Month: December 2020

Hunze su narod koji ima vjerojatno najduži životni vijek – 110 do 120 godina. Ne obolijevaju od teških bolesti, a zahvaljujući genima zaista dugo izgledaju mladoliko.

Žive na granici Pakistana i Indije pa je to područje prozvano ‘oaza mladosti’. Mnogi se bave tajnom njihovog dugovječnog života. Ali, tajna je vjerojatno u njihovom sveukupnom načinu življenja. 

Na primjer, kupaju se u ledenoj vodi, čak i na temperaturi od 15 stpeni ispod nule, a žene rađaju čak do 65. godine.

Ljeti jedu sirovo voće i povrće, a zimi konzumiraju proklijale žitarice i ovčji sir. Postoji period kada Hunze ništa ne jedu, a on je poznat kao ‘gladno proljeće’. Naziv je dobio po tome što je voće tada još uvijek nezrelo, i tada piju isključivo sok od suhe marelice. Period traje od 2 do 4 mjeseca, a u njihovoj historiji se strogo poštuje. 

Proteine unose u najmanjim količinama, a dnevno unesu u prosjeku 1.933 kalorija, od kojih je 50 g proteina, 36 g masti i 365 g ugljikohidrata.

Oni koji su živjeli s njima u dolini rijeke Hunze zaključili su da je glavni faktor dugovječnog života zdrava ishrana. Hunze su narod koji ne oblijeva od raka. Hunze unose mnogo vitamina B-17 koji crpe iz sjemenki marelica od čega prave ulje, a baš se taj vitamin u javnosti često spominje kao odlična zaštita od raka. Osim ishrane, za dugovječnost Hunza zaslužno je i mnogo kretanja, ali i dobro raspoloženje. Često se smiju.

U knjizi ‘Hunze – ljudi koji ne znaju za bolesti’, R. Bircher je otkrio tajne dugovječnosti Hunza. Prehrana je ključ svega. Uključuje veliku količinu sirovih namirnica, prirodne proizvode, u prvom redu voće i povrće. Sol koriste minimalno, kao i alkohol i slatkiše, a tijekom godine imaju period gladovanja.

Za svoju tajnu dugovječnosti mještani kažu jednostavno: budi vegetarijanac, stalno radi fizički, uvijek se kreći i ne mijenjaj ritam života, tada ćeš živjeti od 120 do 150 godina.

Jovanki Lisici saobraćajac napisao kaznu od 5.000 dinara zbog prekršaja koji je počinila žureći na grob ćerki, a pošto je zaboravila da plati, sud je kaznu pretvorio u pet dana zatvora

Baka Jovanka Lisica (91) iz Zemuna dobila je izvršno rešenje da ide u zatvor na pet dana zbog neplaćene kazne od 5.000 dinara koju joj je u aprilu ove godine napisao saobraćajni policajac zbog prelaska ulice van pešačkog prelaza.

Vremešnu staricu, koja, prema rečima komšija, ni mrava ne bi zgazila, zaustavio je saobraćajac u Ulici Mihajla Pupina kad je prečicom prelazila na autobusku stanicu Džon Kenedi u Zemunu kako bi autobusom 82 otišla na Bežanijsko groblje ćerki na grob.

 *MESTO GDE JE PRELAZILA ULICU… AUTOBUSKA STANICA U ZEMUNUFOTO: PRIVATNA ARHIVA

Policajac joj je rekao da je pogrešila i dao joj „neki papirić“, ali baka Jovanka nije shvatila da joj je napisao kaznu i pošto mu se izvinila, na taj slučaj je potpuno zaboravila, sve do pre nedelju dana, kada joj je poštar doneo plavi koverat i naglasio joj: „Dobro to pročitaj“. U koverti je bilo rešenje Prekršajnog suda, ali baka nije znala šta ono znači, niti je imala koga da pita pošto živi sama.

 *PLAVA KOVERTA… REŠENJE PREKRŠAJNOG SUDAFOTO: PRIVATNA ARHIVA

– Kad sam se vratio sa odmora, rekla mi je: „Sine, dobila sam nešto, protumači mi to“. To je bilo rešenje Prekršajnog suda o preimenovanju novčane kazne od 5.000 dinara u kaznu zatvora od pet dana. Problem je što je rok za prigovor od tri dana u međuvremenu istekao, tako da nam sad ne preostaje ništa drugo nego da baku ispratimo u zatvor – kaže Miloš Milićević, prvi komšija bake Jovanke i upravnik zgrade u kojoj ona živi.

Otkako je saznala da mora u zatvor, baka Jovanka ne spava, a u noći između utorka i srede zbog visokog pritiska morala je da zove Hitnu pomoć.

 *NAGRABUSILA… JOVANKA LISICA / FOTO: PRIVATNA ARHIVA

– Verujte, ne spavam uopšte. Nikad u životu nisam ništa pogrešila. Poštujem zakon i vlast. Nisam neka prevarantkinja, bože sačuvaj. Pošteno sam živela ovoliko godina, sve poštovala i sad da idem u zatvor. Htela sam da pređem prečicom, lakše mi je nego da idem okolo na raskrsnicu. Meni je svaki korak težak, a na ulici nije bilo vozila. Pre mene je na istom mestu prošlo 20 ljudi, a policajac je mene zaustavio i tražio mi dokumenta. Rekao mi je da sam pogrešila i da moram da platim kaznu. Dok je nešto pisao, jedna devojka je iza mojih leđa pokušala da pređe i on joj je samo kroz zube dobacio: „Pešački“. Dao mi je neki papirić, ali sam pomislila da mi je oprostio jer nije moguće da napiše kaznu ženi od 91 godinu, a da mlađu pusti da prođe – priča baka Jovanka za Kurir.

Preinačenje: AKO PLATI, NE IDE U ZATVOR

Kako Kurir saznaje u Prekršajnom sudu, baki Jovanki je novčana kazna preinačena u kaznu zatvora zato što nije platila kaznu.

– Imala je rok od osam dana da plati 2.500 dinara umesto 5.000 dinara. Pošto to nije učinila, novčana kazna joj je preinačena u zatvorsku od pet dana. Nije poenta u tome da država nju tera u zatvor već da plati kaznu i čim je plati, neće morati da ide u zatvor. U slučaju da ne plati kaznu, dobiće poziv za zatvor, a ako se ne odazove, doći će policijska patrola da je sprovede u zatvor – objašnjavaju u Prekršajnom sudu.

Za psihološku povezanost sa bakom po majci postoji posebno naučno objašnjenje.

Ako ste imali sreće da odrastate uz svoju baku, vaša sećanja na detinjstvo verovatno su ispunjena divnim, emotivnim asocijacijama na sigurnost i uživanje, piše Stil.

Uz sve poštovanje majke našeg oca, da li vam je ikada palo na pamet da postoji (biološka) razlika između nje i bake po majci? Ako je verovati naučnicima, između unučeta i majčine majke osim ljubavi i pažnje, postoji još nekoliko posebnih veza!

Geni praktično predstavljaju jedinice nasleđa sastavljene od DNK. Genetičari kažu da unuci sa bakama i dekama dele u proseku 25 odsto DNK. Gene nasleđujemo i od baka i od deka, ali najviše od bake po majci, tvrde stručnjaci, jer njihovi geni imaju moćniji uticaj na potomke dece.

Naučnici veruju da je to zbog “veze po X hromozomu”. Naime, baka po majci prenosi na decu 25 odsto X hromozoma na unuke i ženskog i muškog pola, dok baka po ocu prenosi jedan X hromozom na ženske unuke, a na muške prenos hromozoma ne postoji.

Postoji više teorija, ali najveći broj naučnika veruje da je u pitanju “očinska neizvesnost”, odnosno sledeće – majka i njena majka 100 odsto su sigurne da odgajaju svoje dete, dok očevi i njihove porodice u to podsvesno nisu uvek sigurni, zbog toga što nisu oni strana koja učestvuje u rađanju.

Bake po majci bliskije su sa unucima, veruju naučnici. U mnogim porodicama, upravo majčina majka nosi veću odgovornost za decu i provodi najviše vremena s njima, ulaže u njih i više brine o vaspitanju i odgajanju unuka od bake po ocu.

Jedna čileanska studija pokazala je da smo od sva četiri roditelja naših roditelja najprivrženiji baki po majci, jer geni “preskaču” jednu generaciju (majku i oca), pa su možda baš zbog toga mnogi bolje slažu sa bakom i dekom nego sa roditeljima.

Domaći mediji objavili su da će Dragana Mirković navodno piti lekove dok je živa.

I dok su se mnogi pitali od čega boluje pevačica, zanimljivo je kako je to ona pre nekoliko godina otkrila u jednom intervjuu.

Foto: Dejan Briza/Alo!

Dragana se u javnosti uvek pojavljivljala srećna i nasmejana, ali niko nije znao sa kakvim se navodno problemima nosila.

Na svom primeru je pokazala da u životu nije sve onako kao što izgleda.

Foto: Alo! / Rajko Ristić

– Mene je to koštalo samim tim što sam zaradila problem sa štitnom žlezdom, a to je zato što sam ćutala – počela je pevačica, pa dodala:

– Opet, ne želim ništa loše, ali stvarno zna da bude bolno i kad vam knedla stoji u grlu i kad hoćete da izgovorite, a ne date sebi da kažete ili da odgovorite, a sve znate i sve vam je jasno i svi sve znaju i svi ćutimo – rekla je pevačica.

“Bili smo svesni da je kraj, a on je čak i tada mislio kako da pomogne drugima”

Na izmaku snaga, kad više nije mogao da govori, podigao je ruku i mrdnuo prstima, pokazujući pare. Zagrlila sam ga.

– Znam, rekao si hiljadu puta. Daćemo novac bolesnoj deci, ne brini – šapnula sam mu, a on je onda spustio ruku.

Znali smo da je kraj. A on je čak i tada mislio samo kako da pomogne drugima.

Ovako Tijana Miljković (25) iz Leskovca opisuje poslednje trenutke sa dečkom Milanom Miloševićem (28) koji je izgubio bitku s bolešću, ali ostavio zaveštanje da oko 9.000 evra bude donirano bolesnoj deci.

Zahvaljujući Milanu, šansu za život dobili su mali Sergej iz Vranja koji se bori sa tumorom na mozgu i srcu, kao i jednogodišnja Maja Cvetković iz Kmetovca kod Gnjilana, koja boluje od spinalne atrofije mišića.

Tijana i Milan su dugo bili zajedno. Planirali su brak i decu, ali je iznenadna bolest te planove zauvek ugasila.

– Nikada nije pio ni pušio, nijedan porok nije imao, a bavio se do pre godinu dana sportom, borilačkim veštinama i redovno posećivao teretane. Kod lekara je otišao prvi put maja prošle godine, na urološki pregled zbog peckanja u donjem delu stomaka. Nije bilo uroloških problema, ali urolog je otkrio bolesnu jetru i tako se krenulo na skenere i na sve moguće preglede, da bi nam 18. maja saopštili da je bolest metastazirala – ispričala je Tijana za Telegraf.rs kada je još postojala nada za Milanovo izlečenje u Turskoj.

Međutim, on je sve više gubio snagu. Bolest je uzimala maha dok ga nije potpuno vezala za krevet. Čak i tada, Milan je tešio sve oko sebe.

– I kada smo saznali za bolest, on je nas tešio. Govorio je da je mlad i da će to brzo prebroditi. Sve vreme je verovao. Međutim, bolest se širila. Bolovi su postajali sve jači. Preda mnom to nije mogao da krije, jer smo živeli zajedno, ali se trudio da pred drugima nikada ne pokaže kako pati. Bio je retko divna i nesebična osoba – priča Tijana, a onda zastaje da zaustavi suze koje kreću čim spomene njegovo ime.

Poslednja dva dana, kaže, više nije bio svestan. Tijana je i tad spavala pored njega.

– Sve vreme sam spavala pored njega. Bio je hrabar, bio je divan. Moj Milan… – kaže nam na kraju Tijana, ne znajući koliko je i sama hrabra što je volela iskreno, svim srcem, i što je uz svog Milana ostala do kraja.

Na Fejsbuk grupi za izdavanje stanova u Beogradu jedna ogorčena stanodavka okačila je slike svog stana nakon što su ga podstanarke napustile.

Stanodavka iz Beograda je, kako piše, iznajmila stan dvema studentkinjama iz Jagodine, a sada je okačila slike stana nakon što su one otišle.

– Dragi stanodavci, vodite računa kome izdajete stan. Imala sam podstanarke studentkinje iz Jagodine. Sramota u kakvom su stanju ostavile stan. Da napomenem da sam bila fina(čitaj budala) i posle samo mesec dana boravka u mom stanu sam im dva meseca kiriju smanjila na pola zbog korone, takođe su ostale u stanu pet dana duže i tu sam izašla u susret.

Pogledajte fotografije u kakvom su stanju ostavile stan, a kakav je bio kada su se uselile. Niko ih nije smarao niti obilazio jer sam bila u inostranstvu. Kakvih devojaka ima pa to je strašno, štokave. Užas!!! – napisala je stanodavka uz priložene slike, a na članove grupe najviše utiska ostavilo je stanje kupatila, nad kojim su se ljudi zgrozili uz komentare da je pravo leglo zaraze.

D.R. (64) iz Šipova osuđen je u Okružnom sudu u Banjaluci na jedinstvenu kaznu od šest godina zatvora zbog dva krivična dela obljube nad detetom mlađim od 15 godina

Prema saznanjima on je proglašen krivim da je u februaru i martu ove godine seksualno zlostavljao svoju 14-godišnju unuku, prenosi Avaz.

Za blaže delo D.R. je izrečena kazna od šest meseci zatvora, a za teže pet godina i osam meseci. Obe kazne objedinjene su u jedinstvenu od šest godina zatvora.

– Sud je optuženom izrekao meru bezbednosti zabrane približavanja i komunikacije u odnosu na oštećenu u trajanju od 22 meseca koji se računaju od dana izdržane kazne, s tim da se vreme provedeno u zatvoru ne uračunava u trajanje ove mere – saopštio je banjalučki Okružni sud.

Optuženom je u izrečenu kaznu uračunato vreme provedeno u pritvoru od 1. aprila ove godine, kada je i uhapšen. Odlukom suda D.R. će ostati iza rešetaka zbog takozvanog uznemirenja javnosti.

POLICAJCI iz Obrenovca pronašli su u kontejneru živo žensko novorođenče u kesi.

 Beba je prevezena na Institut za neonatologiju.

Majka B.P. je negirala da je bacila bebu i izjavila da je to uradila njena ćerka.

Istraga je u toku.

(Pink)

Finansijsku pomoć od države usred pandemije korona virusa dobili su brojni izvođači koji uživaju status samostalnih umetnika, i to na molbu Samostalnog sindikata estradnih umetnika Srbije, koji je od Ministarstva finansija zatražio novčanu pomoć za svoje članove. Jedan od članova udruženja navodno je i denser i učesnik rijalitija “Parovi” Ivan Gavrilović.

Ivan je, prema pisanju “Srbije Danas”, od države dobio 90.000 dinara.

– Ja sam bio jedan od pokretača sindikata koji je zaslužan za to. Tu ima i džez muzičara i ostalih koji su dobili pomoć. Sticajem nekih okolnosti ja sam stekao pravo da mi grad uplaćuje staž – tvrdi on, pa dodaje:

– Mislim da ne treba oko toga da se pravi neka fama, svi su dobili minimalac. Neko ima štek neko nema.

Nema nigde fotografiju sa njom.

Kolika je cena popularnosti na svojoj koži je najbolje osetio doktor Branimir Nestorović, koji je na TV Happy pre nekoliko meseci podelio kakve je sve ponude dobijao otkako je izbila pandemija korona virusa.

“Jedna žena je zvala moju ženu da pita da li smo u dobrim odnosima. Smejali smo se. Pitam je šta joj je odgovorila. Ma nek ide, samo nek ostavi platu. Ipak smo mi u braku 28 godina”, nasmejao se Nestorović.

Zanimljivo je kako, iako se zna da su u braku 28 godina, Nestorović nigde nema sliku s njom.

On je u jednoj emisiji govorio o tragedijama koje su obeležile njegov život:

“Nažalost, velike životne lekcije uvek su tragedije, situacije u kojima nešto gubiš. Prvo je to bila smrt oca, hranitelja porodice. Gubitak oca i finansijske sigurnosti doneo je, recimo, prvu lekciju mladom čoveku, a to je da se broj onih koji vas vole znatno redukuje sa pogoršanjem finansijske situacije. Strašna je pouka da u ovom svetu ljudi bez novca imaju malo prijatelja. Druga velika lekcija je smrt majke. To je na neki način označilo konačan raskid sa detinjstvom – ostao sam bez nekoga ko me uvek voli bezuslovno i predano. Gubitak majke za mnoge je izuzetno težak, jer jedino majka za svaki naš postupak može da nađe opravdanje”, rekao je dr Nestorović

“Treća situacija je rođenje moje ćerke, koja je na ovaj svet došla sa srčanom manom za koju niko u tom momentu nije znao koliko je ozbiljna. Rodila se u vreme najžešćih sankcija i prilike su bile poprilično beznadežne: želiš da izlečiš dete, ali ne znaš kako i od čega. To je bio izuzetno stresan period, ali se, na sreću, sve završilo dobro. Dodatan pritisak je nastao kada je ustanovljeno da moj sin ima jedan oblik autizma. Bilo je potrebno mnogo upornosti, rada i snage da se i tom izazovu pronađe srećan ishod. Sve te situacije zahtevaju nov obrazac ponašanja, redefinisanje prioriteta”, otkrio je Nestorović tada.