foto: Shutterstock

Porodica 2

Vi ste veoma porodično orjentisani – ništa vam nije važnije od familije. Verujete u građenje stabilnih i trajnih veza baziranih na poverenju i posvećenosti.
Potrebe porodice su iznad vaših.

Verovatno ste primetili da ljudi na ovoj slici ne izgledaju kao porodica. Roditelji ne obraćaju pažnju na dete, a dete ne pokušava da ih drži za ruke – što čini da više izgledaju kao stranci, a ne porodica.

Pošto ste porodična osoba, odmah ste prepoznali lažnu familiju. Verujete u jaku i stabilnu vezu, brak ispunjen ljubavlju i želite da svi članovi vaše porodice budu srećni.

Foto: Shutterstock

Porodica 3

Velike su šanse da dolazite iz disfunkcionalne porodice. Usled traumatičnog detinjsta, teško vam je da verujete drugima.

Anksiozni ste i zbog toga vam je teško da vršite interakcije sa drugim ljudima.

Ljudi na ovoj slici izgledaju kao prava srećna porodica. Oni jesu prava porodica. Roditelji iskazuju privrženost detetu dok hodaju, a otac ga drži za ruku.

Usled mogućeg odrastanja u disfunkcionalnoj porodici, sumnjivi ste kada su u pitanju zdrave veze i ne verujete da to zaista postoji i zbog toga ste ovu porodicu izabrali kao lažnu.

Zaposleni ima pravo na pet dana plaćenog odsustva u toku kalendarske godine

BEOGRAD – I u Srbiji postoje propisi koji jasno ukazuju da potomci ne smeju da zanemare stare, ali ih mnogi ne poštuju. 

Među braćom i sestrama često nastaju svađe kada roditelji postanu dementni ili nepokretni, a deca sumnjaju da je imovina već ostavljena bratu ili sestri, pa odbijaju da snose deo troškova za dom ili lečenje, pišu Novosti.

U izuzetno neprijatnom položaju nađu se advokati i pravnici kada roditelji ne urede situaciju oko porodičnog nasledstva, a zdravlje im oslabi i više nisu u stanju da odlučuju.

Ovakvu situaciju nekada dodatno komplikuje demencija roditelja kojeg treba smestiti u dom, a među decom vlada nepoverenje kome je ostavio imovinu.

Advokat Aleksandar Vučetić kaže da su deca obavezna prema zakonu da izdržavaju onemoćalog roditelja, da ga zdravstveno zbrinu, kao i da brinu o njemu do kraja života.

– Zakonska obaveza dece je da plaćaju dom za dementnog roditelja ili da ga uzmu u svoju kuću i brinu o njemu, jer u suprotnom potpadaju pod zakonske sankcije – kaže advokat Vučetić.

– Prema Porodičnom zakonu dete je obavezno da izdržava roditelje ukoliko su oni nesposobni za rad ili nemaju dovoljno sredstava da sami sebe izdržavaju. Dete će izdržavati roditelja srazmerno svojim mogućnostima i ukoliko bi ta obaveza predstavljala veliko opterećenje za dete, onda roditelji ne bi imali pravo na izdržavanje.

 *Foto: Shutterstock

Zakonom o radu regulisano je i da zbog brige i nege članova uže porodice,zaposleni ima pravo na pet dana plaćenog odsustva u toku kalendarske godine. Međutim, koliko je poznato, do sada niko nije odgovarao zato što nije brinuo o roditeljima, a trebalo je zbog nepoštovanja odredaba ovog zakona.

Do nebrige dece prema roditeljima najčešće dolazi zbog nerešenih imovinskih pitanja. Naime, deca često sumnjaju da je roditelj već za života prepisao imovinu bratu ili sestri ili je, pak, napisao testament u kojem mu sve ostavlja.

Uprkos tome, braća ili sestre insistiraju da se briga o dementnom ili nepokretnom roditelju “podeli”, iako znaju da zbog nasledstva moralno nemaju pravo na to.

– Ukoliko je roditelj već sve ostavio u obliku poklona jednom detetu, drugo ima pravo na nužni deo, odnosno na polovinu zakonskog dela – ističe Vučetić.

– Kada se neko dvoumi da li treba da preuzme brigu o roditelju, jer sumnja da je sve prepisano bratu ili sestri, situaciju može da razreši odlaskom u katastar i insistiranjem da dobije uvid u to ko je vlasnik njive, kuće ili stana. Katastar je obavezan da pruži informaciju, jer osoba koja je traži ima pravni interes.

Testament ne mora da se zavede u sudu, niti da se potpiše u prisustvu advokata. Roditelj je mogao da napiše testament svojeručno u društvu komšija ili prijatelja i biće važeći na sudu. Dete ne može da zna da li postoji testament i tek na ostavinskoj raspravi može da pokreće tužbe, da ga obara i traži nužni deo.

Ovo je najčistija situacija

Najčistija je situacija kada roditelj potpiše ugovor o doživotnom izdržavanju sa jednim detetom – ističe advokat. – Tada dete koje je lišeno nasledstva ne može ništa da traži. Da bi se to doznalo treba tražiti u sudu zavedeni dokument.

Zbog toga je najbolje da roditelja za života, dok su u punoj snazi, reše problem nasledstva i ko će o njima brinuti kada postanu nemoćni. Važna je i iskrenost među braćom i sestrama, ali to spada u domen morala.

Saveti mikrobiologa na kojoj temperaturi bi bilo idealno da perete veš

Pranje veša na nižoj temperaturi deluje kao dobra ideja u ekološkom, i pre svega ekonomskom smislu. Međutim, stručnjaci upozoravaju da to nikako nije dobro za zdravlje.

Bakterije koje se nalaze na garderobi “žive” na našem telu od 36 stepeni, što znači da ih temperatura od 30 stepeni definitivno neće eliminisati. Zato mikrobiolozi savetuju da se odeća ne pere na temperaturama nižim od 60 stepeni, posebno ako je u pitanju odeća za decu.

Na patikama, koje se peru na niskoj temperaturi, nalazi se čak 10.000 organizama, koji posle pranja ostaju u mašini.

Kako biste se osigurali da bakterije nisu ostale u mašini za veš, preporučuje se da je uključite najmanje jednom mesečno da radi na 90 stepeni prazna.

Milica Nikolić, glumica iz Leskovca je dvadesetpetogodišnja devojka čija je životna priča mnoge dirnula. 

Kada je imala pet godina, u vreme kada su bombe razarale našu zemlju, saznala je da njeni mama i tata nisu njeni biološki roditelji. Oni su joj to potvrdili, a devojčica je nekoliko godina kasnije počela da odmotava svoje životno klupko i traga za istinom.

Godinama kasnije saznala je da se prvobitno zvala Zorica Lazarević, i da joj je ime dato jer je rano u zoru, hladnog januarskog jutra pronađena u kutiji – u ulici kneza Lazara.

Iako su ljudi koji su je usvojili divni roditelji, ona je imala želju da nađe svoju biološku majku, samo s jednim ciljem. 

– Želim da joj postavim samo nekoliko pitanja. Zašto? Zašto me je ostavila?

Da li mirno spava? Mada odgovor na to pitanje već i znam. Pa, ko može da spava mirno, ako je ostavio dete u januaru na ulici u kutiji… – rekla je Milica ranije za Espreso.

Kako se poslednjih dana stalno u medijima piše o bebi koja je ostavljena u kontejneru u Žarkovu, ali i ženi koja je to uradila, Milica nije mogla, a da za tu priču ne čuje, i da je ista i ne dirne.

Putem portala Espreso, Milica, koja je doživela sličnu sudbinu, odlučila je da se obrati napuštenoj bebi…

Od njenih reči sigurno ćete se naježiti… Pogledajte šta ima da poruči dečaku koji je ostavljen u kontejneru: 

– Draga bebo, živa si, zdrava si! Ne znam kome ide ta zahvalnost, ali reći ću hvala. Napušten si od strane nekoga najrođenijeg, nemam srca da kažem gde i kako, ali ako budeš čitao jednog dana, znaj – nažalost nisi jedini i nisi sam. Ja neću osuti paljbu po toj ženi, pravda uvek mora biti zadovoljena i univerzum nekako uvek to sredi da svakog svoja kazna stigne.

– Ako se vratimo dvadeset pet godina unazad, jedna devojčica tek rođena, smrzavala se u kutiji na snegu. Priznajem ti, mnogo boli. Previše! Saznanje da te neko devet meseci nosio i umesto da te privije uz grudi, baci te! To je, dečače, rana koja će boleti na promenu vremena. Utehu mi pruža nada da će te usvojiti porodica i pružiti svu ljubav ovog sveta, kao što su i meni pružili. Zapamti, dete, istinu najveću na ovom svetu – Nije majka koja rodi, već ona koja čuva!

O svom životu Milica je napisala i roman. 

Tema romana “Koma” je, na neki način, autobiografska. Glavna junakinja knjige traga za svojim biološkim roditeljima, pošto je usvojeno dete, koje je to saznalo od druge dece.

 *foto: Printscreen/Facebook/Milica Nikolić

Šta vi mislite o ovome? Pišite nam u komentarima…

(Izvor: espreso.rs)

Vatra, koja je u nedelju buknula u jednom stanu u Stoktonu, gradu u Kaliforniji, oštetila je dve zgrade u kompleksu, a nekoliko stanova je potpuno oštećeno. Da je tragedija, koja je mogla imati mnogo veće razmere, sprečena – POBRINULA SE SAŠA, ženka pitbula, kućni ljubimac porodice Čaičandu.

Naime, vlasnicu psa, Nanu, njena osmomesečna Saša probudila je oko 22 sata. Saša je cvilela i skakala po izlaznim vratima stana, pokušavajući da upozori vlasnicu i njenu ćerku na vatru, koja je počela da se širi strahovitom brzinom.

-Videla sam kako u zubima nosi pelenu. Za to vreme, požar je već uništio dom našim komšija, a Saša je sve jače lajala. Nije mi bilo ni na kraj pameti da pokušava da nas upozori na požar, priča Nana za “fox40”.

Nana je ustala iz kreveta da proveri šta se događa. Tek tada je videla da joj komšiluk gori, pa je panično krenula ka spavaćoj sobi u kojoj se nalazila njena ćerka, stara samo sedam meseci. Kada je ušla u sobu, imala je šta da vidi. Saša je već spašavala devojčicu tako što ju je izvlačila iz kreveta, držeći je za pelenu.

-Zahvaljujući Saši, na vreme smo izašle iz stana i nazvale 911. Uzbunile smo i ostale ljude koji su se u tom trenutku nalazili u zgradi. Dugujem Saši svoj život i život svoga deteta. Ona je naša junakinja. Bez nje, verovatno se ne bismo izvukle, ispričala je Nana.

Stan je potpuno izgoreo. Vatrogasci su brzo stigli i uspeli da u relativno kratkom roku ugase vatru, pa požar nije uništio celu zgradu. Ali, stan Saše i njenih vlasnica je potpuno uništen u požaru, zajedno sa svim stvarima koje su posedovale.

Dok pokušavaju da počnu život iz ispočetka, Nana se nada da će gets njene ljubimice Saše promeniti stav koji ljudi imaju o pitbulovima, kao kućnim ljubimcima.

Humani ljudi već su se uključili da pomognu, ali problem smeštaja za baku i dalje ostaje

U oronuloj, napuštenoj kući pored groblja u Novom Sadu, bez struje, vode, grejanja, čak i bez prozora, sa samo jednim krevetom, dva jorgana i mačkom, živi baka Slobodanka (75) sa još jednim beskućnikom, koji joj je pomogao da se tu skloni i zaštiti.

Tužna priča sa još tužnijim fotografijama izuzetno teških uslova u kojima je ova starica preživljavala, objavljeni su na Fejsbuk grupi Ruka za druga, neprofitne organizacije koja već tri godine pomaže najugroženijima.

Kako su za Telegraf.rs ispričali iz ove organizacije, baka, čini se, boluje od standardnih “staračkih boljki” – ima bolove u kostima, otečenost nogu…

– Na momente se pogubi.. Mada je još razumna, u prilično dobroj meri, s obzirom na godine. Pripremamo joj pregled za sledeću nedelju, pa ćemo više znati o njenom zdravstvenom stanju posle toga – kaže za naš portal Lovorka Poskok, jedna od članica organizacije.

Za samo jedan dan, humani ljudi uspeli su da joj obezbede hranu, odeću i obuću.

Smeštaj najveći problem

– Toga zasad ima i više nego dovoljno. Ono što je, mislim, važno je da se apeluje na ljude da joj se nađe smeštaj – ističe Lovorka.

Takođe, za baku su obezbeđeni i posteljina, kao i peć i ogrev.

– Za ovu nedelju smo uspeli da je snabdemo kuvanim obrocima. Do kraja nedelje, kad vidimo koliko je novca skupljeno, planiramo da obezbedimo baki privatnog lekara. Momci akcije Ruka za druga će pokušati da stupe u kontakt sa vlasnikom kuće u kojoj je baka, da vide da li on dozvoljava ta minimalna ulaganja. Tek onda ćemo moći da prihvatimo vrata, prozore i ostalo za kuću – objavljeno je na Fejsbuk grupi organizacije.

Kako su dodali, s bakom je u toj napuštenoj kući još jedan beskućnik, Dejan, koji joj je pomagao i pre same akcije.

– Odlučili smo da kupujemo metar po metar drva za baku, da joj ne bi neko uzeo. Molim vas da imate razumevanja za to ako baka lično bude htela sa nekim da podeli svoj obrok ili nešto drugo… A za Dejana ne brinite, jer je on baku smestio u tu “kuću”da je zaštiti. On neće uzeti od nje – napomenuli su iz Ruke za druga.

Kako ističu, pomoć koju prikupljaju isključivo je za baku Slobodanku, a to da li će ona podeliti sa nekim hranu, već nije ni u čijoj moći.

Iz organizacije kažu da se nadaju da će baki uspeti da obezbede pravi smeštaj, sa strujom, bar neku sobicu i zahvaljuju svim humanim ljudima koji su se odazvali da pomognu starici.

– Hvala vam dobri ljudi, svi vi koji se uključujete… Hvala! Svet ipak nije ružno mesto. Vi menjate stvarnost živom čoveku koji zaboravlja da je čovek. Vi ste ti zbog kojih slomljena srca ponovo mogu da zakucaju nadom i verom.. Za bolje sutra – naveli su članovi koji su odlučili da pomognu Slobodanki.