Month: November 2020

“Oni su njihovi heroji, na putu, za nigde”

Da li je ovo zaista kraj? Kraj svega što vredi? Ko uopšte vodi računa o tome šta je ispravno? Šta je dobro? Šta su prave vrednosti i da li ih uopšte neko ceni?

U moru kiča, šunda i popularizovanih promašenih života, izgubili smo osećaj ka čemu treba da idemo i kom kvalitetu da težimo.

Upravo o tome, piše i naš mladi pisac, Stefan Simić, koji je kroz jedan post na fejsbuku objasnio sve, svakome ko može i želi da razume.

Simić je prepričao situaciju kada se našao u jednom tržnom centru i sasvim slučajno zapazio kako živa legenda, Rade Šerbedžija, šeta, sam u potrazi za nečim.

Više puta je Šerbedžija išao gore, dole, reklo bi se da nije mogao da pronađe ono što traži.

Pisac ga je posmatrao neko vreme, samo iz razloga što je bio šokiran da mu niko ne prilazi, a tu situaciju opisao je ovako:

Zastao sam sa strane, i posmatram ga, desetak minuta Toliko veliko poštovanje osećam prema njemu, da mu samo diskretno klimam glavom, na šta on uzvraća

Hiljadu razloga da mu čovek priđe, ne samo filmovi, ne samo pesme, ne samo život koji je proživeo, i trag koji je ostavio, beskrajan Niko mu ne prilazi

Ljudi zagledani u svoje telefone, mladi brzim korakom prolaze, devojke u nekom svom filmu, lepotice našeg vremena ni ne znaju ko im je u blizini, niti ih zanima

A, onda se setimo kako deca vrište i trče za jutjuberima, kako plaču kada upoznaju Baku Praseta, pa se jedno pitanje samo nameće:

Gde smo pogrešili? Šta smo uradili pogrešno? Zovemo se živim bićima samo iz razloga što još uvek dišemo, ali sve druge karakteristike čoveka smo izgubili.

Pisac je tu opsesiju jutjuberima takođe opisao jako lepom rečenicom:

Dolaze neka nova deca, koja drugačije pričaju, koja se drugačije ponašaju, banalna, bahata, isprazna

Kilometrima daleko od svega toga što Rade predstavlja

Čekaju Baku praseta, i ostale Oni su njihovi heroji Na putu, za nigde

“Oni su njihovi heroji, na putu, za nigde.” – ovom rečenicom bismo završili ovaj tekst.

Trudnicu, koja je šetala šumom u Francuskoj, nasmrt su izujedali psi.

Elisu Pilarski (29), koja je bila u šestom mesecu trudnoće, suprug je našao mrtvu i oblivenu krvlju u subotu posle podne u šumi Rec, 88 kilometara severno od Pariza.

Kako prenose mediji, Pilarski je šetala psa Kertisa kada je napadnuta. Obdukcijom je utvrđeno da je iskrvarila između 13 i 13.30 h pošto je izujedana po rukama, nogama i glavi.

 *Šuma Rec je udaljena oko 90 kilometara od Pariza / FOTO: FACEBOOK / FACEBOOK

Policija je uzela uzorke DNK grupe lovačkih pasa, koji su se u to vreme nalazili u šumi, kako bi ispitala da li su je oni napali.

Kako se saznaje, ona je delimično izujedana i nakon što je već bila mrtva.

Uzorci DNK uzeti su i od žrtvinih pasa, uključujući i ljubimca koga je toga dana izvela u šetnju. Rezultati analize za sada nisu poznati.

 *Elisa Pilarski je bila u šestom mesecu trudnoće / FOTO: FACEBOOK / FACEBOOK

Žena je pozvala supruga Elila dok je bila u šetnji i rekla da se plaši da će je napasti čopor pasa, prenela je TVA Nuvel. On je odmah nakon razgovora krenuo sa pariskog aerodroma, gde radi, a na lice mesta je stigao 45 minuta kasnije i zatekao unakaženo suprugino telo.

Kako se navodi, on je pratio zavijanje psa Kertisa, koji je preživeo napad, i tako našao ženu. Policija ne isključuje mogućnost da su je napali psi lutalice, ili možda čak i njen pas.

Trudnu muslimanku Ranu Elasmar (31) brutalno je napao Stipe Lozina (43) u kafiću u Sidneju.

Rana, koja je inače u 38. nedelji trudnoće, večerala je s prijateljicama kada ju je napao nasilnik, za koga se pretpostavlja da je hrvatskog porekla. Lozina je, kako se vidi na snimku nadzornih kamera, mirno prišao, nešto pričao, a potom pesnicama prebio ženu. Udario ju je u glavu oko 14 puta.

Pre batina ju je vređao na nacionalnoj i verskoj osnovi.

“Vikao je da su muslimani silovali njegovu majku”, ispričala je.

Kako je naveo Ranin muž, ona slabo izlazi, ali kada su je prijateljice pozvale, odlučila da se vidi sa njima, dok je on ostao kod kuće da čuva decu.

Lozina je zatražio od sudije da ga pusti na slobodu uz kauciju, ali je to odbijeno.

Pred sudom bi trebalo da se pojavi 5. decembra, a do tada će ostati iza rešetaka.

Lozina već ima podebeo kriminalni dosije, kako navodi australijska policija.

Povređena trudnica je u međuvremenu puštena iz bolnice, ali ima veliki broj modrica.

Ovaj praznik, koji je ujedno i prvi dan Božićnog posta

Srpska pravoslavna crkva danas obeležava praznik svetih mučenika Gurija, Samona i Aviva. Ovaj praznik, koji je ujedno i prvi dan Božićnog posta obeležava se 15. novembra po starom, odnosno 28. novembra po novom kalendaru.

Gurije i Samon su po predanju bili ugledni građani edeski. U vreme jednog gonjenja na hrišćane oni se skloniše van grada i živeše u postu i molitvi hrabreći pravoverne, koji su se njima obraćali za savet.

Posle nekog perioda uhvatiše ih i izvedoše pred sudiju koji im zapreti smrću ukoliko se ne pokore naredbi cara o tome da se klanjanju idolima, na šta mu oni odgovoriše: “ako se pokorimo naredbi carskoj, propašćemo, čak i ako nas t ne ubiješ.”

Prvo su ih mučili, a zatim bacili u tamnicu u kojoj su proveli skoro tri i po meseca. Nakon toga ih osudiše na smrt 322. god. za vreme cara Likinija.

Kasnije i Aviv đakon Edeski, primi muke za Gospoda Isusa Hrista svoga, i u plamenu predade duh svoj Bogu. Majka njegova izvadi iz ognja telo njegovo celosno i sahrani u grob zajedno sa sv. Gurijem i Samonom. Kada presta gonjenje, podigoše hrišćani hram u čast tri mučenika, Gurija, Samona i Aviva, i položiše njihove čudotvorne mošti u jedan kovčeg. Brojna čuda počela su da se dešavaju u tom vremenu.

Jedno je posebno učinilo da ljudi zaneme i da se okrenu verovanju u Gospoda Boga.

Priča ide ovako: Jedna udovica u Edesi imaše ćerku devojku, kojom se oženi jedan Got vojnik iz grčke vojske. Kako se ta žena plašila da da svoju ćerku u daleku zemlju, Got se zakle na grobu sveta tri mučenika, da nikakvo zlo neće devojci učiniti nego da će je uzeti za zakonitu ženu, pošto je kako reče, neoženjen.

U stvari on beše oženjen. A devojku koju je uzeo držao je kao robinju dok mu ne umre zakonita žena. Kada se to dogodi, on u dogovoru sa svojom rodbinom sa mrtvom ženom zakopa i živu robinju.

Devojka u suzama moljaše sv. mučenike da je spasu. I oni joj se javiše u grobu, uzeše je i trenutno preneše iz Gotske zemlje u Edesu, u svoju crkvu. Sutradan, kada crkvu otvoriše, nađoše devicu kraj groba svetitelja Božjih, i saznaše o čudesnom izbavljenju njenom.

Molitva

Kasnije je podignut hram u Edesi u znak sećanja na tri sveta mučenika i u slavu Božju. Ostala su zabeležena mnoga čuda koja su se dešavala nad čudotvornim moštima svetih mučenika Gurija, Samona i Aviva.

Ovu molitvu treba danas izgovoriti: “Čudesa svetih Tvojih, kao stenu neoborivu si nam darovao Hriste Bože: njihovim molitvama savete zlorečitih razori, osnaži silu carstva, kao jedini Blag i Čovekoljubac“.

Izvor: Telegraf

Na sledećoj sednici medicinskog Kriznog štaba glavna tema mogla bi da bude povratak naših građana iz inostranstva za predstojeće praznike. Naši sagovornici kažu da je sve izvesnije da ih čekaju dve mere.

Da li će se zatvoriti granice? I da li se razmišlja o takvim ili nekim srodnim merama? Kako Krizni štab ni Ministarstvo zdravlja još nisu doneli preporuke u vezi s ovom temom, kako stvari sada stoje, naši građani će moći normalno, uz prijavu, da uđu u Srbiju i praznike provedu uz porodicu.

Ipak, juče je epidemiolog i član Kriznog štaba Branislav Tiodorović rekao da se o toj temi intenzivno razmišlja.

On je istakao da će se u naredna dva-tri dana znati da li će biti uvođenja posebnih mera nadzora i kontrole na graničnim prelazima pred novogodišnje i božićne praznike.

Tiodorović je, posle sednice Kriznog štaba, rekao novinarima da će se o tome razgovarati narednih dana, da se vidi iz kojih zemalja najviše dolazi naših građana tokom praznika.

“U naredna dva-tri dana imaćemo odgovor da li ćemo uvoditi posebne mere nadzora, kontrole”, rekao je Tiodorović.

– Trebalo bi uvesti mere, a to je obavezan negativan PCR test, odnosno antigen Igg pozitivan što znači da je neko prelezao koronu i da ima imunitet. To se prilično radi u Evropi i trebalo bi i mi da uvedemo. Takva je situacija, nema nam druge, da će tokom svih ovih praznika biti svega, ljudi hoće i dalje da putuju, moguće je i da će naši ljudi doći za praznike. Što se tiče stranaca tu moramo da pojačamo mere, to sigurno, s tim što ja bih to uveo i za naše ljude koji rade u inostranstvu a koji će dolaziti u Srbiju – kazao je epidemiolog za “Blic”.

On kaže da je zdravstveni nadzor još uvek na snazi.

– Svi oni koji dolaze naši ljudi koji dolaze iz Bosne, Makedonije, Crne Gore, Hrvatske oni bi trebalo da na granici dobiju uputstvo, pa čak i ako ga ne dobiju ako se vrate odnekud morali bi da popune taj obrazac i na osnovu popunjavanja tog upitnika onda se utvrđuje da li je neko suspektan i da li treba da se javi u kovid ambulantu – istakao je on.

Sa njim se u razgovoru za “Blic” složio i epidemiolog Predrag Kon koji je rekao da se do sada o tim merama nije razgovaralo, ali da bi svakako trebalo razraditi sistem u narednom periodu.

– Ako niste zaboravili, mi smo imali sistem nadzora pčetkom septmbra za dolaske naših ljudi iz zemalja pogođenih kovidom. Tako nešto će sigurno biti u opticaju. Druga opcija koja bi se mogla razmatrati je da se naši ljudi testiraju pri ulasku u zemlju. Ipak, ta opcija mora dobro da se razmotri. Ne može se mera doneti tek tako. Moramo sve da isplaniramo, naročito ako nam odjednom dođe 100.000 ljudi – kazao je Kon.

Da je PCR test jedna od opcija, potvrdila je ranije za “Blic” i direltorka “Batuta” dr Verica Jovanović.

na kaže da je još rano da se razmatra uvođenje novih mera na granicama Srbije uoči novogodišnjih praznika.- Suviše je daleko Nova godina da bi se procenjivala epidemiološka situacija i mere koje bi mogle biti donete u tom trenutku. Ono što je sigurno, naši građani će moći da uđu u zemlju, kao što je do sada i bio slučaj – napominje dr Jovanović.

Ona je tada napomenula d bi eventualna mera za ulazak u Srbiju mogao da bude obavezan negativan PCR test, ali da se o tome još nije razgovaralo.

– Mi i dalje imamo meru zdravstvenog nadzora za putnike koji ulaze u zemlju i sigurno je da će to morati da ostane i u narednom periodu. Dakle, svi moraju da se registruju na ulazu u zemlju, odakle se upućuju ka kovid ambulantama i prati se njihovo zdravstveno stanje 14 dana, koliko je propisano – kaže dr Jovanović.

Naši ljudi po pravilu najviše dolaze dan pred katolički Božić i oko Nove godine, a kako su naši epidemiolozi naveli grip obično nastupa posle Svetog Nikole, pa je utoliko i rizik od razbuktavanja zaraze utoliko dvostruko veći.

Više javno tužilaštvo podiglo je optužnicu protiv V. J. (43) iz Banatskog Novog Sela, osumnjičenog da je obljubio ćerku (17), a snimak odnosa i njene nage fotografije delio na Fejsbuku. Otac-monstrum tereti se i da je dovodio migrante u kuću, nudeći im ćerku za prostituciju!

– Okrivljenom se optužnicom stavlja na teret da je u svojoj kući u dva navrata izvršio obljubu sa maloletnom ćerkom, rođenom 2003. godine, a tokom jedne od obljuba tražio je od nje da drži uključenu kameru na mobilnom telefonu, te je na taj način i napravljen snimak seksualnog čina – navodi se u saopštenju VJT u Pančevu.

V. J. je eksplicitni snimak okačio na Fejsbuk, uz poruku prijateljima: “Vrata su vam otvorena. Koštaće vas 2.000 dinara”.

Samohrani otac, Novica Dačevič iz blačkog sela Suvi Do, za samo pola sata izgubio je svoj porodični dom kada je izbio požar zbog starih instalacija. 

Novica i njegovo dvoje maloletne dece žive od socijalne pomoći, a sada su ostali i bez krova nad glavom usred zime. Sve stvari koje su imali za tren su nestale, a njihov život se pretvorio u pakao. 

– Sve je izgorelo za pola sata, 45 minuta, sva sreća bili smo u dvorištu, nikog nije bilo u kući – rekao je Novica drhtativm glasom na početku razgovora za Espreso.rs. 

Oni sada borave u nedovršenoj kući Novičine bolesne majke, bez struje i onsovnih uslova za život. 

– Sada smo kod moje majke, od naše kuće nije ništa ostalo. Videćemo šta ćemo i kako ćemo, zimski je period, ne verujem da ćemo išta uraditi. – priča nesrećni čovek sa knedlom u grlu. 

Dačević je nedavno velikom mukom uspeo da kompletno sredi kuću, koja je za tren nestala, kao da je nikada nije ni bilo. A Novici sada ne preostaje ništa drugo, nego da planira šta će i kako će dalje, kako bi obezbedio svojoj deci drugi dom. 

– Sitacija je takva kakva jeste, možemo da planiramo, ali kada nemamo novca za bilo šta. – rekao je on. 

Čačaninu Jovanu Steviću (17) koeficijent inteligencije od 150 nije zasad pomogao u životu. Sve oko sebe vidi u brojkama, izvlači korene brojeva do milion. Samohrana majka bez posla, žive od samo 8.400 dinara.

Njegov svet je matematika. U glavi stalno brojke. Svaki korak napravljen u njegovom životu je izbrojan. Sve oko sebe vidi u ciframa – ljude, ulice, zgrade, automobile… Najdraže mu je kada pobraja diplome, petice iz dnevnika… A, najtužnije je što blistavi um šesnaestogodišnjeg Čačanina Jovana Stevića, broji i sve one ružne dane – kada nije imao šta da jede, dane bez vode, život u podrumima, u memli, mraku, kao i to koliko je dana bio neokupan…

Usmena matematika mu je u malom prstu. Za tili čas će vam izvući koren iz bilo kog broja do milion, i to sa maksimalnom greškom do jedan. Sa lakoćom množi dvocifrene brojeve, kvadrira čak i trocifrene, računa procente… Ukoliko mu kažete datum vašeg rođenja odmah će pogoditi dan u nedelji kada ste ugledali svetlost života.

A on je na svet (u vreme kad smo razgovarali) došao tačno, kako on voli da kaže, pre 5.759 dana. Malo je, nažalost, bilo onih dana kojih se rado seća. Nemaština i smucanje sa samohranom majkom Snežanom Mijailović od stana do stana, od podruma do podruma, često bez hrane, bez čiste odeće… učinili su da ovaj mladić, koji ima nivo inteligencije koji se meri sa genijima (IQ oko 150), pamti više tužnih trenutaka.

• Majka i ja smo u životu više bili gladni nego siti. Sećam se koliko smo se puta selili. Doskora smo živeli u podrumu, koji nam je bio poplavljen. Od vlage se nije moglo živeti, ali ni od crva, buba… – ispričao nam je Jovan. – Gotovo dve godine smo živeli u jednom selu pored Čačka u kući bez vode. Nismo mogli ni da se okupamo, a nedostajalo nam je i sredstava za higijenu. Zato su me deca izbegavala. Bio sam neprihvaćen. I sada to osećam, iako se redovno kupam, ali sada im smeta što učim i što se javljam na časovima…

Prvi put je Jovan primetio njegovu povezanost sa matematikom i brojkama kada je bio u trećem razredu osnovne škole. Kao od šale, kako nam objašnjava, u glavi je sabirao i množio cifre. Njegova majka kaže da su na to još vaspitačice ukazivale – prvo je naučio da broji do deset, pa tek onda da izgovara svoje ime.

• Stalno sam bio odličan đak, “vukovac” u osnovnoj. I sada imam sve petice, sem iz fizičkog. Kada vam um ide, neće snaga – šali se Jovan. – Vidite, ja često nisam imao šta da jedem. Ali, u tim trenucima moj mozak je uspevao da igrom sa brojkama zavara prazan stomak. Ne treba meni mnogo hrane. Voleo bih da imam samo toliko da ne budem gladan. Ne bih se ja razbacivao hranom.

Nizali su se i nižu uspesi mladog Čačanina, koji je trenutno đak Ekonomske škole u gradu na Moravi. Do sada ima više od 30 diploma sa raznih takmičenja iz osnovne škole, i iz regionalnog centra za talente. Nedavno je osvojio četvrto mesto na republičkom takmičenju iz matematike. Odlično mu idu i strani jezici.

– Dosta su mi pomagali đaci iz škole. Prikupljali su odeću za mene, hranu, sredstva za higijenu. Humanitarna organizacija iz Dubaija mi trenutno plaća stanarinu. Ovo je prvi stan u kome živimo, otkada ja pamtim, da imamo normalne uslove za život. Jer, majka mesečno za mene prima 8.400 dinara pomoći. Sa tim novcem ne možemo ništa… Radila je majka u “Parking servisu”, ali je bolest steže… više ne može. Videće da li može da dobije invalidsku penziju… muče je kosti, dijabetičar je i ima visok pritisak. Grad ju je dva puta zapošljavao. Sada više nema mesta za nju… Više im se i ne obraćamo za pomoć – ispričao nam je Jovan.

BRANILA KOSOVO

– Za mene nigde nema mesta gde bih mogla da radim. Po struci sam medicinska sestra, babica. Inače sam iz Prištine. Prošla sam obuku i za medicinskog tehničara u ratnim uslovima. Išla sam da branim Kosovo, da branim svoje. Bila sam u Prištinskom, a zatim u Uroševačkom odredu. Ali, koga sada još to zanima. Sada sam bolesna i nemoćna. Lekovi preskupi, hrana još skuplja… Ne znam kako ćemo dalje – kaže Jovanova mama Snežana (na slici).

B. Č. (39), nesrećna žena iz Sremske Kamenice koja je još pre dve godine prijavila policiji da ju je tadašnji muž tukao, silovao, a potom pustio da je siluju i njihov kum i njegov prijatelj u vikedici kod Fruške gore 2016. godine, u ispovesti za jednu televiziju otkrila je sve jezive detalje zlostavljanja i mučenja koje je preživljavala 10 godina! Njenu potresnu priču potvrdio je i njen sin, koji je tada imao devet.

Kako je B. Č. ispričala za “Pink”, muž ju je tukao gotovo svakog dana celu deceniju.

– Bili smo 10 godina u braku. Na početku veze je bio dosta argantan i grub, ali sve je bilo dobro. Volela sam ga kada sam se udala, a svakodnevne batine počele su posle porođaja – ispričala je ova žena.

Kako je rekla, da nije sve kako treba bilo je jasno još na svadbi kada na nju nisu došli njegovi roditelji. Kako kaže, ne zna zašto, ali misli da je to zato što je Srpkinja.

Batine su, kako tvrdi, bile svakodnevne.

– Tukao me je bez razloga. Ponekad sam pitala za platu i to je bio razlog za to. Cela njegova porodica je to znala. I majka, i brat, i snaja, i svi – kaže ona.

Na pitanje zašto je ćutala kaže:

– Zato što je stalno pretio. Pretio mi je da ne smem da kažem ni roditeljima, ni bilo kome, inače će nas pobiti sve. Govorio je: “Slobodno reci i ja ću ubiti i tebe i dete i tvoje”. Trepela sam zbog deteta. Pokušavala sam lepim tonom, ali ništa… – kaže ona.

Kako kaže, batine su bile brutalne. Tukao ju je pesnicama u glavu, nogama… čime je stigao.

– Glavom mi je udarao o ivičnjak stola, tušem me je tukao po glavi. Sipao mi je vruću supu po glavi, pikavce mi je gasio po telu, udarao me u međunožje, burgijom bušio po nogama, čaše mi razbijao o glavu i stavljao mi ljute paprike u nos… To je sve on radio – tvrdi B. Č.

Kako kaže, sve je trpela jer je strahovala za dete. Tvrdi da je zlostavljao i njihovog sina.

– Kada je dečak imao sedam godina ostavio ga je na železničkoj stanici i došao kući. Došao i legao u krevet. Ja ga pitam gde je dete, a on kaže: “Doći će kasnije”. Kako kasnije, noć je, pitala sam… Dete je tada doveo neki drugi čovek do kapije – kaže ona i dodaje:

“Cela njegova porodica je mislila da je on kopile i da nije njegov. I dečaka je udarao pesnicama po glavi, šutirao, svašta mu radio. Nikada za njega nije mario, ni otišao po njega u školu ili kod lekara”.

Jednog dana, kako tvrdi, tukao ju je i pred njegovim roditeljima.

– Oni su sve znali. Živeli smo u istoj kući, svi su bili saučesnici. Tog dana me je odveo golu kod svoje majke, vezao me za stolicu, a svi su gledali. Vikala sam: “Nemoj”, a on mi je rekao da ima tu da sedim i ćutim, a da će oni da gledaju “kako se to radi sa ženom” – tvrdi ona.

Kako kaže, oni su gledali i kako joj stavlja patike pod nos, razbija joj glavu o pločice, vuče je golu po dvorištu… Kaže, nisu reagovali, već su se smejali.

Terao je da pleše oko šipke

Jednom ju je, kako kaže, skinuo golu usred lokalne kafane i naterao je da pleše gola oko šipke.

– Nisam htela, ali morala sam. Tu su bili njegov kum, prijatelj, naš sin, ali i još nekoliko momaka koji su to gledali. Posle toga me je golu vukao do kuće… Ljudi su to videli, ali niko nije prišao – kaže ona.

Silovanje

A onda se jednog dana desilo nešto još gore. Silovali su je muž, njihov kum i njegov prijatelj.

– Tog 26. juna je dobio platu, a ja sam ga pitala da da nešto za dete. On me je istukao, a ja sam uzela ključ od vikendice i pobegla peške tamo. Posle pola sata, on je došao sa kumom i prijateljem i našim sinom i razvalio vrata. Silovao me je, udarao… Sat vremena je trajalo. Onda me je silovao kum, pa njihov drug. A sin nam je to sve gledao i plakao. On mu je samo rekao: “Tako se to radi, da naučiš kako treba sa ženama” – tvrdi B. Č.

B. tvrdi da su joj nakon silovanja stavili džak na glavu i vezali je.

– Nakon toga me je još jednom istukao. Onda mi je stavio džak preko glave, vezao ruke i noge i golu me izbacio ispred kuće. Opet su onda tu bile batine, a onda je otišao u kafanu da pije. Ujutru me je opet pretukao – kaže ona.

Horor otkriven dva meseca kasnije

Užas koji je nesrećna žena proživljavala otkriven je neka dva meseca kasnije kada je njen sin, tada devetogodišnji dečak, njenom ocu, a njegovom dedi, ispričao šta se sve u toj kući strave dešavalo.

– Moja žena mu je jedan dan rekla da ide kući da ona malo odmori, a on je dete tad klekao i počeo: “Bako, nemoj me dole, tata tuče mamu, ja to više ne mogu da gledam”. Molio je i preklinjao. Mi smo ostali totalno zgroženi i šokirani. Ništa od toga nismo znali, B. ništa nije rekla nikad, a nije ni on nikada pre. Ništa nisam primećivao, a ja sam najviše i posećivao tu kuću – kaže M. Č., otac nesrećne žene.

Kako kaže, da je znao agoniju koju njegova ćerka preživljava da bi sasvim sigurno reagovao.

– Pa kao otac bih reagovao da sam znao da on moje dete maltretira, bije, vuče po ulici. Ispričala mi je kasnije i da joj hranu uskraćuje – kaže on.

Kako kaže, nakon toga je pokušao da pozove zeta i popriča sa njim, ali nije hteo da mu se javi, a kada je otišao u njihovu kuću takođe niko nije hteo ništa da mu kaže.

– Tog dana, kada sam otišao tamo, ćerkica njegovog brata mi je rekla da svako veče čuje ciku i viku i kako on bije moju ćerku. Kada je to čula njegova majka koja je bila tu sva se uznemirila i odmah je sklonila – kaže on.

Dečak: Fenom joj je palio oči, tukao je čekićem za meso… video sam silovanje

Kako je za “Pink” tada ispričao i B. Č., tada devetogodišnji sin, on je sav horor koji se dešavao gledao.

– Ima dosta da se nabroji šta smo proživljavali. Mojoj mami je fenom palio oči, čupao joj kosu, čekićem za meso je udarao, kao i pesnicom u nos, moja mama… Malo me je sramota, stalno ju je udarao po butinama, hteo da je izbode nožem… Sve što je radio sam gledao. Moja mama je jela i izmet – ispričao je šokanetne detalje o zlostavljanju njen sin.

Kako je ispričao, pokušavao je da brani majku, ali je otac tukao i njega.

– Jednom me je udario pesnicom u glavu i pao sam sa stolice i onesvestio se. Deda i mama su me vozili u bolnicu, a on je dedi rekao da sam pao – tvrdi dečak.

Njegov deda, M. Č. priseća se tog incidenta i kaže da je jasno da je cela porodica prikrivala užas upravo zato što je tada hitnu pomoć pozvao B. svekar, ali lekarima nije rekao kako se dečak povredio, već je i on rekao da je samo pao.

Tada devetogodišnji dečak ispričao je da se seća i silovanja kom je prisustvovao.

– Skinuo ju je i radili su na njoj, sva trojica. Onda kad su to uradili, onda su je stavili u džak, vezali i stavili u gepek. Tata mi je tada rekao: “Tako se to radi, sine, sa ženama, kad porasteš da znaš…” – ispričao je dečak.

Kako kaže, otac je mislio da on nije njegov sin. Kaže i da ga se plašio.

– Plašio sam se tate i mrzeo ga. Pogotovu sam mrzeo što tuče moju mamu… Kad ga gledate, izgleda kao dobar čovek, a u stvarnosti je jedan pijanac i grubijan. On nije više moj otac – rekao je dečak.

Kako kaže, sada je dobro, jer više ne živi u toj kući.

– Sada sam dobro, jer živim kod babe i dede, a dole sam bio uništeno dete, a sada sam rođen novi – kaže on.

Biljanin otac M. dodao je da je zeta za deset godina video svega desetak puta.

– Nikada me nije pozvao na slavu… Sve je bilo na silu, a mi ga bukvalno nismo ni poznavali. Znao sam da je voleo da popije, za njega litar rakije kao nekom litar vode – kaže M. Č.

Policiju su, kažu, prijavili tek kada. Kada je otac ispričao B. Č. šta je dečak ispričao, ona je sve potvrdila. Tada su otišli u policiju i prijavili B. muža za silovanje, maltretiranje i nasilje. Ali B. Č. nikada nije otišla kod lekara, pa nema nikakvu potvrdu o tragovima nasilja na telu.

– Moja sestra je videla modrice, ali ja sam joj uvek govorila da sam udarila u vrata – kaže ona.

Kako M. Č. kaže, posledice preživelnog horora su na njima ostale.

– Ne spavaju, dečak se budi noću i maše rukama, popustio u školi i bude zamišljen na času. Kada ga učiteljica pita šta mu je, on pita: “Šta će biti s mojom mamom?” On brine… A ćerka mi noću ne spava, ona samo misli da će je neko pokupiti negde i ubiti je – ispričao je tada on.

Suprug B. Č. u policiji je poricao da se išta od ovoga dogodilo. Ovaj slučaj i dalje se nalazi u Tužilaštvu u Novom Sadu i to i dalje u fazi istrage?!

Anita Stevanović (32) skoro dva meseca se nalazi u komi u bolnici u Austriji, nakon što ju je brutalno pretukao suprug Ivan Stevanović, a njen slučaj jedna je od glavnih tema austrijske štampe, jer se prikuplja pomoć za njeno lečenje.

Kako prenose austrijski mediji, Stevanović, poreklom iz Ivanjice, suprugu je krvnički pretukao dok je bila na radnom mestu, u cvećari u Velsu.

Anita i Ivan su već neko vreme bili razdvojeni, a iako je Stevanović imao sudsku zabranu prilaska, to ga nije sprečilo da brutalno pretuče suprugu od koje se razvodio.

Prema rečima lekara, Aniti je napukla lobanja, vitalni organi nisu u funkciji i nalazi se u komi već sedam nedelja. Ne daju joj velike šanse da će preživeti, jer po njihovoj proceni, moždane ćelije nisu u funkciji.

Anitina porodica se svim silama bori da joj omogući nastavak lečenja u nadi da će se izboriti.Situaciju najteže podnosi Anitina osmogišnja kćerka Ivana, koja ne može da se odvoji od majke.

– Stalno je doziva: “Ajde, mamice, probudi se da se igramo”. Nakratko otvori oči, nakratko nam stisne ruku, nakratko nas pogleda. Nadamo se i molimo se da se Anita ipak probudi – kaže njena sestra Monika Galović, koja preko austrijskih medija moli za novčanu pomoć kako bi se Aniti obezbedilo dalje lečenje.

Ivan Stevanović je uhapšen i nalazi se u zatvoru do početka suđenja, a austrijski mediji navode da je i ranije pokazivao sklonost ka nasilju. Takođe, tu je i istorija uzimanja alkohola koji je negatvno uticao na njega i ostavio trajne posledice na neurofiziologiju mozga, tako da po svemu sudeći nije imao strah od sankcija, a nije mogao ni da kontroliše bes i agresiju.