Na zvaničnom Tviter nalogu bečke policije koja je objavom upozorila građane na teroristički napad koji se odvija u austrijskoj prestonici pojavile su se zastrašujuće pretnje neidentifikovanog islamiste. Policija još uvek nije izdala zvanično saopštenje povodom pomenutog islamiste.
Napadi su izvršeni na šest lokacija, a za sada je potvrđeno troje mrtvih, uključujući i jednog teroristu, mada pojedini mediji prenose da ima najmanje sedam žrtava.
Samo nekoliko minuta nakon objave, na Tviteru bečke policije su se pojavile pretnje.
“Kunem se Alahom, ovo je tek početak”, napisao je izvesni Abdilmuntakim al Iraki.
Tviter, pretnje
“Uz Alahovu volju, ova bitka se neće završiti u Iraku ili Siriji. Pobedićemo. Pripremite se, jer je borba tek počela”, naveo je, a nalog hyurtay koji je nakon nekoliko minuta ugašen.
Sa istog naloga je ranije danas objavljena sledeća poruka: “Pripremili smo vam iznenađenje”.
Tviter, pretnje
Policija je potvrdila da su napadi izvedeni na šest različitih mesta u Beču, a izvršitelji su nosili sa sobom duge cevi. Jedan napadač je ubijen, više civila je teško ranjeno.
Prema prvim zvaničnim izveštajima, u bečkim bolnicama ima 15 povređenih.
Najmanje sedam osoba je ubijeno, a više njih povređeno je u pucnjavi koja se večeras dogodila u centru Beča. Teroristički napad desio se u blizini sinagoge, a paralelno sa pucnjavom odvija se talačka kriza u restoranu na drugom kraju grada. Iz austrijske prestonice javio nam se Stefan Koković koji živi na pet minuta od mesta napada.
“Napeta je situacija. Sa prijateljima pratim vesti, ljudi su u stanovima – većina je ugasila svetla”, kaže nam Stefan i dodaje:
“Bio sam u trenutku napada u stanu, ali nisam čuo pucnjavu. Zabrinut sam, pošto je Beč najsigurniji grad na svetu, a ovog trenutka se ovde osećam najmanje sigurno”.
Opisuje nam trenutna dešavanja na ulici:
“Policija je svuda po gradu kao i hitne službe. Zamolili su sve da ne napuštaju domove i ne prenose dezinformacije putem društvenih mreža”.
POLICIJA NA ULICAMA BEČAFOTO: RONALD ZAK / TANJUG/AP
Prema izveštajima austrijskih medija, napad su počinila najmanje dva muškarca sa automatskim oružjem, o čemu svedoče šokantni snimci koje su zabeležili građani iz svojih stanova u blizini mesta zločina.
Restoran u kojem se odvija talačka kriza udaljen je oko dva kilometra od sinagoge. Nema informacija o broju talaca, ali je “Kronen cajtung” javio da je u ugostiteljski objekat navodno upao napadač naoružan automatskom puškom.
Informacija o pucnjavi na trećoj lokaciji nije službeno potvrđena.
Mislila je da ovde nema budućnosti, ali su snovi ti koje je upravo odlučila da sledi.
Da li biste se začudili da vas kod lekara dočeka jedna lepa Romkinja?
Ma kakav vaš odgovor bio, velika većina, činjenica je, bi se zaprepastila. Većina ljudi smatra da su oni neugledni, da žive od prosjačenja i sakupljanja sekundarnih sirovina. Iako mnogi žive na rubu egzistencije, i neobrazovani, uvek ima i onih najpozitivnijih mogućih primera.
Jedan od njih svakako je mlada Nišlijka, Kristina Asanović, koja ima samo 26 godina. Završila je medicinu, a već se u julu sa završetkom školovanja upustila u borbu protiv najveće svetske pošasti – korona virusa. Mlada doktorka sačekala nas je ispred nekadašnjeg sportskog dispanzera “Čair”, koji je sada ambulanta. Izašla je da razgovara sa nama na pauzi, u belom mantilu, u kratkim trenucima predaha. Ispričala nam je tada, maltene u dahu, kratku priču o sebi.
– Rođena sam Nišlijka i ovde sam završila najpre srednju medicinsku školu, a onda sam upisala i fakultet, smer integrisanih akademskih studija medicine. Diplomirala sam u julu ove godine. Pred kraj studija sam odmah počela da volontiram u kovid ambulanti u okviru doma zdravlja, u julu i avgustu. Tada se poklopio i otpočeo moj obavezni državni staž u trajanju od šest meseci. Završavam ga kroz nekih mesec dana i nastavljam odmah sa radom u Kliničkom centru.
Mlada, lepa i puna energije, iako je ceo dan u službi lečenja svojih sugrađana, ispričala nam je koliko joj je podrška značila kako od strane roditelja, tako i od strane fondova.
– Imala sam baš veliku podršku od strane mojih roditelja, to mi je mnogo pomoglo. Takođe, mnogo mi je značila i podrška od strane REF-a. Dobijala sam njihovu stipendiju unazad tri godine. To mi je dosta pomoglo, posebno što se tiče te mentrske podrške. Mentor mi je bio profesor sa fakulteta, i pored toga što mi je pomagao tokom studija mnogo mi je pomogao i u tom nekom moralnom smislu.
Mislila je da ovde nema budućnosti, ali su snovi ti koje je upravo odlučila da sledi.
– Dok sam bila mlađa, pričala sam da ću da odem u neku razvijeniju zemlju. Ne bih volela da napustim svoju zemlju, jer ma kakva god da je – moja je, posebno ne bih volela da napustim ni moj grad. Mnogo bih više volela da se ovde ostvarim kao doktor.
Kristina je sada na stažu, a sada je već trenutak kada ozbiljno razmišlja o specijalizaciji.
– Za pet godina sebe vidim kao ostvarenog doktora iz užih specijalizacija interne medicine i endokrinologije, to me mnogo zanima. Sebe bih možda videla u tom svetu. Medicinu sam upisala ne samo zato što volim jedan deo tela, već gledam ljudski organizam kao jednu celinu.
Kada se govori o zapošljavanju Roma, ali i drugih njenih sugrađana, Kristina kaže da je nekima korona, ma kolika ona nesreća bila, donosi i sreću.
– Diskutabilno je kad se o zaposlenju priča na jugu Srbije. Kovid, nesreća koja nas je zadesila, ima i sreće u nesreći. Država je počela da obraća više pažnje na zdravstvo, neki mladi ljudi uspeli su da se zaposle po kovid ambulantama, što u domu zdravlja što u Kliničkom centru. Što se zaposlenja nakon staža tiče, nadam se da ću posle februara moći da se nadam i poslu. To mi preostaje da tek vidim – kaže nasmejana Kristina.
Kristina svoju budućnost nije prepuštala slučaju. Odlučila je da uzme sve konce u svoje ruke i da svoje snove – ostvari.
– Svim mladim ljudima moram da poručim to da moraju da veruju u svoje snove. Moraju se izboriti sa svime što nosi naša nacionalna pripadnost. Znam da nije lako, kao što znam da nije lako završti ni srednju školu i fakultet, kao što nije lako držati se podalje od diskriminacije koja nas prati kroz čitav život, od osnovne škole do srednje škole, onda i fakulteta
– Verovati u svoje snove, nikada ne posustajati, to je moj moto. Završetak fakuleta ne znači samo diplomu, već u rad na sebi. Fakultet nije samo učenje, već otkrivanje sebe – izričita je Kristina.
„Tekst je objavljen u sklopu projekta koji je sufinansiran iz budžeta Grada Niša.”
Kome ćete ovde prvo priskočiti u pomoć? Odgvor otkriva jednu vrlo interesantnu stvar o vašoj ličnosti!
Dobro pogledajte ovu sliku pa donesite odluku kome ćete prvo pomoći. Tu je baka koja bi da pređe ulicu, čovek sa pokvarenim automobilom, žena pretovarena kesama i jedna izgubljena maca. Dakle, kome je vaša pomoć najhitnije potrebna? Evo šta vaš odgovor otkriva o vama:
BAKA
Ako ste se odlučili za baku, vi ste izuzetno moralna osoba sa tradicionalnim sistemom vrednosti. Racionalni ste i pre svake odluke dobro razmislite. Ipak, zbog tako čvrstog sistema moralnih načela koji su vam usađeni, teško podnosite svakodnevne sitne i krupne nepravde.
MACA
Vi ste tip osobe koja se lakše zbliži sa životinjama nego sa ljudima. Verujete da su životinje iskrene i potpuno bespomoćne, dok ljudi uglavnom imaju masku iza koje kriju izdajničke namere. Život vidite kao niz patnji, i vrlo retko uspevate da stavite ružičaste naočare i malo vedrije pogledate na svet oko sebe.
ČOVEK SA AUTOMOBILOM
Ako ste rešili da prvo pomognete njemu, vrlo ste ozbiljni i odgovorni. Uvek ste raspoloženi da pomognete drugima ukoliko im je pomoć neophodna. Marljiv ste radnik i vrlo omiljeni među prijateljima jer uvek mogu da se oslone na vas. Stvoreni ste za lidera.
ŽENA SA KESAMA
Ako ste se odlučili za nju, vi ste jedna od retkih osoba koje zaista uživaju u pomaganju drugima, ne očekujući ništa zauzvrat. Volite kada možete nekome da uskočite u pomoć i volite kada znate da ste drugima potrebni. Obožavate i pažnju koju dobijate nakon učinjenog dobrog dela.
Iako joj se sve smučilo, znala je da mora da uradi jednu stvar
Britanka Ema Tozer (42) imala je više sreće nego pameti što je i dalje živa.
Majka dvoje dece, razvedena već 3 godine, upoznala je perača prozora Entonija Brintona (43) na sajtu Plenty of Fish, na kojem su otpočeli sasvim slučajno s četovanjem.
Posle nekoliko sastanaka na internetu, našli su se i uživo. Ema nije primetila da je Entoni pokazao samo jednu, uviđajnu i finu stranu ličnosti, a da je zapravo reč o klasičnom manijaku, silovatelju i ubici.
Jednostavno, uželela se romanse i viđanja s nekim muškarcem i bila je impresionirana. Međutim, Entoni je imao druge planove. Kada je ugledao Eminog komšiju Adrijana koji je bio s njom u gradu, rešio je da se prvo pozabavi njim.
Jedno veče, dok Ema nije bila kući, poneo je macolu od kuće i na prevaru ušao u Adrijanov stan gde ga je s nekoliko udaraca u glavu onesposobio, da bi ga posle dokrajčio nožem s nekoliko uboda po telu.
Trenutak kada Entoni s macolom u rukama dolazi da ubije Adrijana, Foto: Mirror.co.uk printscreen/CCTV
Nesrećna žena nije znala da je komšija ubijen, ni da je ona možda sledeća. Entoni je bio bolestan od ljubomore i zato je komšija nastradao.
Kada je saznala za slučaj, pobegla je s decom u drugi grad, a prilikom dopisivanja porukama na telefonu, namamila je ubicu na nalaženje na određenom mestu. Zahvaljujući dobroj reakciji policije i njihovim savetima kako da Entoni ništa ne primeti, Ema i deca su bili bezbedni, a perač prozora je to veče uhapšen i sledi mu dug boravak u zatvoru.
Osmogodišnja devojčica iz Podgorice, Una Rajović, junakinja litija, ispunila je svoju želju i kumu mitropolitu Amfilohiju koji je krstio na Božić ove godine položila na ruke ikonu Presvete Bogorodice
To je ista ona ikona sa kojom je uzdignutih ručica mesecima koračala podgoričkim ulicama u veličanstvenim litijama za spas pravoslavne vere I svetinja SPC u Crnoj Gori.
– Niko od nas iz porodice nije sugerisao šta da čini, jer su sve to bile njene odluke. Na dan sahrane došla je u 7 sati i celo vreme provela kraj odra mitropolita Amfilohija. Plakala je, pa bi onda suze stale i tako sve do ispraćaja vladike. Dan ranije obišla je kriptu u hramu Hristovog Vaskrsenja i mesto večnog konačišta našeg duhovnog oca i oslonca, Una je stajala iznad kripte, jedno vreme nije reč progovorila, da bi mi odjednom rekla: “Tata, ovde će da spava naš vladika. Biće mu lepo” – kaže za “Novosti” njen otac Petar i dodaje:
– Minulih dana, zapravo, od saznanja da se njen kum upokojio, Unina osećanja su se mešala. Kada se sve završilo, delovala mi je ispunjeno i srećno.
Miloš Živković je sam podizao sina, koga je u smrt odveo komšija.
U Nišu juče je u teškoj saobraćajnoj nesreći poginuo Srba Živković (20). Njega je u smrt odveo komšija koji je BMW-om udario u zid.
FOTO: TV PINK PRINTSCREEN
Porodica i prijatelji pripremaju sahranu nesrećnog mladića, a otac koji je sam podizao sina doživeo je veliku tragediju.
FOTO: TV PINK PRINTSCREEN
„Desilo se tako. Videćemo šta će da kaže javni tužilac, ne mogu da nagađam šta se desilo.Činjenica je da su išli velikom brzinom. Šta da radim, nemam sina i to je to“, priča kroz suze Srbin otac Miloš.
Prema nekim informacijama, Miloš priča, njegov sin je snimao vožnju bulevarom.
FOTO: TV PINK PRINTSCREEN
„Bilo šta bilo, ja sina nemam više, 21 godina…Položio je testove, sada je trebalo vožnju, spremio sam mu 1.000 evra da mu kupim auto, a ja ga sahranjujem“, jecajući navodi neutešni otac.
FOTO: TV PINK PRINTSCREEN
IZLAZAK SE ZAVRŠIO KOBNO
Kako navodi baba stradalog mladića, Srba je sa drugom otišao da odveze neke devojke.
„Trebalo je da ih odvezu i da se vrate, a udare i on pogine“, navodi kroz plač Srbina baba Srbijanka Živković.
Ovo je velika tragedija i za porodicu i za celo selo koje za stradalog mladića ima samo reči hvale.
Jedno sumorno, snežno jutro promenilo je život mlade Jelene Maletić.
Od devojke koja je vodila aktivni društveni život, ćerke i sestre za ponos, do osobe kojoj su po prijemu u bolnicu nakon udesa koji je doživela doktori davali 0 odsto šanse da preživi. Danas, dve godine nakon nesreće, Jelena i dalje vodi bitku za normalan život.
Na dan tragedije u utorak 13. februara, kao i svako jutro pre toga, išla je na posao kolima. Kako nam je rekla Milica, sestra Jelene Maletić (26), tog jutra je bilo hladno, padao je sneg i put još uvek nije bio očišćen. U direktnom sudaru s kamionom Jelena je zadobila teške povrede glave, edem mozga, hematome, povrede stomaka i prelom butne kosti. Nakon brojnih operacija, pri čemu su joj izvadili slezinu, skratili tanko crevo i na četiri mesta zašili jetru, nije bilo vremena da se radi operacija noge. Noga je samo fiksirana i tako je zarasla, pa je sada kraća šest centimetara.
“Još nisu razjašnjene okolnosti u kojima se dogodila nesreća. Bila je sama u autu i nastradala je u direktnom sudaru sa kamionom u jednoj krivini u Štitaru, na putu između Bogatića i Šapca. Nije utvrđeno ko je kriv. Pri tom, tim putem ne bi ni trebalo da se kreću kamioni jer širina puta ne ispunjava uslove u kom mogu da se mimoiđu kamion i auto, a kamoli dva kamiona. Put je i pod nagibom i samim tim je izuzetno opasan kad je klizavo. Niko osim nje nije bio povređen u udesu”, kaže ona na početku razgovora za Blic.
“Izvinite, ima nula odsto šanse da preživi”
Prognoze lekara su bile sumorne. Poražavajuće po porodicu i prijatelje. Po prijemu u bolnicu u Šapcu lekari joj nisu davali nikakve šanse za život.
“Povrede su bile višestruke. U Urgentnom centru nam nisu davali ništa bolje prognoze. Edem mozga, hematomi na mozgu, prelom butne kosti, naprsla jetra, unutrašnja krvarenja, zbog čega su morali da odstrane deo tankog creva i slezinu. Pala je u komu, u kojoj je bila 17 dana. U međuvremenu je bilo još komplikacija, krvarenje iz želuca, klinička smrt… Znate, kao i svaka mlada osoba, volela je izlaske. Imala je puno drugarica, tako da su vikende provodile zajedno. Bila je omiljena u društvu. Uvek vesela i nasmejana, s dobrim smislom za humor. Pre nesreće je završila fakultet i zaposlila se u struci, kao knjigovođa u jednoj firmi u Šapcu. I sve to nestane preko noći….”
“Rekli su nam da će biti biljka i vratil smo je kući sa 22 kilograma”
Porodica Maletić je doživela još jedan udarac. Rečeno im je da će Jelena čitav život ostati biljka i da joj nema pomoći.
“Posle buđenja iz kome je vraćaju u Šabac, gde nam govore da će ceo život biti biljka, da joj nema pomoći. Dijagnoza – kvadriplegija. Svi odustaju od nje. Šalju je u Slankamen na rehabilitaciju. Posle četiri meseca provedena tamo, vraća se kući sa 22 kilograma i u ništa boljem stanju. Nisu joj više nikad zakazali nijednu kontrolu i od tada sve pada na privatno lečenje i banje u koje smo je vodili o svom trošku i na našu inicijativu. Lečenje homeopatijom je dalo najviše rezultata, kineska medicina, akupunktura i akupresura su je doveli do ovoga gde je sada, a to je da može da priča, što je morala ponovo da uči, a sada uči i da hoda. Trenutno se nalazi na privatnoj poliklinici u Novom Sadu, gde ide na fizikalne terapije. “
Jelena danas
Danas, dve godine posle, ukućani s Jelenom komuniciraju kao s detetom. Naime, zbog problema sa pamćenjem koji je ostao kao posledica sudara, Jelena ne pamti šta je jela, koji je dan, ali na radost svih, pamti makar pesme koje čuje.
“S obzirom na to da joj je mozak najviše oštećen, komunikacija sa njom je na nivou komunikacije sa detetom. Seća se svega što se desilo pre udesa, ali posle toga ne. Ima problem sa kratkoročnim pamćenjem. Ne pamti koji je dan, ko joj je bio u poseti, šta je pojela pre 10 minuta, ali zato pamti sve nove pesme koje čuje. Zbog povrede mozga, ona ne može još uvek da hoda samostalno. Prvi put kad smo je podigli da stoji, nije znala da napravi nijedan korak, morali smo da je učimo kako treba da pomera noge. Sada to ume, ali i dalje nije svesna tih pokreta koje pravi.”
Jelena ima šansu, ali je potrebna pomoć
Zbog posla, života i obaveza, Maletići danas žive u tri grada – Milica je zbog posla u Beogradu, njena majka sa Jelenom zbog lečenja u Novom Sadu, dok njen otac i brat žive u porodičnom domu u Bogatiću.
“Majka je sa njom stalno, 24 časa dnevno. Cela situacija je sama po sebi teška, a pogotovo što smo svi razdvojeni. Mama i Jelena sada žive u Novom Sadu zbog terapija, tata i brat su kod kuće u Bogatiću, a ja živim i radim u Beogradu. Vikende provodimo zajedno, trudimo se da budemo pozitivni i podrška jedni drugima.”
Za Jelenu se pojavio tračak svetlosti u vidu lečenja matičnim ćelijama u Ukrajini, te bi nakon pomaka koji je usledio u Novom Sadu, kvalitet njenog života mogao da bude poboljšan nakon lečenja u Kijevu. Ipak, za to je potreban veliki novac, a kako Maletići već danas izdvajaju oko 200.000 dinara za njeno lečenje, ovaj put im je potrebna pomoć svih nas, zbog čega su se i obratili organizaciji “Budi human”.
“Postoji klinika u Kijevu, u Ukrajini, koja radi lečenje matičnim ćelijama i oni veruju da bi mogli da joj pomognu u oporavku. Sve što radimo za nju, radimo sami i na sopstvenu incijativu. Trenutne fizikalne terapije koje radi koštaju oko 170.000,00 RSD mesečno, a lečenje u Kijevu, kom se nadamo, košta oko 625,000,00 RSD po tretmanu. Trebalo bi uraditi tri tretmana. O šansama i prognozama niko ne želi da priča. Kao što znate, mozak je vrlo neistražen i niko ne može da nam garantuje kako i koliko dugo će teći oporavak”, rekla nam je Milica na kraju razovora za Blic.
Priču o Jeleni, možda je najbolje zaokružiti njenim tvitom koji na pravi način simbolizuje i njenu i želju njene porodice.
“Molim vas ljudi, spasite mi život”
Jeleni Maletić možete pomoći na sledeći način:
Slanjem SMS poruke: Upišimo 807 i pošaljimo SMS na 3030
Slanjem SMS poruke iz Švajcarske: Upišimo human807 i pošaljimo SMS na 455
