Month: December 2020

Božo Cicvara (66) iz Žabara, izbeglica iz Slavonije, pre godinu dana oboleo je od karcinoma pluća.

Ova teška dijagnoza zahteva dugotrajno i sveobuhvatno lečenje, ali Božo za tako nešto nema para, a više – ni snage. On i supruga Radmila žive ispod granice siromaštva, samo od njegove penzije koja iznosi svega 4.500 dinara. Od tih para ne mogu ni da se prehrane, a kamoli da kupe sve lekove koje Božo mora da uzima kao neophodnu terapiju.

– Moj muž je imao šest ciklusa hemoterapije, a onda sedam zračenja. Sada treba da počne još jedan ciklus hemoterapije, ali krvna slika mu je toliko loša, da neće moći da je podnese, pa se ona odlaže. Ja krvnu sliku ne mogu da mu popravim, jer para za meso i vitamine nemamo. Sve što imamo, a to je svega 4.500 mesečno, dajem na kupovinu lekova za njega – priča za “Novosti” očajna supruga Radmila.

Božo treba da uzima ukupno 11 lekova, od čega je samo jedan besplatan. Taj mu je odredio konzilijum lekara u Beogradu, a sve ostale, njih 10, supruga mora da mu kupuje.

– Ni sama ne znam kako uspevamo da preživimo. Nemamo pomoć ni od koga, sami se mučimo. Imamo dve ćerke, ali one imaju svoje porodice i ne mogu da nam pomognu, tako da smo prepušteni sami sebi – priča Radmila.

Supružnici Cicvara iz Slavonije su došli 1997. godine. Božo je ovde redovno radio više od 20 godina, ali doprinosi su mu plaćeni samo za pola staža, pa otud njegova mala penzija. Na sreću, ove godine dobili su stan u Žabarima kao izbeglice, pa bar za krov nad glavom ne moraju da brinu.

– Srećni smo zbog stana, ali Boži je neophodno da se leči i to pod hitno, a mi para nemamo – kaže očajna Radmila.

STAN

Ključeve jednoiposobnog stana u Žabarima supružnici Cicvara dobili su u martu ove godine. Sa još 11 stanova, on se nalazi u zgradi izgrađenoj preko Regionalnog stambenog programa, koji obazbeđuje trajno stambeno rešenje za najugroženije izbegličke porodice.

Marija Šerifović je u toku karantina i vanrednog stanja usled pandemije korona virusa, često isticala koliko joj se negde putuje. Čak je i pravila “igricu”, gde je svaki dan “boravila” na drugom mestu, naravno, samo u njenoj mašti.

Međutim, mašta je sada postala stvarnost, s obzirom na to da je Marija dočekala “svojih 5 minuta”.

To znači da je napokon uspela da ode, negde van Beograda, a svojim pratiocima je pokazala da je sa sobom ponela pasoš, kofer, ali i svoje kuče.

– E, tako. Ko hoće, može da čestita. Doviđenja i prijatno – napisala je Marija uz fotografiju prirode, ali nije otkrila gde je otišla.

Sigurni smo da joj poruke od fanova već pristižu, s obzirom na to da svi znaju koliko je ovo jedva čekala.

Evo kako to mesto izgleda: 

Poznato je da mnogi estradnjaci muče muku sa finansijama otkako vlada pandemija koronavirusa. Njihova primanja su minimalna jer nemaju nastupe, te su se mnogi od njih i žalili kako jedva imaju za osnovne potrebe

Nakon priznanja Miroslava Ilića da mu je mesečno, za pristojan život, kako kaže, potrebno tri hiljade evra, podigla se velika halabuka. 

Ipak, ima i onih skromnijih – Kija Kockar kaže da mesečno može da živi i za 20.000 dinara.

– Moje obaveze za stan su oko 8.000 dinara, telefon varira jer imam neograničen paket, ali preko toga ide jer šaljem poruke na 3030. Za gorivo, ako sam po gradu, treba mi 4.000 dinara jer retko gde idem. Što se hrane tiče, mogu na hlebu ceo mesec da budem, ali da kažemo prosek jer često spremam sama, uključujem i sokove i za to mi treba 8.000 dinara. Znači 20.000 dinara bez telefona, da mogu da platim obaveze, hranu za frižider i gorivo. To je neki minimum s kojim mogu da živim. A živela sam i s manje. Ovo je samo za mene – kaže Kija i dodaje da njenoj porodici treba više:

– Što se tiče porodice, tu varira, jer verovali ili ne, obaveze za stan u Zrenjaninu su veće od mog u Beogradu, iako je malo veći po kvadraturi. Tu najviše para ide. Ovo govorim o minimumu koji mi treba kao mladoj osobi bez dece da bih izmirila obaveze prema državi, napunila frižider i imala za gorivo. Naravno, život je takav da ti taj minimum nije dovoljan jer uvek imaš neki dodatni trošak. Uvek! – završava Kija.

Aca Lukas ima veće izdatke, jer ima četvoro dece.

– Živim sasvim normalno, kao većina ljudi. Imam troškove, komunalije, hrana, a i roditelj sam koji pomaže svojoj deci, pa mi je dovoljno od 1.200 do 1.400 evra.

Suzana Mančić je pre korone mesečno trošila oko 2.000 evra mesečno. I sad ima visoke troškove, jer ima dve ćerke i kućne ljubimce, ali kao i svi manje zarađuje zbog korone.

– Rekla sam da mi je potrebno minimum 2.000 evra i stojim iza toga. Ali sad je situacija takva da sam srećna ako imam 2.000. Nije mnogo 3.000 kao što kaže Miroslav, njemu čoveku toliko treba, takav mu je standard – smatra ona.

Kaća Živković, s druge strane, nije želela da govori o svojim troškovima, kad nema ni zaradu.

– Ne znam šta bih rekla, osim da trenutno ne zarađujem ni 3.000 dinara, tako da u ovom momentu ne mogu da razglabam da li je i koliko nekome neki iznos malo ili mnogo za pristojan život – kaže Živkovićeva. 

Zahvaljujući njoj uhvaćeno je deset članova zloglasnog meksičkog kartela Los Zeta, a mafijaši su padali sve dok je nisu ubili ispred kuće ispalivši u nju 12 metaka

Majka čiju su kćer oteli i ubili pripadnici meksičkog narko kartela više je godina pratila i lovila otmičare i ubice svoje ćerke, a njena misija nažalost je završila njenim ubistvom. Njen plan podsjeća na onaj iz filma “Oteta” s Liamom Nisonom u glavnoj ulozi.

Mirijam Elizabet Rodrígez Martínez iz San Fernanda, postala je jedna od najvećih aktivistkinja za nestalu decu, nakon što je 2012. godine nestala njena ćerka Karen Alehandra Salinas Rodrigez. Njena neumorna potraga rezultirala je hvatanjem najmanje deset kriminalaca, pre nego što je i sama ubijena na kućnom pragu 2017. godine.

Karen (20) je bila oteta 23. januara 2012. godine, nakon što su je članovi kartela Los Zeta silom ugurali u svoj automobil i odveli. Od porodice su tražili hiljade dolara otkupnine kako bi je vratili, ali uprkos saradnji porodice Karen je ubijena, a njeni posmrtni ostaci nađeni su na napuštenom ranču 2014. godine.

Otada je Mirijam počela svoj lov na ubice svoje kćeri po celom Meksiku, pa i u Teksasu. Koristila se raznim lažnim identitetima, lažnim pištoljima i prerušavala se da bi na kraju uspela da locira, uhvati i ispita nekoliko članova kartela, koji se inače smatra jednim od najopasnijih u Meksiku.

Pronašla otmičara na granici

Među njenim metama bio je i mladi cvećar kojeg je godinama jurila, nakon što je saznala da je prodavao cveće pre nego što se pridružio kartelu, javlja New York Times. Nakon što je od doušnika dobila informaciju, Mirijam ga je, naoružana pištoljem, pronašla među prodavačima naočara za sunce na meksičkoj granici. Mladić ju je prepoznao i počeo je da beži, ali 56-godišnja Mirijam je uspjela da ga uhvati. 

Držala ga je na nišanu pištolja sat vremena dok nije stigla policija. Nastavila je sa svojom istragom i zahvaljujući njoj uhapšeno je još deset članova kartela.

Dok je još tražila ćerku, čak je i sela za sto s jednom članom Los Zete, koji ju je uveravao da ne drže njenu ćerku i čak joj ponudio da će probati da je nađe ako mu plati dve hiljade dolara. Dok je s njim razgovarala čula je da ga neko preko radio veze zove – Sama.

Satima je pretraživala društvene mreže dok nije našla jednu fotografiju na kojoj je Sama bio tagovan i prepoznala je muškarca s kojim je razgovarala.

Potom je na slici videla ženu odevenu u uniformu lokalne prodavnice sladoleda, udaljene dva sata od njene kuće. Nedeljama je possmatrala poslastičarnicu, pamtila raspored rada žene s fotografije i čekala da se Sama pojavi.

Kad se konačno pojavio, pratila je par do kuće i zapisala adresu. Mislila je da će je prepoznati pa je ofarbala kosu i nosila staru službenu odeću iz vremena dok je radila u Ministarstvu zdravlja. U toj odeći je sprovela lažnu anketu po njihovom komšiluku kako bi saznala ko sve živi blizu njihovog stana.

Ubijena na Dan majki

U tom periodu je upoznala jednog policajca koji je hteo da joj pomogne, ali dok je stigao nalog za hapšenje, Sama je već napustio grad. U septembru 2014. godine njen sin Luis prepoznao je Samu u svojoj prodavnici u kojoj je prodavao šešire. Pozvao je policiju i Sama je konačno uhapšen. 

Ipak, njena želja da osveti ćerku završila se njenom likvidacijom na Dan majki 2017. Ispred kuće je upucana s 12 metaka, a pronašao ju je suprug. Jedan policajac koji joj je pomogao ispričao je kako nikad nije vidio da neki civil vodi istragu kao što ju je vodila ona.

– Pregledao sam njene dokumente. Detalji i informacije koje je uspela da prikupi i to potpuno sama su neverovatni. Bila mi je čast da joj pomognem koliko sam mogao – rekao je.

Aleksandra Mladenović zbog svog izgleda prošla je kroz pravu golgotu na društvenim mrežama pre nekoliko meseci, nakon pojavljivanja u emisiji “Amidži šou”.

Odmah su je optužili da se izoperisala, te da je brojnim estetskim zahvatima promenila lični opis. Ipak, ona tvrdi da to nije istina, već da se iza svega kriju zdravstveni problemi.

– U poslednje vreme sam čula da me napadaju, kažu da sam uradila puno estetskih operacija što nije istina. Jednostavno sam se ugojila, imala sam osam kilograma više, sada sam smršala tri. Imala sam i nekih zdravstvenih problema, dobila sam neki hormonski dizbalans i neke slične stvari koje ljudi nisu shvatili i onda je krenulo drvlje i kamenje po meni  – priznala je pevačica u emisiji “Magazin in”, a potom dodala:

– Ne mogu da objasnim ljudima da na slici koju upoređuju imam 14 godina, sada imam 26. Sto ljudi, sto ćudi…

Nadežda Biljić ušla je u “Zadrugu 4” kao specijalni gost, a u rijalitiju će se zadržati samo sedam dana.

Nadežda Biljić je ušla u “Zadrugu” kao specijalni gost, a u rijalitiju će ostati samo sedam dama.

Nadežda se na samom početku obratila zadrugarima, ali i Tomi Paniću.

– Dobro veče svima, ja sam Nadežda Biljić nezaposlena. Muža nemam slobodna sam žena, imam nešto za muža u koferu, ne znam što beži – rekla je Nadežda i dodala:

– Pošto mama nije imala vremena da ti javi od pljuvanja mene, dete nam više nema sondu. Niko te od nas ne mrzi, tašta ti je rekla da joj ništa ne duguješ, ja te ne mrzim, nadam se da će ti ovo biti lekcija, majka ti je poželela da nađeš ljubav u “Zadruzi 4”, podržavala te je i sa Milicom, Paulom, Draganom. Dete je dobro, dobija na kilaži. Pare nisu potrošene. Došla sam da zaštitim dete, jer će o detetu govoriti kako mu je mama k*rva jer se j**ala na Uskrs – govorila je Nadežda.

– Dok si j**o nisi mislio na dete, na odelcetu mog sina, mog sina, kog sam ja jedva rodila. Tvoja majka me pljuvala, saznala sam da je pitala da li je dete tvoje. Imam 48 kilograma zbog tebe i tvoje majke. Šta ti pričaš za mene – govorila je Nadežda.

– Šta si ti pričala za mene – pitao je Panić.

– Tvoj rođeni brat je pretio da će da nas pobije, tvoja majka ima lažne profile i špijune, dragi moj Tomislave – siktala je Nadežda, a Panić je u jednom momentu i zaplakao.

Nadežda Biljić ušla je u “Zadrugu 4” kao specijalni gost, a u rijalitiju će se zadržati samo sedam dana.

Nadežda Biljić ušla je u Belu kuću i šokirala sve zadrugare.

Nadežda se sa Tomom nije ni pozdravila, a Panić je sve vreme bio u šoku.

Trejler “48 sati i jedan minut” nedavno je objavljen na internetu, a reč je filmu koji je inspirisan slučajem 15-godišnje Tijane Jurić, koja je pre šest godina oteta, mučena i ubijena.

Scenariskinji ovog filma, Sonji Rajačić, u Holivudu poznatoj kao Sonia Alexa, inspiracija za scenario bio je slučaj koji je stravično potresao srpsku javnost i doveo do uvođenja Tijaninog zakona, a kojim su pooštrene kazne za najteža krivična dela, među kojima su i ubistva dece. Između ostalog, ovim zakonom promenjeno je i to da policija više ne čeka da prođe 48 sati da bi krenula u potragu, već kreće odmah.

Film “48 sati i jedan minut” upravo se bazira na tome kako zakon od 48 sati čekanja sprečava policiju da odmah krenu u potragu za decom, pa su roditelji prinuđeni da sami i svim silama tragaju za njima.

Rajačićeva u razgovoru za portal Nova.rs ističe da ju je Tijanin slučaj toliko potresao, te da je tada odlučila da piše o tih 48 sati i šta oni znači za potragu deteta.

“Htela sam da kroz svoju umetnost doprinesem promeni zakona i tada je i nastao ovaj film. Dosta dugo sam gledala koji film da pišem i onda se desilo sve to sa Tijanom. Obožavam decu i jako sam emotivno reagovala i potresla se zbog svega što se desilo. Film nije rađen po istinitoj priči, ali je inspiracija za isti bio Tijanin slučaj”, kaže Rajačićeva.

Ona ističe i da joj je Igor Jurić, otac nastradale Tijane, pružio veliku podršku.

“Zapravo, najveću podršku mi je dao Igor Jurić. On je divan čovek, zaista, i od samog početka je bio tu za svaku vrstu pomoći. Zaista predivan čovek, uvek je podržavao ovaj projekat, čak je jednom prilikom došao na dan snimanja”, kaže Rajačićeva.

Glume Nataša Ninković i Marina Ćosić

U pomenutom filmu glavna junakinja odlučuje da sama krene u potragu za otetim detetom, nakon što je policija obaveštava da mora da prođe 48 sati pre nego što krenu u potragu.

Trejler za film je izašao zbog festivala, ali zasad nije poznato kada će građani moći da ga vide u bioskopima. U pomenutom filmu, između ostalih, glume Nataša Ninković, Marina Ćosić, ali i drugi…

Podsetimo, Tijana Jurić oteta je i ubijena u noći između 25. i 26. jula 2014. godine u blizini sela Bajmoka. Njeno telo je pronađeno 12 dana kasnije, 7. avgusta, na zapuštenom smetlištu u naselju Čonoplja u opštini Sombor. Zbog zločina koji je šokirao srpsku javnost uhapšen je Dragan Đurić, mesar iz Surčina. On je osuđen na 40 godina zatvora.

Državljani Srbije iz raznih krajeva Evrope uputili su se ka otadžbini u velikom broju najverovatnije u želji da praznike provedu u svojoj zemlji. Ovo je izazvalo velike gužve u više delova Evrope, na granici Austije i Slovenije, ali i prelazima između Slovenije i Hrvatske.

Velike gužve su na prelazima Batrovci i Horgoš, gde su kolone kilometarske.

– Ne znam koliko je kolona na prelazu dugačka, ali znam da je duga. Nema ko da obavesti ljude koliko se čeka. Čekao sam sat vremena i uspeo sam da se probijem na drugi prelaz Bački Vinogradi koji danas radi bez pauze i iskoristio sam to. Tamo se čeka oko jedan sat – rekao je za Telegraf.rs M. R, koji se zatekao na prelazu Horgoš.

Na Horgošu je neverovatna gužva. Na Bačkim Vinogradima se brzo radi i pored velike gužve. Opet ne mogu da prođu tu ljudi sa kosovskim dokumentima koji se masovno vraćaju sa tog prelaza.

Kako kaže, ljudima za sada ne manjka hrane, pošto na obližnjim pumpama mogu da uzmu nešto da pojedu.

U međuvremenu, vlasti su odlučile da produže rok da se od 21. decembra za ulazak u Srbiju traži negativan PCR test na korona virus. Naš sagovornik smatra da je upravo i to razlog ovolikim gužvama.

– PCR test se neće tražiti do ponedeljka. Mislim da je ovolika gužva zbog uvođenju mera za karantin i PCR test. Zbog toga su svi brže bolje požurili kući i nastao je kolaps – kaže M. R.

Legendarni pevač, ili kako su ga mnogi zvali dorćolski šmeker Džej Ramadanovski, preminuo je u nedelju 6. decembra i za sobom ostavio neutešnu porodicu, prijatelje i kolege, koji svakim danom žale zbog ovog gubitka.

Džejeva smrt je najteže pala njegovoj najmlađoj ćerki Mariji, koja se na njegovoj sahrani od bola i stresa jedva je stajala na nogama, a nakon što je ispraćen na večni počinak, zahvalila se svim očevim kolegama koji su mu uputili poslednje zbogom.

Nekoliko dana kasnije, na njenom nalogu na Instagramu osvanula je dirljiva poruka posvećena upravo pokojnom ocu.

– Tata, vidiš li rane moje, dok pričam sa tvojim likom? Vidiš li suze moje, dok plačem nad tvojom slikom? Vidiš li me zvezdo moja najsjajnija, kako ti je ćerka sve tužnija? Vidiš li moje snove, dok te sanjam? Vidiš li kako me ubijaju tvoja ćutanja, čuješ li krik mog bola, dok jeca ćerka tvoja? Čuješ li me tata mili moj, jer sa tobom je otišao i život moj – napisala je Marija na Instagramu.