Month: November 2020

Sprema se susret sa jednom posebnom osobom
Novo uzbudljivo izdanje lejt najt emisije “Amidži šou” je na programu TV Pink i ovog utorka uživo od 22 časa.

Veliku prašinu podiglo je saslušanje Kristijana Golubovića po tužbi Stanije Dobrojević. Name, dobro je poznato da su njih dvoje u sukobu već pet godina, još od Pinkovog rijalitija „Farma“ kada je Kristijan zahtevao od Stanije da mu isplati polovinu osvojene nagrade, jer je organizovao glasače i navodno je doveo do pobede.

Po isplati, njih dvoje bili su u dobrim odnosima, a onda je Kristijan obelodanio da je imao intimne odnose sa Stanijom, nakon čega je starleta rekla kako njegova ćerka nije njegova, što je rezultiralo time da joj je Kristijan zapretio smrću.

Stanija je podnela tužbu, a prošle nedelje održano je saslušanje, na kom je trebalo da prisustvuju oboje, ali je Dobrojevićeva u poslednjem trenutku odustala jer nije želela da se sretne sa Kristijanom. Ipak, taj njihov susret dogodiće se upravo u emisiji „Amidži šou“, a kako će izgledati Stanijino i Kristijanovo suočavanje i da li će uspeti da reše sukob, saznaćete sutra uživo na Pinku.

Kijin vrtoglavi uspeh počeo je pobedom u prvoj sezoni najgledanijeg rijalitija – snimila je nekoliko veoma uspešnih pesama, otišla na američku turneju, napisala knjigu, a oprobala se i kao glumica.

Međutim, njeno ime ne prestaje da se spominje u svim sezonama “Zadruge”, pa je tako i u ovoj aktuelnoj, posebno zato što je učesnica njena mama, Nadica Zeljković. Šta misli o njenom učešću, kako komentariše izjave Vuka Moba o njoj i šta je prava istina o njihovom odnosu i šta misli o ostalim zadrugarima i njihovim odnosima, Kija će otkriti u emisiji “Amidži šou”.

Takođe, dotaći će se i planova na poslovnom planu, da li je zadovoljna uspehom duetske pesme “Sviđaš mi se” sa reperom Kimom i da li ima novina na ljubavnom polju.

Manekenka Dejana Živković postala je poznata nakon učešća u jednom modeling takmičenju, a iako joj nisu predviđali uspeh, nastavila je da gradi svoju karijeru i to prilično uspešno. Paralelno sa uspešnom karijerom, Dejana je bila glavna tema u medijima zbog svojih ljubavnih veza.

Tako se spekulisalo da je bila u vezi sa Lolom Smiljanićem, Vladimirom Stojkovićem, Vladom Mandićem, vođom “škaljarskog klana” Jovicom Vukotićem i teniserom Damirom Džumhurom.

Ipak, poslednjih dana se Dejana našla u žiži interesovanja zbog izgleda – dok neki tvrde da je preterala sa plastičnom hirurgijom, drugi kažu da samo obrađuje fotografije. Šta je od svega ovoga istina i šta se dešava u njenom životu, Dejana će ispričati kod Ognjena u emisiji. 

Marija Mikić privukla je pažnju kada je snimila obradu pesme “Sviđa mi se on” Ksenije Pajčin. Sredinom oktobra Marija je objavila novu pesmu “Kako nam je bilo dobro”, koja je oduševila publiku. Kako izgledaju nastupi u doba korone i šta publici priprema u narednom periodu, Marija otrkiva u emisiji “Amidži šou”.

Naravno, Ognjen je pripremio najluđe izazove i igrice, zato ne propustite još jedno izdanje emisije “Amidži šou” u utorak 3. novembra uživo u 22 časa na TV Pink!

Jedan od novajlija na spisku Dušana Bajevića za novembarsko okupljanje reprezentacije je fudbaler Bešiktaša Ajdin Hasić (19).

Ovaj supertalentovani fudbaler mogao bi propustiti ovo okupljanje zbog povrede mišića zbog koje nije igrao u posljednje dvije utakmice protiv Denizlispora i Malatyaspora.

Ipak, pretpostavke su da će on stići u bazu Zmajeva početkom iduće sedmice na pregled kod naših doktora koji će utvrditi stepen povrede.

Podgorica je juče bila centar pravoslavnog sveta, gde je u kripti Hrama Hristovog vaskrsenja sahranjen mitropolit crnogorsko-primorski Amfilohije. Njegovoj sahrani prisustvovao je i predsednik Srbije Aleksandar Vučić koji je sa pokojnim mitropolitom dugo bio u oštrim sukobima. O samom Amfilohiju, ali i rekacijama na njegovu smrt, u svojoj najnovijoj kolumni pisala je dramska spisateljica Biljana Srbljanović.

Kolumnu Biljane Srbljanović, koju je pisala za “Blic”, a koja je objavljenu na sajtu javniservis.net prenosimo u celosti:

Sujeverno ubeđenje “o pokojniku samo najlepše” obeležje je licemerja i mahnite želje za dopadanjem većini, najveće je breme pod kojim posrće naša intelektualna javnost. Nema ne reči kritike, nego čak ni hladnih i objektivnih informacija iz života i dela Radovića, koje mogu osenčiti kratkovidu opsednutost recentnim političkim delovanjem najmoćnijeg velikodostojnika Srpske pravoslavne crkve. Svi ćute, skrivaju se iza lažnog morala, malograđanskog pravila da mrtav čovek svojom smrću briše svu svoju lošu prošlost, sve grehe protiv društva i sredine u kojoj je decenijama štetno delovao.

Radović je, poslednjim političkim angažmanom, postao nekakav simbol borbe protiv dugogodišnje vlasti, ne samo u Crnoj Gori, već i u Srbiji, nekakav duhovni opozicioni lider, arbitar najviših političkih događaja. I svi ćute, jer je mrtav.

Risto Radović nije bio dobar čovek. I kao jerej i kao fizičko lice, život je vodio posrćući pod svojom ambicijom da vlada: i crkvom, i državom, i ljudima i narodima. Ta ambicija počivala je na dubokom neslaganju sa novim dobom, sa pravom svih ljudi na život, na slobodu misli i verovanja, sa pravom na sopstveni identitet, bilo rodni, bilo seksualni, bilo nacionalni ili čak verski.

Vođen idejom “istrage poturica”, opsednut putem ka “Novom ljetu”, Crnoj Gori i Srbiji bez Bošnjaka, bez i samih Crnogoraca, Radović nikada nije krio svoj prezir za druge narode i vere, i više od toga. Muslimane je nazivao “lažnim ljudima, sa lažnom vjerom”, pravdajući srebrenički genocid. Ostaće zapamćen kao duhovnik koji je Arkana i njegovu paravojsku na Petrovdan, ni manje ni više, uveo u cetinjski manastir, da ih blagoslovi pre pohoda na Hrvatsku.

Biće zabeleženo i to kako se javno nudio za jataka Radovanu Karadžiću, kako je njegovu majku sveticom proglasio, samo zato što je rodila onog što je “srpske zemlje” “čistio od muslimana”, kao čovek koji je javno plakao samo za Miloševićem, a koji je, nad odrom Zorana Đinđića, pred njegovom majkom, ženom i decom, praktično proklinjao ubijenog premijera. Tada nije važilo pravilo “o pokojniku sve najlepše”, naprotiv, pred sandukom mučki ubijenog čoveka, pred njegovim najbližima, pred čitavom ožalošćenom zemljom, pravdao je njegove ubice i to nimalo metaforično, već direktno, govoreći kako je premijer završio kao njegovi politički preci, Obrenovići, po mitropolitovom mišljenju, pravedno posečen mačem kojeg se laćao, naslednik politike neprijatelja amfilohijevskog srpstva, koji je pružio ruku Zapadu, umesto da je osakati.

Risto Radović umro je od korone, zbog komplikacija izazvanih njegovim poznim godinama i dubokim višedecenijskim nerazumevanjem higijene života. Mesecima svi mi, kao taoci ove pandemije, brojimo mrtve, koje porodice u poslednjim trenucima borbe za život ne mogu ni da vide, a kamoli da im tela sahrane. Risto Radović je bio izuzet te strašne smrti. Mogao je i imao je sve, svu pažnju i prisustvo svojih, do poslednjeg daha. Sada njegovo moguće još uvek zarazno telo, ne samo da nije higijenski pokopano, nego je ponuđeno na celivanje, na bdenje, pod onim staklenim pokrovom, balsamovano i pripremljeno za idolopoklonstvo.

Ljudi, celivajući ovu mrtvačku vitrinu, jedan za drugim, u stotinama, ponovo stavljaju život običnog čoveka niže od života crkvenog velikaša, bogoslova etničke netrpeljivosti, zaštitnika ubica i krvoloka, propovednika mržnje i smrti za sve koji su drugačiji. Kada je držao liturgiju za upokojenje srpskog parlamenta i Vlade Republike Srbije, baš kao kad je slao kletve na Beograd zbog “smrada sodomije” koju naša vlast silom ne sprečava, kada je, uz pomoć vojske, postavio limenu crkvu na Rumiji, gazeći vekovni ekumenski karakter svetog mesta, kada je vikao da korona ne postoji i da je se ne treba plašiti, on nije radio na polzu svog naroda.

Sada, kada leži u klimatizovanom sanduku, kao da nam se iz groba smeje: radostan što i mrtav uspeva da emanira mržnju, da zastraši slabe i da proizvede kukavičluk, ćutanje i poraz gotovo celokupne naše inteligencije koja se boji da javno kaže kakav je to čovek Risto Radović zaista bio.

***

Srpska pevačica Anica Milenković već godinama živi u Americi, a starije generacije je pamte iz devedesetih godina kao devojčurka sa pesmom “Lančić”.

Anica je počela da se bavi pevanjem krajem osamdesetih i tada je preko noći postala velika zvezda. Međutim, u Ameriku je otišla 2007. godine na turneju i tamo je ostala do danas, te je otvorila dušu i ispričala koji su njeni alternativni poslovi sada kada hara korona virus.

– Pre korone imala sam mnogo posla, nisam stajala. Onda je usledio ovaj haos i, naravno, da je posla manje. Ja sam neko ko nikada ne kuka nad sudbinom. Nikada nisam imala muškarce sa parama, uvek sam u sebe ulagala sama. Imam dvoje dece, ćerkicu Barbaru i sina Filipa, kojima sam najpotrebnija sada kada rastu. Prošla godina je bila odlična za pevanje. Onda je došla korona i posla više nema – rekla je pevačica i dodala:

– Pošto sam u Floridi, ovde dosta ljudi ima kuće i stanove koje izdaju ljudima iz celog sveta. Ja sam te kuće održavala. Plaćena sam bila za to da sređujem i čistim tuđe stanove, kuće. Održavala sam banke, tamo bila supervizor. Hvala bogu, odlična sam u tome i za istog čoveka radim već tri godine. Kako su stala putovanja, a i moje svirke, morala sam više da zaradim za svoju decu, pa sam počela da radim sa starim ljudima.

Anica je rekla da nije lako brinuti o starijima, ali da se ona nijednog posla ne stidi jer joj treba novac zbog dece.

– Nedavno sam čuvala jednu baku koja ja, nažalost, preminula, bila je vezana za krevet. Sada čuvam njenog muža. Ta briga o starim ljudima je nešto što mene ispunjava. Ja se ne stidim, ja sam sposobna. Znam da ako sutra ne budem mogla da zarađujem pevanjem, naći ću posao. Ne stidim se da ispričam nekome kako se babi briše dupe, pa kako je kada počne da se guši, kada treba da je okreneš na stranu da se ne uguši. Te ljude treba presvlačiti, te ljude treba kupati, većina njih nije sposobna, stari su, bolesni. Ja sam uvek imala da se okrenem poslu koji će mi doneti hleb u kuću za moju decu. Ponosna sam na sebe što mogu svakakav posao da radim. Ja sam odrasla na selu, čuvala sam koze, ovce. Muzla sam krave. Radila sam sve što se radi na selu – rekla je pevačica i dodala:

– Ne stidim se ovoga što sada radim, a nema ni potrebe. Mogu da preživim i stvaram, moja deca imaju sve što im je potrebno. Nikada mi niko ništa nije dao, sve sam sebi plaćala sama. Svi misle da je kod pevača sve samo sjaj i glamur, da je sve markirano. Mnogi nas tako gledaju. Ima pevača koji tako žive. Mene ne impresionira novac, vile, skup nakit, brendirana garderoba. Ja sam nosila skupe krpice, imala skupu šminku, mene to više ne ispunjava. Rad sa starima je veoma emotivan posao. Naučila sam koliko je njima malo potrebno da budu srećni. Stisak ruke, da ih pomiluješ po kosi. Ja sam pronašla sreću. Nemam ni blizu onoga što sam imala, ali sam sada srećnija – ispričala je Anica u ispovesti za Srpski telegraf.

Po nalogu Višeg javnog tužilaštva u Nišu policija je uhapsila vozača BMW-a S. B. (27), koji se sumnjiči da je 1. novembra oko 3.30 časova vozeći pijan i bez dozvole izazvao tešku saobraćajnu nesreću na Bulevaru Nikole Tesle u Nišu u kojoj je poginuo suvozač Srba Živković (20) iz Gornje Vrežine.

– Osumnjičenom S.B. je određeno zadržavanje do 48 časova u kom roku će biti saslušan u tužilaštvu, zbog postojanja osnova sumnje da je izvršio krivično delo teško delo protiv bezbednosti javnog saobraćaja iz člana 297 stava 2 u vezi člana 289 stav 1 Krivičnog zakonika, potvrdio je za „Blic“ portparol VJT u Nišu Borislav Radonjić.

Stravična nesreća desila se na izlasku iz kružnog toka na Bulevaru Nikole Tesle, kod raskrsnice sa ulicom Aleksandra Medvedeva, gde je S.B., koji je u krvi imao 1,2 promila alkohola, izgubio kontrolu nad upravljačem automobila, izleteo sa kolovoza udario u žardinjeru pa u zgradu „Niš auta“.

Srba Živković, koji je bio na mestu suvozača, preminuo je na licu mesta u smrskanom vozilu od zadobijenih povreda. S.B. ne samo da je vozio u pijanom stanju nego uopšte nema položen vozački ispit za bilo koju kategoriju vozila, što je nesumnjivo doprinelo i udesu i težini posledica.

S.B. je nakon udesa prevezen u bolnicu, ali je utvrđeno da je samo lakše povređen i da nema povrede koje zahtevaju hospitalizaciju, pa mu je odmah po izlasku iz Kliničkog centra u Nišu uručeno rešenje o određivanju mere zadržavanja a on odveden u prostorije za sprovođenje te mere u KP zavodu u Nišu. U roku od 48 časova biće priveden u Više javno tužilaštvo na saslušanje.

Za teško delo protiv bezbednosti javnog saobraćaja, u slučaju kada je vozač pijan izazvao udes a nastupila je smrt nekog o učesnika u saobraćaju, zaprećena kazna iznosi 12 godina zatvora.

Nestanak Milenke T. (62) prijavila je njena porodica u aprilu 2017. godine

Tri godine nakon jezivog zločina u Dizeldorfu, kada je ubijena Nemica srpskog porekla Milenka T. (62) slučaj je dobio epilog hapšenjem njenog sina (49). Milenkino telo je pronađeno raskomadano u podrumu zgrade u kojoj je živela, a njen sin uhapšen je na granici sa Hrvatskom.

Nestanak Milenke T. (62) prijavila je njena porodica u aprilu 2017. godine. Potpuno iznenada, 4. maja jedna osoba bliska Milenki pronašla je njeno telo u podrumu zgrade Kolner Landerštase, piše “Bild”.

Nemački mediji su pisali da su i istražitelji bili zatečeni jezivom scenom koju su zatekli u podrumu, pošto je Milenkino telo bilo obezglavljeno i raskomadano.

Ova vest odjeknula je u nemačkim medijima, posebno što je zgrada u kojoj je živela bila smeštena u realativno mirnom kraju, a do podruma su mogli stići samo stanari koji imaju ključ.

Komšije nisu mnogo toga znale o Milenki, ali im je bilo poznato da je poreklom sa Balkana, da duži niz godina živi u Nemačkoj, da ima porodicu iako u toj zgradi živi sama. Majka je dva sina, a sa drugim susedima je imala površan, komšijski odnos.

Policija je odmah formirala specijalni tim za istragu ubistva “Land”, na čijem radaru se našao jedan od sinova ubijene žene. Međutim, osumnjičeni je tada već otputovao iz Nemačke za Srbiju, što otežalo prikupljanje dokaza i znatno usporilo istragu. Tek 2018. godine u proleće Okružni sud u Diseldorfu raspisuje međunarodnu Interpolovu poternicu.

Međutim, Srbija nije izručila osumnjičenog sve dok sam nije napravio grešku – pokušao da je da pređe granicu sa Hrvatskom u januaru 2020. Lisice su mu stavljene odmah po prelasku granice i određen mu je ekstradicioni pritvor. U junu ove godine pripadnici specijalnog tima “Land” su ga prebacili iz Hrvatske u Diseldorf.

– On je i ranije na saslušanjima više puta negirao da ima veze sa ubistvom svoje majke, a protiv izručenja Nemačkoj se borio svim pravnim sredstvima – rekao je jedan zvaničnik nemačke policije povodom njegovog hapšenja.

Kako je navedeno u optužnici, Srbin je osumnjičen da je majci presudio na spavanju. Kako bi lakše sakrio njeno telo, on ga je raskomadao i odneo u podrum, gde je kasnije i pronađeno. Kao motiv navedene su porodične svađe koje su tinjale godinama. Postupak pred regionalnim sudom u Dizeldorfu počeće u decembru.

Izvor: Novosti

Nakon što su pobedili u takmičenju „Ja imam talenat” 2010. godine i osvojili 100.000 evra, tada mali ulični svirači Pilerovi – Danijel, Darko i Sandra, su se preselili u Austriju, gde su doveli i roditelje.

Pilerovi su pre čitave decenije talentom osvojili Srbiju, a pobeda u muzičkom takmičenju im je bila polazna tačka da svoj put prokrče i van granica naše države. Porodično gnezdo svili su u Beču, a kupili su plac na kojem će uskoro početi gradnju impozantne kuće, dok se nagrade samo nižu.

– Nedavno smo kupili plac na kojem planiramo da gradimo kuću od 560 kvadrata. Nalazi se na relaciji od 15 kilometara od samog centra Beča i ima sedam ari. Već je gotov plan našeg novog doma, čekamo samo odobrenje za gradnju. Samo za plac smo okvirno iskeširali oko 200.000 evra. Želja nam je da pod istim krovom ostanemo Danijel i ja s roditeljima i našim porodicama – za „Blic” otkriva Darko Piler, i kroz osmeh dodaje da mu je pored brojnih uspeha najveći ponos i nagrada to što se ostvario u ulozi oca, baš poput njegovog brata Danijela:

– Ono što javnost ne zna je da smo Danijel i ja postali roditelji. Danijel sa suprugom Snežanom ima dve ćerkice, Sanelu i Nadu, moja mama se zove Nada, pa vam je jasno kako je devojčica dobila ime, rodila se baš na dan bakinog rođendana. Što se mene tiče, sa suprugom Tamarom imam sina Arhangela, koji je ime dobio po našoj slavi, Arhangelu Mihajlu, i očekujemo jednu devojčicu koja bi uskoro trebalo da dođe na svet. Sinu smo baš nedavno proslavili prvi rođendan. Zapravo, ove lepe vesti nismo krili, samo nismo želeli da eksponiramo privatan život, pogotovo decu.

Dok čeka da mu ćerkica stigne na svet, Darko kaže da ne planira da ima više naslednika, ali se šali na bratov račun.

– Brat i ja smo posvećeni porodici u svakom smislu te reči. Što se dečice tiče, ja ovde stajem, želja mi je bila da imam sina i ćerku i to mi se i ostvarilo. Brat će morati da poradi do sina – priča on, i objašnjava kako većinu slobodnog vremena provodi vežbajući, s violinom. Postali su trostruki prvaci sveta u kamernoj muzici, a za sve je zaslužan njihov veliki trud:

– U Austriju smo se preselili 2011. godine, brat i ja smo završili muzički konzervatorijum, sada smo zaposleni kao solisti u vojnom orkestru. Sviramo solo koncerte uz Austrijski orkestar, zaista puno vežbamo, trudimo se i radimo, idemo na takmičenja. Što se toga tiče, isto je ovde kao što je bilo i u Beogradu, disciplinovani smo, muzika nam je jako bitna.

Nostalgija za Srbijom je prisutna kod Pilerovih, pa našu prestonicu često obiđu:

– Volim da slušam našu narodnu muziku, Srbija mi nedostaje i kad god obaveze dozvole dođem do Beograda s porodicom – zaključio je Darko Piler.

Sestra ne svira violinu, bavi se šminkanjem

Iako su Pilerovi muzička porodica, Darko kaže da je sestra Sandra rešila da se oproba u drugom zanimanju, te da je njen trenutni izbor da se bavi ulepšavanjem žena:

– Sestra nije s nama u domu, ona živi u drugom stanu i bavi se ženskim stvarima, šminkom. Ona je zasad odustala od violine.

Tokom ovog teškog perioda malenoj Nori su podršku, pored roditelja, pružali i verni ljubimci, dva osmogodišnja psa rase baset.

Malena Nora Hol je sa samo četiri meseca pretrpela moždani udar koji joj je u potpunosti oštetio mozak i nervni sistem, a uprkos svim naporima, lekari dečije bolnice u Mineapolisu su zaključili da ona ipak neće preživeti. 

Međutim, tokom ovog teškog perioda malenoj Nori su podršku, pored roditelja, pružali i verni ljubimci, dva osmogodišnja psa rase baset. Jedan od njih je ovekovečen i fotografijom, koja je obišla društvene mreže.

Roditelji Meri i Džon su ipak odlučili da svoju ćerku isključe sa aparata, jer što je više održavaju u životu, to je veća šansa da dobije fatalni srčani udar.

Doktori su dopustili da psi leže pored bebe sve vreme, a majka Meri kaže kako može da oseti da su oni tužni i pod stresom. Meri se dvoumila da li da dopusti psima da uz Noru budu do poslednjeg trenutka, a to je objavila i na svom Fejsbuk profilu.

Stotine ljudi joj je savetovalo da bi bilo dobro da psi budu uz malenu. Zbog toga su odlučili da psi budu prisutni i u tragičnom trenutku kao podrška i malenoj i roditeljima.

– Što duže smo je održavali u životu, to su bile veće šanse da će patiti od akutne krize, drugog moždanog udara, srčanog udara ili prekida rada vitalnih organa koji će joj ugasiti život – napisala je nesretna majka u svom poslednjem postu u petak na Fejsbuku i dodala da će je s aparata isključiti nakon vikenda.

Oba psa ne žele da se pomere s mesta na kom leži devojčica, kao da osećaju da umire, oni joj svojim njuškicama pružaju podršku. 

Aforizmi legendarnog voditelja i novinara Milovana Ilića Minimaksa nekada davno izazivali su smeh milionima radio – slušalaca, a danas su tužna realnost.

Prenosimo samo neke, pa vi procenite koliko je ovaj veliki čovek video daleko unapred.

– Ne znam da li će nas Evropa primiti, ali Afrika nas je već stavila na listu čekanja.

– Godišnjica Kosovske bitke biće proslavljena čim se bitka završi.

– Rekli smo istorijsko NE. Možda bismo rekli još nešto da smo znali strane jezike.

– Ovoliki neuspesi. Pa, to još nikome nije uspelo!

– Srbi žele da žive u jednoj državi. Švedskoj, recimo.

– Možda bi neki prodali zemlju. Ali, ko će ovo da kupi.

– U pravu ste, mada bi logičnije bilo da ste u zatvoru.

– Više se ne svađamo: niko ni sa kim ne govori.

– Svi nas uzimaju za primer. Niko nas ne uzima ozbiljno.

– Mnogo je zabrljao: ne gine mu zatvor ili – neka ambasada.

– Počeću da štrajkujem čim nađem posao.

– Zanemeli smo od sreće kad su nam dali slobodu govora.

– Ne mrze baš svi vlast. Znam jednog ministra.

Ovakve stvari su odlične jer vežbaju naš mozak i pokreću vijuge velikom brzinom

Dobro pogledajte fotografiju i razmislite koji broj vidite na njoj. U slučaju da ne uspete, ne očajavajte jer samo 5 odsto ljudi može da vidi pravu cifru.

Treća tj. poslednja cifra je posebno nezgodna pa vam se lako može desiti da pogrešite.

Pa, šta kažete? Koji je broj na fotki?