Policija u Subotici uhapsila je Marka D (34) zbog sumnje da je izvršio krivično delo silovanje.
Sumnja se da je on više puta silovao svoju maloletnu ćerku (14). Njemu je određeno zadržavanje do 48 sati nakon čega će uz krivičnu prijavu biti priveden tužiocu.
Marko D. se sumnjiči da je silovao svoju ćerku više meseci, svaki put kada bi ona došla u posetu pošto su joj roditelji razvedeni.
Otac je pretio devojčici da će je tući i da će njene nage fotografije objaviti na društvenim mrežama ako bude ispričala nekome da je seksualno zlostavlja.
Slučaj je otkriven pre nekoliko dana kada se devojčica požalila majci. Žena je odmah prijavila slučaj policiji.
U zabačenom vojvođanskom sokaku u Mokrinu kod Kikinde kućerak bez pola krova, umesto vrata rupa, na mestu prozora plastika.
Tu živi petoro mališana, svi jedno drugom do ušiju. Ljubica je najstarija, ima osam godina, sledi je Andraš (7), pa Nikola (5), zatim Anastasija (4), i na kraju Violeta, najmlađa – od samo dve godine.
Ulaz u kuću porodice Andraša i Valentine Gligor čuvaju dva psa. Čuvaju decu, drugo nemaju šta. Unutra usred dana mrak. Plastika na prozorima ne dozvoljava da prodre svetlo, struje nemaju jer je Andraš uz trećinu kuće nasledio i očev dug za struju koji ne može da plati.
U sobi tri kreveta i peć bubnjara, tolika da tek nešto malo ogreje decu. Iako je maj, još je hladno. Kiša, vlaga, buđ uvlače se u kosti. Duva sa svih strana, previše je rupa u zidovima, ne pomažu ni zakrpe od stare odeće. Deca se igraju na hladnom, zemljanom podu pokrivenom izlizanim linoleumom. Stare igračke svuda po sobi. To je njihov kutak, to je njihov dom. Oni, međutim, imaju samo jednu želju – da imaju televizor jer mnogo vole da gledaju crtane filmove.
– Ja bih volela da imam televizor, da gledam crtaće. Najviše volim Sunđer Boba, ali mi se sviđa i Lignjoslav – stidljivo kaže četvorogodišnja Anastasija.
Porodica Gligor živi od socijalne pomoći i dečjeg dodatka, ukupno 34.000 dinara. I Andraš radi, gde ima posla i koliko može jer zbog velikog bruha na stomaku ne može da radi teže poslove.
– Radio sam u Beogradu na građevini, ali sada više ne mogu. Ne smem zbog ovolikog bruha. Sada pomažem starijim ženama u selu, radim u njihovim baštama, okrečim im kuću, neke lakše poslove po dvorištu. Za hranu deci uvek zaradim, oni nisu nikad gladni i ne smeju da budu. Gajim i svinje i koze, pa tako prehranjujem porodicu – priča Andraš Gligor.
Supruga Valentina hvali ga da je dobar muž.
– Dobar je moj Andraš, ne bih ga menjala ni za koga na svetu. Radi kad god ga pozovu, a kad je kod kuće, pomaže meni, opere, ponekad i skuva ručak, ništa mu nije teško. Ne pije, ne luduje, uvek je sa mnom i sa decom – uz stidljiv osmeh priča Valentina.
Najveći problem je struja.
– Snalazim se i ovako, ali mnogo bi bilo lakše da imamo struju, pa da nabavimo neki frižider i leti sačuvamo hranu, a i decu bih lakše kupala. Ovako, sačekamo ovo dvoje starijih da dođu iz škole, onda Andraš nacepa drva, ugrejem vodu na šporetu i okupam ih sve petoro ovde nasred sobe u koritu – objašnjava Valentina.
Majka Valentina kaže da im je najveći problem što nemaju struju
U manjoj prostoriji, koja bi trebalo da bude kuhinja, oronuli sto i dve stolice, prastara vitrina i još stariji šporet. – Ovde kuvam, šporet mi baš dobro služi. A deca nisu zahtevna, jedu sve. Hvala bogu, zdravi su. Ispečem krompir, napravim supu, ponekad paprikaš sa krilcima. Sve jedu, ali najviše vole slatkiše.
Andraš i Valentina skrušeno kažu da bi voleli da žive u boljim uslovima, zbog dece…
– Meni ništa ne treba, ja mogu ovde da živim, ali deca… Kada me pitaju “mama kada ćemo moći ovde kod nas da gledamo Sunđer Boba”, ja ne znam šta da im kažem. Ja samo ponavljam “biće, biće” – prepričava Valentina.
I pored svega ovoga, ljubavi u ovoj porodici ne manjka. Deca su vesela, druželjubiva, pričljiva, igraju se jedna sa drugima, sa tatom, mamom. Osmeh im je stalno na licu. Otac ih s osmehom posmatra.
– Nisam ni slutio da će mi u život ući Valentina. Mislio sam da ću ostati sam, sada kada sam srećan jer imam dečicu, voleo bih da im pružim koliko-toliko dobar život. Najveća mi je želja da im obezbedim jednu kućicu, ne mora da to bude ništa ekstra, samo da i moja deca imaju normalan život kakav zaslužuju. Ja im, međutim, ništa ne obećavam, ja sam vrlo dobro svestan šta mogu da im omogućim – kaže s pomalo tuge Andraš.
Brinu jedni o drugima
Ljubica i Andraš su u školi, a za to vreme Nikola se igra sa Anastasijom. Rastvore malo tečnosti za pranje sudova u bočicu, pa prave balone. Violeta ih oduševljeno gleda i trčkara za njima. Nikola je pravi nestaško, istrčava napolje, voli da preskače barice, Violeta ga u stopu prati, ali premala je za tu vodu, pa upadne u baricu. Njoj to nimalo ne smeta, oduševljeno se i dalje utrkuje s bratom. Anastasija, međutim, trči po mamu. Zna da sestra mora da bude odmah presvučena, kao velika brine o njoj. To je njihova svakodnevica, druge igračke nemaju.
SMS na 2552
Svi ljudi dobre volje koji žele da pomognu deci mogu da pošalju SMS na humanitarni broj 2552 ili da uplate sredstva na dinarski tekući račun “Blic fondacije”: 2750010221949709 90 ili na devizne račune 10221949724 45 – za uplate u evrima; 10221949711 84 – za uplate u švajcarskim francima i 10221949717 66 – za uplate u dolarima, Societe Generale Srbija, Beograd.
Snimak divljačkog ponašanja jednog učenika nad profesorkom širi se među splitskim srednjoškolcima.
Može se videti kako se učenik dere na profesorku koja je htela da ga izbaci sa časa. Prvo ju je psovao, ali onda pretio da će dobiti stolicu u glavu i da će je zapaliti.
“Neću se više vratiti u školu, boli me k…. Evo, sad ću se popišati ovde na pod. I tebi na glavu. Oćeš mi davati neopravdani, jesi ti normalna… Neću izaći, sad ću ostati i ne možeš mi ništa. Zovi pandure. Sad ću ostati, možeš mi i ti i cela škola popušit k….”, govorio je .
Potom je seo u klupu i, između ostalog, rekao da će zapaliti profesorku. U pozadini se čuje smeh drugih učenika.
U jednom trenutku učenik ponovo ustaje i urla: “Oš stolicom u glavu?! Ići ćeš ti kroz prozor. Neću ići nigde, leći ću ovde i spavati”, prenose hrvatski mediji.
Video, koji je poslao jedan od čitalaca Dalmatinskog portala, zamagljen je, ali bez cenzurisanja zvuka “da se vidi u kakvim uslovima rade pojedini prosvetni radnici”.
Policija iz Negotina uhapsila je muškarca (29) zbog sumnje da je počinio nedozvoljene polne radnje nad dvema devojčicama, stare devet godina, od kojih je jedna njegova pastorka, a druga njena drugarica.
Tražio da se skinu
– Deca su se igrala u sobi, a onda im se pridružio muž devojčicine majke. On im je, navodno, predložio da sve troje legnu u krevet da se igraju – kaže naš izvor upoznat sa slučajem.
Kako dalje kaže, sumnja se da je uhapšeni legao između devojčica i da ih je neprimereno dodirivao.
– Rekao im je da to što rade nije ništa strašno i da to rade i drugi. Rekao im je da se skinu i počeo je da pipka drugaricu svoje pastorke po intimnim delovima tela. Dete se opiralo, ali i zbunilo i šokiralo. U jednom trenutku ju je uhvatio za ruku i stavio ju je na svoj polni organ – kaže naš sagovornik i dodaje da se devojčica tada uplašila.
– Ona je poskočila i uspela je da izađe iz kreveta. Brzo se obukla i izašla iz sobe, a potom i iz stana – kaže izvor i dodaje da se utvrđuje da li je u tom trenutku u kući bilo još nekoga, odnosno da li je uhapšeni bio sam s decom.
Kako se sumnja, seksualno zlostavljanje devojčica navodno se dogodilo u subotu, kada je kod pastorke u goste došla njena vršnjakinja.
Ispričala majci
Prema njegovim rečima, uhapšeni je zapretio devojčicama da ne smeju nikome da kažu šta se dogodilo.
Međutim, čim je otišla kući, devojčica je majci ispričala šta se dogodilo kada je bila kod drugarice. Žena je odmah pozvala policiju i prijavila slučaj – ističe sagovornik i dodaje da je policija ubrzo zakucala na vrata osumnjičenog muškarca
On je priveden i na teret mu se stavlja krivično delo nedozvoljene polne radnje. Određeno mu je zadržavanje do 48 sati, posle čega će biti priveden nadležnom tužiocu na saslušanje – dodaje izvor.
Kako kaže, osumnjičeni je nakon hapšenja rekao da nije kriv.U potpunosti je negirao delo i to što mu se stavlja na teret – završava izvor
Pripadnici Ministarstva unutrašnjih poslova u Boru uhapsili su T. F. (29) iz Negotina zbog sumnje da je izvršio krivično delo nedozvoljene polne radnje, nad dve devetogodišnje devojčice.
Prema nezvaničnim saznanjima incident se dogodio dok je devojčica boravila u porodičnoj kući osumnjičenog.
Kako se sumnja, seksualno zlostavljanje devojčica navodno se dogodilo u subotu, kada je kod pastorke u goste došla njena vršnjakinja.
Sumnja se da je tada on navodno devojčicu koja je bila gost u njegovoj kući, neprimereno dodirivao.
Uplašena devojčica uspela je da pobegne iz sobe. T. F. je navodno zapretio devojčici da o onome što se dogodilo nikome ništa ne govori i da će to ostati njihova tajna.
Međutim, sve se razotkrilo kada su roditelji primetili da nešto nije u redu i onda se devojčica požalila majci. Čim je slučaj prijavljen policiji, organi reda su pronašli osumnjičenog i uz prijavu zbog nedozvoljenih polnih radnji određen mu je pritvor do 48 sati.
Nezvanično, T.F. je negirao delo koje mu se stavlja na teret a po isteku zadržavanja biće saslušan kod nadležnog tužioca. Do sada protiv osumnjičenog nema prijava da je počinio slična dela.
Žena nije mogla da sedi uspravno na sedištu, već se sve vreme ljuljala.
Srceparajući snimak prikazuje trenutak kada dečak uporno pokušava da probudi drogiranu mamu, nakon što se ona navodno onesvestila u autobusu. Veruje se da je video nastao negde u Americi.
Na snimku se čuje kako dečak plačući govori majci da su upravo stigli na njihovu stanicu.
– Mama, to je naša stanica, to je naša stanica – uporno je ponavljao mališan.
Međutim, kao što se vidi na snimku, majka ga uopšte nije čula, ljuljajući se na sedištu, očigledno nesposobna da sedi uspravno.
Muškarac koji se navodno vozio sa njima, takođe izgleda kao da je izgubio svest u jezivom snimku, za koji se veruje da je nastao negde u SAD. On je jedva stajao na nogama u autobusu i ljuljao se napred-nazad, nesvestan šta se događa oko njega.
Snimak je napravio jedan od putnika, dok su mu drugi govorili da mora da sedne.
Na snimku se vidi kako se i majka i muškarac češaju po licu. Intenzivan svrab je sporedni efekat većine opioida, odnosno heroina, i znak je hronične upotrebe heroina ili predoziranja.
Heroin izaziva imuni sistem da oslobodi histamin, hemikaliju koja se oslobađa kada osoba ima alergijsku reakciju. Histamin sužava krvne sudove i uzrokuje svrab.
Teodora Pavlović (14), devojčica sa cerebralnom paralizom, zasmetala je drugoj deci u igraonici i tako je počela drama koja već danima potresa Srpsku i ukazuje na problem koji se godinama gura pod tepih.
Teodora ima ozbiljnih problema s kretanjem i govorom, ali je izuzetno samostalna i vesela devojčica, kojoj u igri s vršnjacima nije potrebna pomoć.
Pre tri dana poželela je da se igra s drugom decom u banjalučkoj igraonici „Jungle Land“. Njena mama, Daniela Zeljaja, koja inače izbegava ovakve “izlete” zbog epidemiološke situacije, ovog puta je popustila i Teodora se, kao i mnogo puta pre toga, s radošću bacila na penjalice i tobogane. Ali, uskoro je usledio šok.
– Suprug i ja smo sjedili preko puta i nakon dve minute zvoni mi telefon, zovu nas da dođemo. Zatekla sam Teodoru pored vrata igraonice, a radnica u igraonici mi je rekla da treba da je odvedemo, jer se drugi roditelji bune zbog toga što je ona tu! Eto, njihove princeze se plaše Teodore – priča mama Daniela za Srpskainfo, kada smo, nakon incidenta, posetili porodicu Pavlović-Zeljaja u njihovom domu.
Nije pristala da svoje dete, koje nije diralo drugu decu, niti pravilo probleme, izvede iz igraonice, nego je tražila da zaposleni pozovu i druge roditelje – one kojima smeta devojčica sa poteškoćama.
Pošto to nije učinjeno, Daniela je pozvala policiju i rekla da će o ovom slučaju očigledne diskriminacije obavestiti i medije, ombudsmane, inspekciju, gradonačenika, Ministarstvo porodice, omladine i sporta RS…
Teodora Pavlović
Policajci su uskoro stigli, ali pre njih na licu mesta se pojavio vlasnik igraonice, koji je, prema tvrdnjama majke Daniele, pokušao sve da “popegla” tako što je policajce pozvao na piće, a njoj rekao: “Šta ćete, u takvom društvu živimo, ne može se tu ništa”.
– Odgovorila sam mu da se zaista ne može ništa, ako svi ćutimo i pristajemo na nepravdu i diskriminaciju, ali da ja na to nikad neću pristati – kaže Daniela za Srpskainfo.
Sve ovo Daniela je opisala u svom Fejsbuk statusu, u kojem je poručila: “Ne postoji niko i ne postoji ništa što će me sprečiti da se borim za prava dece sa poteškoćama, to ću raditi do poslednjeg daha, bilo da je reč o mom ili bilo čijem drugom detetu!”
Ova objava izazavala je pravu lavinu komentara. Teodora i njena majka dobile su na hiljade poruka podrške, a mnogi roditelji bolesne dece i dece sa poteškoćama poručili su da se sa sličnim problemima suočavaju na svakom koraku.
– Hvala vam u ime mog sina, u ime svih osoba koje imaju posebne potrebe. Hvala vam na pokazanoj hrabrosti, ako vam bude potrebna bilo kakva podrška, tu sam: da stanemo rame uz rame, da pokažemo svojoj deci da se borimo za njih, da nisu sami i odbačeni, da probudimo svest ljudi – napisala je jedna majka.
Teodora Pavlović
Objavu su komentarisali i građani, koji nemaju decu s invaliditetom, ali razumeju u čemu je problem i u čemu je suština diskriminacije.
Njihov stav je da je jasan: vlasnik igraonice je trebalo da se javno izvini Teodori i da vrata pokaže roditeljima čija deca ne prihvataju drugare sa poteškoćama.
Oglasio se i vlasnik igraonice, Marko Vračar, koji tvrdi da “nije bilo nikakve diskriminacije” i da je radnica u igraonici reagovala kako bi Teodoru zaštitila od neugodnosti.
Vračar je poručio da “prema pravilniku igraonice, deca mlađa od tri godine, kao i deca s posebnim potrebama, u igraonici mogu boraviti isključivo u pratnji roditelja”.
U Teodorinom slučaju, roditelji su procenili da ona može da se igra bez nadzora, što joj je i dopušteno, jer je ova devojčica, kako navodi, redovni posetilac njegove igaonice.
Svi roditelji, tvrdi Vračar, imaju obavezu da ostave brojeve telefona i da budu u blizini, da ih osoblje igraonice može pozvati, ako je to potrebno.
– Jednako smo postupili i u Teodorinom slučaju, kada smo primetili negodovanje druge dece i roditelja, jer bi nereagovanje na takvu situaciju moglo imati posledice, pre svega na Teodoru. Nama je bilo u interesu da Teodori bude ugodno, da se bezbrižno igra – poručio je Vračar.
Dodaje da Teodora nije izbačena iz igraonice “o čemu govori i činjenica da je nakon svega ostala još oko sat vremena da se igra”.
Daniela Zeljaja odgovara: “Nisu nas izbacili, ‘zamolili’ su nas da izvedemo Teodoru”.
– Teodora je nastavila da se igra, samo zato što mi nismo dozvolili da izađe. Ja sam joj rekla da se vrati u igraonicu – kaže Daniela.
Cela ova situacija, dodaje ona, svedoči da ljudi, nažalost, ne razumeju šta je diskiminacija.
– Nemam ja ništa protiv te igraonice, niti protiv njenog vlasnika. Nisam ga poznavala, ni ime mu nisam znala, dok se ovo nije desilo. Nije mi cilj da upirem prstom u bilo koga pojedinačno, cilj mi je da živimo u boljem i pravednijem društvu – rekla je Daniela za Srpskainfo.
Teodora, koja je inače odlična učenica i omiljena u svom društvu u Osnovnoj školi “Branko Radičević”, “svojim rečima” nam je objasnila šta se desilo.
– Mnogo volim da se igram u igraonici, pogotovo da se spuštam niz tobogan. Ali, deca su mi se rugala, govorili su mi ružne reči, rekli su mi da sam velika beba i da im smetam – rekla nam je Teodora, uz pomoć roditelja, koji su poslužili kao “prevodioci”, jer, zbog teškoća u govoru, samo oni razumeju Teodorine poruke.
Sve ovo Teodora je ispričala sa osmehom i uz igru s tatom Branislavom i mlađim bratom Nikšom (6), ali mama Daniela zna kakve traume na nju, neminovno, ostavi svaki ovakav doživljaj. Zna i da se sa sličnim problemima bore mnoga druga deca, koja su, po bilo čemu, drugačija od većine.
– Nije u pitanju samo ovaj slučaj i samo igraonica. Priča o diskriminaciji dece, pa i odraslih sa invaliditetom, nije počela u četvrtak, niti završava sutra. To je duga, teška, gorka priča o duboko ukorijenjenoj nepravdi i čeka nas dugi i iscrpljujući maraton da se protiv toga izborimo. Ali, ja odustati neću – kaže energična Daniela.
Kaže da nikad nije tražila poseban tretman za svoju ćerku, ali da će uvek tražiti da se sa njom postupa kao i sa svakim drugim detetom – prema zaslugama, a ne po tome na koji način se kreće ili komunicira.
Teodora Pavlović
Kaže da su joj se javile brojne nevladine organizacije, aktivisti, roditelji, branioci ljudskih prava i prava osoba s invaliditetom, te da će im slučaj “Igraonica” poslužiti kao povod za veliku kampanju protiv diskriminacije, koju će uskoro pokrenuti.
– Imaćemo edukacije, javne tribine, plakate, video poruke, sve s ciljem da ljudi shvate da svako dete i svaki odrasli čovek ima pravo na dostojantven život bez diskriminacije – poručuje Daniela.
Kako bi Teodora imala bolje uslove za rehabilitaciju, odrastanje i školovanje, pred njen polazak u prvi razred, cela porodica se iz Foče, odakle potiču, preselila u Banjaluku.
Od tada žive kao podstanari, a roditelji ne biraju poslove da bi Teodori i Nikši obezbedili detinjstvo kakvo svako dete zaslužuje.
Teodora je, zbog teškog majčinog poroda, već u prvim minutima života ostala bez kiseonika, pa se od rođenja bori za svaki pokret. Uz pomoć duge i uporne rehabilitaicje mnogo je uznapredovala, pa se tako prošle godine takmičila u trčanju na specijalnom atletskom mitingu na Gradskom stadionu u Banjaluci.
Uživa u društvu vršnjaka i najveća joj je želja da jednog dana, sama, bez majčine pratnje, prošeta s drugaricama.
Teodorina mama Daniela je doktorka stomatologije, ali nije uspela naći posao u struci, između ostalog i zato što zbog brige o deci ne može pristati na prekovremeni rad.
Umesto u stomatološkoj ordinaciji za porodicu zarađuje čišćenjem nameštaja i automobila.
Nabavila je aparat za dubinsko čišćenje i sama sebe zaposlila, kao mala preduzetnica. U tom poslu joj pomaže i suprug, koji je uz to i konobar, moler, kućni majstor – jednom rečju, ne odbija nijedan pošten posao.
Samo 20 dana nakon njegove smrti, Marija je rešila da otpeva njegovu čuvenu pesmu “Teško je živeti”
Marija Ramadanovski, ćerka Džeja Ramadanovskog koji je preminuo 6. decembra, odlučila je da uradi veliku stvar za svog preminulog oca.
Naime, 20 dana nakon njegove smrti, Marija je rešila da otpeva njegovu čuvenu pesmu “Teško je živeti”, koju je pre samo mesec dana izvodila sa njim.
Ona je mnoge je dotakla svojom emocijom u glasu na snimanju jednog televizijskog programa posvećenog njenom ocu, a sada je priznala da joj to nije ni malo lako palo.
– Smogla sam snage da otpevam tu pesmu “Teško je živeti” koju sam pevala pre samo mesec dana sa tatom u emisiji, a sad je pevam za njegovu dušu u emisiji posvećenoj zapravo njemu. Šta sve čoveka zadesi u životu, a da toga nije ni svestan! – napisala je Marija na svom Instagramu.
Rasplakala si me”, “Samo kamen ne bi zaplakao na ovo”, “Svaka ti čast, naslednica svog oca”, samo su neki od komentara na društvenim mrežama.
Podsetimo, Džej Ramadanovski preminuo je 6. decembra u 57. godini usled posledica srčanog udara. Folker je sahranjen 11. decembra u Aleji zaslužnih građana na Novom groblju u Beogradu. Iza sebe je ostavio je ostavio bivšu suprugu Nadu i ćerke Mariju i Anu, kao i mnogobrojne hitove.
Kako je Marija otpevala očev hit, pogledajte u snimku na početku vesti.
Pokazalo se da su neke krvne grupe podložnije određenim bolestima…
Lekarska praksa pokazuje da su neke krvne grupe podložnije određenim bolestima iako još nema dokaza zašto je to tako. Ipak, preduzmite sve preventivne mere. Nije teško!
A, B, AB – sklonost srčanim oboljenjima
Istraživanja pokazuju da je rizik od koronarne bolesti srca manji kod osoba koje imaju nultu krvnu grupu. Stručnjaci nisu sigurni zbog čega je to tako, ali neka istraživanja ukazuju na to da ljudi drugih krvnih grupa verovatno imaju viši holesterol i veće količine proteina koji su povezani sa zgrušavanjem krvi od onih koji imaju krvnu grupu O.
A, B – rizik od helikobakterije
Osobe sa krvnom grupom A u većem su riziku da dobiju bakteriju Helikobakter pilori. To je bakterija koja se obično nalazi u digestivnom traktu, uporna je i teško se leči. Može izazvati upalu i čir na želucu, a ukoliko se ne leči – čak i rak želuca. Takođe, molekuli eritrocita krvnih grupa A i B pomažu helikobakteriji da se razmnožava u crevima. Kao posledica toga može da se razvije rak pankreasa.
Lekarska praksa pokazuje da su neke krvne grupe podložnije određenim bolestima iako još nema dokaza zašto je to tako. Ipak, preduzmite sve preventivne mere. Nije teško!
A, B, AB – sklonost srčanim oboljenjima
Istraživanja pokazuju da je rizik od koronarne bolesti srca manji kod osoba koje imaju nultu krvnu grupu. Stručnjaci nisu sigurni zbog čega je to tako, ali neka istraživanja ukazuju na to da ljudi drugih krvnih grupa verovatno imaju viši holesterol i veće količine proteina koji su povezani sa zgrušavanjem krvi od onih koji imaju krvnu grupu O.
A, B – rizik od helikobakterije
Osobe sa krvnom grupom A u većem su riziku da dobiju bakteriju Helikobakter pilori. To je bakterija koja se obično nalazi u digestivnom traktu, uporna je i teško se leči. Može izazvati upalu i čir na želucu, a ukoliko se ne leči – čak i rak želuca. Takođe, molekuli eritrocita krvnih grupa A i B pomažu helikobakteriji da se razmnožava u crevima. Kao posledica toga može da se razvije rak pankreasa.
AB – slabija memorija
Jedna mala studija pokazala je da su ljudi koji imaju problema sa pamćenjem bili u većini slučajeva oni sa AB krvnom grupom.
A – veći nivo stres
Stres pojačava nivo kortizola, hormona stresa u vašem telu. Ljudi sa krvnom grupom A imaju tendenciju da stvaraju više kortizola. Dakle, možda ćete se teže nositi sa stresnim situacijama.
O – čir na želucu ili dvanaestopalačnom crevu
Peptični ulkusi, bolni otvoreni čirevi koji nastaju na sluznici želuca ili dvanaestopalačnohcreva, izgleda češće pogađaju osobe sa krvnom grupom 0.
A, B ili AB – Venska tromboembolija
Kada se krv zgrušava u dubokoj veni, poput one u nogama, dolazi do venske tromboembolije (VTE), tj nastanka krvnih ugrušaka u krvnim sudovima. Ovi ugrušci se ponekad pokrenu i stignu u pluća, što može da ugrozi život. Istraživanja pokazuju da su ljudi sa krvljim grupama A, B ili AB izloženi većem riziku od venske tromboembolije.
O – manja plodnost kod žena
Vaša krvna grupa može da igra ulogu u začeću. U jednom istraživanju žene sa niskim brojem zdravih jajašaca uglavnom su imale nultu krvnu grupu. Potrebno je više istraživanja da bi se utvrdilo zbog čega je to tako.
AB – moždani udar
Rizik od moždanog udara raste ako imate krvnu grupu AB. Lekari smatraju da je to zato što češće dolazi do zgrušavanja krvi nego kod drugih krvnih grupa.
Baba Anujka je bila serijski ubica, od njene čarobne vode umrlo između 50 i 150 ljudi
U banatskom mjstu Vladimirovac se u prvoj polovini dvadesetog veka odigravala prava filmska, nažalost tragična, priča.
Postoji nekoliko izvora koji govore o životu Ane di Pištonja, poznatije kao baba Anujke, a najviše je sama ispričala prilikom hapšenja i tokom suđenja. Anujkina “čarobna voda” ubila je između 50 i 150 ljudi, a ona je postala poznata kao serijski ubica iz Valdimirovaca.
Ana di Pištonja rođena je kao Ana Drakšin ili Drakin, a prema njenim rečima, bila je rođena 1837. godine. Otac joj je bio bogati vojvođanski paor koji se sa porodicom 1849. godine iz Rumunije doselio u Petrovo selo, tadašnji naziv za Vladimirovce, u Banatskoj vojnoj krajini Habzburške monarhije. Ćerki je obezbedio dobro školovanje, a nju je posebno interesovala hemija.
Anujka se udala, za dvadeset godina starijeg, vlasnika imanja Pistov ili di Pištonja sa kojim je imala 11 dece, od kojih je samo jedno preživelo do punoletstva. Suprug joj je preminuo nakon dvadeset godina braka, a Anujka se tada vratila izučavanju hemije.
“KOLIKO JE TEŽAK OVAJ PROBLEM?”
Nakon suprugove smrti, Anujka je deo kuće pretvorila u improvizovanu laboratoriju, a širom Banata je postala poznata kao isceliteljka i travarka. Po napitke su dolazile pretežno dame, ali neretko i mladići koji su želeli da budu oslobođeni služenja vojnog roka jer su im njeni napici pomagali da se razbole.
Baba Anujka je držala kafanu, te je bila u kontaktu sa velikim brojem ljudi, ali imala je i saradnice u drugim selima koje su očajnim ženama preporučivale njene napitke.
Anujkina smeša bila je poznata kao “čarobna voda” ili “ljubavni napitak”, a klijentima je gotovo obavezno postavljala isto pitanje “Koliko je težak ovaj problem?”, misleći pri tom na telesnu težinu žrtve. Iako su klijenti verovali da je u pitanju magija, Anujka je u njihove napitke stavljala otrov, najčešće arsen, a nakon što bi saznala težinu žrtve znala je i koju količinu otrovne supstance da stavi. Klijenti su od nje dobijali detaljno uputstvo za korišćenje, uz “proročanstvo” da će problem nestati osmog dana od početka uzimanja napitka; što se zaista i dešavalo, žrtve bi umirale osmog dana, ali ne zbog Anujkinih moći, kako su klijenti verovali, nego zbog njenih tačnih proračuna o količini otrova u odnosu na telesnu masu.
Anujka je, zajedno sa svojim saradnicama, na području Banata delovala punih četrdeset godina. Optužbe su sporadično stizale na adresu austrougarskih vlasti, ali odgovora nije bilo, jer je Anujka uredno plaćala poreze i živela mirnim životom.
OTKRIVANJE UBISTAVA
Kada je pod sumnjivim okolnostima preminuo drugi muškarac iz bliskog okruženja izvesne Stane Momirov, policija je ovu ženu pozvala na saslušanje.
Nakon što je prvi suprug Stane Momirov, Lazar Ludoški, preminuo, ona se preudala. Kada je nedugo zatim preminuo i bogati stric Staninog drugog supruga, policija je odlučila da ispita slučaj. Stana je od baba Anujke “čarobnu vodu” kom je ubila svog prvog supruga, kupila u januaru 1924. godine za 2.300 dinara.
Baba Anujka je svoju “čarobnu vodu” prodala još jednoj porodici Momirov, Simi i Sofiji, i to u decembru 1926. godine za 5.000 dinara. Oni su nameravali da ubuju Siminog oca Nikolu, koji je navodno bio nasilan prema njima i njihovoj djeci.
Među slučajevima za koje joj je bilo suđeno bila je i smrt Gaje Prokina, inače zdravog šezdesetogodišnjaka, bogatog udovca, koji je novac zaradio u Americi. Nasledstvo je podelio sinovima, a sestriću Milanu je obećao osam jutara zemlje, koje bi mu dao nakon smrti. Milan i njegova supruga su bili nestrpljivi, pa su se obratili, tada već poznatoj, baba Anujki. Sa Anujkom je na tom slučaju radila i njena najbliža saradnica i učenica Ljubinka Milankov, koja je po Anujkinom receptu napravila otrov za klijenta, ali ne dovoljno jak. Gaja se obratio lekaru, ali je preminuo 29. decembra 1927. godine. Zbog sumnjive smrti urađena je obdukcija nakon koje je utvrđeno da je bio otrovan.
SUĐENJE
Prvo suđenje baba Anujki bilo je u junu 1914. u Beloj Crkvi, međutim, zbog nedovoljno dokaza, ona je tada oslobođena.
Za drugo suđenje, vlasti su bile bolje pripremljene. Baba Anujka je imala nekoliko saradnica, od kojih su neke, nezadovoljne nagradama koje su dobijale, rado svedočile protiv nje. Izvršeno je nekoliko ekshumacija i kod svih su pronađene čestice arsena i žive. (Veliki broj klijenata odbijao je da se tela njihovih bližnjih ekshumiraju, kako se ne bi njihova umešanost dovodila u pitanje, odnosno, da li su znali ili nisu, da baba Anujka ustvari prodaje otrov).
Protiv baba Anujke je podignuta optužnica za ubistvo Nikole Momirova i Lazara Ludoškog. Uhapšena je 15. maja 1928. godine, kada je imala 90. Presuda je donesena 6. jula 1929. godine. Anujka je osuđena na 15 godina zatvora zbog saučesništva u oba ubistva.
SMRT
Postoje dve priče o tome kako je završila baba Anujka, serijski ubica iz Vladimirovaca. Jedna kaže da je Anujka puštena na slobodu u 98. godini, nakon osam godina zatvora zbog starosti i umrla dve godine kasnije u svojoj kući u Vladimirovcu, kada je imala oko 100 godina.
Drugi izvori kažu da je u požarevačkom zatvoru bila sve do početka Drugog svetskog rata u Srbiji, kada su je nemački vojnici pustili iz tamnice. Prema ovim izvorima, živela je 104. godine.
