Month: December 2020

Obavezno pogledajte! Garantujemo da je ovo najlepša stvar koju ste videli poslednjih meseci!

U vremenima kada religija često razdvaja umesto da spaja ipak se dogodi i ovako nešto i vrati veru u ljudskost i ljubav koja ipak na kraju pobeđuje!

Tokom Božićne liturgije u Bejrutu u Crkvi Svetog Ilije dogodilo se nešto predivno! Hor muslimanskih devojaka ušetao je i pred zatečenim vernicima zapevao pesmu „Tiha noć“.

eč je o događaju koji se zbio u bejrutskoj četvrti u kojoj većinu čine muslimani, ali su devojke, članice hora iz  Fondacije „Imam Sadr“ želele da sa svojim komšijama zajedno proslave Božić i pokažu da ih različite religije ne razdvajaju već spajaju.

Do kraja njihovog izvođenja mnogi nisu krili suze, a nećete ni vi kada pogledate ovaj snimak!

Par je prvo prijavio kako im je sin nestao i uputio emotivan apel za pomoć

Majka je prva dva meseca u pritvoru odbijala da prizna zločin i tvrdila da bi se pre ubila nego naudila svojoj porodici, svaljujući krivicu na oca. Dečak (5) iz američke države Ilinois, kog su roditelji prebili nasmrt i zakopali u plitak grob, četiri meseca pre pogibije rekao je lekarima “mama možda nije htela da me povredi”, navodi se u dokumentima sa suđenja Džoani Kaningem (36), koja je priznala zločin, i ocu mališana Endrju Frojndu (60), optuženom za prvostepeno ubistvo.

Mali Ejdžej Frojnd žestoko je propatio za vreme svog kratkog života od ruke monstruoznih roditelja koji su ga redovno tukli, i na kraju ubili u aprilu prošle godine. Policija je u januaru 2019. primila dojavu o maltretiranju deteta i zatekla ga prekrivenog modricama, plikovima i posekotinama. Tada je mališan medicinarima rekao da je moguće kako mu to nisu namerno uradili i da ga je “možda neko udario kaišem”.

Dečak je navodno ubijen zato što je lagao o vršenju velike nužde u pantalone, takođe se navodi u objavljenim dokumentima sa suđenja. Par je prvo prijavio kako im je sin nestao i uputio emotivan apel za pomoć.

Ispostavilo se da su ga zakopali na desetak kilometara od kuće uvijenog u plastičnu kesu. Obdukcija je otkrila da su uzrok smrti udarci tupim predmetom u predelu glave, a kako tvrdi tužilac pre ubistva su ga naterali da stoji ispod hladnog tuša za kaznu. Otac je policiji obajsnio kako je to bila “blaža kazna, kako ga ne bi tukli”, piše Dejli Mejl.

Majka je prva dva meseca u pritvoru odbijala da prizna zločin i tvrdila da bi se pre ubila nego naudila svojoj porodici, svaljujući krivicu na oca. Na suđenju je takođe navedeno da je par sa sinom živeo u jezivim uslovima u kući punoj đubreta, koja je zaudarala na pseći izmet.

Džoani Kaningem posle nagodbe sa tužilaštvom preti 20 do 60 godina u zatvoru, a presuda će biti izrečena 19. marta, dok će Endrju Frojnd izaći pred sud 27. februara.

Pevačica trenutno ide na hemioterapije

Neža Devčić, koja je svima poznata kao “Zvezda Granda” kojoj je mentor 2018. godine bio Đorđe David, trenutno vodi bitku sa opakom bolešću, o čemu je pisala na društvenim mrežama.

Pevačica je još u februaru osetila neobičnu izbočinu ispod ključne kosti, što je na prvu loptu nije zabrinulo, ali kako je ona iz dana u dan postajala sve veća, Devčićeva se obratila lekaru.

Iako je u prvi mah mislila da je reč o začepljenoj lojnoj žlezdi, dijagnoza je zapravo bila znatno nepovoljnija.

Neži su u lokalnoj ambulanti momentalno odstranili ovo tkivo i poslali na analizu u Ljubljanu, a sledeće što je saznala jeste da boluje od Hodgkinovog limfoma i da je čekaju hemioterapije i mukotrpan proces lečenja opake bolesti.

“Prva pomisao mi je bila da li ću ostati bez kose. Kada sam napustila onkologiju, plakala sam tri dana bez prestanka”, priznala je pevačica u okviru svoje objave na Instagramu.

Devojci je podršku preko ove društvene mreže pružio i Đorđe David.

“Izdrži još nekoliko tih ‘hemija’ i pobedi i raduj se posle! Veruj!”, napisao je Đorđe na svom storiju, a ona mu se zahvalila na podršci.

Ova priča baca senku na uvreženo mišljenje o odnosu svekrve i snaje

Suprug me je ostavio kada sam se najmanje nadala. Uzeo je svu ušteđevinu, zadnji dinar iz kuće i otišao sa ljubavnicom. Ostala sam u našem iznajmljenom stanu sa šestomesečnom bebom u naručju.

Kada je to saznala moja svekrva, brže bolje se pojavila na vratima. Mislila sam sad će lekcija, ismevanje, ruganje, ali ona je samo kratko rekla:

“Spakuj stvari, spremi dete i kreni sa mnom”.

Pokušala sam da odbijem, bila je to zaista neprijatna situacija. Moja svekrva i ja nismo bile u nekim odnosima još od kada smo se upoznale. Nismo postale bliske, nikad nisam čula lepu reč za sebe od nje, a, ruku na srce, nije ni ona od mene.

Ipak, na moje veliko iznenađenje, shvativši u kakvoj sam se situaciji našla, moja svekrva je bila jedina osoba koja je ostala uz mene i koja mi je pružila ruku.

Čak i moja rođena majka rekla mi je da za mene i dete kod nje nema mesta, jer tu već živi moja starija sestra sa decom, koja se razvela godinu dana ranije. 

Bio je to trenutak kada sam prvi put svojoj svekrvi rekla Hvala.

“Hajde, nismo stranci”, odbrusila mi je nekako kao neprijateljski, i bukvalno mi istrgla dete iz ruku.

“Dođi, lepoto. Mama ima posla, mora da vas spakuje. Hoćeš li ti da živiš sa svojom bakom?”, pričala je svekrva mojoj ćerki. “Naravno da hoćeš, baka će ti pričati priče, plesti pletenice…”

 *Foto ilustracija: Pixabay

Slušala sam je i gledala i nisam mogla da verujem. Spakovala sam se i pošla sa njom. Na još veće iznenađenje, svekrva je meni i ćerki dala najveću sobu koju je imala u stanu, a ona se prebacila u malu. Videla je da sam ponovo šokirana, pa mi je namignula i rekla:

“A šta si ti mislila? Da ću da vas stavim u onaj mali ćumez? Šta će meni više mesta? Tebi i detetu treba”, rekla je i postavila nam da jedemo.

“Ti dojiš. Spremila sam ti povrće na pari i bareno meso. Mislim, ako hoćeš, napraviću ti nešto drugo, ali ovo su u moje vreme jele dojilje. Ti odluči sama”, rekla mi je svekrva.

Naravno da sam pojela to što je spremila. Ponudila sam se da ja raščistim sto, i kad sam odnela višak hrane i frižider, videla sam da je pun dečje hrane, svežeg voća i povrća za kašice koje je moja ćerka uskoro trebalo da počne da jede.

Sutradan sam doživela još veći šok kada mi se obratila:

“Znam da ovaj stan nije nešto. Ako ti se ne dopada, možemo da ga prodamo i kupimo neki drugi. Nemoj da se stidiš, meni možeš da kažeš sve što misliš”.

I tako je ta žena hladnog izgleda i neprijateljskog nastupa počela da se otkriva preda mnom i shvatila sam da je ona oduvek dobra žena, koja doduše nije baš tako pristupačna dok je ne upoznaš bolje.

Onda sam se slomila i počela da plačem. Njeno ponašanje me je duboko pomerilo. Niko nikada nije brinuo o meni kao ova žena sada, za koju sam mislila da mi je najveći životni neprijatelj. Ona me je zagrlila i rekla:

“Dobro je, devojko, dobro je. Muškarci su bića na koja se ne možeš osloniti. Dala sam sve od sebe da ga vaspitam da ne bude kao otac. I on je mene ostavio kada je moj sin imao 8 meseci. Znam šta znači biti sama s bebom i ne dam da se to vama desi. Dobro je, plakala si, sada se saberi, treba da ti nadođe mleko”.

Iz dana u dan odlično smo se slagale i u ovu ženu sam počela da gledam kao svoju majku. Htela sam nekad i tako da je nazovem, ali mi nešto nije dalo. Ipak, jednom mi se reč otela sama od sebe.

Šetale smo s mojom ćerkom i naletele na moju prijateljicu.

“Ovo je moja mama”, predstavila sam svekrvu drugarici. I tada sam na njenom hladnom, malo ukočenom licu videla jedan sasvim novi osmeh koji se oteo na trenutak.

 *Foto ilustracija: Pixabay

Postale smo toliko bliske da smo pričale o svemu, a ja sam se navikla da i u njenom hladnom izrazu lica pročitam ono što se dešava unutra. Samo jednu temu nisam smela da pokrenem, a strašno me je zanimalo – šta bi rekla sinu kada bi se vratio i šta ona o svemu tome misli. Ćutala je o njemu, nikada ga nije spomenula. A onda sam i taj odgovor dobila posle šest meseci života sa svekrvom.

Pozvonio je na vrata. Ona je otvorila. Čula sam glas svog odbeglog muža.

“Mama, ovo je Vera. Moja buduća supruga. Možemo li kod tebe da ostanemo nekoliko dana? Baš smo u finansijskoj krizi…”

Mislila sam da je došao kraj mom životu kod svekrve, ipak je on njeno dete, šta god uradio.

Onda sam čula njen glas, hladniji nego što je ikada bio:

“Nema mesta. Ovde živi tvoje dete i njegova majka koju si opljačkao i ostavio da se snalazi sama. A ti, devojko, pazi, možda i ti ostaneš u toj situaciji kad naiđe neka treća”, izgovorila je u dahu i zalupila vrata toliko da sam poskočila s kreveta od siline udarca.

Vratila se mućenju fila za tortu u kuhinji, kao da se ništa nije desilo. Upoznavši je vremenom, znala sam da joj je teško. U glavi sam već smislila da joj olakšam i pronađem neki stan za sebe i ćerku, kako bi ona mogla da se pomiri sa sinom.

Prišla sam i zagrlila je, i rekla:

“Mama, ja mogu da…”

“Možeš”, prekinula me je odmah, kao da mi je pročitala misli.

“Ti možeš da umutiš šlag, nećemo stići, rođendan je sutra, ova torta mora da bude lepa za moju unuku”, rekla je i dala mi do znanja da i ja treba da se ponašam kao da se ovo nije desilo.

Počela sam da radim, život je tekao lepo, a onda sam na poslu upoznala jednog muškarca. Toliko sam se srodila sa svekrvom da me uopšte nije bilo strah da joj to kažem. Ni da joj posle nekog vremena kažem da ćemo se venčati.

Tada se njeno ponašanje promenilo. Poučena iskustvom da ne treba da mislim na najgore i najniže o ljudima, odmah sam shvatila o čemu je zapravo reč – zaključila je da je našem zajedničkom životu kraj.

“Ti ideš sa nama, a ovaj stan ćemo da izdamo”, objasnila sam joj ukratko. Opet sam videla onaj retki, neobični osmejak na hladnom licu koje sam toliko zavolela.

Moja ćerka danas ima 7 godina, baka je čuva kad god je potrebno, i raduje se dolasku svog drugog unučeta. Pričajte šta hoćete, verujte u predrasude, ali moja svekrva je moj anđeo čuvar. Da nije bilo nje, ne smem ni da slutim šta bi bilo sa mnom.

Devojčica koja je odlučila da napiše pismo Deda Mrazu nije želela poklone koje i ona može da kupi

Milica se svoje majke seća kao kroz maglu ali njena osećanja i želja da je ponovo vidi nikada nisu prestali.

Ovog puta imala je poruku za Deda Mraza, a od njenih želja sigurno ćete se naježiti. Pogledajte šta je ona to poželela.

Prenosimo vam njeno pismo u celosti:

“Deda Mraze, ja tebe stvarno volim iako te nisam videla nikada, ali mamu sam videla kad sam bila mnogo mala i ne sećam je se baš dobro, a volim je više od tebe. Volim je najviše na svetu.

Ja se zovem Milica i idem u prvi razred. Živim u Beogradu sa ljudima koji me vole i imam mnogo drugara sa kojima provodim vreme u igri. Već dugo, svake Nove godine, ja tebe čekam da mi doneseš neki poklon, ali te nisam nikad videla. Uvek zaspim kada mi ti dolaziš i ja ujutru nađem lepe stvari koje si mi ostavio.

Moram nešto da ti kažem jer mislim da jedino ti možeš da mi pomogneš…

Već dugo sam tužna i neraspoložena zbog moje mame. Ja se nje ne sećam baš dobro, ali kada odem kod mog druga Nemanje, nama njegova mama pravi sendviče, sok i kolače i svašta dok mi gledamo crtane. Meni je njegova mama baš dobra, ali ja bih da imam jednu mamu samo za sebe, baš kao Nemanja. Mislim da svi treba da imaju bar jednu mamu.

Ne bih da ti oduzimam mnogo vremena jer znam da si ti zauzet. Znam da ima zahtevne dece kao što sam ja, ali ću te zamoliti da mi za ovu Novu godinu ne donosiš lutke, haljine i čokolade. To mogu sama da kupim u prodavnici.

Želim da mi dovedeš mamu kao poklon. Ona se nigde ne prodaje. Želim mamu, ali onu moju, lepu. Uvek nasmejanu i raspoloženu za mene.

Ako možeš to da mi pokloniš, ne moraš više nikada ništa da mi doneseš. Ne tražim puno, pa ako možeš da mi ispuniš želju, bila bih ti mnogo zahvalna.

Hvala ti unapred,

Milica iz Beograda”

Ovaj tekst ima za cilj podizanje svesti o deci iz sirotišta. Milica predstavlja svu napuštenu i unesrećenu decu koja nisu imala sreće da odrastu u srećnim okolnostima.

Dve porodice žive u blizini, dobro se poznaju i često su se posećivale. Nakon saslušanja on nije zadržan u pritvoru

Nakon što su pojedini mediji objavili da je Š.V. (15) iz Matijevca, kod Vladimiraca, uhapšen zbog sumnje da je napastvovao četvorogodišnju devojčicu iz istog sela, Policijska uprava u Šapcu saopštila je da je mladić uhapšen zbog sumnje da je devojčicu polno uznemiravao.

Š.V. je noćas saslušan u Višem sudu u Šapcu pred sudijom za maloletnike. Nakon saslušanja on nije zadržan u pritvoru, a u nastavku istrage koju vodi sudija za prethodni postupak ispitaće se sve okolnosti ovog slučaja i odlučivati o kvalifikaciji krivičnog dela.

Kako Telegraf.rs saznaje, devojčica je bila na ginekološkom pregledu, a lekari nisu konstatovali povrede koje bi potvrdile da je devojčica silovana.

– S obzirom da devojčica ima tek četiri godine za nju sve može biti traumatično. Takođe, i dečak, koji je krupniji i razvijeniji za svoje godine, ipak je stariji maloletnik i praktično još dete. Zbog toga istraga u ovom slučaju treba da bude obazriva i uključiće i stručnjake, psihologe i pedagoge – navodi izvor Telegrafa.rs.

Dve porodice žive u blizini, dobro se poznaju i često su se posećivale. Devojčica se mladiću, kada je pre četiri dana došao njihovoj kući, požalila kako je svrbi po telu. On joj je, navodno, obećao kinder jaje i rekao da se skine, pa ju je dodirivao da bi pogledao gde je svrbi.

– Izvesno je da devojčica nije silovana niti je nad njom izvršena obljuba, a da li će mladić odgovarati za neko drugo krivično delo kao što su nedozvoljene polne radnje ili polno uznemiravanje o tome je rano govoriti. Devojčica ima svega četiri godine i sigurno će se procenjivati istinitost njene priče, kao i okolnost da su roditelji slučaj prijavili policiji nakon četiri dana. Takođe, moraju se proceniti ličnost i ponašanje mladića koji je osumnjičen – rekao je za Telegraf.rs advokat koji zastupa maloletnike.

U Matijevcu skoro niko nije želeo da sa novinarima razgovara o ovom slučaju. Iako su kuće raštrkane, selo je malo i ljudi dobro poznaju obe porodice.

– Da je normalno da momak od 15 godina dodiruje devojčicu od četiri godine – nije. Opet, oni su bili kućni prijatelji i ko zna kako se i šta se stvarno dogodilo. Ne verujem da bi roditelji devojčice izmišljali. Ako je nešto uradio detetu, neka odgovara – kaže deka iz Matijevca koji poznaje obe porodice.

Nemanja A. (18) iz Zaplanjske Toponice izboden je nožem na smrt nešto pre šest časova ujutru na sokaku u rodnom selu.

Za ubistvo je osumnjičen Milan T. (18), takođe iz Zapanjske Toponice, koji je sa povredama od noža prebačen u Klinilki centar Niš. U istoj ustanovi sa povredama hospitalizovana je i četrnaestogodišnja Naca, devojka ubijenog Nemanje.

Drama je započela u večernjim satima svađom, a završila se targedijom u zoru.

FOTO: FACEBOOK.COM

“Prvi sukob mladića u selu bio je oko ponoći. Nemanja je došao kući sa povredom glave, pa sam ga vozio u Dom zdravlja u Doljevcu da mu sniraju ranu. Vratili smo se kući gde nam se pridružila i njegova devojka, pa su popili kafu i seli da se odmore pošto je sutradan trebalo da idu na parastos ujaku. Posle nekoliko sati krenuli su da se prošetaju kroz varoš i više se nije vratio”, navodi otac ubijenog Bogosav A.

Tužna vest o stradanju Nemanje stigla je oko šest ujutro telefonskim pozivom nepoznate ženske osobe.

“Zvala je neka žena da idemo da pokupimo Nemanju jer leži na ulici. Otrčali smo kao bez duše i našli ga u lokvi krvi. Davao je znake života, pa smo pokušali da mu mesto na desnoj strani ispod rebara obmotamo i sprečimo krvarenje. Zvali smo upomoć i brzo je stigla Hitna pomoć, prevzla ga do bolnice, ali je bilo kasno. Ubiše mi dete na pravdi Boga. Usvojili smo ga kad je imao 39 dana. Bio je dete za primer, nastojali smo sve da mu obezbedimo i kada je tek trebalo da živi, oteraše ga u smrt”,lelekala je kroz plač gotovo vrišteći Nemanjnina majka Ankica.

FOTO: INFORMER.RS

Otac Bogosav kaže da bi tragedija bila sprečena da je policija blagovremeno reagovala posle prve tuče mladića.

Nemanja je najpre napadnut nedaleko od kuće, tvrdi otac i slučaj je prijavljen policiji. Međutim, mladići iz grupe u kojoj je bio osumnjičeni Milan T. su se skrivali po varoši i pronađeni su tek posle druge tuče u kojoj je Milan zadobio smrtonosne rane.

Prema prvim izveštajima lekara iz niškog Kliničkog centra, povređenom Milanu sledi nekoliko operacija. Ima ubod u grudi i njegvo stanje je kritično. Ubod od noža u grudni koš ima i četrnaestogodišnja devojčica koja je bila u društvu Nemanje, ali je van živiotne opasnosti i lekari trenutno ne planiraju operaciju.

FOTO: INFORMER.RS

Polcija je u međuvremenu obavila uviđaj na nekoliko lokacija u varoši. Nedaleko do kuće gde je boravio Milan T. policija je pronašla nož upotrebljen u krvavom obračunu mladića. U toku je provera kome je pripadao i ko ga je upotrebio, ali prema prvim saznanjima, veruje se da je to bio Milan T.

Inače, u Zaplanjskoj Toponici žitelji se žale na česte sukobe mladića. Kažu da tome često kumuju alkohol i droga. U toku je istraga.

Jedan od najlepših praznika – Materice – ove godine obeležavamo 30. decembra. Ovaj praznik svih majki jedan od nekoliko koji prethode Božiću, a kao što su majke vezivale na Detinjce, na isti način i deca na ovaj praznik vezuju majke.

Materice se slave drugu nedelju pred Božić. Ovo je najveći hrišćanski praznik majki i žena. Toga dana deca porane i unapred pripremljenim kanapom, koncem, šalom, maramom ili kaišem na prepad zavežu svoju majku, za noge, na isti način na koji su njih majke vezivale na Detinjce.
Majka se pravi da ne zna zašto je vezana, dok joj deca čestitaju praznik, a majka onda deli deci poklone, i na taj način se “dreši”. Na isti način se vežu i sve udate žene, koje se dreše poklonima deci: kolačima, ili nekim drugim slatkišima.

U ovim pripremnim nedeljama pred Božić narodni običaji su, uglavnom, svuda isti.

Najpre oci i majke, u treću nedelju pred Božić, koja se zove Detinjci, izjutra rano “vezuju” svoju decu, negde čak i onu u kolevci, a deca im se “dreše”. Pošto je to uvek nedelja po Svetom Nikoli, to obično “Sveti Nikola ujutru donosi deci poklone”.

Ubijeni Nemanja A. (18) iz sela Zaplanjska Toponica u opštini Gadžin Han usvojen je kad je imao samo 39 dana. Njegov otac je za Telegraf.rs otkrio detalje kobne večeri u kojoj je izgubio svog sina.

Prvo su ga uveče sačekali 150 metara od kuće, imao je hematom na glavi, odvezao sam ga u Doljevac, pa odatle u Niš. Tamo su ga pregledali, pustili su ga jer je sve bilo dobro. Trebalo je odmah da ih pritvore na 48 sati da se utvrdi ko je kriv. Ne znam zbog čega su se potukli. Dete je bilo za primer, šetao se sa devojčicom. Našao sam ga u dvorištu kod jednog čoveka – kazao je otac ubijenog mladića, Bogosav.
Ubistvu je prethodila ova tuča, koja se dogodila oko jedan sat iza ponoći. Nastradali mladić je tad pretučen i bio je u Domu zdravlja u Doljevcu. Bila je obaveštena i policija.

Nemanja se vratio kući i obračun se nastavio. Oko šest ujutru mladić je uboden i preminuo je na putu do Kliničkog centra u Nišu. Tom prilikom povređen je i Milan T. (18) i devojčica (14). Mladiću Milanu je konstatovana teška telesna povreda u vidu ubodne rane u predelu grudnog koša zbog čega je odmah prebačen u operacionu salu, a hirurško zbrinjavanje je još u toku. Neposredno je životno ugrožen.

Milanov otac je ispričao da je Nemanja došao da traži pomoć od Milana.

– Nemanja je došao sa devojkom kod nas, da traži pomoć, napao ga je neki crni, visoki, pa Milan da ga isprati i otišli su. Ja sam se spremao da idem da radim i Milan se vratio i rekao da je uboden i da spremim kola i ode ispred mene. Nije mi rekao ko ga je ubo. To je bilo oko šest sati i 10, 15 minuta. Nemanja i Milan su se lepo družili i kad je Nemanja došao kod nas nije bio uboden – kazao je otac ubodenog mladića Milana T

Devojčici (14) je konstatovana lakša telesna povreda, takođe u vidu plitkog uboda u grudni koš, ali je ona potpuno stabilna, svesna i komunikativna.

Nije životno ugrožena i trenutno je smeštena u opservaciju UC KC Niš radi daljeg posmatranja. Nakon daljih pregleda lekara i obrade rane, u toku dana biće odlučeno da li će biti hospitalizovana na Klinici za dečiju hirurgiju KC Niš ili će biti otpuštena na kućno lečenje.

Devojčica (14) ima plitku ubodnu ranu, ali ona nije neposredno životno ugrožena.

Nemanja A. star 18 godina ubijen je jutros oko šest sati ujutru u selu Zaplanjska Toponica u opštini Gadžin Han.

Nemanja je u zadobio više ubodnih rana sa leđa, najverovatnije u srce.

Osamnaestogodišnjak je preminuo na putu ka bolnici.

FOTO: FACEBOOK.COM

Policija je tada tražila napadače, ali nije uspela da ih pronađe.

– Otac mu je bio do prodavnice da kupi hleb. Žao mi je, nastradili momak je bio fin, uvek se javljao kada bi prošao ulicom. Žao mi je što se to dogodilo. Momak koji ga je navodno ubo, ima još šestoricu braće. Spletom okolnosti, ja sam im dao imena. Njihov otac je ostao siroče jer je i njihov deda bio ubijen. Žao mi je što sam mu dao ime, a on da uradi tako nešto. Za tog momka koji ga je navodno ubo nožem sam čuo da je sklon da koristi narkotike – izjavio je komšija nesrećnog momka.

On je rekao da takvih ubistava do sada nije tako zabeleženo i da je tragedija i to što se pojavila priča da u selu ima droge.

Kako saznaju beogradski mediji, momak za koga se priča da je ubio nesrećnog mladića napadač je teško povređen i trenutno ga lekari operišu.

Plitku ubodnu ranu ima i devojčica (14), ali ona nije neposredno životno ugrožena.

– U UC KC Niš, rano jutros hospitalizovani su mladić M.T. (18) i 14- godišnja devojka, nakon čega je urađena kompletna, hitna dijagnostika. Mladiću je konstatovana teška telesna povreda u vidu ubodne rane u predelu grudnog koša, zbog čega je odmah prebačen u operacionu salu, a hirurško zbrinjavanje je još u toku. Neposredno je životno ugrožen. Devojci (14), konstatovana lakša telesna povreda, takođe u vidu plitkog uboda u grudni koš, ali je ona potpuno stabilna, svesna i komunikativna, nije životno ugrožena i trenutno je smeštena u opservaciju UC KC Niš, radi daljeg posmatranja. Nakon daljih pregleda lekara i obrade rane, u toku dana biće odlučeno da li biti hospitalizovana na Klinici za dečiju hirirgiju KC Niš, ili će biti otpuštena na kućno lečenje – saopšteno je iz UC KC Niš.

Tužilac je naložio obdukciju tela nastradalog mladića.