Nenad Jezdić, pored glumačkih angažmana, okupiran je tokom godine i poljoprivrednim poslovima u selu Zabrdica, gde već godinama živi, na imanju izolovanom od gradske vreve.

– Dosta se radi, radi se i u pozorištu, a radili smo i dve serije ovog leta. Kovid sam lakše podneo iz pozicije čoveka na svom imanju, na svom placu, u svojim voćkama, u svojoj poljoprivredi – rekao je nedavno glumac, pa otkrio zašto nema profile na društvenim mrežama.

– Sajber svet podrazumeva lažni identitet, podrazumeva lažni profil, tendenciozno kazivanje, bez odnosa da se govori o čoveku, već o nekom objektu. Ne verujem u sajber svet, nemam mreže i profile, to je za mene lažni svet – kazao je tom prilikom.

On je godinama u srećnom braku sa suprugom Sarom, sa kojom ima čak četvoro dece. Lepša polovina popularnog glumca se nikad ne pojavljuje u javnosti. Nenad izbegava da o supruzi govori za medije, ali je u nekoliko navrata istakao da mu je porodica najveća snaga.

– Kada sam rekao “da”, da li u crkvi, pred svedocima, u opštini, sećam se svoje prve pomisli: “Sad daj sve od sebe da ovo tvoje ‘da’ nikada ne bude ukaljano”. Biti vitez, biti čojstven, sve žene pored sebe držim kao malo vode na dlanu… To je nešto čime se ja vodim – objasnio je Nenad Jezdić u jednom intervjuu. Glumac je svojevremeno objasnio da Sara ni po koju ce nu ne želi da se eksponira, te da se zbog toga sa njim nikada ne pojavljuje na događajima u prestonici.

U nedelju, 20. decembra, stupaju na snagu nove mere, pa će ulazak u Srbiju biti dozvoljen samo uz negativan PCR test

Kolone vozila danas čekaju na graničnim prelazima Horgoš i Batrovci da uđu u Srbiju iz Mađarske i Hrvatske. Naš građani su požurili da se vrate u zemlju zbog početka primene novih mera od 20. novembra, ali i da stignu pred sutrašnju slavu Sveti Nikola.

U nedelju, 20. decembra, stupaju na snagu nove mere, pa će ulazak u Srbiju biti dozvoljen samo uz negativan PCR test, ne stariji od 48 sati, a državljani Srbije koji ne poseduju negativan PCR test, moraju da budu u kućnoj izolaciji 10 dana.

Naši građani koji žele da uđu u Srbiju na društvenim mrežama prijavljuju da su kolone kilometarske i da se čeka i po tri sata.

Foto: Printscreen/AMSS kamere

Domaći državljani se mogu testirati u Srbiji i ukoliko test bude negativan, neće više biti u obavezi da budu u kućnoj izolaciji.

Prema odluci vlade, cena testiranja na lični zahtev za strane državljane od danas iznosi 18.000 dinara, dok je za državljane Srbije cena do kraja godine nepromenjena i ona iznosi 6.000 dinara.

Od 1. januara 2021. godine, cena testiranja na lični zahtev za domaće državljane iznosiće 9.000 dinara.

Popularna pevačica Tijana Milentijević poznatija kao “Žena od sultana” oglasila se povodom nasilja koje je prerpela nasilje.

Tijana Milentijević

Premda pevačica, kako kažu čelnici njene nijeu stanju da trenutno da bilo kakvu izjavu, povodom nemilog događaja se oglasio njen PR tim:

– Obraćamo vam se povodom incidenta koji se juče dogodio sa članicom Sharan concepta, Tijanom eM. Produkcija Sharan concept stoji uz Tijanu posle nemilog događaja. Kako je sama Tijanina želja, koju mi kao njena produkcija poštujemo da nije u stanju da se oglašava na temu da ju je pretukao bivši partner, odlučili smo da vam se obratimo ovim putem. Mi smo uz Tijanu u ovom trenutku i pružamo joj najveću podršku, dok ćemo nadležne organe pustiti da rade svoj posao.

Kako mi kao produkcija, tako i sama Tijana želi da se oglasi sada javno i da stavi tačku na čitavu priču.

Tijana Em, Foto: Instagram/printscreen

Nakon što je pretpela fizičko nasilje, oglasila se Tijana Em:

– Tačno je da sam doživela psihičko i fizičko nasilje. Uradila sam ono što sam smatrala da je najbolje za mene. Hvala vam svima na razumevanju, i na podršci. Nadam se da me razumete u kakvom se stanju nalazim i da se više neću oglašavati na ovu temu. I ovoga puta javno apelujem na sve devojke da ne trpe nikakvo nasilje – rekla je Tijana eM.

Samo je čekala pravi trenutak da jednu stvar uradi

Muškarac po imenu Bret iz američke države Jute podelio je sa pratiocima na Redditu najveću neprijatnost u svom životu i trenutak koji mu je gotovo uništio život.

On je, poštujući običaje u svojoj familiji i religioznu tradiciju mesta u kojem je odrastao verenici rekao da ne može da nosi na njihovom venčanju belu venčanicu jer nije devica.

“Lepo sam pokušao da objasnim budućoj supruzi da je za moje roditelje, familiju i prijatelje nedopustivo da nosi belu haljinu jer je imala seksualne odnose i pre mene. Samo device mogu da nose bele venčanice i to je to. Ona je bila frapirana, baš kao što se mnogo nervirala kada ju je moja majka pre venčanja pitala sa koliko je muškaraca pre bila i kakva iskustva nosi iz tih veza”, napisao je Bret.

On je dodao da se devojka počela lomiti oko toga da li da uopšte ulazi u brak, kada je čula za neka familijarna pravila.

“Nekoliko puta mi je pre venčanja u besu rekla da odustaje. Zamolio sam je da pristane jer se volimo. Bilo mi je teško, ali u isto vreme razumeo sam moju sredinu. Pravila su pravila, tradicija je tradicija. Predložio sam joj da nosi ružičastu venčanicu“, dodao je Bret.

Verenica je na kraju zaista obukla ružičastu haljinu, ali je odmah po sečenju torte i prve zdravice uzela mikrofon u ruke.

“Zahvalila se svima što su došli i naglasila da je od nje traženo da nosi ružičastu a ne belu venčanicu, te da je to uradila u ime naše ljubavi. Međutim, onda je ispričala neke naše intimne stvari koje su zaprepastile sve goste uključujući i moje roditelje. Ponizila me je kao što to nikad pre nisam doživeo. Pokajao sam se što sam ušao u brak i najverovatnije ću se uskoro razvesti”, napisao je Bret.

Ljudi su u komentarima imali podeljena mišljenja, ali većina je stala uz njegovu ženu naglašavajući da je ovo 21. vek, te da je vreme da se s nekim tradicijama prekine.

Izjava Miroslava Ilića u kojoj je rekao da mu je potrebno 3.000 evra mesečno da preživi pokrenula je veliki broj komentara, a pojedine njegove kolege prokomentarisale su njegovo priznanje.

Radiša Trajković Đani i njegova supruga Slađa žive na visokoj nozi, a kako ona kaže troškovi su im i tokom korone ogromni.

Kada su joj rekli da je Đanijev kolega Miroslav Ilić rekao da mu je dovoljno 3.000 evra mesečno, prasnula je u smeh.

– Šta će njemu (Miroslavu) više, kad je jednom nogom u grobu… Ma kakvi 3.000 evra, jedino ako se greje na Smederevac na drva. Meni toliko samo za račune treba. Na račune najviše trošimo, jer sad nigde ne idemo, 10.000 evra minimum – kazala je Đanijeva žena, pa dodala:

– Četiri stana, pa za sve računi, infostan, struja… Onda plate, firma, doprinosi… Troškovi su nam ogromni.

Pevačica Goca Božinovska kaže da nije trošadžija, ali da isto tako i ne broji koliko je potrošila na mesečnom nivou.

– Meni treba i 5.000, nema tih para koji se ne potroše. I za decu i za prijatelje, ako sklopiš da stvarno ispoštuješ sve, trba dosta, ali ja ne brojim. Kupim ono što mi treba i ne vodim evidenciju. Nisam primetila da mi zafali, ni koliko sam potrošila, ni koliko imam ne znam. Deca rade, pa sam ih skinula sa dnevnog reda, svi su samostali, i Mirko i Zorana i Jelena… Ne bi mi bilo loše da mi da neko 3.000 evra, Miroslav je čovek sigurno mislio na sve troškove. Ima i oko kuće troškova, te nešto popustilo, nešto puklo, krov, teže je ljudima koji imaju kuću nego stan – rekla je Goca za Telegraf.

– Kuvam, prčkam, spremam jer to volim, kupiću i na akciji, što da neću, čemu bahatost. Uklapam se ja i u prosečnu platu u Srbiju.

Kako je Anabela Atijas navela, najviše novca mesečno daje za školovanje ćerki Blankice i Nine.

– Moj život nije jeftin jer imam dvoje dece u privatnoj školi. Imam tinejdžerku, znate kako to sa tinejdžerima ide. Jeste da se u koroni se manje troši, manje se izlazi, ja ne pamtim kad sam na sebe dinara potrošila. Ja ne žalim na obrazovanje, bez stresa se deca obrazuju i nama roditeljima je lakše kad imaš normalnu svakodnevicu. Te dve školarine, računi, život, Blankica ide na tenis, balet, iskreno ne smem da stavim na papir… nije ispod 2.000 evra – rekla je Anabela.

Stara već srušena kuća sa srednjovekovnim doksatom, jedino je utočište od svih nevolja i vremenskih prilika za Milivoja Lazarevića (42) iz bruskog sela Botunja i njegovo dvoje dece.

Umorne ruke ovog muškarca, nežno čuvaju petogodišnju Anđelu i trogodišnjeg Aleksandra, a Milivoje ima samo jednu želju: “Da njegova deca odrastu kraj njega!”

Reklo bi se, ne želi puno, ali želja ovog čoveka protkana je tugom i patnjom, koju krije godina koja je na izmaku.

– Supruga i majka moje dece napustila nas je pre šest meseci. Te noći nas je i isterala iz svog stana, ali sam zbog načina na koji se ponašala prema deci, pozvao policiju, koja je intervenisala i rekla da ostanemo do jutra. Ona je iz Beograda i kako sam jedno vreme radio tamo, svi smo bili u stanu koji je nasledila od majke – kaže Milivoje i dodaje:

– Te noći, kada sam došao sa posla, deca su mi se požalila da ništa nisu jela čitav dan i otišao sam da im kupim pljeskavice. Imala je određene napade, koji su se javili nakon prvog porođaja. Kada sam se vratio sa pljeskavicama, počela je da viče na decu, baca pljeskavice, a ja sam stao između nje i dece. Onda je konačno sve puklo i vratili smo se u selo- počinje svoju tužnu priču Milivoje – kojem se u glasu oseća da jedva sakuplja snagu da završi rečenicu.

FOTO: INFORMER.RS

Treće dete rođeno bez ruku

On dodaje da su povremeno živeli u Botonji sa njegovim roditeljima, povremeno u Beogradu. Imaju i treće dete koje je rođeno nakon Anđele, koje nema gornje ekstremitete i u Zvečanskoj je.

– Na kraju sada smo sami. I bolje je tako. Centar za socijalni rad je ocenio da su deca sada u mnogo boljem stanju, nego kada je ona bila sa nama. Nadam se, kako sam podneo tužbu za starateljstvo, da ću ga dobiti. Počeo sam neku kuću, pre par godina, ali sam sada stao. Znate, deca su mala, moram da ih čuvam, pa ne mogu ni da radim – objašnjava on svoju trenutnu poziciju.

Teška godina donela mu je i smrt oba roditelja, a Milivoje je dve godine čuvao i majku koja je bila bez noge. Sada su sami, mirniji, ali bez sredstava za život. Ne može da ostvari ni dečiji dodatak, jer on i supruga nisu prijavljeni u istim opštinama, ona je u Beogradu, on u Brusu. Zbog zemlje koju ima, ne prima ni socijalnu pomoć. Ipak, deca su uvek čisto obučena, sita i zdrava, iako žive u malom prostoru kuće koja je odavno dotrajala.

FOTO: INFORMER.RS

I meštani u selu imaju samo reči hvale za Milivoja. On je za njih heroj kojem se dive, jer znaju kako se mučio i to još uvek čini.

– Deca su divna. On ih je lično očuvao i dok je bila tu. Kupao ih, hranio, sve. Da znate kakvu je sve muku pretrpeo i kamen bi zaplakao – kaže Marija Marković, komšinica i rođaka.

Ona je ta koja je rešila da ispriča novinama kakva je sudbina Milivoja, jer misli da ovom poštenom i vrednom čoveku treba da se pomogne.

Otac radio i po 15 sati

– Radio sam letos sve što sam mogao. Na sreću, deca su išla u vrtić, pa sam do 15 sati mogao da obavljam po neki posao. Sada vrtić ne radi i nemam kome da ih ostavim. Nije problem hrana, imamo par kokošaka, letos sam posadio i baštu, pa eto imamo sve što se uvek ima na selu. Važno mi je da su oni mirni i srećni, a ostalo će nekako doći. Da mi je samo da završim ovu započetu kuću, da se uselimo i sve će biti dobro- skroman je ovaj čovek preko čijih leđa je prošlo mnogo toga.

FOTO: INFORMER.RS

A on, skroman, kao i njegovi mališani, ne žali se mnogo na svoju sudbinu. Očima uvek usmerenim ka deci, koju majka od kako je napustila samo je jednom videla, želi da im bude sve. Možda ne može da im pruži kule i gradove, ali ljubav hoće. Ne traži pomoć, ali ima san: da svi žive u novoj započetoj kući i da deca odrastu kraj njega.

Noćas u selu Bočar kod Novog Bečeja nastradao je Dušan Škrbić (28) paleći kukuruzovinu na njivi i na mestu ostao mrtav

Prema nezvaničnim informacijama, nesrećni mladić se slučajno zalio benzinom dok je polivao strnjiku, te se zapalio i propao kroz bale slame.

Komšinica O. N. nam je kroz suze otkrila da je Dušan bio dobro dete i da se bavio poljoprivredom.

Ostavio dvoje dece iza sebe, sina od 2 godine i ćerku od 4. Otac mu je umro kada je imao 13 godina, a majka je u penziji – rekla nam je Dušanova komšinica.

Policija još uvek nije pronašla telo. Još uvek nema informacija šta se desilo sa Dušanovim telom, da li je ugljenisano ili samo ne mogu da ga nađu.

Slava Sveti Nikola pada u vreme Božićnog posta i zato je po pravilu posna

Srbija sutra slavi jednu od svojih najmasovnijih slava, Svetog Nikolu, ali za razliku od prethodnih godina ispred čačanskih ribarnica nema dugih redova, niti nestrpljivih kupaca.

U doba korone krsne slave proslavljaju se samo u krugu porodice, a većina domaćina u strahu za svoje i zdravlje drugih, poštuje propisane epidemiološke mere.

– Ove godine prvi put kupujem ribu na komad, a ranije je to bilo na destine kilograma. Sada ćemo proslaviti u krugu porodice jer tako je najsigurnije. Ne želim da dođem u situaciju da se neko u mojoj kući zarazi i, ne daj Bože, završi u bolnici. Biće slava i okupljanja i nakon korone – izjavio je Čačanin Dušan Kovačević.

U ribarnicama ponuda je standardna, ali je manje novca u kasi kod većine trgovaca. I dalje su najtraženiji šaran, pastrmka i smuđ, ali ima i morske ribe.

– Nekad se u redu za ribu čekalo i nekoliko sati, a ove godine je malo drugačija situacija. U proseku su domaćini uzimali oko 50 kilograma, a za Svetog Nikolu se prodavalo čak i preko tonu ribe, sada je to deset puta manje. Korona je uticala na sve, pa tako i na naš posao. Ali, nadamo se da će konačno i ovo proći – kaže Zoran Zornić, prodavac ribe na čačanskoj pijaci.

Slava Sveti Nikola pada u vreme Božićnog posta i zato je ona po pravilu posna. Osim ribe, koja je glavni specijalitet na slavskoj trpezi, u prodaji se nalazi i veliki broj drugih posnih jela, međutim, i njihova prodaja ove godine dosta je manja.

Sutra je jedna od najvećih slava u srpskom narodu.

Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici slave 19. decembra slave Svetog Nikolu – zaštitnika putnika, moreplovaca, dece…

Procenjuje se da polovina pravoslavaca u Srbiji slavi Svetog Nikolu, dok druga polovina, kako se kaže, ide u goste. Sveti Nikola je hramovna i manastirska slava SPC.

Posvećeno mu je više od 600 crkava.

Sveti Nikola je slava nepromenljivog datuma – 6. decembra po starom, odnosno 19. decembra po novom kalendaru, na dan kada je 343. godine taj svetitelj preminuo.

Slavi se i 22. maja, u znak sećanja na dan kada su njegove mošti 1096. godine prenete iz Mira u Likiji u tada pravoslavni Bari, u Italiji, i položene u crkvu svetog Jovana Preteče, koja je ubrzo postala stecište hodočasnika.

Tri godine potom građani Barija podigli su velelepnu crkvu tom svecu.

Sveti Nikola, arhiepiskop mirlikijski, slavi se i u celom hrišćanskom svetu. Praznuje se kao dečji praznik u zemljama zapadne Evrope, jer tada deca dobijaju poklone ako su bila poslušna.

Foto: Srbija Danas / Saša Džambić

Zaštitnik je grada Amsterdama.

Rođen je u gradu Patara u oblasti Likija u Maloj Aziji, od roditelja Teofana i None, u vreme rimskog cara Valerijana.

Još kao dete Nikola je pokazivao neobične duševne darove. Kada je odrastao i izučio škole, želeo je da stupi u sveštenički čin, pa ga je njegov stric, arhiepiskop, “proizveo” za sveštenika grada Mira.

Svoj duhovni život počeo je u manastiru Novi Sion, gde se i zamonašio. Posle smrti roditelja, razdelio je siromašnima svu nasleđenu imovinu.

Prema predanju, vođen čudesnim glasom krenuo je u narod da širi veru, pravdu i milosrđe i već je svojom pojavom donosio utehu, mir i dobru volju.

Pada u vreme velikog božićnog posta, pa vernici pripremaju isključivo ribu i drugu posnu hranu.

Sveti Nikola je u istoriji hrišćanstva zabeležen kao jedan od najvatrenijih zagovornika hrišćanske crkve i veliki protivnik jeretičkih učenja u prvim vekovima hrišćanske propovedi.

Mnogo poštovan u srpskom pravoslavlju sveti Nikola je bio zaštitnik srpskih kraljeva pa su najstarije crkve njemu posvetili. I knez Miloš Obrenović slavio je Svetog Nikolu po svim narodnim običajima kao svoju slavu.

U manastiru Studenica crkvu Svetog Nikole (13. vek) podigao je Stefan Nemanja, a kralj Uroš i Nemanjić i kraljica Jelena Anžujska sagradili su pored svoje zadužbine u manastiru Gradac crkvicu Svetog Nikole koja je i danas gotovo netaknuta.

Svetog Nikolu su već za života smatrali svecem i prizivali u pomoć. Prema verovanju, on može da izleči svaku boljku.

Mnoga čuda su se desila zbog njegovih moštiju koje mirotoče. Bolesni koji su mu se molili, kako kažu verovanja, uspeli su da povrate vid, prohodaju, a gluvima se vratio i sluh. Na današnji dan bi trebalo posaditi pšenicu, da bi izrasla do Božića.

Prvo treba da budeš čovek pa onda sve drugo, kaže doktor Vladimir Gajić iz Kozjaka kod Loznice, u čijoj privatnoj ordinaciji stoji neobična poruka za pacijente i koji besplatno pregleda one koji ne mogu da plate, piše RTS.

“Sva sreća da ga imamo u selu. Da radi 24 sata, uvek bi imao posla. Za doktora Gaju u rodnom Kozjaku meštani imaju samo pohvale. Jako plemenit čovek i dobar čovek, ako nemaš ne platiš, to je tačno”, priča Mara Nikodinović iz Kozjaka.

“Ja sam doveo pacijenta koji je stvarno izvadio hiljadarku, bio sam prisutan, i on je rekao: Ne treba, ako nemate, nemojte se ustručavati”, bićete pregledani, kaže Ivan Stepanović.

Odluku o besplatnim pregledima Vladimir Gajić, specijalista urologije, doneo je i napisao pre deset godina od kada je u privatnoj praksi. To je skromno, kaže, njegov dug prema meštanima, ali i Hipokratovoj zakletvi.

“Desi se nekad da pacijent neće sam da kaže već kroz razgovor procenim da nije u mogućnosti, da nije zaposlen ili ima puno dece. Bilo je takvih koji kažu uzajmio sam pare, ja im kažem: nemojte, taman posla, uzajmljene pare vratite, a ja ću vas pregledati besplatno. Ili nazovu telefonom i kažu da nisu u mogućnosti, nisu primili penziju, a ja im kažem da dođu na pregled, pare nisu bitne”, priča Vladimir Gajić.

Ponosan je doktor što se na ljudskost uzvraća istom merom.

“Nema zloupotrebe, nisam još za deset godina imao da bahato dođe i kaže da nema da plati. Jednostavno, to su sve skromni ljudi i skromne situacije”, ukazuje dr Gajić.

Dobar glas se daleko čuje, a objava na oglasnoj tabli u čekaonici nikog ne ostavlja ravnodušnim.

“To je humana stvar, dobra stvar, da još ljudi postoji u Srbiji takvih“, priča Vojić Drago.

Donacije pacijentima, donacije selu, na doktora Gaju u Kozjaku, tvrde, uvek mogu da računaju. Nesebičnost se uzvraća, dodaje i doktor Gaja.

Odgovor na njegov natpis su otvorena vrata prijatelja na sve strane i prepuna knjiga utisaka.