Month: November 2020

Za Jelenu Marković, samohranu majku iz jednog sela kraj Varvarina, život je od samog početka pokazivao onu surovu stranu. Rano je ostala bez oca, koji je preminuo od leukemije, da bi, kada je postala punoletna, odlučila da se uda. U tom braku, ona je izrodila četvoro dece, sve do svoje 22. godine. Međutim, tad je život ponovo rešio da je stavi na surov test – samo par dana po rođenju ćerke, preminuo joj je suprug.

Prolazi i treća godina od kada je suprug Jelene Marković preminuo od izliva krvi u mozak, samo par dana nakon rođenja najmlađe ćerke. Tada je ponela ogroman teret samostalne brige o četvoro dece. Ipak, iako ima samo 25 godina, svesna je da je njena životna misija da se bori za svoju decu. Žive u zabačenom selu Izbenica kod Varvarina, piše portal Srbi za Srbe.

Milica (6), Veljko (6), Nikolina (4) i Dunja (3) su četiri razloga zašto Jelena ne sme nikada da odustane. Ona zna kako je odrastati bez oca i zato je sada najviše boli što je ista sudbina zadesila i njenu decu.

“Imala sam tešku priču, otac mi je preminuo od leukemije i živela sam zatim i u dobrim i u katastrofalnim kućama. Imala sam problema sa očuhom, pa sam sa 18 godina napokon sakupila hrabrost da to kažem. Zato sam se i rano udala. Kada mi je muž umro, nisam znala šta da mislim i osećam, samo sam se okrenula ka krevecu. Starija deca ga često traže, a i ja kao da imam neku nadu da će uveče da otvori vrata i uđe u kuću. Moje je sada samo da se borim za ovu decu”, kaže ona.

Priznaje i da ponekada dođe trenutak da nemaju ni za veknu hleba. Socijalna pomoć, dečiji dodatak i porodična penzija iznose ukupno oko 30.000 dinara i to nije dovoljno za prehraniti decu, pokriti račune i uložiti u sređivanje kuće.

“Bogu hvala, sada je mnogo lakše jer smo prošle godine dobili ovo domaćinstvo. Ima po nešto još da se sredi, ali smo prezadovoljni. Iskreno, ja uglavnom mogu 4-5.000 dinara mesečno da odvojim i to radim da bih sređivala kuću”, kaže ona.

Kuću je dobila od strane Humanitarne organizacije Nemanjići Tićino. Do tada nisu imali gde da žive jer su nakon smrti oca i supruga nasledili samo pola sobe.

“Ja kao majka i žena znam da ovo sve mora da se završi, ali ne mogu sve sama da izguram. Kažu mi ljudi da mnogo sanjarim, ali se varaju. Odrasla sam prerano i, s obzirom na uslove, ja se o deci staram fenomenalno. Čisto je i zdravi su. Njih čuvamo samo Bog i ja”, rekla je ona u razgovoru sa novinarima portala Srbi za Srbe, koji se bavi humanitarnim radom i upućivanjem pomoći onima pred koje je život stavio, gotovo nepremostive prepreke.

Najneophodnije im je da se iskopa bunar i dovede voda do njihove parcele. Na parceli se nalaze dve kuće – stara, u kojoj žive, i novija koja je nezavršena. Kupatilo koje trenutno imaju je u stvari preuređena prostorija bez vode i više im služi kao ostava. Držali bi i sitnije životinje poput kokošaka, koza i prasadi.

Pogledajte fotografiju i podelite sa nama vaš odgovor

Matematičke mozgalice koje na prvi pogled deluju jednostavno nekada umeju da budu baš suprotno od toga.

To je slučaj i sa ovom koja se brzinom svetlosti širi društvenim mrežama u poslednjih nekoliko dana, a zbog čijeg rešenja se razvila velika polemika među ljudima širom sveta.

Naime, potrebno je samo izračunati koji broj se dobija sabiranjem i množenjem silnih jedinica i jedne nule. Pogledajte fotografiju i podelite sa nama vaš odgovor.

Zadatak nije težak ako se poznaju sva matematička pravila, u ovom slučaju pravilo prvenstva u računanju. Međutim, mnogi su kao njegovo rešenje dobili broj 1, jer su zaboravili na pravilo. Da li ste i vi među njima?

Baš kao što je slučaj i sa ovim zadatkom, i u matematici stvari nekada nisu onakve kakve izgledaju na prvi pogled. Ako učite matematiku na pravi način, nikada nećete imati problema da rešite i najteže matematičke zadatke, tako da će ovaj zadatak verovatno za vas biti veoma lak. Matematiku možete vežbati i online, uz pomoć OK profesora, samo klikom na miša. Brojne usluge možete pronaći na sajtu OKmatematike – od pripreme male mature pa sve do online pripreme za polaganje prijemnih ispita na tehničkim fakultetima, jer se OKmatematika potrudila da za svakoga pripremi po nešto.

REŠENJE ZADATKA:

Broj koji se dobija u ovoj računici je 12. Kako? Množenje je operacija koja ima prednost nad operacijom sabiranja. Da bismo dobili tačno rešenje ovog „komplikovanog” zadatka, potrebno je redom da sabiramo brojeve, sve dok ne dođemo do množenja. Tada operacija množenja ima prednost nad operacijom sabiranja, pa je potrebno pomnožiti brojeve 1 i 0, što je zapravo 0, a zatim sabrati sa preostalim jedinicama. I rešenje je 12.

Mala Sofija Markuljević koja je sa roditeljima pre više od dva meseca otišla na lečenje u Los Anđeles se svakim danom oseća bolje, a novi video njenog oporavka je najlepši prizor ove godine.

Mala Sofija za koju je cela Srbija skupljala novac za lečenje od spinalne mišićne atrofije, primila je lek Zolgensma, poznat kao “najskuplji lek na svetu”.

“Još jednom da vas pozdravimo iz LA-a i da vidite Sofijin napredak! Ovom prilikom vas opet molimo da pomažete i dalje i drugoj deci, i date im šansu ne samo da jednog dana hodaju, već šansu za život”, piše u objavi “Za Sofijin prvi korak” na Tviteru.

Sofijina igra je pre samo tri meseca delovala kao daleki san, a njena jedina nada je bila da primi dozu Zolgensma koji košta 2,1 milion dolara.

Humanitarna akcija trajala je četiri meseca, a Sofijini roditelji objavili su 30. jula da je novac prikupljen. Sofija je 23. avgusta stigla u Los Anđeles, gde je primila dozu Zolgensma.

Taj lek se, inače, daje u jednoj dozi i na snimku koji je pred nama se vidi koliko je pomogao Sofiji.

Spinalna mišićna atrofija je retka, teška i u velikom broju slučajeva smrtonosna bolesti, zbog koje Sofija nije čak mogla samostalno da drži glavicu, niti da se kreće. Neka nov video njenog oporavka bude podstrek svima nama da pomognemo i drugoj deci.

Mala Anika Manić iz Gornjeg Milanovca, koja boluje od iste bolesti kao Sofija polako gubi životnu snagu. Na žalost, kako vreme odmiče, njeno disanje i gutanje su sve slabiji i potrebno je sve više aparata i pomoći da se održi u životu, a porodica i bliski ljudi apeluju na sve građane Srbije da se uključe u prikupljanje novca potrebnog za lečenje devojčice.

“Svaki dan je borba. Borba za vazduh u plućima, borba za svaki pokret, ali i borba za osmeh, radost i da svaki zajednički trenutak bude lep i poseban, jer ne znamo šta donosi sutra. Ali nada postoji! Krajem maja, u Evropi je odobrena genska terapija Zolgensma, za decu ispod 21kg, koja može da pomogne Aniki da prodiše punim plućima i da povrati snagu da jede i govori”, napisala je na Fejsbuku njena majka.

Za njenu terapiju neophodno je skupiti 2,1 miliona evra.

Kako možete da pomognete Aniki

Slanjem SMS poruke: 858 na 3030

Slanjem SMS poruke iz Švajcarske: Upišemo human 858 i pošaljemo na 455

Uplatom na dinarski račun: 160-6000000732571-65

Uplatom na devizni račun: 160600000073290242

IBAN: RS35160600000073290242

SWIFT/BIC: DBDBRSBG

Jedan od dečaka ih muze svakog dana sam jer se smatra odgovornim, sada kada im je majka u bolnici…

Uroš (13), Jovan (5) i Ivan (7) Ilić žive sa bratom Aleksandrom (18) i sestrom Ivanom u selu Šušara kod Vršca. Žive sami jer ih je otac napustio, a majka im se trenutno nalazi u bolnici zbog operacije žuči. 

Njihovi roditelji su se ranije razišli jer je otac bio alkoholičar, pa je majka odlučila da nastavi da se o njima brine sama. Sada, kada je u bolnici to rade komšije i svi ljudi dobrog srca koji žive u Vršcu i okolini.

Uroš koji ima 13 godina provodi dane u kući jer vodi računa o braći i sestrici. Najstariji brat Aleksandar koji je punoletan počeo je da radi u Šumskoj upravi gde čuva krave i druge domaće životinje. Dobija dnevnicu od 1.200 dinara, pa se porodica snalazi koliko može.

Mali Uroš im svakog dana pušta crtaće, daje im da jedu, ali i pazi na koze zahvaljujući kojima popiju bar po jednu čašu mleka svakog dana.

On ih muze svakog dana sam jer se smatra odgovornim, sada kada im je majka u bolnici.

U kući im nedostaju osnovne stvari, i potrebna im je naša pomoć. Struju imaju, kao i frižider, ali od njega nemaju mnogo koristi pošto je uglavnom prazan.

Komšije ih obilaze, a jedan od njih ih i često čuva. Oni im daju novac za hranu, ali pošto ih je petoro taj novac “lako ode”.

Frižider imaju, kao i struju, pa dajte da im napunimo to, da bar imaju da pojedu dovoljno. Ja sam im dao novac da kupe hranu, ali brzo će to da se potroši. Garderobe imaju i previše. Ovo je poziv svima da pomognu koliko mogu, rekao nam je njihov komšija, Duško Perin.

Upravo on ih je pre nekoliko godina “pronašao” kada su živeli u olupini broda. Sada, imaju kuću, ali i dalje žive daleko od uslova u kojima treba da žive deca.

Sećam se da mi je prijatelj javio kako neka porodica blizu Vršca živi u olupini broda, iako ovde nema nikakve reke. To je bio neki stari napušteni brod koji je imao dve kabine, priča nam Duško koji taj prizor ne može da zaboravi.

– U pitanju je bila jedna zarđala olupina nekog panonskog brodića koji je ko zna kad usidren u selo Šušara kod Vršca. To im je bio jedini krov nad glavom, živeli su bez struje, vode, toaleta. Ni poljana nije bila njihova, kao ni ovce, a svaka stvar koju deca imaju su nekome već pripadale, priča nam Duško.

 Njima je trenutno najpotrebnija hrana, kozmetika, hemija za kuću, igračke.

Zahvaljujući humanim ljudima koji i dalje postoje, dečica će uskoro imati jedan od lepših dana u svom životu jer će ići na kupanje na bazene Vetrenjače gde će uživali u piću, hrani i sladoledu koji su za drugu decu sasvim normalna pojava.

Deca su inače neplivači, pa su se samo brčkali. Jednom je samo Uroš bio na kupanju u Beloj Crkvi, a ostali su prvi put sada išli na bazene, rekao nam je Duško koji je napomenuo kako ovim gestovima žele da podstaknu i uključe ostale ljude kako bi pomogli porodici Ilić iz sela Šušare.

Ova deca žive izolovano u selu koji broji svega dvadesetak kuća. Okruženi gustom šumom, žive u kućici koja je bila obnovljena od strane jedne Fondacije. Ipak unutrašnjost kuće je opet propala, a deca su opet ostala gladna. Starija deca su već u zaostatku sa svojim vršnjacima jer su u prvom selu iz kojeg su došla slušali nastavu na rumunskom. Iako su se trudili, zbog jezičke barijere su morali da pauziraju sa nastavom. 

Naime, oni su došli iz Banatske Subotice gde su živeli u zadružnoj zgradi, isto bez struje i vode. Gazda ih je oterao iz te kuće, pa su bili primorani da traže novo mesto za život i tako su “završili” u selu Šušare.

Ministarstvo unutrašnjih poslova u 2019. godini kupilo je automobile u vrednosti od čak 1,45 milijardi dinara ili oko 12,3 miliona evra. Nova vozila MUP je nabavio preko sedam dobavljača, a ubedljivo najviše novca, oko 8,1 miliona evra, od ovog posla dobila je firma “Auto Čačak”, čiji je vlasnik biznismen Milenko Kostić blizak Srpskoj naprednoj stranci.

Godinama unazad Ministarstvo untrašnjih poslova, na čijem čelu je donedavno bio Nebojša Stefanović, nabavljalo je nova vozila direktnom pogodbom i pod oznakom tajnosti, a u okviru “kapitalnog projekta osavremenjivanje voznog parka”.

Kako su automobili nabavljeni u 2019, da li tajno i bez tendera, nije poznato. Ipak, u Izveštaju o reviziji finansijskih izveštaja MUP-a za prošlu godinu, koji je uradila Državna revizorska institucija, navodi se da je to ministarstvo imalo izdatke za kupovinu vozila u iznosu od 1.455.033.000 dinara ili oko 12,3 miliona evra.

U tom dokumentu piše i da su ti automobili nabavljeni preko sedam firmi, a jedna od njih je “Auto Čačak”, u vlasništvu Milenka Kostića, biznismena bliskog Srpskoj naprednoj stranci. Kostić je inače bio šef Milunu Todoroviću, gradonačelniku Čačka iz redova SNS, koji je pre dolaska na tu funkciju bio direktor u njegovoj firmi.

Od posla u nabavci automobila MUP-u najviše je profitirala upravo Kostićeva firma, na čiji je račun samo u 2019. uplaćeno 953.691.000 dinara ili oko 8,1 miliona evra.

Podsećamo, kako su pisali mediji, od ove kompanije je i u 2017. policija nabavila više od 700 vozila marke “škoda” i taj posao je proglašen tajnom. Naime, Vlada Srbije je prethodno donela Zaključak kojim je ta nabavka označena kao poverljiva, zbog čega su automobili umesto putem tendera, nabavljeni direktnom pogodbom.

GSP iznajmljivo vozila od “Auto Čačka”

Firma “Auto Čačak” bila je u fokusu javnosti i kada je Gradsko saobraćajno preduzeće Beograd zaključilo tri ugovora vredna 46 miliona dinara o zakupu putničkih vozila. Kako je objavila “Nova ekonomija” u junu prošle godine, ugovor je sklopljen sa grupom kompanija u kojoj je nosilac posla bio upravo “Auto Čačak”. U februaru ove godine objavljeno je da je i Grad Beograd sklopio sporazum o iznajmljivanju vozila vredan 20,8 miliona dinara sa tri firme, a nosilac posla je opet bila kompanija iz Čačka.

Inače, tokom 2019. sudeći po dobavljačima, MUP nije nabavaljao samo “škode”, što je bio slučaj pre dve godine.

Automobili su kupovani preko firmi “Autopromet Beograd”  (45.422.000 dinara ili oko 385.000 evra), koja je uvoznik “citroena” i “opela”, zatim preko “Euroimpeks autogrup” (87.329.000 dinara ili oko 740.000 evra) koja je uvoznik “pežoa”, a dobavljač vozila za MUP bila je i firma “Ehom auto” (107.043.000 dinara ili oko 907.000 evra), koja je zastupnik za “hjundai”, “subare” i “sangjong”.

Policija je automobile kupovala i preko firme “Auto Garant Čačak” (162.716.000 dinara ili oko 1,4 miliona evra), koja je zastupnik “fiata”, “alfe”, “lancia” i BMW, kao i od “Porše inter auta” (2,47 milona dinara ili oko 21.000 evra) i “Hit auta” (58,7 miliona dinara ili oko pola miliona evra).

Odbačena krivična prijava zbog tajnih nabavki  

Kako je pisao Insajder, zbog tajnih nabavki zaposleni u Sektoru za materijalno-finansijske poslove MUP-a podneli su u oktobru 2017. godine tužilaštvu krivičnu prijavu za zloupotrebu službenog položaja protiv načelnika tog sektora Željka Veselinovića i državnog sekretara u MUP-u Miroslava Miličkovića.

U 2018. Stefanović uručio 300 vozila kriminalističkoj policiji

Inače, sredinom novembra 2018. tadašnji ministar policije Nebojša Stefanović svečano je uručio oko 300 vozila različitih modela pripadnicima kriminalističke policije. Nije poznato pod kojim uslovima, od kojih firmi i po kojim cenama su ti automobili nabavljeni.

Ta prijava je odbačena, a u obrazloženju koje je dostavljeno Insajderu, pisalo je da je policija Tužilaštvu navela da je razlog tajnosti ovih nabavki posebna oprema, ali i uslovi plaćanja.

“Poverljivost je tražena zbog posebne opreme, ali i zbog posebnih uslova plaćanja gde sproveden postupak pregovaranja sa ciljem dobijanja što većeg broja vozila u što kraćem roku”, navodi se u obrazloženju koje je TOK dostavio Insajderu.

U obrazloženju nema detalja o tome šta znače posebni uslovi plaćanja i posebna oprema unutar automobila kao ni obrazloženje zbog čega se ove nabavke razlikuju od ranijih nabavki vozila za MUP koje su sprovođene javno.

U obrazloženju je takođe pisalo da su od MUP-a dobili informacije da je 700 škoda samo deo planiranih nabavki automobila kao i da će nova vozila biti nabavljena i u 2018. i 2019.

Nema jače ljubavi od ljubavi roditelja prema deci. Biti roditelj je veliki korak i velika odgovornost.

Deca sve navike ponesu od kuće. Ona uče od svojih roditelja i usvajaju modele ponašanja, zato bi dobar otac trebao da bude pravi primer svojoj deci.

Njega krase ove osobine:

Pravi otac nije onaj koji zarađuje puno novca kako bi kupio skupe poklone svojoj ženi i deci ili da kako bi ih odveo na odmor dva puta godišnje. Nije ni onaj koji zarađuje novca dovoljno da svojoj deci obezbedi školovanje u privatnoj školi i pokriva sve njihove troškove.

Pravi otac je onaj koji je uvek tu. Onaj koji ne napušta porodicu u najtežim trenucima i nikada ih ne ostavlja najbliže da se sami nose sa problemima.

Pravi otac je spreman da uloži napor i vreme, čak i kada je umoran, samo da bi udovoljio svojoj deci.

Pravi i odan otac je onaj koji je spreman da zbog porodice napravi kompromis i u određenim trenucima žrtvuje sopstvene potrebe, želje, pa čak i sreću.

Dobar otac svoju decu uči pravim vrednostima, ljubavi, ljubaznosti i odanosti.

Istinski dobar otac je onaj koji je primer ispravnog odnosa prema ženi. Onaj ko se prema njoj ophodi dostojanstveno, sa poštovanjem i ljubaznošću.

Reči beskorisan, nekompetentan, slab i glup ne postoje u razgovoru sa decom u njgovom rečniku. On je autoritet, ali ga se deca ne plaše. Za njega ne postoji ništa važnije od porodice, a njohova sreća mu je prioritet.

Dobar otac sluša svoju decu i zna sve njihove planove, želje i strahove.

Pravi otac je onaj za koga deca kažu: !On je uzor, moj najbolji prijatelj, mentor i učitelj. On je moj otac”.

Ova skrivalica je poprilično zahtevna…

Potrebna vam je puna pažnja, jer svega 7 odsto ljudi može da pronađe više od 10 životinja na ovoj fotografiji.

Koncentrišite se, i dobro pogledajte. Možda ste baš vi među njima. 

U komentarima nam napišite koliko vremena vam je bilo potrebno za ovu skrivalicu.

A evo i fotografije…

Možda je samo potrebno da promenite ugao gledanja…

Nekima je potrebno tek nekoliko sekundi, a nekima čitava večnost. Ukoliko želite da saznate u koju grupu spadate, probajte da rešite ovu mozgalicu:

Da li vidite psa na slici pred vama?

Ili je sve što vidite – bradati muškarac!?

U pitanju je optička iluzija koja je zaludela ceo svet, a rešenje je zapravo veoma jednostavno… 

(AS)

Te davne 1955.godine Milostivna iz šumadijskog sela Komarice nije ni slutila da će je kupovina sandala odvesti pravo- u brak. I koji eto u sreći i veselju traje i dan danas

Ona je sa drugaricama iz Komarica otišla na vašar u desetak kilometara udaljeni Kragujevac na praznik cara Konstantina i carice Jelene. Bejahu u to vreme sandale u Šumadiji pravi luksuz.

-Da ih ne oštetim i čuvam za neku prigodu izula sam se i krenula nazad u selo bosa. Polako sam zaostajala – priseća se Milsotivna tog sudbonosnog dana.

Branko je bio pravi džentlmen.

Omladina koja je bila u grupi grabila je krupnim koracima ka selu. Sami su tog dana prepešačili put koji im je izgleda i bio zacrtan. Nastavili su da se viđaju a Milostivna kaže da su se uzeli neku nedelju posle Male Gospojine.

I od tada sve- zajedno.

Obrađivali su zemlju, tvrdu i posnu poratnih godina- kolima i volovima.. Mučili se da decu izvedu na pravi put…

-I sve dogovorom. Ako su ljudi normalni lako se dogovore. Imala sam sreće da je Branko blage naravi– priča kroz smeh Milostivna. Ona kaže da je tu i tajna braka bez trzavica, svađa…

–Mi smo imali svako svoj novčanik ali i svako svoje obaveze. Zna se šta je za u kuću, šta je za ulaganje. I ne mešamo se jedno drugom. Jedino su nemire drugi unosili, dugo je vreme za nama, bilo je i toga. Ali to su nesuglasice. Sednemo, pojasnimo se i teraj dalje– priča nam Milostivna.

I danas kada Branko ima 92, a ona 88 godina svako jutro popiju rakijicu, dogovore se oko poslova. Imaju dvoje dece, sedmoro unučadi i 12 praunuka.

I imaju planove.

Milostivna održava ne baš malu bašticu oko kuće, a Branko iako mu je ugrađen kuk i dalje je živahan i radan.  Da ukućani ne vide izmigolji se i ode da ručno kosi svoje livade. A one, te livade i šljivici kriju njihovu ljubavnu tajnu koju samo u Šumadiji može da ispiše samo- život!

Za vreme terorističkih napada, bračni par je bio u Austriji.

Naš popularni pevač Dejan Matić u trenutku terorističkog napada u Beču nalazio se u ovom gradu u jednom restoranu sa svojim prijateljima i suprugom Jelenom.

– Bili smo kod prijatelja u restoranu, i čim smo čuli šta se dešava, sišli smo u podrum i tu smo čekali da napadi prođu… Napad je počeo u 20 sati, a mi smo sat vremena kasnije saznali šta se dešava. Već tada su se čule sirene, bio je opšti haos. Na društvenim mrežama se širila panika i tada nas je jedan prijatelj odveo u podrum restorana. Osetio sam se kao da smo u skloništu jer počinje rat. Neki su se uplašili, ali ja sam bio prilično smiren – ispričao je Dejan i dodao:

– Čuli smo da napadači kreću baš ka okrugu u kom smo bili. Tada je jedan čovek bežeći od terorista, uleteo u restoran. Bio je bled kao krpa, prestravljen i nem. Ništa nije mogao da izusti. On se našao na licu mesta, video je šta se dešava i pobegao je kod nas… Čim je bilo bezbedno, supruga i ja smo seli u taksi i otišli kući. Deca su nam bila sa ženom koja ih čuva. Za vreme napada sam je pozvao i rekao joj da ne paniči. Ona nije ni znala šta se dešava, a deca su spavala.

Pevač je ispričao da se osetio isto kao kada je bio mali i kada je preživeo rat u Bosni i Hercegovini.

– Mislio sam da je Austrija poslednja država u kojoj ovo može da se desi. Beč je uvek bio siguran grad i sada mi ovde nije prijatno. Ali na indirektan način sam prošao kroz sve ovo. Kada je bio rat u Bosni, samo sam gledao kako ću da stignem u Drvar. Nema veze što je rat, što se puca… Tako je bilo i sada, jedva sam čekao da stignem u svoj kraj, koji je nadomak Beča i koji je prilično miran – naveo je Matić.