Month: December 2020

Na njenim nejakim plećima je mnogo briga, ali ipak odličan je đak i vrlo uspešno pohađa i muzičku školu

U srpskom pravoslavnom kalendaru crvenim slovima upisan je današnji praznik Detinjci. I dok će mnogi mališani dočekati ovaj praznik u toplom domu, trinaestogodišnja Milica Vučković provešće ga u trošnoj kući, brinući o bolesnom ocu i iznemogloj majci. Njihova kuća u selu Bumbarevo brdo udaljena je četiri kilometra od glavnog puta, a do praga porodice Vučković kad padnu prve kiše ne može se ni traktorom.

“Prokišnjava na nekoliko mesta, ali krpimo i stavljamo šerpe svuda po kući. Kad je leto onda je sve drugačije, ali kad dođu hladni dani sa kišom i snegom mnogo nas je strah da se kuća ne uruši. Ali, sve to podnosimo nekako, jer tata je bolestan i onda je njegovo zdravlje najpreče nemam vremena ni da pomislim na nemaštinu”, kaže ova hrabra devojčica za RINU.

Na njenim nejakim plećima je mnogo briga, ali ipak odličan je đak i vrlo uspešno pohađa i muzičku školu.

“Ona sve sama uči, nema od nas dvoje niko ništa da joj pomogne. Bistra je, pametna i dobra devojčica i to je naš najveći poklon i nagrada na ovaj veliki praznik Detinjci. Postoji taj običaj da deca danas nešto daruju roditeljima, naša Milica nama čini svaki dan”, rekla je majka Stanica sa suzama u očima.

Otac Novica teško je bolestan i imao je nekoliko operacija. Nakon toga više nije potpuno sposoban za rad, ali ipak se bori koliko može. Njegovu napaćenu dušu pored starog šporeta na drva, greje i Miličina muzika dok svira violinu, a u ovoj kući svega nedostaje, osim ljubavi i topline.

“Zadnjih nekoliko meseci živimo samo sa 3.000. Mnogo je teško, ali borimo se kako moramo. Samo da smo svi zdravi, pa će svega biti”, kaže Stanica.

Iako živi u teškim uslovima Milica se nijednom nije požalila, a sva ta nemaština i briga koja je njenim vršnjacima potpuno nepoznata, za nju je svakodnevica. Ipak, ova devojčica ne odustaje, vredno i marljivo uči, jer zna da će se njena upornost i želja da roditiljima pruži bolje uslove za život jednog dana i ostvariti.

“Samohrana sam majka sedmogodišnjeg dečaka kojem je dijagnostikovana teška višestruka ometenost u razvoju. U decembru 2018. pobegla sam od nasilnika, posle skoro šest godina stravičnog nasilja, pozajmila se da bih mogla da iznajmim kamion i odnesem sve što je moje – ovo je bila posebna gimnastika, jer mi je pretio da ni veš neću uzeti kada budem odlazila. Ali valjda onaj gore sve udesi kako treba”, poičinje svoju priču D.K žrtva porodičnog nasilja koja je smogla snage da podeli svoje iskustvo kako bi pomogla ženama koje trpe ono sa čime je ona živela godinama.

U nastavku je dodala:

“Iz braka sam izašla sa polomljenim nosem, sa polomljenih nekoliko zuba, polomljenim rebrima, slomljenim prstom, i tako dalje… bez ičije podrške.. Naprotiv, samo osuda i da to što radim nije hrabrost nego ludost. Ja sam iz Crne Gore, a to mi se dešavalo u Beogradu. Moja porodica koja je imućna nije htela da me vidi i čuje šest meseci KO ZNA ŠTA SAM MU RADILA PA ME JE TUKAO. Inače sam fakultetski obrazovana, kao i moji roditelji, ali sam bila bez dana radnog staža i u tom trenutku sa 0 primanja.

Šest meseci sam se selila od drugarice do drugarice. Posle nekoliko meseci sam opet pozajmila, ali ovaj put da bih postala reiki terapeut, najviše da bih pomogla svom detetu i radila mu tretmane. A i to me je uvek zanimalo. Bog mi je u život doveo predivnog čoveka koji me zastupao na sudu i kada sam ja tokom suđenja padala, moj advokat nije odustao i terao me i gurao me da ne odustanem od prava koja imamo i moje dete i ja.

Na kraju je sud dosudio cifru koja je u Srbiji pojam za alimentaciju, 40.000 dinara.. U međuvremenu sam postala učitelj meditacije. Moja majka, kada je videla da se neću vratiti nasilniku, kontaktirala me je i kupila mi dva stana. Moj sin viđa oca svaki drugi vikend, a on je odmah nakon mog odlaska dobio drugo dete sa drugom ženom.

Izgladila sam odnose sa svojima, a svi ljudi iz “prethodnog života” (kumovi, prijatelji…) nestali su jer više nisu imali koristi od mene, prvenstveno finansijske, jer mi je i bivši muž imućan. Ali u moj život ušli su drugi predivni ljudi koji su bili uz mene sve vreme suđenja, borbe sa mojima za krov nad glavom.

Kroz reiki i razne radionice upoznala sam ljude koji su bili spremni da čuju za moj problem… Moj sin je progovorio samo mesec dana nakon odlaska iz te kuće. Hoću da kažem da sam ja ispunjavala san svojihroditelja, da budem advokat, pravnik i nisam odlazila od nasilnika jer je RAZVOD sramota.

Jer, kako su oni rekli, KO ĆE MENE SUTRA SA BOLESNIM DETETOM. Ja sam svoj put odabrala u reikiju. Odlučila da ostanem ovde u Beogradu zbog adekvatnog tretmana koje ima moje dete. I danas znam da se srušim i ne znam kako dalje, i dam sebi dva dana da plačem i da kukam i onda opet krenem iz početka.

Sa stanjem mog sina teško je živeti. Svako bira svoj put, a verujem da ćete i vi svoj. Bilo kroz psihoterapiju ili metodu koja vama odgovara .Ja sam udomila jazavičara i šetala noću s njim dok sin spava i tako se nekako oporavim, kroz šetnje”.

Mnoge žene prepoznaće se u ovoj priči, u rečenicama poput onih o osudi okoline i konstataciji “ko zna šta si mu uradila pa te je tukao”. Ova priča ima cilj da stane na put takvom osuđivanju i takvim suludim opaskama – samo žrtve nasilja znaju koliko je teško slušati takve reči. I koliko je teško biti žrtva nasilja, o kojem ne treba ćutati i protiv kojeg se mora boriti.

Mora se stati na put i vršnjačkom nasilju.

Ništa im nije bilo strano, živeli su za bol, perverziju i najluđe ideje u krevetu

Čak i u svetu korupcije, politike i razvrata kasnog Srednjeg veka u Evropi pojedina imena izazivala su jezu i širila nelagodu gde god da su se pomenula.

Članova te porodice plašili su se, ogovarali ih i verovatno i zavideli im, pa je danas nemoguće sa sigurnošću reći gde se završava istorijska zbilja i počinje mit koji se stvorio oko njih. Takve su bile – Bordžije.

Bordžija je bila španska plemićka porodica, poreklom iz Aragona. Vladale su gradom Gandija u provinciji Valensija pre nego što su se u 15. veku preselile u Rim.

Kod njih je sve počelo sa jednom “trojkom” – Rodrigom Bordžijom i njegovom decom – Čezarom i Lukrecijom Bordžijom.

Rodrigo je još kao mladić shvatio moć katoličke crkve pa je svu svoju pažnju usmerio ka uspinjanju u njenoj hijerarhiji. Postao je kardinal kada je 1492. umro papa Inoćentije, pod imenom Aleksandar VI. Za početak, novi papa bio je sve samo ne smeran i bogobojažljiv čovek. Aleksandar VI uživao je u lovu, hrani, piću i, iznad svega – ženama!

Ime pape Aleksandra VI zauvek je zapamćeno kao ime razvratnika i čoveka koji se ni od čega ne usteže da bi došao do cilja. Ipak, pošetno je reći i ovo – reputacija koju danas ima uglavnom potiče od njegovih neprijatelja – italijanskog plemstva i rimokatoličkog sveštenstva čiju je moć oduzeo.

Papin sin Čezare Bordžija bio je “najzgodniji muškarac u Italiji”. Rođen iz veze tadašnjeg kardinala Rodriga i njegove ljubavnice Vanoze de Katanej bio je visok, stasit mladić koji je uživao u lepom odevanju, zabavama i ženama. Tokom godina postao je otac za najmanje 11 dece od kojih su neka kasnije koristila prezime Bordžija.

Izgleda da je Čezare oduvek zapravo želeo vojnu karijeru, pa 17. avgusta 1498. postao prvi čovek u istoriji koja se dobrovoljno odriče kardinalske titule kako bi mogao da se posveti vojsci. S imenom ovog vojskovođe danas je povezan pojam hladnokrvnog ubice koji ne preza ni pred kakvim zločinom.

Još bezbroj afera vezano je za ovog plemića. O Čezareu su kružile jezive priče. Jednu su šaputali da je odsekao jezik nekom satiričaru koga je čuo da se šali na njegov račun. Drugi da je najviše uživao da stoji na balkonu iznad zatvorskog dvorišta i gađa zatvorenike samostrelom. Ipak, najviše glasina o Čezaru kružile su u vezi sa odnosom koji je imao sa svojom sestrom – Lukrecijom Bordžijom.

Lukrecija Bordžija bila je očeva ljubimica rođena kao još jedno od njegove vanbračne dece. Bila je zlatokosa i prefinjena, belog vrata i bisernih zuba, uz to i vrlo obrazovana. Prvi prosci su je isprosili pre nego što je napunila 11 godina, ali ih je njen otac nakon što je postao papa odbio tražeći moćnijeg pojedinca da preko braka sa njim veže svoju porodicu.

Sa 12 godina Lukrecija je data vladaru Pezara, udovcu u godinama, Đovaniju Sforci. Priređeno je veličanstveno venčanje, kojem je prisustvovalo pola Rima. Međutim, brak nije dugo potrajao, a šta je tome bio razlog danas nije baš najjasnije.

Najverovatnije su Bordžije shvatile da Lukrecijinu ruku mogu da ponude mnogo boljem proscu. Nesrećnog mladoženju proglasili su za impotentnog, da je njegova mlada žena i dalje devica i da brak treba poništiti zbog “nekonzumiranja”.

Sforca se zakleo da će se osvetiti Bordžijama. Navodno je izjavio kako je “upoznao svoju ženu bezbroj puta, ali da ju je papa odveo od njega ni zbog čega drugog nego da sam spava sa njom”.

I zaista, bilo je mnogo onih u Rimu koji su verovali da ima “nešto bolesno” u odnosu pape i Lukrecije i da su Lukrecija i njen brat Čezare takođe ljubavnici. Da li je ovo tačno ili nije, danas je nemoguće utvrditi. Tek, Sforca je bio prinuđen da potpiše poništenje braka, napustio je Rim, a Lukrecija je bila slobodna.

A onda se Rimom pronela priča da mlada lepotica “švrlja” i to sa španskim plemićem Pedrom Kalderonom, papskim komornikom. Šuškalo se čak i da je Lukrecija trudna, a Kalderon je jednog dana jednostavno pronađen mrtav u Tibru. Glavni osumnjičeni je, pogađate, bio Lukrecijin brat Čezare, ali zločin naravno, nikada nije rasvetljen.

Lukrecija je rodila sina koji je kasnije postao vojvoda od Napija. Njegovo poreklo je ostalo obavijeno misterijom, a šuškalo se čak i da je plod incesta i da je pravi otac deteta zapravo bio Čezare.

Sledeća partija za Lukreciju takođe je bila smišljena iz političkih razloga. Bio je to Alfonso, vojvoda od Bišeljijea, vanbračni sin kralja Napulja. Par je živeo relativno skladno dok mladoženja i mladin brat nisu došli na ratnu nogu.

I opet, Alfonso je završio mrtav. Ipak, izgleda da je Lukrecija gajila bar neku dozu naklonosti prema njemu jer je poznato da je bila u dubokoj žalosti, na neko vreme se povukla iz javnosti i navodno bila besna na brata.

Ako je nešto od ovih govorkanja i bilo istina, njena ljutnja nije dugo trajala. Lukrecija se na nagovor oca po treći put udala i to za Alfonsa, sina vojvode od Ferare. I dalje je bila predmet ogovaranja i spletki i njeno ime pominjalo se u vezi sa mnogobrojnim ljubavnicima koje je imala.

I pored svog bogatstva koje su imali i straha koji su oko sebe širili, moć Bordžija počela je da bledi nakon smrti pape Aleksandara VI 1503. godine.

Iako je bio sposoban vojskovođa i državnik, Čezare je imao problema da nastavi uspešnu vladavinu bez podrške papstva. Uhapsio ga je novi papa – Pije III, pobegao je iz zatvora, ali je njegovu konačnu propast izazivao izbor za papu smrtnog neprijatelja Bordžija – kardinala Đulijana dela Rovere. Poginuo je 1507. u bici kod Navare.

Čezareova originalna grobnica je bila u crkvi Santa Marija u Vijani. Na njoj je pisalo: “Ovde leži u malo zemlje onaj koga su plašili svi, onaj koji je držao mir i rat u svojoj šaci”. Međutim, 1537. lokalni sveštenik naređuje da se njegovi ostaci premeste na lokaciju izvan crkve.

Što se Lukrecije tiče, i danas je pitanje da li zaslužuje ružnu reputaciju koja je vekovima prati. Izvesnije je da je u rukama oca i brata ona bila samo oruđe koje su koristili po potrebi u političke svrhe, a ona nije imala dovoljno snage da se tome odupre. I pored činjenice da je po tome najpoznatija, nema dokaza da je bilo koga ikada otrovala.

Živela je u Ferari i imala brojnu decu. Važila je za veliku mecenu umetnosti i zaštitnicu umetnika. Umrla je 1519. posle jednog preranog porođaja. Imala je samo 39 godina.

Njihovi mnogobrojni potomci vekovima su krojili političku sliku Evrope i bili među najmoćnijim pripadnicima plemstva “starog kontinenta”.

Od 17. decembra do danas do 10 sati 225.000 ljudi je ušlo u Srbiju, ali je u zemlji ostalo njih oko 105.000, dok su ostali, 120.000, bili u tranzitu.

Za ta tri dana, gužve na na našim graničnim prelazima, kao i na granici između Austrije i Mađarske, bile su nezapamćene, jer je veliki broj ljudi požurio da uđe u zemlju i izbegne nove mere koje su pomerene za jedan dan, i stupaju na snagu večeras u ponoć.

Taj broj je daleko manji nego što smo imali u martu, kada je došlo oko 450.000 ljudi iz inostranstva, prokomentarisao je danas predsednik Srbije Aleksandar Vučić, koji je i izneo podatak koliko ljudi je za ova tri dana prešlo naše granice.

Prema najnovijim merama Vlade Srbije, od večeras u ponoć, odnosno, 21. decembra, stranim državaljnima je nepohodan negativan PCR test za uzlazak u zemlju.

Državljani Srbije mogu da uđu bez testa, ali moraju u desetodnevni karantin, odnosno u kućnu izolaciju, koju mogu da prekinu ukoliko naknadno urade PCR test, a rezultat bude negativan. Zato je preporuka i za naše građne da već dođu sa urađenim testom ili se testiraju čim uđu u Srbiju.

Na ulazu u zemlju iz pravca Mađarske, od srede su velike gužve, a jedan od najfrekventnijih prelaza Reske–Horgoš samo tokom jučerašnjeg dana prošlo je oko 16.000 ljudi, tačnije 4.600 vozila.

Čep u međuzoni

Na srpskoj strani putnici ne čekaju dugo, pola sata do sat, međutim, na Reske, moraju biti u koloni više časova, pet do šest i čekanje se “preliva” u međuzonu..

Prostor koji je ostavljen, nekoliko dana od donošenja odluke o obaveznom testu ili karantinu, najverovatnije da je ubrzao povratak velikog broja naših građana, ali mnogi tvrde da to nije tačno i da su odavno planirali da se vrate u zemlju ovog vikenda.

– Ne znam koliko čekam. Satima, više od tri sata, ali to je zbog zastoja kod Mađara. Vidim da na našoj strano to ide sasvim dobro i pored svih procedura. Ne razumemo jedino zašto svi misle da smo požurili kući. Naprotiv, uvek dolazimo u ovo doba godine i ranije su bile gužve – kaže vozač putničkog vozila nemačkih registarskih oznaka koji sa prijateljem i bratom čeka u koloni.

– Da smo krenuli kasnije uradili bi test ili bi išli u karantin. Nije problem, već me ljuti odugovlačanje na granici. Uvek, ali uvek ostanemo zaglavljeni po nekoliko sati na mađarskoj strain ili u međuzoni. Mere se moraju poštovati i kako ih poštujem u Nemačkoj, tako ću ih poštovati u Srbiji – kaže putnik–povratnik.

“Vređa nas mišljenje o gastarbajterima”

Objašnjava da razume zašto je Srbija odlučila da pooštri mere, ali ga vređa mišljenje pojedinaca o gasterbajterima i njihovom dolasku pred praznike.

– Ljudi moraju da shvate da i sa i bez korone svako od nas voli da je tokom praznika u svom rodnom gradu, u svojoj domovini. Možda su mislili da zbog epidemije nećemo dolaziti, mene su čak i rođaci pitali zašto ne odustanem. Zašto da odustanem? Čuvam se u Nemačkoj, čuvaću se i ovde, ne vidim problem – poručuje.

Većina putnika nije raspoložena za razgovor, umorni su od čekanja, neraspoloženi, odmahuju rukom. Dobacuju kroz prozor automobila da nema smisla što se toliko čeka.

– Šta da vam kažem. Nema tu šta da se kaže, vidite i sami. Nismo krenuli da bi izbegli testiranje ili karantin, i u mom pasošu možete pronaći pečate sa Horgoša i od prethodnih godina na ovaj dan ili malo ranije. Primetio sam da ima dosta Bugara, ali što se tiče naših ljudi to nije ništa čudno. Ima nas svuda i hoćemo da budemo u Srbiji za Novu godinu, kod kuće. Naporno je uvek putovanje, ali je korona stvarno učinila sve da nas unazadi. Ne mislim ništa loše o mađarskim carinicima, radi ko kako zna i ume, ali kada pet sati provedete na jednom mestu, ali ne svojom voljom, onda je normalno da neko trubi ili psuje – priča vozač i dodaje da je od prijatelja čuo da je gužva i na drugim prelazima i ne samo sa Mađarskom.

Gužve i na Kelebiji

Na društvenim mrežama i grupama u kojima se putnici međusobno savetuju i informišu o situaciji na graničnim prelazima jedan od članova koji je objavio video iz međuzone kaže da je čekao oko tri sata i da ga očekuje još najmanje toliko.

– Gužva je velika, ja sam na Kelebiji-Tompa. Čekamo, a čekaće svi koji budu tek krenuli. Naoružajte se strpljenjem i obucite se toplo i biće sve u redu. Pitaću na našoj granici šta sledi od sutra da bi se prolaz olakšao što se tiče papirologije. Mađari nam ništa nisu posebno tražili, pasoš samo. Kupite grickalice ako krećete prema Srbiji – poručio je u lajv video snimku naš državljanin sa granice.

 *Foto: AMSS Printscreen

“Nismo požurili zbog mera”

Putnik koji stiže u Srbiju iz Beča takođe tvrdi da preventivne mere za ulaz u Srbiju koje će od sutra da važe nisu razlog njegovog dolaska ovog vikenda u domovinu.

– Praznici stižu u celom svetu, normalno je da su gužve, ali pošto je epidemija korone treba biti oprezan. Uvek dolazim u ovo vreme u Srbiju, nisam bio kući od prošlog dočeka. Naravno da sam ljut što sam kod Mađara stajao satima u koloni, mislim da je više od šest sati čekanje. Imam hrane i vode, ali zima je i nije prijatno.

Jedan od putnika je prešao i našu granicu posle ukupno oko pet sati, od čega je više od četiri sata bio zaglavljen sa mađarske strane.

– Da, požurio sam kući jer nemam vremena da se ponovo testiram, a ne želim da od dve nedelje koliko imam slobodno, čak deset dana provedem u karantinu. Moglo je i bez dodatnih mera. Čuvam se u Austriji, zašto ne bi u Srbiji – poručuje.

Sve pršti od skupoće!

Stan pevačice Ane Bekute u kom živi sa svojim partnerom Milutinom Mrkonjićem Mrkom se nalazi u elitnom delu Beograda, a za njega je izdvojila priličnu svotu novca.

Svaki detalj je uredila kako njoj odgovara, ali najvažnije mesto u stanu je posvetila svom izabraniku Mrki.

Ana Bekuta stan, Foto: Printscreen/PaparazzoLov

Ana se trudila da povede računa o svakom detalju, a u stanu uglavnom preovladavaju zemljani tonovi. Prozračan dom, sa puno detalja ovom prostoru daje posebnu notu, a pevačica se potrudila da sve dovede do perfekcije.

Pogled sa terase pevačicinog stana ostavlja bez daha i verujemo da Bekuta i Mrka provode najviše vremena baš na njoj ispijajući jutarnje kafe.

U galeriji ispod pogledajte unutrašnjost pevačicine skupocene nekretnine.

Nakon celodnevne potrage za Stefanom Rusom i Milicom Mirjanić par je uspešno pronađen u blizini mesta Brezovica i porodica je krenula po njih.

U potrazi je učestvovalo ukupno 29 pripadnika sektora za vanredne situacije, sa 11 vozila i psom, kao i 25 pripadnika PU Jagodina, četiri pripadnika PU Bor, četiri pripadnika Uprave kriminalističke policije i dva policajca PU Kragujevac.

Takođe, angažovan je bio i helikopter kojim je pretraženo više lokacija. Pretražila se lokacija uz tok Resave, kanjon reke Resave, mesta Debeli i Jelovi potok kao i obilazak vrha Beljanice. 

Potraga je trajala više od 40 sati i na sreću uspešno je završena. 

STEFAN Rusov i Milica Mirjanić su pronađeni

Prvo je pronađen automobil “pežo 207” u kom su bili.  Automobil je pronađen u visoravni Brezavica u reonu Straže na putu, rečeno je iz GSS.

Vozilo su pronašli pripadnici Gorske službe spasavanja Srbije (GSSS).

Milici (20) i Stefanu (27), koji su u subotu ujutru krenuli u ranim jutarnjim satima u automobilu “pežo 207” bele boje ka izletištu Lisine, gubi se svaki trag istog dana od oko 15 sati kada im je telefon lociran u mestu Tupižnjica.

Podsetimo, njihov trag izgubio se u podnožju planine Beljanica kod Despotovca, a nestanak su prijavili roditelji.

U potragu za devojkom i mladićem uključene su jagodinska policija i GSSS i meštani. MUP je podigao helikoptere u potrazi za dvoje mladih, a u potragu su od sredine dana uključeni i psi tragači.

Tri puta je već hapšen i uvek je ponavljao zločin

Džej Ferguson (20) je ponovo napolju. Izašao je iz zatvora po treći put u poslednje tri godine.

Roditelji dece iz engleskog Češira su u strahu, vrlo opravdanom strahu. Ne radi se ovde o pokajniku, već pedofilu koji nema nameru da stane. Tako priznaje i sam. A tek mu je 20 godina.

Džej je prvi put uhapšen u januaru 2017. godine zbog pokušaja silovanja dečaka (13) pored školskog dvorišta. Tamo gde predator i živi. Nije uspeo, ali je prijavljen i poslat iza rešetaka.

Još prvi put u zatvoru priznao je čuvarima da će kad izađe da preko Tindera pokuša da pronađe neku žrtvu koju bi slikao golu, a onda i silovao. Čuvari su to preneli dalje, ali je zakon takav da je on posle dobrog vladanja pušten.

I zaista, već krajem 2018. Džej je pokušao da siluje ponovo jednog školarca i to opet u svom kraju, pošto živi na 200 metara od škole. Još jednom je uhapšen i zatvoren.

Kako je početkom 2019. izašao napolje, nije prošlo ni dva meseca, momak je ponovo uhapšen. U njegovom stanu pronađeni su kompromitujući materijali neke dece koju je snimao. Tada je osuđen na 18 meseci i sada je po treći put pušten, i to pred Božić.

Roditelji dece koja idu u školu pored koje pedofil Džej Ferguson živi su u panici, a neki su već napisali po društvenim mrežama da će ih ispisati ako on bude primećen u kraju kako se šetka oko škole.

“Deca sada zbog praznika ne idu u školu, ali jednom će krenuti. I šta onda? Treba svaki dan da se tresemo zbog ovog manijaka”, zapitala se jedna od majki deteta koje ide u tu školu.

Škola je već uvela ove godine dodatno obezbeđenje, ali je zakon takav da ne mogu mnogo toga još da urade, osim da preko kamera i čuvara prate šta se dešava oko ograde i “spoljnog sveta”.

Džej je pušten kući i možda već sada planira novi napad. Jedno je sigurno – ako je tri puta hapšen zbog iste istvari u roku od tri godine, teško da će se baš sada smiriti i promeniti način života.

Dramatična potraga za mladim parom Stefanom Rusevim (27) i Milicom Mirjanić (20) i dalje traje, iako mrak polako pada. Spasilačke službe, policija i lokalni meštani podelili su se u grupe i krenuli u nekoliko pravaca. Trenutno, potraga se usmerava ka Boljevcu, Boru i Krivoj jeli, nakon što na Lisinama nije pronađeno ništa, javlja Blicov reporter sa lica mesta.

Na Lisinama ni traga ni glasa od Stefana i Milice

Lisine, praktično sam ulazak na planinu Beljanicu, bila je polazna tačka za spasilačke službe, policiji u i Gorsku službu. Nažalost, nije pronađen nijedan trag koji bi pomogao da se Milica i Stefan pronađu. Nije pronađen ni automobil, beli “pežo” kojim se dovezli .

Spasilačke službe, kojima su se priključili i lovci, podelili su se u nekoliko pravaca, s tim da se i dalje pretražuje teren i u Lisinama, koji je nekoliko sati ranije već pretražen.

Među onima koji učestvuju u potrazi su i Miličin otac i Stefanov brat koji su se podelili i krenuli sa različitim grupama u različitim pravcima, javlja naš reporter.

Kako se veče bliži i pada mrak, glavni deo potrage usmerava se u pravcu Boljevca, javlja naš reporter.

Mrak i težak teren

Pored mraka koji će otežati potragu, spasiocima na ruku ne ide ni teren, jer je reč o vrlo neprohodnom i teško pristupačnom predelu. Dodatan problem je nedostatak telefonskog signala koji se gubi u podnožju planine, a ne postoji samo jedan put kroz planinu, već više njih, što dodatno otežava potragu.

Podsetimo, Milici Mirjanić (20) i Stefanu Rusovu (27), koji su krenuli u automobilu “pežo 207” bele boje ka izletištu Lisine, izgubio se svaki trag pre skoro 40 sati. U potragu za nestalima uključio se i helikopter Ministarstva unutrašnjih poslova, kao i Gorska služba spasavanja.

Kako se nezvanično saznaje, njihov trag izgubio se u podnožju planine Beljanica kod Despotovca, a nestanak su prijavili roditelji.

Dr Danijela Gordić (48), pulmolog u Opštoj bolnici u Kraljevu, preminula je od posledica kovida 19. Doktorka Gordić je od početka epidemije, sve vreme bila na prvoj liniji borbe protiv koronavirusa.

“Troje male dece i hiljade spasenih sugrađana ostaje da žali njen odlazak sa svega 48 godina. Mnogo tužan dan za Kraljevo”, jedna je od mnogobrojnih poruka koje Kraljevčani ostavljaju na društvenim mrežama.

Srđan Ranković iz Sindikata medicinskih sestara i tehničara bolnica, kaže da je Danijela Gordić bila veliki doktor i još veći čovek.

– Beskompromisna, hrabra, odana. Majka troje dece, supruga našeg kolege. Prva je položila svoj život u borbi cele kraljevačke bolnice sa kovidom. Nije se povlačila, krila, nije ni znala tako da živi – napisao je Ranković.