STANOVNICI Petrinje i noćas su spavali po automobilima, nakon što su u razornom zemljotresu ostali bez svojih domova. I dalje u šoku posle svega što im se pre dva dana dogodilo, danas su otvorili dušu pred kamerama.
Ja sam Damir Lehanka iz Petrinje. U našoj ulici 70 odsto krovova je uništeno.Grejemo se u automobilima. Čuvajte se, ljudi, počeli su da kradu. Komšiji je neko s pajserom razvalio vrata. Mi Petrinjci smo najjači. Malo me emocije tuku, ali nema veze.Spavamo po kolima, svako malo palimo grejanje – kaže emotivni Petrinjac za 24 sata.hr i dodaje:
– Videću gde ću, ne smem unutra dok ne dođu statičari. Došao sam ovde u Crveni krst po malo hrane. Pripremićemo malo konzervisane hrane, danas je ipak stara godina. Napravićemo neki gulaš. I da, šampanjac ćemo popiti. Ostao je u dnevnom boravku, moramo da ga popije dok se ne pokvari – kaže Damir.
OVO JE KAO U RATU, IDEMO ISPOČETKA
Ispred prihvatnog centra gde Crveni krst deli namirnice pričali smos Petrinjkom Ivanom, koja je zaplakala
– Ja sam Ivana Krpačić iz Petrinje. Kuća nije toliko oštećena s spoljne strane, unutra jeste. Ne smemo ni blizu jer je komšijina kuća jako oštećena. Četvoro nas je, deca su odrasla, volontiraju ovde. Noći provodimo u autu u dvorištu kod mame sedam kilometara dalje. Palimo auto svako malo da se ugrejemo. Izdržaćemo, moramo.
Šta nam najviše treba? Ćebad. Ljudima trebaju šatori i kamp kućice. Krađe?
Da, stalno pazimo na kuću jer su počele pljačke. Ne znamo ko krade, policiju nismo zvali. Kako dalje? Ne znam, ne znam… Ovako je bilo za vreme rata. Ma bilo je gore.
Kuća je bila skroz srušena. Ovo je sad drugi put da krećemo ispočetka. Teško ovo izdržavamo. Emocije su prevelike. Hvala svima koji su došli i pomažu jer ovo su scene koje su… Ne znam, nikad se neće izbrisati – rekla je Ivana.
Irkinja Šonejn Garland (33) doživela je najgore novogodišnje iskustvo kada je njena sedmogodišnja ćerka od najboljeg druga za Novu godinu dobila eksplicitnu bojanku.
Kada je otvorila bojanku, devojčica nije naišla na crteže, već na spiskove sa seksualnim terminima i imenima, kao i lokacijama za svingerske žurke. Majka je poludela od besa i nazvala je roditelje dečaka da pita o čemu se radi.
“I oni su ljudi bili u šoku. Nisu ni gledali sadržaj unutra kada su je kupovali. Dali su mi adresu pa sam otišla u knjižaru. Tamo mi je prodavačica rekla da oni ne odgovaraju za sadržaj, već oni koji prave te bojanke. Saznala sam i ime proizvođača i zvala sam, slala mejl”, rekla je Šonejn.
Proizvođači bojanke su joj rekli da se “potkrala greška”, odnosno jedan od radnika koji se u slobodno vreme očito bavi još nekim čudnim poslovima nehotice ubacio spiskove u bojanke umesto likova za crtanje i bojenje.
Pogledajte samo taj spisak za svingerske žurke, Foto: Thesun.co.uk printscreen/Jon Rowley
“Bila sam jako ljuta. Zahtevala sam izvinjenje i povraćaj novca. Nije to skupa bojanka, oko 6 evra zajedno sa flomasterima i kredama, ali ovo je nečuveno. Dati u ruke sedmogodišnjem detetu nešto tako bolesno i perverzno…”, jadala se majka.
Nakon što pogledate snimak iz centra Novog Sada biće vam jasno zašto sami sebe na društvenim mrežama opisujemo kao “nebeski narod” ili frazom “živeće ovaj narod” kada je situacija loša. Posle više od tri decenije teških ekonomosko-političkih faza, a sada i korona virusa, Srbi nađu način kako da oteraju vraga. Pogledajte video.
Autor snimka, inače političar Bojan Lončar iz Srpske narodne partije, tvrdi da se sve odigralo sinoć, da je došlo do spontang okupljanja pa se malo i zaigralo, a video je odmah postao viraln. Deo ljudi je u šoku jer ne mogu da veruju da Novosađani uopšte igraju kolo u centru grada, drugi zato što ne poštuju mere jer je i dalje epidemija korone, a treći su u fazonu “sviraj samo jače”.
Ovi kojima ne smeta okupljanje u sred korone kažu da “ljudima nedostaje bliskosti” i da se malo razvesele, ali srećom ima i onih koji podsećaju da nije ni pametno, niti je dozvoljeno okupljanje i kolektivno slavlje dok je broj novozaraženih od korone i dalje jako veliki.
Danas je sahrana 13-godišnje Laure koja je preminula u snažnom zemljotresu koji je prekjuče pogodio Petrinju
Sa njenim očuhom Darkom Čuligom razgovarao je Index.hr, a on je za ovaj hrvatsi portal ispričao kakva je Laura bila.
– Želim da ljudi znaju koliko je ona bila posebna devojčica. Bila je vesela i više od svega volela je pesmu i ples, bila je toliko velikodušna, imala je tako veliko srce. 22. decembra je navršila 13 godina i dobila je novac od bake i dede za rođendan i ona ga je potrošila tako da je nama svima kupila poklone za Božić. Bila je neverovatna – započeo nam je priču teško potreseni očuh.
Kaže kako je Lauru upoznao kad je imala osam godina.
– Iako joj je na početku bilo teško da privikne i na mene i na očevu novu suprugu, kasnije smo razvili poseban odnos, jako sam je voleo. Laura je imala malog brata Filipa s očeve strane koji je još beba. A nas dvoje smo imali divan odnos, pun ljubavi i poverenja. Ona bi se pre meni poverila oko nečega nego roditeljima, ja sam joj bio osoba od poverenja, prvom bi mi otkrila neke stvari i ko joj je bio simpatija i ako je nešto uradila pa je često znala da mi kaže: ‘Darko, budi na mojoj strani.’
Jako je volela pesmu i ples, trebalo je da je pošaljemo na neki supertalent šou. Još kao mala je jako volela da zabavlja ljude, da ih oponaša, volela je da gleda seriju Dobro jutro komšija, to je bila njena serija, uvek smo je zvali mala Vidoslava po liku iz serije jer je imala punđu kao ona. Bila je stalno vesela i nasmešena. Nikad ništa nije želela, bila je izrazito skromna, velikodušna, mislila je na sve nas. Išla je stalno kod bake i deke u posetu da vidi kako su. Mene je večito uveče volela da zeza, igrala se stalno”, opisao ju je njen očuh za Index.
Svi smo na video-snimku mogli da čujemo bolne krike njegove supruge Snježane, Laurine majke koja je svoje dete pronašla mrtvo, a gore od toga nema.
Prvo otrčao kod tasta
On i supruga spavaju u autu, ispričao je šta se događalo kobnog jutra.
– Supruga je taj dan odmah primila injekciju, sad je na tabletama, ovo je nezamislivo teško, no ona je isto neverovatno jaka. Taj dan kad se to dogodilo Laura je bila u gradu s bakom, tetkom i sestričnom. Ja sam bio u kući i jedva sam izašao iz nje, supruga mi je bila na poslu. Nisam mogao da je dobijem na telefon.
Prvo sam otrčao do tasta da njih spasim, onda sam otišao do auta da dođem nekako do grada i tad sam zapazio suprugu, rekla mi je: ‘Vodi me na Trg, Lauru je nešto poklopilo.’ Nju je zvao bivši suprug kojega su zvali da je Laura stradala, dalje sve znate – ispričao je potreseni Darko.
Molba majke
On i supruga su zajedno kod njenih.
– Svi smo zajedno kod tasta i tašte, nas tri porodice, pa joj je malo lakše, pričamo stalno o Lauri, kakva je, šta je volela da radi, no danas će biti jako teško.
Danas je u 14 sati sahrana u Petrinji na Svetom Benediktu. Iako je rečeno da sahrana bude u krugu porodice, ne mogu ja nikome reći nemojte doći, ko god želi, zna, neka dođe.
Supruga je molila rođaka da slika sahranu, da jednog dana kad smogne snage vidi, sve je ovo preteško – ispričao je potreseni Darko, koji je rekao da mora biti jak zbog supruge, kojoj je glavni oslonac.
Njih dvoje već dva dana spavaju u autu ispred kuće tasta i tašte. Zasad, kaže, imaju dovoljno hrane, a komšinica njegovih roditelja sa mora objavila je i njegov račun, na koji im građani mogu uplaćivati donacije.
Danas je trebalo da dođe kući
Potvrdio je kako je to njegov račun i da su ljudi već počeli da uplaćuju.
– Čuo sam da su neki već krenuli s lažnim računima, no ovaj koji je objavljen je naš, donacije stižu, ali, ne bih voleo da samo nama uplaćuju, neka i drugima, svima je teško. A meni kad se setim da sam Lauri rekao da danas u podne bude kod kuće jer kuvam ručak. Ona je od 26.12. bila kod tate za praznik i danas je trebalo da dođe kući, a umesto toga je ispraćamo na poslednji počinak, i dalje ne mogu da verujem – potresen je Darko.
U 9.16 minuta u središnjoj Hrvatskoj se osetilo novo jače podrhtavanje. Magnituda potresa bila je 3.5, 26 kilometara južno od Zagreba, nedaleko od Gline.
Prethodno je pred zoru udario zemljotres jačine 3,7 stepeni sa epicentrom kod Petrinje, a potres se osetio u mnogim hrvatskim gradovima.
MALO srpsko selo Majske Poljane kraj Gline više ne postoji.
Kuće su srušene, nema struje, ljudi su noć između utorka i srede proveli ili na otvorenom ili u automobilima i kombijima, nema više ni staja za životinje, konji i stoka lutaju poljima. Petoro meštana stradalo je pod ruševinama, dvojica Srba, devetnaestogodišnji Darko Kožić i stariji čovek Dušan Bulat, Rom Mile Jurković i dvojica Hrvata iz BiH, otac i sin Franjo i Mario Tomić, koji su stanovali u napuštenoj srpskoj kući. U Petrinji je nastradala trinaestogodišnja devojčica iz mešanog srpsko-hrvatskog braka Laura Cvijić, te orguljaš u crkvi u Žažini, Stanko Zec.
Apokaliptične slike dočekale su nas u selu u kojem je do zemljotresa na Baniji živelo 196 stanovnika. Mnogi Srbi napustili su Majske Poljane još devedesetih prošlog veka, a oni preostali živeli su skromno u selu koje nema ni javnu rasvetu. Noć je većina meštana provela na otvorenom, starci su sedeli na ruševinama kuća, potreseni i tako uz vatru dočekali jutro. Jedan meštanin nam odmah pokazuje stari kombi u kojem je noć proveo njegov sin, zamotan u ćebe. Jedna starija žena kaže da više nema ništa, ni uspomena, ni odeće i da joj je ostala samo skromna penzija od 150 evra.
– Imam samo dva brata, jednog u Sisku, drugog u Srbiji – kaže nam ona.
Seoski dom u kojem si bile prodavnica i pošta je sravnjen, ostala je samo cigla na cigli. Nema doslovno nijedne kuće koja nije stradala, a neke su potpuno razrušene. Pali su balkoni, ispali prozori, zidovi popucali, dimnjaci srušeni. Serija zemljotresa u sredu ujutro, jačine do 4,9 stepeni po Rihteru, izazvali su dodatna oštećenja, pa gotovo niko više neće moći ostati u svojim kućama.
Svi nam govore: “Bila je to noć strave i užasa”, a ujutru su meštane dočekali novi zemljotresi.
– Straha više i nema, jer nam je ionako sve srušeno – kaže nam starac koji nam se predstavlja kao Mile, dok grčevito pokušava da nađe izgubljenu stoku. Pomažu mu mladići koji su došli iz cele Hrvatske kao volonteri, pa nam Darko Radić iz Sesveta objašnjava da su pomagali celu noć.
– Ljudima smo dali ćebad da se pokriju i nešto hrane, dok su bageri rušili njihove oštećene kuće. Divili smo se hrabrosti meštana Majskih Poljana, koji su stoički podnosili sve ove muke, u blizini ruševina u kojima više nije moguć život – kaže Darko za “Novosti”.
PUPOVAC: DA OSETE DA NISU SAMI
PREDSEDNIK SDSS i poslanik u parlamentu Milorad Pupovac obišao je juče područje Majske Poljane i konstatovao da je svima potrebna pomoć i da je sada važno da oni koji su oštećeni osete da nisu sami.
– Ljudi su vezani za svoje kuće, ne napuštaju ih. Treba im pomoć. Prvo što bi im u ovom selu trebalo su kontejneri. Dobro je da je vlada donela odluku o nabavci kontejnera – rekao je Pupovac, koji je i predsednik Srpskog nacionalnog veća. – Ovo je siromašna sredina. Ljudi ne žele odlaziti, boje se da napuste svoje domove, to im je teško. Boje se pljačke. Najbolje je nabaviti im smeštaj.
Potresna je i slika gde jedan pas stoji ispred srušene kuće u kojoj je do zemljotresa živeo, i sad svakoga ko prođe vodi do mesta gde su bila ulazna vrata.
– Ništa nije ostalo od naše kuće, ali bitno je da smo živi. Šta ćemo dalje, to ne znam – kažu nam u porodici Radović i pokazuju noviju kuću koja je takođe srušena i u kojoj su nastradali otac i sin Franjo i Mario Tomić, koji je radio u policiji. – Eto, ni ona nije izdržala, a nama je sada najvažnije spasti stoku, jer od toga živimo. Ako i to izgubimo, više bukvalno nećemo ništa imati.
Vožnja kroz selo pruža dramatične slike, neoštećena je ostala jedino drvena kuća stara sto godina. Sve drugo je srušeno, a u dvorištima vojska postavlja šatore. Poljima lutaju psi, krave, svinje, a ljudi na traktorima voze ono malo preostalog iz kuća što su uspeli da uzmu.
– Uspeo sam da spasem svoju devedesetogodišnju majku, izneo sam je iz kuće u zadnji čas. Ne daj bože da se ovo ikome dogodi – govori nam Miloš Lončar.
Na svakom koraku čujemo dramatična svedočanstva u selu kojeg više nema. Evroparlamentarac Predrag Matić bio je u Majskoj Poljani baš u trenutku najjačeg udara, kada su dimnjaci leteli i petnaest metara u vazduh.
– Ostaće mi u pamćenju šuma koja je doslovno plesala levo, desno, kako je potres udarao.
Zamenica gradonačelnika Gline Branka Bakšić nam kaže da poznaje većinu meštana sela, koji žive skromnim životima i koji su nakon devedesetih prošlog veka kada je selo bilo sasvim razrušeno jedva uspeli da obnove kuće.
– U trenu su ljudi ostali bez svega. Sada iz cele Hrvatske dolaze pozivi da se ljude smesti u hotele, ali oni ne žele da odu sa svojih razrušenih ognjišta – priča Branka Bakšić.
Pomoć je obećao i Janez Lenarčič, komesar Evropske komisije za krizna stanja koji je obišao sela na Baniji. Meštani Majskih Poljana čuli su i da Srbija šalje pomoć od miliion evra, dok čekaju dvadesetak kontejnera da i sledeće noći ne bi morali da spavaju u automobilima.
STIGAO IZ NOĆNE SMENE
BRANKA Bakšić je povela predsednika Milanovića do kuće u kojoj je stradao mladić Darko Kožić.
“Došao je iz noćne smene, legao u krevet da spava i tu poginuo”.
Nakon prolaska kroz Majske Poljane Bakšićeva je upoznala državni vrh s time da je srpsko selo najviše stradalo na Baniji, dok otpravnik poslova Ambasade Srbije u Hrvatskoj Davor Trkulja kaže za naš list da nema srpske kuće na Baniji koja je ostala čitava.
Obišao ih je i predsednik Hrvatske Zoran Milanović, koji je konstatovao da je zla kob pogodila meštane.
– Majske Poljane uvek su bile na prvoj liniji stradanja u Hrvatskoj, ali su se dizale i nastavile život. I sada sledi novi početak – rekao je Milanović.
Reči podrške ovom kraju došle su i iz Vatikana, a papa Franja je iskazao podršku svima koji su izgubili svoje najmilije. Pomoć su najavile i brojne države, a u Zagreb je stigla i veća količina grejanih šatora, rasklopnih kreveta i svega što može pomoći ljudima.
Dan posle snažnog zemljotresa građani širom Hrvatske šalju pomoć, ali se oseća neorganizovanost dežurnih službi. Da nije volontera, pomoć bi teško došla i do nesrećnih ljudi, a privatni vlasnici građevinskih mašina koji su ponudili pomoć tvrde da ih niko ne raspoređuje, pa se mnogi vraćaju.
Petrinja deluje avetinjski, malo ko je na razrušenim ulicama, a tako je i u Sisku. Pet škola je potpuno uništeno, kao i sisačka bolnica. Stradala su i mnoga druga mesta gde žive Srbi na Baniji.
Hrvatska vlada proglasila je 2. januar Danom žalosti.
POMOĆ VLADE SRBIJE
PREDSEDNIK Srbije Aleksandar Vučić uputio je pismo Vladi s molbom da se Hrvatskoj pošalje milion evra pomoći. On je i u utorak rekao da je Srbija spremna da pomogne Hrvatskoj i da se nada da je zemljotres prošao uz minimalne žrtve.
USTAŠLUK U GLINI
“UBIJ Srbina” izvikivala je grupa mladih ljudi Miloradu Pupovcu dok je obilazio centar razrušene Gline. Vikali su i “Za dom spremni”, a lidera Srba u Hrvatskoj “počastili” su uvredama “lopove” i “smećaru”. Nakon vređanja na nekoliko mesta, desetak mladića odvezlo se u automobilu i kombiju splitskih registracija.
– Oni koji ovde dolaze da bi pomogli, a zatim viču “Ubij Srbina” ili pozdravljaju ustaškim pozdravom ne razumeju šta je ovoj zemlji potrebno. Ti ne znaju šta rade, vređaju one koji su došli istim poslom, da pomognu napaćenom delu hrvatske zemlje – komentarisao je Pupovac.
Na novinarsko pitanje da mu je zamereno što je za stradale stanovnike Majskih Poljana rekao koje su nacionalnosti, Pupovac je komentarisao da bi u slučaju da je zemljotres bio u Srbiji takođe ljude u Hrvatskoj zanimalo da li je stradao i neki Hrvat. “Nikada nisam delio žrtve po nacionalnosti”.
Da li ste i vi genijalac i možete li da rešite Ajnštajnovu zagonetku?
Ajnštajnova zagonetka je logički test za koji se tvrdi da može da ga reši samo 2 odsto ljudi. Zove se po slavnom fizičaru Albertu Ajnštajnu, a glasi ovako:
Pet kuća je obojeno u 5 različitih boja i u svakoj kući živi osoba druge nacionalnosti. Tih 5 vlasnika piju određeno piće, sviraju određeni instrument i drže određene kućne ljubimce. Ni jedan vlasnik nema istog ljubimca, instrument ili piće. Vaš zadatak je da odgovorite na pitanje: Ko ima ribice kao kućnog ljubimca? Rešenje je samo jedno. Naravno, usput treba da otkrijete ko živi u kojoj kući, koje je nacionalnosti, koje piće pije, koji instrument svira…
Podaci koji su vam potrebni da rešite zadatak
1. Britanac živi u crvenoj kući
2. Šveđanin drži pse
3. Danac pije čaj
4. Zelena kuća je levo od bele kuće
5. Vlasnik zelene kuće pije kafu
6. Osoba koja svira violinu uzgaja ptice
7. Vlasnik žute kuće svira klavir
8. Vlasnik srednje kuće pije mleko
9. Norvežanin živi u prvoj kući
10. Čovek koji svira trubu živi pored onoga koji ima mačiće
11. Čovek koji drži konje živi pored čoveka koji svira klavir
12. Vlasnik koji svira harmoniku pije pivo
13. Nemac svira gitaru
14. Norvežanin živi pored plave kuće
15. Čovek koji svira trubu ima komšiju koji pije vodu
Znamo, sad vam je potrebno malo vremena… Ne žurite.
U Glinu je jutros stiglo prvih 20 mobilnih kućica namenjenih porodicama pogođenim zemljotresom u Sisačko-moslavačkoj županiji.
Do sada je obezbeđeno više od 80 mobilnih kućica za porodice pogođene zemljotresom u Sisačko-moslavačkoj županiji u sklopu koordiniranisane akcije Ministarstva turizma i sporta, Hrvatskog turističkog saveza i Kamping udruženja Hrvatske, kako je juče saopštilo hrvatsko Ministarstvo turizma i sporta.
Mobilne kućice su donirale mnoge kompanije, a sastoje se od dve sobe za četiri osobe, imaju opremljene kuhinje sa stolom, toalet i tuš.
Zorica Brunclik ne samo što je legenda narodne muzike na ovim podnebljima, ona je jedna od najobrazovanijih pevačica.
Pored toga što Zorica oduvek brine o svojoj porodici i karijeri, za nju su u životu bila jako bitna lična dostignuća i obrazovanje.
Zorici je malo falilo da ima dve fakultetske diplome. Ona je završila Ekonomski fakultet u Nišu, studirala je i prava, ali te studije ipak nije završila.
A najobrazovanija među estradnim pevačicama je Neda Ukraden koja može da se pohvali da ima čak dve diplome. Neda je zavšila Pravni fakultet, kao i studije engleskog jezika na Filološkom fakultetu.
Milica je tokom svog kratkog života često odlazila u bolnicu zbog povreda glave koje je imala od rođenja, a njena majka viđala ju je retko.
Mala Milica (1,5), devojčica koju je kada je imala samo 15 dana otac iz sve snage bacio na pod i teško je povredio, preminula je 25. oktobra u bolnici u Tiršovoj.
Tužna sudbina devetnaestomesečne devojčice koja je preminula zbog posledica koje su nastale posle povreda glave datira još od kada se rodila.
Otac, nasilnik, Milomir Stanković (24) iz Beograda tresnuo ju je o pod kada je imala samo dve nedelje, a borba za život nije prestala ni nakon izlaska iz bolnice. Na iznenađenje svih njena majka Slavica vratila se mužu nasilniku. Milica, koja se i dalje oporavljala od povreda koje je zadobila oduzeta je od roditelja, a Centar za socijalni rad smestio ju je u Dom u Zvečanskoj. Tamo je devojčica bila do smrti.
Slavičina majka pokazuje gde je nasilnik bacio dete, Foto: Dejan Briza
Kako “Blic” saznaje, Milica je tokom svog kratkog života često odlazila u bolnicu zbog povreda glave koje je imala od rođenja, a njena majka viđala ju je retko. Poslednji put pre mesec dana. Za vreme koliko je bila u domu, njeni roditelji dobili su drugo dete. U to su se uverili i novinari “Blica” koji su prisustvovali sahrani devojčice koja je juče održana na groblju Zbeg u Borči.
Od devojčice su se oprostila majka Slavica koja je, uprkos nasilju nad malom Milicom, ponovo živi sa Milomirom. I Milomir je takođe prisustvovao sahrani ćerke koju je zlostavljao čim se rodila.
– Milicu sam videla poslednji put pre mesec dana. A ko ste vi i šta hoćete? – odgovorila je pitanjem Slavica, ne precizirajući gde je ćerku poslednji put videla i u kakvom je stanju bila.
Majka Slavica oprostila je mužu što je povredio bebu
Kada je videla fotografski aparat, Slavica je rekla da ne želi više da priča jer “ne poštujemo nečiju privatnost” a zatim je prišla kumi koja je, zavijenu u roze ćebence, držala njenu nekoliko meseci staru ćerkicu koju je takođe dobila u vezi sa Milomirom. Za razgovor nije bio raspoložen ni Živan Vasić, Miličin deda i Slavičin otac, koji je samo kratko rekao da “nije imao nikakvih kontakata sa njima”. Živan je inače, sredinom prošle godine, prekinuo komunikaciju sa ćerkom Slavicom, jer nije mogao da se pomiri sa tim da ponovo živi sa Milomirom koji je u njihovoj porodičnoj kući u Pambukovici kod Uba tresnuo o pod njegovu tek rođenu unuku.
Milica Vasić koju je pretukao otac kod Uba, Foto: Privatna arhiva
Otac devojčice, koji ju je zverski tresnuo o pod, kako “Blic” saznaje, proveo je samo tri meseca u pritvoru, nakon čega je pušten da se brani sa slobode. Njemu se po hapšenju na teret stavljalo krivično delo nasilje u porodici, a tokom vremena u kojem je bio u pritvoru, Osnovnog tužilaštva u Ubu prosledilo je slučaj valjevskom tužilaštvu i prekvalifikovalo optužnicu u pokušaj ubistva. Ubrzo potom Stanković je pušten da se brani sa slobode, a termin suđenja još uvek nije zakazan.
Podsećanja radi, brutalnom bacanju tek rođenog deteta prethodila je svađa Milomira i tašte Zorice, kada su njegovi roditelji Kala i Dragana došli na babine u porodični dom Vasića.
Kako su Vasići ispričali, njihovoj priji Dragani smetalo je što “smederevac” dimi i ponavljala je da beba ne može da živi tu. Milomir je na to rekao da je kraj njegovog i Slavičinog braka i da želi da uzme Milicu. Tašta i žena su pokušale da ga zaustave, ali je on pobesneo i tašti udario šamar. Otac je uspeo da izvede Milomira iz kuće, ali se on vratio i iz naručja Zoričine tetke uzeo bebu i tresnuo je o pod.
Dete bilo smešteno u dom u Zvečanskoj ulici
Kako “Blic” saznaje, mala Milica preminula je 25. oktobra, u šest sati ujutru, u Dečjoj klinici u Tiršovoj, gde je hitno transportovana dan ranije, u 17.40 časova, iz Centra za zaštitu odojčadi, dece i omladine u Zvečanskoj.
– Dete je pre hospitalizacije izgubilo svest i dobilo povišene telesnu temperaturu. Hitno je transportovana u Tiršovu, uz sve mere intenzivnog praćenja njenih životnih parametara tokom puta do te klinike. Tamo je urađena dijagnostika i data joj je terapija. Povišena temperatura se nije vraćala, ali je opšte stanje devojčice bilo loše – navodi izvor “Blica”.
Prema njegovim rečima, ranije je devojčica iz Tiršove, gde je prvobitno lečena, 11. decembra 2017. godine smeštena u Dom u Zvečanskoj, a posle procene nadležnih iz Centra za socijalni rad da njeni roditelji nisu u mogućnosti da adekvatno brinu o njoj.
– U Zvečanskoj joj je pružena sva neophodna nega i briga, ali njeno zdravstveno stanje, zbog posledica koje su nastale posle povreda glave, nije bilo dobro. Devojčica je nekoliko puta zbog toga bila na lečenju – navodi on, i dodaje da su, posle smrti devojčice, obavešteni nadležni Centar za socijalni rad i Dom u Zvečanskoj.
