Pevačica otkrila kome će u nasledstvo ostaviti imovinu
Pevačica Lepa Lukić gostovala je u današnjoj emsiji televizije Pink, “Magazin In”.
Ona je kod voditeljke Sanje Marinković pričala o aktuelnim temama, između ostalog i o krizi koja je zavladala na estradi usled pandemije koronavirusa.
Lepa se u emisiji zapitala gde je pevačima toliki novac kojim su umeli da se hvale.
Lepa na ulasku u “Parove”/Foto: Printscreen Youtube
“Pevači govore, sve mi zauzeto, zaradili su pare, što ne čuvaju. Sve daju na šminku, duvanje i grudi, posle se žale da nemaju šta da jedu. Sada treba dosta para zaraditi, svi se hvale da su dosta zaradili, pa valja nešto i da se sačuva”, rekla je Lepa, a potom otkrila kome će ostaviti imovinu, budući da se pisalo da će nešto prepisati i mački.
“Imam ja kome da ostavim imovinu, imam i mačku i njoj ću nešto da ostavim. Ja imam svoje bratance i njima ću da ostavim imovinu, a mačku ću dati jedan ćošak.”
Lepa je onda istakla da nju publika ne prezire i da je vole jer je prizemna.
“Od mene niko od publike ne prezire, ja znam da sam voljena u narodu. Ja sam na sceni 50 godina, pola veka pevam. Najvažnije je trajati, i dan danas me publika voli, sigurna sam da se nisam održala samo sa pesmom, ja sam svesna da pevam lepo, ali publika voli da pevač bude prizemniji. Ja sam takva, takva sam rođena”, rekla je Lepa u emisiji.
Sutra su Detinjci, praznik koji se slavi tri nedelje pre Božića, a za koji postoje određeni običaji koje bi svaka porodica trebalo da ispoštuje.
Običaj je da toga dana rano ujutro, ili po dolasku iz crkve sa bogosluženja, roditelji vežu svoju decu najčešće za ruke ili noge, i obično za stolicu na kojoj sede.
Za vezivanje se koriste kaiš ili običan kanap, odnosno deblji konac. Mnogi vezuju svoju decu još dok su u toplim posteljama.
Vezivanje za Detinjce, Materice i Oce, ima višestruku simboliku.
Prvo simbolizuje čvrste porodične veze, slogu, mir, poštovanje i međusobno pomaganje u svim prilikama.
Drugo, upućuje ukućane na štedljivost i istrajnost u vrlinama, jer onaj ko poseduje pošteno zarađenu imovinu i dobra dela, lako će sebe otkupiti u svim sporovima pred zemaljskim sudovima, a posebno na poslednjem Strašnom sudu, gde će se samo vrednovati ono šta je u svom životu čovek dobro učinio.
ĆUTAO sam sedam godina, ali više ne mogu. Moju majku Vlastimirku (70), 2013. godine u knjaževačkom selu Ponor taj Borivoje najpre je u našoj porodičnoj kući brutalno silovao, zatim ošišao i ekserom ubadao po glavi, da bi je, na kraju, zadavio golim rukama!
Ono što je u sebi držao punih sedam godina, u trenutku je izbacio iz sebe Batica Nikić (55), taksista iz Knjaževca, koji do sada nije želeo da priča o stradanju svoje majke, nadajući se da će vreme učiniti svoje i rane vremenom izbledeti.
– Nekoliko godina pre zločina, u Ponor, koji se nalazi na pola puta između Knjaževca i Svrljiga, doselio se čovek, koji se predstavio kao Borivoje – seća se Batica. – O sebi nije mnogo pričao, osim da je rođen 1961. u Danilovgradu.
Meštani su ga prihvatili. Bilo im je čudno što Borivoje nikada nije išao u Knjaževac, ali nisu postavljali suvišna pitanja.
– Borivoje je živeo u kuć, koju mu je, za male pare, ustupio jedan naš komšija. Izdržavao se tako što je, za nadnicu, skupljao seno, cepao drva i radio sve poslove koje bi neko želeo da mu plati – nastavlja Batica. – Voleo je da popije. Nije bio agresivan, ali bio je, nekako, mračan i čudan.
U međuvremenu, Batici je umro otac, a brigu o domaćinstvu nastavila je da vodi njegova majka, koju su svi u Ponoru znali po nadimku Timka.
– Tog kobnog 23. juna, samo pet dana pre rođendana moje majke, Borivoje, koji je bio pripit od ranog jutra, došao je do moje kuće, i od Timke, koja je pekla rakiju, zatražio da mu da jednu flašu – nastavlja Nikić. – Moja majka je to odbila, a došljak je utrčao u dvorište, i uvukao Vlastimirku u kuću.
Kako je posle na suđenju priznao, Borivoje je Timku, najpre brutalno silovao. Onda ju je odvukao u drugu sobu i ošišao je, usput joj zabadajući ekser po glavi. Na kraju ju je zadavio.
– Komšinica je prolazila pored moje kuće i videla zatvorenu kapiju, i kazan za pečenje rakije u dvorištu – seća se Batica. – Odmah me je pozvala. Mislim da sam za nekoliko minuta, sluteći da se desilo nešto strašno, stigao u Ponor.
Na poternici
NA suđenju, gde je Borivoje pravosnažno osuđen na 17 godina zatvora, otkriveno je zašto nije pričao o sebi i nije imao lična dokumenta. Kako se ispostavilo, on je u Crnoj Gori silovao svoju sestru i ubio jednu devojku. Za njim je bila raspisana poternica, a on je pobegao u Srbiju.
Komšinica ga je čekala na ulazu u selu, a onda su ugledali Borivoja kako ide ka njima. Rekao im je: “Upravo idem od Timke”, što je Batici bio signal da se “stvori” ispred svoje kuće.
– Preskočio sam ogradu i ušao u kuću – i dalje je u šoku Nikić. – U prvoj prostoriji sa vrata sam na zidu video tragove krvi. Na krevetu, koji je bio prekriven jorganom, ugledao sam beživotno telo majke. Bila je u lokvi krvi.
Nakon uviđaja, koji je trajao celu noć, zaključak je bio nedvosmislen – Vlastimirka je bila silovana, ošišana, ubadana ekserom po glavi i – zadavljena!
– Borivoje je pobegao, ali je pronađen sutradan – nastavlja ovu do sada neispričanu priču Batica. – Na suđenju je priznao sve, ali je kazao da je bio pijan. Rekao je, doslovce: “Timka je bila dobra, nisam hteo nju da ubijem, već drugu ženu…”
„PUNIH šest godina kako čekamo pravdu, a i dalje niko ne reaguje.
Ništa se ni po jednom osnovu nije pokrenulo, sumnjamo da je pasivnost tužilaštva sa ciljem da slučaj zastari za krivično gonjenje. Zato pitamo, da li je život naše majke manje vredan od ostalih, ali odgovor nismo dobili.“
Ovim rečima Gradimirka Popović, profesorka iz Kosovske Mitrovice podseća za „Novosti da i dalje nema sudskog epiloga saobraćajne nesreće u kojoj je nastradala njena majka Milanka (77) a ona i brat Jordan (53) preživeli sa teškim telesnim povredama. Nesreća se, kaže, dogodila 19 decembra 2014. godine. Na njihov “pežo”, kojim su se kretali iz pravca Kopaonika ka Brusu, naleteo je džip američke ambasade u Beogradu, za čijim je volanom bio šef ekonomskog odeljenja ambasade Dejvid Endru Krživda.
Pored nje i brata, i sada pokojne majke Milanke, u vozilu su bila i dva dečaka od tri i po i pet godina koji su srećom prošli bez težih povreda.
-Iako smo se mi, što je na licu mesta ustanovljeno, kretali propisno i dozvoljenom brzinom na naš auto je velikom brzinom naleteo džip u kojem je bio američki diplomata.Od siline udarca, majka koja se nalazila na mestu suvozača, nastradala je na mestu, a mi smo osim sa povredama ostali sa teškim psihičkim traumama -nastavlja priču Gradimirka.
Milanka Popović
Ona ogorčeno dodaje da se njena porodica oseća diskriminisano i da zbog nereagovanja pravosudnih organa smatraju da su građani drugog reda. Kaže, trebalo je da pravosudni organi pokrenu postupak i ispitaju slučaj, jer je evidentno da je američki državljanin učinio krivično delo po našem zakonu. A oni i šet godina posle ništa nisu učinili.
IZJAVA SAUČEŠĆA POSLE TEKSTA
– NAJVIŠE nas pogađa nereakcija. To što niko ne pita kako smo zbog naših trauma i bolova koje osećamo .I posle šest godina sa tim se borimo čekajući pravdu od koje ne odustajemo i za koju verujemo da ikao je spora da je ipak dostižna – govori Gradimirka, koja podseća da su iz američke ambasade u Beogradu reagovali izjavom saučešća tek posle pisanja “Novosti”.
– Ni uviđaj na mestu nesreće nije adekvatno urađen. Službenik američke ambasade se pozvao na imunitet, iako tada nije bio na službenoj dužnosti, već je otišao sa porodicom na skijanje na Kopaonik. Policija i tužilac su ga pustili odmah, a nas su povređene i u šoku nastavili da ispituju i uzimaju izjave tri – četiri sata – nastavlja ogorčeno priču profesorka iz Kosovske Mitrovice.
Ona smatra da je nadležno tužilaštvo u Raškoj trebalo da postupi drugačije, jer se dogodila nesreća sa smrtnim ishodom.
– Našu majku niko više ne može da vrati i to nam je jasno, ali nas boli nepravda. Ogorčeni smo pasivnošću domaćih pravosudnih organa, konkretno tužilaštva. Opravdano sumnjamo da će u ovom slučaju nastupiti zastarelost krivičnog gonjenja američkog državljanina za krivično delo sa smrtnim ishodom. Jer, osim istrage gotovo ništa više nije preduzeto. Još tokom istrage više se vodilo računa o pravima izvršioca krivičnog dela, nego o pravima i zaštiti prava žrtava-oštećenih – zaključuje Gradimirka, zahvalna „Večernjim novostima“ koja su, kako naglašava, jedine pisale o njihovom slučaju.
Gradimirka Popović
POSLALA ZAHTEVE TUŽILAŠTVU I MINISTARSTVU
OSIM istrage na mestu nsreće i dopisa tužilaštva iz Raške koje je 12.05 2016. godine poslalo zamolnicu američkom tužilaštvu da preuzme slučaj, Gradimirka ističe da ni jedna jedini korak više nije preduzet.
-Iako je tužilaštvo SAD trebalo u roku od šest meseci da dostavi odgovor da li preuzimaju ili odbijaju slučaj, to se nije dogodilo, kao ni sledeći potez našeg pravosuđa – dodaje Gradimirka.
Ona je poslala zahtev tužilaštvu u Kraljevu, gde su, kako kaže, po službenoj dužnosti bili u obavezi da izvrše nadzor. Takođe je poslala i Ministarstvu pravde zahtev za nadzorom u postupku zbog kršenja odredbi zakona o javnim tužilaštima.
Pre nekoliko dana je objavljeno da su srpski pevači i pevačice dobili pomoć države od 90.000 dinara.
Finansijsku pomoć dobili su izvođači koji uživaju status samostalnih umetnika, i to na molbu Samostalnog sindikata estradnih umetnika Srbije, koji je od Ministarstva finansija zatražio novčanu pomoć za svoje članove.
Među njima nema Maje Nikolić, koja je sad izjavila da je od države dobila “samo onih 100 evra”.
“Imam dva sina, cifru ne bih komentarisala od koliko novca živim. Neka svako razmisli koliko košta pomagati sinu od 22 godine, koji radi i završava fakultet i sinu od 14 godina, koji živi sa mnom. To zna svaka prosečna srpska porodica koliko košta život. Infostan, grejanje, telefoni i ostali računi su oko 300 evra. Neću da se gađam sa ciframa, ali sam jedva živa”, rekla je pevačica i dodala da joj je krivo što “moj bend, moji muzičari koji rade za 50 evra, i sa tim hrane porodice, nemaju od čega da žive”.
“Naša profesija je ugašena, 99 odsto je dobro jer će šund i kič otići, a šta ćemo mi umetnici koji znamo da pevamo… Ja kada prođe korona, neću imati za hleb. Nemam nikakva primanja već godinu i po dana, živim od šteka. Moj sin i ja smo dobili po sto evra od države i to je sve.
Porodica Jovanović, otac Momčilo i djeca Danijela, David i MIloš, na najgori mogući način su saznali da u onoj našoj “nesreća nikada ne ide sama” ima istine.
Ova čestita i vrijedna porodica, koja je godinama teško živjela u ruiniranoj kući u selu pokraj Ivanjice, prije nekoliko dana tragično je izgubila suprugu i majku, Sandru koja je nakon što je prvo ostala nepokretna prije mjesec dana, nažalost, preminula tokom liječenja u bolnici.
Momčilo i Sandra su proveli zajedno 15 godina braka i za to vrijeme rodilo im se troje djece. Danijela (11), Miloš (12) i David (14) godina. Trošan dom u ivanjičkom zaseoku Opaljenik i težak život poljoprivrednika i nadničara postao je još teži kada je Sandra pala sa nezgodnih stepenica, nakon čega je ostala nepokretna. Nedugo poslije toga, Sandra je i preminula u bolnici u Beogradu.
– Popila je kafu, bilo je negdje oko 15 do 6, spremala se da ide da bere maline. Ja sam ostao u kući sa dva sina. Odjednom, kćerka je počela da kuka, istrčao sam kao bez duše napolje, pogledam pravo, nema nikoga, a onda, kada sam se pogledao u stranu, supruga je ležala nepokretna. Niko ne zna kako je pala. Tokom transporta do Čačka, bila je svjesna, kao i kasnije do Beograda. Znate, ja sam znao da će najvjerovatnije ostati nepokretna, ali ovo nisam očekivao…. – započinje Momčilo Jovanović (54) priču za Blic.
Prema njegovim riječima, Sandri su stavili na četvrtom pršljenju dva šrafa, a na snimcima je bilo vidljivo i nagnječenje na vratu. Njena borba je trajala 40 dana, nakon čega je, kako je Momčilo rekao, zbog komplikacija na plućima preminula. Muka koju su imali prije toga, postala je samo još teža.
FOTO: INFO LIGA IVANJICA/YOUTUBE
– Čitav život smo živjeli samo od poljoprivrede. Imam osam hektara zemlje, svinje, maline, radim gdje god me i gdje pozovu… Dječji dodatak nemamo, ukinuli su nam ga prošle godine, tako da sve što imamo ono što zardim u nadnici, što predam malina, i to je to. Ja imam 54 godine i čitav život se bavim poljoprivredom, sad da mijenjam posao ne znam, a moram da prehranim njih troje. Da je teško, teško je, al neću da kukam – kaže Momčilo.
Kako je rekao, djecu je nakon što je Sandra zaršila u bolnici, polako navikavao da će ona ostati nepokretna do kraja života. Međutim, njenu preranu smrt niko nije mogao da zamisli ni u najkošmarnijim snovima. Sandrin tragični odlazak čini se da je najteže pao maloj Danijeli (11), koja je majku i pronašla kako leži nepokretna u besvjesnom stanju. Prvo je nakon sahrane bila kod rodbine u Čačku, a onda je otišla kod očevog brata u Borču.
“Ona je to jako teško prihvatila, nije našla mira ni u Čačku, pa sam je odveo kod brata u Borču, sutra baš idemo po nju… Teško je, ali moramo zajedno dalje, sad smo sami…”
Pred Jovanovićima je sad možda i najteži dio života, koji će biti malo olakšan zahvaljujući dobrim ljudima iz opštine Ivanjica koji su im obećali izgradnju nove kuće o kojoj sanjaju godinama pošto u trenutnoj, uslova za normalan život, nemaju.
Najmlađa Danijela obično spava sklupčana na fotelji, dok David krevet dijeli s ocem Momčilom. Jedino ko ima svoj krevet, jeste najstariji sin Miloš. U ovoj trošnoj kući, sem što nemaju krevete, normalne podove, oni nemaju ni kupatilo.
O njihovom teškom životu znaju sve i lokalni mještani koji su potvrdili da u njihovom kraju nema bolje djece koje žive u tako teškim uslovim. Zbog toga, crkvena opština Brezova u saradnji sa MZ Opaljenik i Udruženjem građana za naprednije selo pokrenula je akciju pomoći porodici Jovanović za izgradnju kuće u kojoj bi mališani mogli da imaju bezbrižno djetinjstvo.
Milan Topalović Topalko se proslavio učešćem u muzičkom takmičenju “Zvezde Granda”. Često je otvoreno govorio o svom životu pre nego što se proslavio, te isticao da je teško živeo.
Topalko je priznao da je često zimi sa kapom išao u krevet koliko je bilo hladno.
Ipak, od audicije za “Zvezde Granda” u Čačku sve se promenilo za Milana Topalovića Topalka. Tada se otvorilo novo životno poglavlje, a njegova karijera počela da se razvija uzlaznom putanjom.
Foto: Alo!/Masanori Jošida
Pevač je podelio fotografiju svoje kuće u selu Trudovo nadomak Nove Varoši.
– Čovekove potrebe za život su voda… vazduh… nešto da pojede… nešto da obuče i negde da prespava… Sve ostalo su želje… Ali želje se izvor patnje, što više želite, više patite. U ovoj kući ja sam se rodio i živeo prvih 10 godina sa tada 6 članova porodice. Verujte mi i tada sam bio srećan… zato uživajte u onome što imate – poručio je pevač.
Porodica Šaranović doživela je veliku tragediju – izgubili su voljenu majku i baku Radmilu, kojoj se lečenje u bolnici u Aleksincu pretvorilo u agoniju. Njena unuka i sin otkrivaju da je Radmila zanemarivana od strane medicinskih sestara, a kada je prebačena u nišku bolnicu, niko im nije javio da je preminula.
Godinama slušamo horor priče o našem zdravstvu i stanju u bolnicama, a izgleda da je vanredna situacija koju je donela pandemija koronavirusa samo još više istakla sve ono što je loše u zdravstvenom sistemu.
Gotovo svako koga poznajete je imao neko neprijatno iskustvo u bolnici – a jednu istinsku horor priču objavila je na Tviteru Ivana Šaranović, najstarija od petoro unučadi Radmile Šaranović, bake koja nije zaslužila mučne trenutke koje je morala da proživi u poslednjim danima svog života.
Radmila je prvo boravila u bolnici u Sokobanji jer je gubila krv. Međutim, dva dana kasnije morala je da ode u bolnicu u Aleksinac da primi krv, a tu je sramotno zanemarivana, kaže njena porodica. To je pogoršalo njeno zdravstveno stanje.
“Nije dobijala vodu, nije presvlačena, nije hranjena. Žena koja je svesna otišla u bolnicu “da je malo pogledaju i promene terapiju” odjednom počinje da se gubi, priča nepovezano – gubi krv i nije mogla da bude samo u ležećem položaju. Kako je jelte korona, nema poseta, prepuštena na milost i nemilost. Naravno tražimo veze kako bi dobila najosnovniju negu. Doktori kažu nije do nas ništa – imamo problem sa sestrama. Ima ih malo, a i to što radi ne valja ništa. Sreća u nesreći babina cimerka je pokretan pacijent. Pomagala joj je koliko je mogla.
Uglavnom, saznajemo da su aleksinačke sestre proglasile babu dementnom i da nema pojma, daju joj vodu i presvlače je. Baba nije dobila vodu više od 12 sati. Presvučena jednom. Na naše zvanje da proverimo kakvo je stanje, sestre su rekle da smo dosadni. I to kad su se udostojile da podignu slušalicu. Nisu se javile čak ni doktorki koja je primila babu u Spec bolnici Stacionar u Sokobanji koja je njen doktor i koja je vodila slučaj. Ponavljam korona je – sve informacije se dobijaju preko telefona”, piše unuka Ivana.
Foto: FoNet/MOD
Radmilin sin, Dragan Šaranović, takođe nam je ispričao da je njegovoj majci jedina pomoć bila žena koja je sa njom boravila u sobi.
“Cimerka koja je bila sa njom u sobi nam se javljala na telefon, ona nam je rekla da nije mogla da joj pomogne jer je operisana, ali da je mokra, da niko ne dolazi da je pogleda, da su joj doneli hranu i stavili za sto, a ona je bila nepokretna. Znači katastrofa”, govori nam Dragan.
I kao što često biva, da bi se bilo šta postiglo u bolnicama, mora se pronaći neko korisno poznantvo. I porodica Šarčević je takođe svim silama tražila vezu kako bi skrenuli pažnju sestara na Radmilu. Kada su uspeli da pronađu čoveka sa dovoljnim uticajem da je primete, ono što je njihova baka rekla lekarima ih je dotuklo.
“Odlazi kod babe sa glavnom sestrom, doktorima. Pita babu za stanje vezano za nju i negu, citiram: ‘pokojni suprug i ja smo penzije dočekali u zdravstvu i bilo je loše, ali nikad kao sada’. Baba je platila čistačici kako bi je nahranila i dala joj vodu. Napisan je kompletan izveštaj o nepružanju nege tog dana. Sestre su skontale da nam je babina cimerka javlja bukvalno sve i okreću se protiv nje, cimerka kaže: ‘ne brinite ja sam ipak pokretna ne mogu mi ništa’ “, ispričala je Ivana.
Narednih dana, tačnije 18. avgusta, Radmila je odvedena u Niš na pregled poslepodne, a uveče je vraćena. Unuka Ivana ukazala je da se neprijatno ponašanje sestara prema porodici nastavilo.
“Nega je malo bolja, sestre prema nama još gore nego pre par dana. Tetka odlazi u Aleksinac da odnese nove pidžame, sestra izlazi i bezobrazno odgovara da nema kad da nosa stvari, odgovara da smo odvojili ceo dan za to”, nastavlja Radmilina unuka.
Tri dana kasnije, 21. avgusta, porodica tek nakon poziva bolnici saznaje lošu vest: baki je pozlilo, pa su je odvezli u Klinički centar Niš.
“Da nismo pozvali bolnicu ne bismo znali. U KC Niš se niko ne javlja ni na jedan broj. U Alekscincu kažu da ne znaju ništa. Oko 9h prijatelji nam “nezvanično” javljaju da je baba preminula. Mi i dalje zovemo i Niš i Aleksinac. U Aleksincu se konačno javlja sestra kaže ‘aman celo jutro zovete idite u Niš pa je tražite’. Odlazi vozač bolnice Stacionar u Niš kaže u 11:57 da je baba na skeneru glave i da su mu rekli da nije dobro da je na intezivnoj nezi”, opisuje Ivana agoniju.
Foto: Aleksa Aleksic / Alamy / Alamy / Profimedia
Ivanin otac i tetka odmah su krenuli za Niš, a tamo im se obistinio najgori košmar.
“Nismo imali nikakve informacije gde je, čuli smo samo da je na hematologiji. Moj zet i sestra su okrenuli nekih 20 telefona i saznali gde je. Na kraju smo čuli u Urgentnom centru da leži, na interzivnoj nezi. To se sve dešavalo oko pola 12, 12. Čuli smo da joj se radi skener glave. Onda smo krenuli prema Nišu i svratili smo u Urgentni centar, da bi nam na prijemnom rekli da ne znaju ništa. Žena koja je sedela za kompjuterom nam je rekla da je ona na starom odeljenju hematologije. Rekao sam joj da je moj drug bio tamo da proveri, i da smo mi dobili nezvaničnu informaciju da je ona već umrla.
Ona je insistirala da je ipak na hematologiji, a to odeljenje je malo dalje, na oko kilometar i po. Mi smo tamo otišli, našli smo gde je to, našli smo i medicinsku sestru, koja nam je rekla „ona nije kod nas, evo uđite tražite je po sobama“. Tada sam im rekao „ljudi, hoćete da zovem policiju da je nađemo“. Da bi onda nakon toga meni rekla da ne vičem, da se ne nerviram, na šta sam joj ja rekao da od jutros ne znam gde mi se majka nalazi. Tada je pristala da mi pomogne i okrenula je neke telefone, i nakon 10, 15 minuta mi je rekla da se vratim na početak i da će mi tamo neko sve objasniti.
Kada su se vratili na prijemno odeljenje Urgentnog centra, konačno su im potvrdili da su Radmilu izgubili. Mi se onda vratili nazad, našli nekog dečka, koji nam je rekao da je ona u pola devet umrla. Odmah sam ih pitao da li su planirali nekom to da jave? Na kraju je ispalo da je bila tu, na intenzivnoj nezi, u Urgentnom centru. Sestra koja nas je primila nam je tek tad rekla „da, žena je ovde kod nas bila, i umrla je, sada je u kapeli“. Pitao sam ih: „kada biste vi nama javili da mi je majka umrla”. I da mi objasne kako su mogli u pola 12 da je leče, ako je u pola devet umrla.
Bio sam iznerviran, pa malo i grub, pitao sam ih kako ih nije bilo sramota da nas šetaju po bolnici, izgubli smo vreme, a kapela radi do 15 časova, nismo mogli ni telo da prebacimo” , govori nam Dragan.
Porodica Šaranović ističe da ne žele nikoga da krive, ali da su rešili da progovore o konfuziji i boli koji su doživeli jer ne žele da se dogodi nekome drugom. Pomisao da neko nama blizak i neko ko je član naše porodice trpi nemar, a da ne možemo da saznamo ni kako je ni gde je, zaista je užasavajuća. Svako zaslužuje dostojanstvenu smrt.
“Dali smo izjave u bolnici u Aleksincu- zbog disciplinskog postupka, razmisljamo o tuzbi- ali nije nam to namera već samo sankcionisanje i disciplinska komisija za sve nesposobne sestre koje rade u tim bolnicama“, ističe Ivana.
I baka i deka porodice Šanović radili su u zdravstvu i dočekali penzije. Ivana je otkrila da je i njen deka preminuo usred neadekvatne nege, pre 11 godina. Od tada se ništa nije poboljšalo, samo je postalo gore. Pacijenti koji nemoćni leže u bolničkim krevetima imaju ime i prezime i one koje ih vole: Radmila Šaranović je svojoj porodici bila sve – “žena, majka, baba, kraljica”, po rečima njene unuke.
Iza sebe je ostavila i petoro praunučadi.
“Moja baba je nosila štikle i bisere ceo život, bila je gospođa i bila je svesna do poslednjeg momenta”, zaključuje Ivana.
Dvojica braće, Bratislav i Miroslav iz Milićevaca ranom zorom su slavski kolač odneli u crkvu, a majka Dragica ga posle toga stavila na sto i to je jedino što su imali za ovaj Nikoljdan. Za šest meseci Panići su ostali bez dva člana, otac je preminuo od raka, a stariji brat se ubio pre 5 dana.
Majka je sinoć umesila kolač, prelomili smo ga kao što smo radili dok su tata i brat bili živi. Želeli smo da se pomolimo Bogu da prevaziđemo ove teške trenutke i da i nama jednom krene na bolje – priča za RINU šesnaestogodišnji Bratislav.
Bratislav Panić
U kući Panića, međutim, već deset godina nema ni struje ni vode, ali mališani ponosno kažu – ma, mi smo na to navikli.
– Od kad znam za sebe, znam da noći provodimo u mraku. Pogledamo televizor kod komšije, a kupamo se u kuhinji. Ja donesem korito, zagrejem vodu i tako od kad sam krenuo u prvi razred. Iako nam je takva situacija i brat i ja se kupamo svaki dan, jer idemo u školu i moramo biti uredni -kaže ovaj hrabri dečak koji je sam pripremio drva za ovu zimu, jer nije imao ko drugi.
Ispred trošne seoske kuće još stoje sveće od nedavne sahrane, a na zidu dve umrlice jedna do druge. Majka Dragica skrhana sedi u uglu sobe i jedva progovara jer njen bol je najveći.
– Nismo nikad ni od koga tražili pomoć, bili smo ponosni iako živimo i bez struje i bez vode i u jako teškim uslovima. Sada sam morala da kažem, zbog ova moja dva sina. Za mene je svejedno, ali su oni zaslužili bolje uslove za život. Mog najstarijeg sina više nema, obesio se, ali Braca i Mikija moram sačuvati od ove nemaštine – jedva je kroz suze rekla Dragica.
Najmlađi Miroslav ima 12 godina i on sa bratom, iako mali, svakodnevno donosi vodu i drva.
– Pomažemo mami koliko god možemo, njoj je najteže. Želeo bih samo da imamo vodu i struju, ostalo nam ništa ne treba sve ćemo sami – ispričao je Miroslav.
Za ovaj Nikoljdan Panići neće imati goste, ali se nadaju da je lošim događajima došao kraj i da ih očekuju svetliji dani. Dvojica braće to iskreno priželjkuju, onako kako to samo deca umeju – od srca.
Država će posebno nagraditi vojnike, i to one sa najnižim platama, pa će tako desetari, razvodnici i mlađi vodnici od aprila dobiti dodatno povećanje od 10 odsto, kaže ministar Siniša Mali
Oko 600.000 zaposlenih u zdravstvu, policiji, vojsci, pravosuđu i socijalnoj zaštiti od 1. januara 2021. dobiće još jedno povećanje zarade od pet odsto.
Ministar finansija Siniša Mali rekao je da će zdravstveni radnici dobiti povećanje od pet odsto, dok će svima ostalima povišica stići u dva navrata. – Za sve ostale u javnom sektoru jedno povećanje biće u januaru, ukupno 3,5 odsto, dok će od 1. aprila dobiti još 1,5 odsto veće zarade. Država će posebno nagraditi vojnike, i to one sa najnižim platama, pa će tako desetari, razvodnici i mlađi vodnici od aprila dobiti dodatno povećanje od 10 odsto – rekao je Mali.
Ministar najavio povećanje
Prema računici, jedan desetar koji trenutno ima platu 47.500 dinara od aprila će imati primanja veća za 7.500. Doktori u domovima zdravlja dobiće povećanje od oko 4.000 dinara, dok će, primera radi, nastavnici u školama dobiti povišicu od oko 2.500 dinara.
Lepe vesti očekuje i oko 1,7 miliona penzionera u Srbiji. Oni će prvo 17. i 18. decembra dobiti jednokratnu pomoć države od 5.000 dinara, a zatim i povećanje penzije od 1. januara za 5,9 odsto. Tako će sadašnja prosečna penzija od 27.700 dinara od iduće godine biti uvećana za oko 1.300 dinara. – Ukupna pomoć države privredi i građanima od početka krize izazvane pandemijom kovida-19 iznosiće više od 700 milijardi dinara, odnosno više od šest milijardi evra – istakao je Mali.
Ekonomista Mlađen Kovačević navodi da je ovo dobar potez države koji će posebno značiti penzionerima, ali i zdravstvenim radnicima. – Nadam se da će u budžetu biti novca za rast primanja. Zdravstveni radnici su to definitivno zaslužili, penzioneri po švajcarskom modelu moraju da dobiju viša primanja, a posebno je dobro što će vojnici sa niskim platama imati još jedno ekstra povećanje – ističe Kovačević.
ZDRAVSTVO
Zanimanje sadašnja plata plata sa povišicom od 5% Doktor medicine u domu zdravlja 76.870 80.713 Specijalista u domu zdravlja 89.073 93.526 Specijalista na odeljenjima opštih bolnica 89.755 94.242
Specijalista u Hitnoj, operacionim salama,
na onkologiji i infektivnoj 99.948 104.945
99.948 104.945 Supspecijalista, primarijus 99.948 104.945 Med. sestra/tehničar u domu zdravlja 45.684 47.968 Med. sestra/tehničar opšte bolnice 47.572 49.950 Med. sestra/tehničar u Hitnoj pomoći,
operacionim salama, na onkologiji i infektivnoj 49.241 51.703
Viša med. sestra/tehničar na odeljenjima opšte prakse 53.595 56.274
Viša med. sestra/tehničar na odeljenjima intenzivne nege 55.592 58.371
Ministarstvo unutrašnjih poslova
Zanimanje sadašnja plata povišica od 3,5% povišica od 1,5 % Direktor policije 194.836 201.655 204.675 Načelnik Sektora unutrašnje kontrole 187.000 193.545 196.448 Načelnik Sektora za materijalno-finansijske poslove 185.510 192.000 194.880 Načelnik Sektora za analitiku 182.503 188.890 191.723 Načelnik Sektora za međunarodnu saradnju 180.225 186.532 189.329 Načelnik Sektora za ljudske resurse 180.225 186.532 189.329 Sekretar ministarstva 182.594 188.984 191.818 Načelnik Odeljenja kriminalističke policije 78.789 81.546 82.769 Inspektor za suzbijanje krvnih, seksualnih i saobraćajnih delikata 64.367 66.619 67.618 Inspektor za suzbijanje opšteg kriminaliteta 58.292 60.332 61.236 Policajac 51.275 53.069 53.865
Ministarstvo odbrane i Vojska Srbije
zanimanje sadašnja plata povišica od 3,5% povišica od 1,5% povišica od 10 odsto* državni sekretar 111.018 114.903 116.626 general 181.161 187.501 190.313 general-potpukovnik 172.676 178.719 181.399 general-major 165.563 171.357 173.927 brigadni general 165.470 171.354 173.924 pukovnik 129.969 134.517 136.534 potpukovnik 106.662 110.395 111.050 major 90.925 94.107 95.518 kapetan 79.310 82.085 83.316 poručnik 69.974 72.423 73.509 zastavnik I klase 76.179 78.845 80.027 zastavnik 66.826 69.164 70.201 stariji vodnik I klase 61.796 63.958 64.917 *vodnik 55.462 57.403 58.264 64.090 *mlađi vodnik 50.821 52.599 53.387 58.725 *desetar 47.598 49.263 50.000 55.000 *razvodnik 44.729 46.294 46.988 51.686
PROSVETA zanimanje sadašnja plata povišica od 3,5% povišica od 1,5 % Nastavnik VII stepen 54.200 56.097 56.938 Nastavnik, VII stepen 10 godina staža 56.135 58.099 58.970 Nastavnik VI stepen 46.564 48.193 48.915 Nastavnik VI stepen, 10 godina staža 48.417 50.111 50.862 Direktor škole 65.400 67.689 68.704 Profesor na fakultetu 87.000-120.000 90.045-124.200 91.395-126.063
PRAVOSUĐE
zanimanje sadašnja plata povišica od 3,5% povišica od 1,5 odsto Sudija apelacionog suda 146.148 151.263 153.531 Sudija privrednog suda 127.879 132.354 134.339 Sudija osnovnog suda 109.611 113.447 115.148 Viši saradnik 116.336 120.407 122.213 Samostalni saradnik 96.863 100.253 101.756 Savetnik 66.062 68.374 69.399 Referent 47.686 49.355 50.095
