Month: December 2020

“Moja deca znaju gde žive. Jedno vreme sam se trudila da im, kao u filmu Roberta Beninjija ‘Život je lep‘, ne pričam o ružnim stvarima“, kaže Biljana za “Alo!”

Heroine današnjice uglavnom su nevidljive. Skromne su, rade i čuvaju decu. Jedna od njih je Biljana Jaredić (34) iz Zvečana, koja sada živi u Kosovskoj Mitrovici! Majka je petoro dece – Pavla (10), Elene (9), blizanaca Petra i Jakova (7) i Kaline 11 meseci. Doktorirala je na Medicnskom fakultetu u Kragujevcu, predmete kliničke psihologije, što sada predaje na Filozofskom fakultetu u Kosovskoj Mitrovici. Vlasnica je Ordena majke Jugovića SPC, koji joj joj je uručio Patrijarh srpski Irinej, na Vidovdan u Gračanici. Ona za sebe kaže da je ista kao i sve srpske žene.

Deca imaju sve što im je neophodno!

Biljana Jaredić kaže da ona i suprug rade i da ima novca za sve što je neophodno deci.

– Hvala Bogu, za osnovne stvari imamo – za njihovo obrazovanje, hranu, odeću. Idemo na letovanje. Mogu da kažem da u odnosu na prosečnu srpsku porodicu, mi živimo dobro. Škola je dobra. Vodi se računa o deci. Što se tiče digitalizacije i računara toga ima manje. Ali, današnja deca imaju svoje kompjutere u kućama. Učitelji su jako dobri. Zadovoljna sam – navodi ona.

– Radim i čuvam svoju decu. Upisala sam 2010. doktorske studije i završila ih prošle godine. Deca su bila tu, osim Kaline koja je bila na putu dok sam branila doktorat. Imam pomoć i podršku roditelja, komšija, koji će uvek pričuvati decu. Suprug radi u policiji. Moja ljubav prema deci je velika i znala sam da ću ih imati puno i to na ovom prostoru, gde je Srba sve manje – priča Biljana za “Alo!” i dodaje da beskrajno veruje u naše institucije na Kosmetu, ali i lekarima, srpskom školstvu…

– Uvek će mi Kosovo biti Srbija! Ovde sam rođena i ovde mi je sve moje. Sa druge strane, ljudski je osećati strah kada nešto nije bezbedno. Kada ih je puno, onda oguglate i pitate se da li je realno da se ne plašite? Moja deca znaju gde žive. Jedno vreme sam se trudila da im, kao u filmu Roberta Beninjija “Život je lep”, ne pričam o ružnim stvarima. Tako je bilo dok nisam shvatila da to za njih može biti ugrožavajuće. Oni hoće da pređu most, da idu u južni deo Kosovske Mitrovice. Stariji znaju da tamo nije bezbedno. Ne plaše se toliko Albanaca, kojih ima u severnom delu grada. Objašnjavam im da nisu svi ti ljudi ugrožavajući po njih. Da među njima ima dobrih i loših, ali da je klima takva u južnom delu grada da ne mogu da budu bezbedni. Ne bih volela da im usadim mržnju, ali strah je okej – kaže Biljana otkrivajući šta joj je smisao života.

Biljana i njeni andjeli, Foto: Ivan Aleksić

– Deca, ljudi i vera u njihovu dobrotu. Da napredujemo i budemo srećni svi zajedno, da svet bude bolje mesto za život. Najbitnije je da osmislimo svoj život i da se osećamo udobno. Znam šta je veliki grad i jasno mi je zašto se ljudi tamo odlučuju za jedno ili dvoje dece. Opet, ako volimo decu, onda da ih rađamo! Ako volimo posao, onda ulažemo u to. Svi ljudi imaju pravo da biraju svoj životni put – kaže ta hrabra žena. 

Odgovarajući na pitanje ako kojim slučajem Kosovo postane druga država da li će ostati tamo, Biljana kaže da se nikada ne zna zbog dece i njihovog obrazovanja da li će i ona otići negde.

– Ali, Kosovo je moja ljubav i sigurno ću živeti u njemu, s tim da ne mogu da krojim životni put svojoj deci. Ona će odlučiti gde će živeti – navela je ona.

Orden SPC

Biljana Jaredić otkriva da je dobila zlatni orden, sada na Vidovdan. – Uručio mi ga je patrijarh. Svake godine se u Gračanici dele ordeni majkama sa četvoro i više dece. Osećala sam se predivno. Jedna žena iz enklava rodila je šestoro dece. Koliko god da vam se čini da ste dobri, uvek ima neko bolji. Patrijarhov govor o opastanku i svetinjama bio je zaista veličanstven – prenosi ona.

“Volim te” poslednje je što je Fahima (32) rekla svome mužu Ahmedu pre nego što ju je ubio i zakopao u dvorištu njihove kuće u Pertu, u zapadnoj Australiji, kako bi bio sa njenom sestrom.

Ahmed Davud Sidat (37) ubio je prošle godine svoju suprugu usred noći. Udario ju je ključem za točkove dok je spavala i tako je onesvestio. Jadna žena se osvestila u jednom trenu, ali je bila previše slaba da bi se odbranila od njega. Ahmed je počeo da je davi i guši, a poslednje reči koje mu je rekla bile su: “Volim te”.

Izjavu ljubavi su psiholozi na sudu protumačili kao njenu nevericu u horor koji preživljava, bol zbog izdaje i poslednji pokušaj da se od njega odbrani, da ga odvrati od toga da je ubije.

Ahmed je potom Fahimu zakopao u rupu u njihovom dvorištu, koja je prethodni dan iskopana, pod izgovorom da će tu postaviti bazen za njihove ćerkice, stare 2 i 5 godina.

Dan nakon ubistva Ahmed je počeo da laže o Fahiminom nestanku. Jednima je pričao kako je otišla u Englesku na operaciju oka, dok je njenoj sestri rekao da ga je ostavila. Ahmed je navodno bio zaljubljen u svoju svastiku, govorio kako mu je ona najbolji prijatelj, dok ga je Fahimina sestra videla kao brata.

Policija je otkrila da je Ahmed strašne stvari guglao nekoliko dana pre ubistva: “kako kremirati telo” “najbolje mesto da nekog živog zakopate” i “da li možeš da se udaš za svog zeta, ako je tvoja sestra mrtva muslimanka”.

On je danas osuđen na 23 godine zatvora.

(Izvor: espreso.rs)

Svaka čast!

Marija Serifović, Foto: Printscreen/Youtube

Pevačica Marija Šerifović je na svom jutjub kanalu podelila iskustvo sa dijetom koju joj je prepisala jedna naša poznata nutricionistkinja.

Kako je pevačica istakla dijeta se zasniva uglavnom na salatama, mladom siru, tunjevini i belom mesu. Na samom početku pevačica je pozvala sve da se pridruže sedmonedeljnom planu ishrane.

– Ovo je plan ishrane koji odgovara mojoj kilaži i krvnoj grupi, a svako treba da pronađe sebi odgovarajući plan. Sedam dana ću se zdravo hraniti, nadam se da neću prekršiti dijetu. Zeleni čaj je obavezan to je nešto sa čime započinem dan – rekla je Marija.

Marija Serifović, Foto: Printscreen/Youtube

Šerifovićeva je takođe naglasila da je u toku dijete i ovih sedam dana detoksa nekoliko puta bila gladna, ali je uspela da odoli iskušenjima i zdravo se hrani, a u toku ove nedelje izgubila je 2,8 kilograma.

– To je veliki uspeh, naravno možda je moglo i bolje, ali je svakako rezultat dobar. Nemojte se nadati da će svake nedelje biti ovako, jer to u startu odmah dolazi do izbacivanja viška tečnosti i toksina – zaključila je Marija zadovoljna rezultatima prve nedelje.

Darko Lazić je imao uspešnu operaciju želuca, uz pomoć koje je uspeo da skine značajan broj kilograma. Međutim, kako se narodu ne može udovoljiti, nije ni čudo što su sada počele da kruže priče kako je zapravo preterao.

Pevač je nedavno na svom Instagramu objavio fotografiju na kojoj se, uprkos debeloj zimskoj jakni, vidi koliko je smršao, što je naravno izazvalo i komentare.

Jedni kažu da su mu noge sada kao čačkalice, dok mu drugi samo čestitaju na istrajnosti, snazi i volji.

Kako vama izgleda?

Pre tri decenije premijerno je prikazan film Kuduz, u kome je ekranizovana priča o stravičnom ubistvu koje je potreslo bivšu Jugoslaviju

Jeziv zločin se dogodio 1985. godine nadomak Hadžića, u BiH, kada je Junuz Kečo u naletu bolesne ljubomore usmrtio suprugu nožem, nakog čega se godinu dana skrivao po okolnim šumama.

Neverovatna životna priča Junuza Keče, koji je u selu Gornja Bioča 21.3.1985. godine počinio zločin iz bolesne ljubomore, pretočena je u film “Kuduz“, koji je pre 31 godinu režirao Ademir Kenović. Bećir Kuduz je bilo filmsko ime svirepog ubice mekog srca, koji je sa sedam uboda nožem brutalno iskasapio jetru i pluća svoje supruge Raseme Fazlibašić, slomivši joj tri rebra i poslavši je u smrt.

Reč kuduz na turskom jeziku znači besnilo i njome bi najbolje moglo da se opiše situacija koja se dogodila u kući Raseminog rođaka kojeg je iste večeri oko 19 sati Kečo takođe ubo nožem, gde je Rasema boravila nakon razvoda od Junuza.

Kuduza je igrao glumac Slobodan Ćustić, rođen u okolici Dervente. Scenario za film je jednostavnom naracijom sledio tok događaja koji su pratili Kuduzov izlazak iz zatvora, gde je “ležao“ zbog povređivanja policajca. Po izlasku na slobodu, Kuduz se zaljubljuje u slobodoumnu konobaricu Bademu, koja želi da se prekvalifikuje u konobaricu.

Kuduz, s druge strane, takođe nema nekih velikih ambicija. On želi da živi mirno u krugu porodice, koju je zasnovao ne mareći za činjenicu da je Badema pre njega imala pet brakova, a buran život joj nije ostavio prostora da sazna ko je otac njene ćerke Amele. Badema počinje vezu sa šarmantnim Alijom Borom, zbog koje će joj Kuduz u naletu ljubomore oduzeti život.

Film je čin ubistva pokazao kao Kuduzov ulazak u kamp kućicu i kratko komešanje, iako je stvarnost bila brutalnija. Policija je Rasemu zatekla u zaključanoj sobi, na podu pored kreveta, a ispod nje je bio pokrivač natopljena krvlju. Te noći policija je u Raseminoj tašni našla i dokument o razvodu od Keče.

Rasema Fazlibašić, odnosno Badema Kuduz, bila je žena za koju je Kečo rekao da je “voleo više nego sebe“, a ambivalentnost njegove ličnosti najbolje je pokazana preko brutalnosti i neverovatne ljubavi koju je Kečo razvio prema Raseminoj ćerki Saneli.

Početkom rata u Bosni devedesetih, Kečo je pobegao iz zatvora u Foči i živeo je sa svojom ćerkom, čijoj je majci oduzeo život. U avgustu 1993. godine Sanela, tada četrnaestogodišnjakinja, i pedesetogodišnji Kečo su poginuli od snajperskog metka u selu Gojkovac nadomak Lepenice. Pronađeni su mrtvi na livadi, držali su se za ruke, a sahranjeni su na groblju “Mokrine“ jedno pored drugog.

– A more l’ se, bolan, sanjat’ ono čega nema?- reči su koje je Junuz Kečo izgovorio reditelju Ademiru Kenoviću prilikom posete u zatvoru u Foči 11. 7. 1988. godine.

Zatvorski psiholozi su u Kečin dosije zapisali da je debil. Junuz Kečo je bio prva osoba koja je u zatvoru u Foči pogledala film “Kuduz“.

Tom prilikom je rekao da mu je želja da što više ljudi vidi film, jer su u njemu razlozi zbog kojih je počinio užasno ubistvo iako je voeo suprugu, rekavši:

– Kuduz nije kriv.

Rodila sam zdravog dečaka, da bi mi pred izlazak iz bolnice lekar rekao da dete nije izdržalo. Beba nigde nije sahranjena, nema obdukcije…

“Uvek sam osećala da je živ. Nikad ga nisam nazvala pokojnim sinom, iako su mi tri dana posle porođaja rekli da je preminuo. Kad sam pre nekoliko godina na ulici videla tog dečaka, pomislila sam prvo da je moj muž, toliko su ličili! Potrčala sam za njim, a kad se okrenuo, pala sam u nesvest”, priča Slavka Pajić (60) iz Sremske Mitrovice, koja je početkom decembra 1986. godine na svet donela zdravog dečaka, teškog skoro pet kilograma.

Tri dana beba je uredno donošena majci na podoj, ali kad je došao dan da napuste porodilište, sve je krenulo po zlu.

– Prvo su više puta hteli da mi daju neku injekciju, pa mi nisu dali da odem ka boksovima sa bebama… Došao je doktor i samo je rekao: “Dete nije izdržalo”. Sećam se oštrog bola u stomaku i gubljenja svesti – kaže Slavka koja je od preživljenog šoka pala u komu na dva meseca.

Za to vreme, kako priča, jedva je preživela operacije žuči i pankreasa, a kad se probudila, sačekale su je užasne prognoze lekara: više nikad ne sme da rodi.

– Ipak, zatrudnela sam dve godine kasnije, a iako su mi svi doktori govorili da ću umreti na porođaju, čvrsto sam odlučila da rodim. Nisam spavala mesecima od bolova, ali sam izdržala i 1988. godine rođena je moja starija ćerka. Drugu ćerku rodila sam 1993. iako sam imala alergiju na fetus i sedam meseci sam provela priključena na infuziju. Treću ćerku sam rodila već sa 40 godina, ali nikad nisam zaboravila na prvenca – priča Slavka za “Kurir”.

Ona navodi da je 2015. godine u Inđiji videla dečaka koji je izgledao “identično kao njen muž”.

– Zaustavila sam ga na ulici i samo sam smogla snage da ga pitam kada je rođen. Rekao je “1986”, i ja sam pala u nesvest, a on je negde nestao. Muž svojevremeno nije video dete, nigde nije sahranjeno, nije rađena obdukcija, nema uzroka smrti. Naći ću otetog sina, neću odustati – tvrdi Slavka i ističe da je tužila i grad i bolnicu i bolničko osoblje u Sremskoj Mitrovici, a jedna od njenih krivičnih prijava odbijena je zbog “zastarelosti” iako otmica nikad ne može da zastari.

Srpska glumica Lidija Vukićević u velikom intervjuu za Telegraf Jetset ispričala je stvari koje nikada ranije nije govorila

Kako nam je priznala, prvi put se, od početka svoje karijere, rasplakala tokom jednog intervjua.

Govorila je i o svoja dva sina, Andreju i Davidu, koji važe za velike zavodnike i momke na mestu, a njene reči naišle su na velike reakcije žena.

Kako ističu, potpuno se slažu sa onim što je glumica navela, dok se one koje su još mlade devojke i nisu majke, kažu “Svaka joj čast!”, te da mnoge majke svoju decu nisu naučile kako se treba ponašati prema nežnijem polu.

“Sve majke neka ovo čuju”, “Ovo je jedino ispravno, dosta mi je majki/svekrva kojima nijedna žena nije dobra za njihovog sina”, “Bravo, Lidija, to je zdrav stav”, “Živimo u vremenu kad je mnogo često to za jednu noć, ali to ne znači da ne treba biti šmeker i tu jednu noć”, neki su od brojnih komentara na društvenim mrežama.

Šta je Lidija rekla o vaspitanju sinova i odnosu prema ženama, makar i onima za jednu noć?

– To morate na vreme da počnete da radite, da biste sada uživali u njihovom izboru, okruženju. Ne možete decu da vaspitavate onda kada počnu da nalaze devojke, kada počnu da nalaze društvo. Kasno je. Dete se vaspitava onog trenutka kada ga dobijete, kada ga dovedete iz porodilišta kući. Verujte mi. Apsolutno govorim iz svog iskustva. Moj sin David, kad je bio beba, kad ugasite svetlo on počne da plače, kad upalite on stane. Ja lepo po pelenici, malo, onako, ćuti, ne smeš da plačeš. Verujte, ja ugasim svetlo, on ne plače. Morate da razvijate tu komunikaciju od bebe, piše Telegraf.rs

– Drugo, nisam ona majka koja je bila škrta da se posveti deci. Moja mama je govorila “Vučeš ih svuda, ko piliće”. I tačno je, ja sam svoju decu svuda vukla i uvek su bili uz mene. Čak, posle razvida 10 godina nikad nisam izlazila, to zna moj stari komšiluk. Posvetila sam se deci, od rođenja njihovog, da biste imali uvid i da biste znali šta od njih možete da očekujete. Sad, uvek može da se dogodi nešto, naravno da to postoji, može da ih povede društvo, ovo ili ono. Ali ste zato supervizor kroz ceo život. Bez nametanja!

– Muškoj deci majka ne sme da bude neko ko se nameće, zato što po prirodi i toj biologiji muškarca, oni ne vole da im se popuje, pogotovo ne žena. Muškarce treba pustiti, ne možete da im čvonjkate svaki dan. To se odnosi i na muža i na mušku decu. Govorim o muškoj deci, jer mušku decu imam. Ja sam uvek bila prisutna u njihovom životu, a oni od toga znaju 20 posto. Uspela sam da izvučem iz njih sve što je bilo krucijalno za njihovo odrastanje. Kažem im, ja sam tu, gledam film, ako treba neki razgovor – tu sam. Oni kažu “Ne, ne, ne treba”. Da bi, posle pola sata sišli i počeli onako, tek, nešto da pričaju, i ja isto onako, tek, da se uključim… Na kraju, ostali smo do šest sati ujutru ne možda o toj devojci, nego uopšteno o ženama.

– Nikada nisam govorila mojoj deci “ta devojka ti je ovakva i onakva”. Ne! Pričala sam uopšteno o ženama, pošto znam da pričam o ženama i znam šta vole i šta ne vole. U principu, globalno, da im se predoči. Prvu stvar koju sam ih naučila, već su krenuli sa nekim devojkama, i to mi je jako bilo važno – sa devojkom ako budeš i za jednu noć, da li si je u diskoteci našao, da li ovde ili onde, ima da je odvezeš kući i da joj platiš taksi. Ne možeš da je ostaviš posle toga. I ona je nečije dete. Uvek sam ih učila da ne budu egoisti, oni muškarci “ja sam ovo, ono”. Ne. Koliko sam ja roditelj, toliko je i neko drugi roditelj. Poštujem svoju decu, ali poštujem i tuđu. Svaka majka najviše voli svoje dete, ali ne treba biti bolestan i voleti samo svoju decu, a ne razumeti drugu decu. Ja sam uvek znala da razumem te njihove drugarice, zaljubljene devojčice… Ona ima pravo da se zaljubi, zašto te nervira? Ti ne moraš da budeš sa njom, ali uvek sam ih učila – budite takvi muškarci da vas sve žene vole, zbog manira, zbog gesta, neka vas pamte po dobru, po tome što ste frajeri, pravi muškarci, zaštitnici.

Iskreno odgovorila…

Pevačica i bivša zadrugarka, Zorica Marković, nakon završetka rijalitija sabira utiske i nema je mnogo u javnosti.

Ona je, nedavno, za medije prokomentariala svoje učešće u “Zadruzi” ali i situaciju u našoj zemlji.

“Dobro sam, svi smo zdravi, hvala bogu, ali, s druge strane, teško mi je kad vidim svoj grad i zemlju. Kad vidim kako ljudi odlaze zbog ove bolesti, a tek šta će biti posle svega ovog”, rekla je ona, a potom dodala:
“Što se tiče odnosa sa produkcijom, mislim da je to svima jasno, jer, evo, već devet godina sarađujem s njima i sve je u najboljem redu. Potpišem ugovor, redovna je uplata i ja njima jednostavno ne mogu da kažem ne! Druga stvar, dopada mi se ovo, jer rijaliti shvatam kao psihološku igru u kojoj se dobro snalazim. A to što ostali učesnici ne mogu to da ukapiraju, to je njihov problem”.

Kako je u čitavom svetu kriza, pevačica je priznala da je njoj “mirna glava” i da već dugo ne zavisi od estrade.

“Uvek sam govorila: “Ljudi, čuvajte se za crne dane”, i ja sam u tome uspela. Meni je mirna glava, ne zavisim od estrade već deset godina, jer sam videla gde to vodi i kako će biti. Okrenula sam se drugim poslovima, lepo živimo i ne moram da brinem. Mislim da su svi na estradi ugroženi, a ponajviše muzičari, jer su uvek imali male honorare, za razliku od pevača. Velike zvezde su valjda mogle da uštede nešto da barem godinu dana ne moraju da brinu. Ako nisu to uspeli i sad traže od države, onda je to sramota. Ja bih se pre otrovala da sam na njihovom mestu”, rekla je Zorica.

Na pitanje medija da prokomentariše to što  je njena koleginica, Neda Ukraden, javno apelovala za pomoć estradi, Zorica je, bez dlake na jeziku, odgovorila:

“Jao, bože Neda…. Pa jedna njena cipela košta 30.000 dinara, a nekom kolegi manje poznatom potrebno je toliko da prehrani svoju porodicu. A da li sve te zvezde plaćaju porez, ja nisam sigurna da plaćaju! To ni bogotac ne može da pohvata, mnogi od njih čak nisu ni članovi udruženja, nemaju ni penziono ni socijalno, a tolike pare zarađuju”.

Na kraju je odgovorila i na pitanje koje je zanimalo mnoge, da li će ponovo ući u “Zadrugu”.

“Ne znam, otići ću na razgovor da vidim, ja imam važeći ugovor sa ‘Pinkom’. Moram da vidim šta će biti s poslom koji imam van toga”, zaključila je Markovićeva.

Gradonačelnik apelovao na sugrađane da vode računa i za ostale praznike.

Gradonačelnik Beograda Zoran Radojičić izjavio je danas da je doneta definitivna odluka da u Beogradu ne bude masovnog okupljanja za doček Nove godine i apelovao na sugrađane da vode računa i za ostale praznike zbog ozbiljnosti situacije.

– Nema opuštanja, ovo je važan period, praznici su momenat kada želimo da se družimo, ali moramo izdržati još nekoliko meseci s obzirom na to da imamo sjajne vesti iz medicine i vidimo da se ceo svet vakciniše – rekao je Radojičić.

On je naveo da su inspekcija i komunalna milicija noćas u Beogradu kontrolisale 202 objekta i da nije bilo većih prekršaja.

– Moja poruka sugrađanima je da se disciplinovano pridržavamo propisanih mera, a ne da čekamo kazne. Znam da su sugrađani iscrpljeni i da su već mnogo puta čuli pozive i ove molbe, ali to je neophodno – rekao je Radojičić.

On je naveo i da se mora voditi računa o balansu između pooštravanja mera i eventualnog popuštanja mera, kao što je sada slučaj.

– Kao lekar uvek imam dozu straha i zabrinutosti kada popuštamo mere, ali sa druge strane svestan sam da bi funkcionisao zdravstveni sistem, mora da funkcioniše i privreda, kao i uslužne delatnosti – naglasio je Radojičić.

U nekim selima zadržao se paganski običaj, gde majke sa ženskom decom idu oko kuće i bacaju pepeo ili proso da bi sačuvale kuću od zlih čini.

Pravoslavna crkva i njeni vernici 22. decembra proslavljaju praznik posvećen začeću Svete Ane, odnosno danu kada joj se arhangel Gavrilo javio i rekao da u sebi nosi Mariju.

Pravedni Joakim i Ana nisu imali dece punih pedeset godina svog braka. Kada su već odustali, javio im se arhangel Gavrilo i rekao da su im molitve uslišene od Boga i da će roditi ćerku Mariju.

Anketa:

Da li slavite ovu slavu?DaNe

Prema legendi, Ana je Bogorodicu donela na svet u svojim sedamdesetim godinama.

Kako kažu verovanja, na ovaj dan, žene ne bi trebalo da rade nikakve poslove, već samo da se mole Svetoj Ani za zaštitu dece ili začeće, ukoliko još uvek nemaju poroda.

U nekim selima zadržao se paganski običaj, gde majke sa ženskom decom idu oko kuće i bacaju pepeo ili proso da bi sačuvale kuću od zlih čini.

Bolesne žene na ovaj dan odlaze u manastire na molitve, a nerotkinje odlaze na konak i ostaju tamo po tri dana, kako bi se molile Svetoj Ani da ostanu u blagoslovenom stanju.

Po tadašnjem shvatanju i verovanju, oni koji nisu imali decu bili su veliki grešnici, pa im je Bog zbog toga uskratio decu. Tako i drugi koji su imali decu, smatrali su Joakima i Anu nedostojnima. Ipak, oni nisu gubili nadu i veru u Boga. Danonoćno su se molili da ih Bog obraduje i da na njima učini čudo kao nekada na Avramu i Sari, Zahariju i Jelisaveti i da im podari jedno dete za utehu u starosti. Posle određenog vremena, Ana je rodila kćerku i dala joj ime Marija.

Njihova kćer je kasnije rodila Hrista, te su na taj način oni postali bogooci, tj. bogopraroditelji.

Joakim je živeo 80, a Ana 79 godina.

Prema kalendaru Srpske pravoslavne crkve, Sveti pravednici Joakim i Ana se slave 22. septembra.

Molitva udatih žena Svetoj Ani:

Sveta majko Ano, koja si od Boga odabrana, da postaneš majkom onoj, što nam je rodila božanski Spas, tebi se plačući obraćam za tvoj moćni zagovor. Izmoli mi kod svog i mog Boga milost, da budem danas i sve dane svoga života poštena, čestita, čista i trezna, ćutljiva, vredna, milosrdna i bogobojažljiva žena. Da takva i ostanem i da uvek nastojim da budem svom mužu verna drugarica, deci svojoj brižna majka i da sve dužnosti svoga staleža pouzdavajući se u pomoć Božju verno vršim i da ni u čemu ne budem kriva za veću, slučajnu nemarnost.

Neka je daleko od mene svaka bezobraznost, gizdavost, brbljivost, ljubomora, nesmotrenost, prkos, nevera, lenjost i nemar u dužnosti! Uvek ću pred očima imati, sveta moja zaštitnice, tvoj uzorni život, pa se truditi, kako bih svoj život sve više i više učinila sličnim tvom životu. Kako si ti svom svetomu mužu Joakimu, tako ću i ja svom mužu činiti samo dobro, a nikada zlo.

I ja ću poput tebe sve što se kuće tiče uvek čisto i uredno obavljati i za kućnu se čeljad danju i noću brinuti ozbiljno, da im ništa potrebno ne usfali. Kao što si ti svoje dete i ja ću svoje odgajati u strahu Božjem. Deca će na meni videti primer i videti kako se duša moja boji Gospodina, kako ga hvali i slavi u svakoj prilici i svaki čas.

Poput tebe bit ću siromasima majka, potištenima podrška. Izmoli mi, predraga moja majko Ano, Božju milost za sve ove odluke, jer samo uz pomoć Božju moći ću izvršiti to što sam po tvom svetom primeru i na tvoju čast odlučila. Amin.