MITROPOLIT Amfilohije, kaluđer do dna bića, nije imao ništa od imovine!
Crkavicu od 96 evra, kolika mu je bila penzija koja mu je uplaćivana kao profesoru Bogoslovskog fakulteta od 1976. a potom episkopu Banatskom, delio je ubožjacima!
Poslednju crkavicu darovao je monahu Pavlu Kondiću iz manastira Stanjevići iznad Budve za hranu, koji je tih dana u Beogradu spremao za štampu spise Patrijarha Gavrila Dožića, objavljeno je na Fejsbuk stranici Manastir Stanjevići.
To je ista ona ikona sa kojom je uzdignutih ručica mesecima koračala podgoričkim ulicama u veličanstvenim litijama za spas pravoslavne vere I svetinja SPC u Crnoj Gori.
– Niko od nas iz porodice nije sugerisao šta da čini, jer su sve to bile njene odluke. Na dan sahrane došla je u 7 sati i celo vreme provela kraj odra mitropolita Amfilohija. Plakala je, pa bi onda suze stale i tako sve do ispraćaja vladike. Dan ranije obišla je kriptu u hramu Hristovog Vaskrsenja i mesto večnog konačišta našeg duhovnog oca i oslonca, Una je stajala iznad kripte, jedno vreme nije reč progovorila, da bi mi odjednom rekla: “Tata, ovde će da spava naš vladika. Biće mu lepo” – kaže za “Novosti” njen otac Petar i dodaje:
– Minulih dana, zapravo, od saznanja da se njen kum upokojio, Unina osećanja su se mešala. Kada se sve završilo, delovala mi je ispunjeno i srećno.
Tokom emitovanja prošle emisije popularnog muzičkog takmičenja “Zvezde Granda” članica žirija Marija Šerifović otkrila je informaciju koja je sve ostavila u šoku.
Naime, njena takmičarka je zaražena koronavirusom, a u pomoć je pristigao mladi pevač Martin Ajdarević, kog je žiri pre šok saznanja, nakon izvedbe, nagradio sa šest glasova.
– Martin je izašao u susret devojci iz mog tima, doslovno, sinoć. Devojka je dobila koronu i nije mogla da se takmiči – u dahu je izgovorila Šerifovićeva, pa dodala:
– Sinoć smo odredili pesme. Ne branim ga, znamo svi kako Martin peva, ali imali smo 12 sati da se spremimo za takmičenje – objasnila je Marija, a žiri je uvažio i rekao da je sve jasno.
Ipak, mnogi su se istakli i u seirenju nad mrtvim mitropolitom, a verovatno najbizarniji primer toga je vest o smrti Amfilohija koju je objavio nemački tabloid “Bild”.
“Homofobični vođa crkve umro od korone”
Ispod ovakvog naslova naređana je serija podataka i izjava koje su potpuno izvučene iz konteksta, a zatim upakovane u krajnje senzacionalističkom maniru.
Tako u uvodu novinar “Bilda” piše da se mitropolit ogorčeno borio protiv vlade Crne Gore zbog Zakona o slobodi veroispovesti.
– On je u tome video pokušaj eksproprijacije svoje “proruske” crkve sa ciljem stvaranja zasebne crnogorske crkve – piše u tekstu, u kome se u kolonijalističkom maniru vidi težnja za mešanjem u kompleksna pitanja jednog regiona. Pitanja koja ih se ne tiču i koja verovatno nikada neće razumeti.
– Srpski pravoslavni mitropolit crnogorsko-primorske Amfilohije je preminuo u petak u 82. godini života. Bio je zaražen virusom korona i podlegao je upali pluća – piše dalje “Bild”, iako je mitropolit bio negativan na kovid testu pre nego što je preminuo. “Činjenica” da je umro “od korone” je takođe istaknuta i u naslovu.
Dalje možemo čitati kako su “učesnici litija mesecima zanemarivali zabrane okupljanja zbog pandemije korona virusa”, što je dodatno mobilisalo opoziciju koja je pobedila na izborima u avgustu.
– Mitropolit i njegove pristalice su uglavnom ignorisali mere zabrane okupljanja. On sam je retko viđen sa maskom na licu – piše “Bild”.
Sada dolazimo do poente teksta i udarne reči njihovog naslova – homofobije počivšeg mitropolita.
Tako su nas podsetili na evrovizijsku pobedu austrijskog transvestita Končite Vurst, što je mitropolit nazvao primerom zalutalog puta kojim se kreće društvo.
– Moramo razmisliti da li je ovaj put ispravan, i da li je ono što se događa normalno i deo ljudske prirode – zapitao je tada mitropolit, što je u redakciji “Bilda” nazvano “ludim objašnjenjem”.
U paradi predrasuda su se našli i neizostavni haški “zločinci”, poput Radovana Karadžića, kog je mitropolit Amfilohije “veličao iako je osuđen na doživotnu robiju”.
Na kraju je istaknuto ono što im verovatno najviše smeta – da je Amfilohije čvrsto zastupao proruske stavove, ne objašnjavajući šta su tačno opasni “proruski” stavovi. To novinara “Bilda” nije sprečilo da više puta upravo tu izlizanu mantru provlači kroz tekst.
Kao u lošem američkom akcionom filmu, tu su izmešani zaostala pravoslavna crkva, Rusi, haški osuđenici i navodni ratni zločinci, homofobija i smrtonosni virus. Fale još samo zombiji da bi iskrivljena zapadna slika o našem regionu bila potpuna.
Ipak, nikakav tekst “Bilda”, ili bilo kog stranog ili regionalnog portala, neće promeniti činjenicu da se njegov narod, koji ga je najbolje poznavao, danas ovako oprostio od svog pastira:
Glumca Tihomira Arsića publika je pre dve godine poslednji put gledala u serijama “Urgentni centar” i “Ubice mog oca”, a baš pred snimanje filma o čoveku koji umire od raka otkrio je loše vesti, te da boluje od kancera.
– U maju prošle godine sam se pripremao za opskurnu filmsku ulogu čoveka koji umire od raka. Pet meseci sam se pripremao za taj lik, prvi put sam išao u teretanu i trenirao boks. Malo pre početka snimanja, koje je trebalo da traje dva i po meseca i bude vrlo zahtevno, preventivno sam otišao kod lekara na detaljnije preglede. Kako skoro 20 godina nisam igrao tako veliku ulogu na filmu, mislio sam da je u redu da budem siguran da sam dobro i da neću morati da pravim pauzu. Uradio sam nekoliko skenera i magneta, mada sam bio zdrav i nisam osećao nikakve tegobe. Tako sam slučajno saznao da imam kancer na glavi pankreasa.
Tihomir priznaje da se u tom trenutku dvoumio da li da prvo snimi film, pa da ode na operaciju ili da odustane od uloge zbog zdravlja.
– Premda je kancer bio u samom začetku, rešio sam da ne odlažem lečenje. Operisan sam za šest dana. Kada su me iz operacione sale odvezli na intezivnu negu, bio sam u bunilu od anestezije. Moja supruga Jelena je bila pored mene. Kaže da je prvo što sam rekao bilo: “Ništa od filma.” Nažalost, film nisam snimio, ali na sreću snimio ga je jedan sjajan glumac. Odličan je i upravo se emituje u bioskopima. Što se moje operacije tiče, bila je uspešna. Histopatološki nalazi su pokazali da imam izglede za potpuno izlečenje. Lekari su mi čestitali. Žlezde su bile čiste. Nigde nije bilo metastaza i sve je izgledalo dobro. Prevencije radi, određeno mi je da primim dvanaest hemioterapija, jako teških, koje sam ipak odlično podnosio. Krajem februara ove godine trebalo je da odem na kontrolu. Potom je usledio novi šok.
– Zbog korone, na kontrolu sam otišao tek šestog maja. Dva dana kasnije su mi rekli da imam metastaze na obe strane jetre. Posle novih hemioterapija kojima sam bio podvrgnut tokom leta, nedavna kontrola je pokazala da se broj metastaza na jetri uvećao, ali njihova veličina ne. Sada krećem sa trećom turom hemioterapije. Duboko sam svestan činjenice da je ova bolest neizlečiva, ali takođe i toga da život može da se produži, a s obzirom na to da imam za šta i za koga da ga nastavim – za moju porodicu i preijatelje, možda i za šansu da se vratim u profesiju – odlučio sam da se borim.
Iako je svestan ozbiljnosti situacije, namerava da živi svoj život koliko god on trajao.
– Pankreas je sada odlično i tu gajim malu nadu. Osećam se i ponašam kao da sam besmrtan. Ako ti je već ostalo nekoliko meseci, ili koja godina života, onda treba to vreme da provedeš u sreći i veselju. Čudan je taj moj tumor na jetri. Ne možemo mu ništa. Mutira. Poslednja hemioterapija nije dala rezultate. Možda je moja jetra uvežbana da podnosi svašta. Nadam se da ćemo ubosti terapiju na koju će reagovati. Kao posledica operacije pankreasa i lečenja pojavio mi se povišen šećer, ali nisam znao. Gubio sam na težini misleći da je to od hemiopterapije, a tek sam u maju ove godine saznao pravi razlog. Sa preko sto kilograma spao sam na šezdeset i devet. U međuvremenu sam uspeo da povratim nekih sedam-osam. Dajem sebi insulin svakog dana – rekao je glumac.
Barcelona našeg Miralema Pjanića ponovo je razočarala svoje navijače, nakon što je u gostima kod Alavesa osvojila samo bod (1:1).
Naš reprezentativac u igru je ušao u drugom poluvremenu i poboljšao igru svog tima, tako da su izabranici Ronalda Koemana u nastavku utakmice stvorila više šansi.
Statistički portal “SofaScore” dodijelio je našem asu drugu najbolju u ocjenu u Barci – 7,7, dok je najbolju dobio Lionel Messi – 8,6.
Pjanić je ove sezone odigrao tri utakmice u La Ligi i dvije u Ligi prvaka.
Porezna uprava Hrvatske objavila je godišnju listu poreznih dužnika na dan 31. oktobar, a riječ je o fizičkim osobama koje obavljaju djelatnost a duguju više od 100.000 kuna (oko 25.000 KM).
Među dužnicima su i brojni sportisti koji nisu ispunjavali obaveze prema državi.
Na listi su i neki bh. fudbaleri. Tako je primjera radi, piše 24sata.hr, Dženan Zajmović otišao iz Hrvaske s 279.000 kuna (72.000 KM), Said Husejinović s 278.000 kuna (72.000 KM) duga.
Avdija Vršajević ima dug u iznosu od 90.000 kuna (23.000 KM).
Među dužnicima je i Luis Ibanez, koji nastupa za Zrinjski. Iznos koji Hrvatska nije naplatila je 277.000 kuna (71.000 KM).
Problem nastaje kada sportisti stranci odu iz Hrvatske.
– Igrač, primjerice, raskine ugovor u junu ili julu, ode preko granice i država nema načina da naplati porezni dug koji se obračunava i dospijeva na naplatu i godinu dana kasnije – rekao je stručnjak za knjigovodstvo i finansije sportista i trenera Ivan Zelić.
Jedan od najboljih mladih italijanskih igrača Federico Chiesa ovog ljeta je iz Fiorentine stigao u Juventus na jednogodišnju posudbu koju će “Stara dama” platiti 10 miliona eura, a već sljedeće godine Juventus će za njega iskeširati dodatnih 40 miliona eura plus bonuse.
Fiorentina je jedan od klubova koji ima veliku tradiciju u italijanskom fudbalu, a shodno tome i izuzetno vjerne i privržene navijače koji ne praštaju poteze poput ovog Chiesinog.
Njegov transfer u Juventus su navijači “Viola” doživjeli kao otvorenu izdaju, a Chiesina porodica je bila meta raznih prijetnji i uvreda. Posljednjih dana se mržnja na društvenim mrežama intenzivirala, a u odbranu Juventusovog igrača stala je njegova majka.
Ona je na Instagramu napisala poruku Fiorentininim navijačima. “Moj sin bi bio izdajica da nije davao sve od sebe kada je igrao u ljubičastom dresu”, stoji u poruci.
Jedan navijač rekao joj je kako njihova porodica mari jedino za novac te kako je Federico tražio od Fiorentine plaću kakvu ima u Juventusu, na što mu je ona odgovorila: “Možete misliti šta hoćete, ali ništa od toga nije istina. Ponavljam, on nije izdao nikoga.”
Bh. napadač Elvir Koljić bio je jedan od najboljih ako ne i najbolji igrač rumunjske Universitatea Craiove
No, teška povreda prije par sedmica je Koljića odvojila od terena na duže vrijeme, a priliku da zamjeni bh. reprezentativca dobio je hrvatski napadač Ivan Mamut koji je stigao na posudbu iz Intera Zaprešića, da bude zamjena za Koljića.
Ipak, u jednoj emisiji bivši reprezentativac Rumunije Cristian Dulca je prokomentarisao da Koljić itekako fali svojoj ekipi i da Hrvat nije taj nivo. Osim njega tu situaciju je prokomentarisao i Ovidiu Sabau.
“Koljić je bio u fenomenalnoj formi prije nego što se povrijedio. To je bila druga ili treća godina kada su ti svi igrači igrali skupa i počeli su se osjećati jako dobro. Povreda je došla u jako nezgodnom trenutku”, rekao je Sabau.
“Mislim da je Mamut doveden da bude isključivo zamjena Koljiću. Mislim da on nema taj kvalitet. Jasno je da igraju istu poziciju, ali on nije na nivou bh. napadača. Možda mu treba još vremena, jer eto nedavno je došao”, rekao je Dulca.
Koljić je odlično krenuo u novu sezonu te se nalazi na trećem mjestu liste najboljih strijelaca ove sezone iako ne igra već neko vrijeme.
Najtrofejniji klub je onaj klub koji ima najviše trofeja u seniorskoj konkurenciji. I to zvaničnih, ne ubrajajući pehare sa raznih turnira.
A ko je najtrofejniji klub u Bosni i Hercegovini? Ako ovo pitanje postavite premijerligašu sa Koševa, odgovor je – FK Sarajevo.
Bordo klub se prošlog vikenda, tokom proslave 74. rođendana, svojim navijačima pohvalio da su najtrofejniji klub u zemlji.
FK Sarajevo ima sedam šampionskih titula (pet u Bosni i Hercegovini: 1998/99, 2006/07, 2014/15, 2018/19, 2019/2020 i dvije u bivšoj SFRJ: 1966/67, 1984/85). Bordo klub je osvojio i šest trofeja u Kupu BiH (1996/97, 1997/98, 2001/2002, 2004/05, 2013/14, 2018/19), te jedan Superkup BiH (1996/97). Ukupno, to je 14 trofeja.
Zanimljivo, donedavno je na internet-stranici FK Sarajevo postojao uvid u osvojene trofeje, ali su nakon nedavnog redizajniranja stranice ove informacije “nestale”.
Fudbalski klub Željezničar ima sedam šampionskih titula (šest u Bosni i Hercegovini: 1997/1998, 2000/2001, 2001/2002, 2009/2010, 2011/2012, 2012/2013 i jednu u bivšoj SFRJ: 1971/1972. Plavi su osvojili i šest trofeja u Kupu BiH: 1999/2000, 2000/2001, 2002/2003, 2010/2011, 2011/2012, 2017/2018, te tri Superkupa BiH (1997/98, 1999/2000, 2000/01). Ukupno, to je 16 trofeja.
Mostarski Zrinjski ima šest šampionskih titula (2004/05, 2008/09, 2013/14, 2015/16, 2016/17, 2017/18) i jedan Kup BiH (2007/08). Ukupno, to je 7 trofeja.
Željezničar je na svojoj stranici među uspjehe ubrojao i prvo mjesto u Prvenstvu Narodne republike BiH 1946. godine. Međutim, ovaj trofej nije priznat od Nogometnog saveza BiH, pa nije uračunat u 16 zvaničnih trofeja.
Plavi su 2018. godine poslali zahtjev Nogometnom savezu BiH da im se ta titula prizna kao državna, ali odgovor na Grbavicu još nije stigao.
Podsjetimo, naredne sedmice (srijeda, 18.30 sati) na Koševu će snage odmjeriti upravo dva najtrofejnija bh. kluba, Sarajevo i Željezničar. Meč koji bi svakako mogao biti značajan u novoj borbi za titulu starih rivala… A razlika u broju trofeja ipak nije toliko velika kao prethodnih godina, stoga svaki naredni derbi ima itekako veliku rezultatsku težinu.