Month: December 2020

Mala kuća mali raj, velika kuća veliki raj

Dr Branimir Nestorović, pulmolog, alergolog i profesor na katedri pedijatrije Medicinskog fakulteta u Beogradu, živi u velelepnoj kući van Beograda, tačnije u Obrenovcu.

Njega je nedavno kamera uhvatila kako izlazi iz svog džipa baš ispred kuće u kojoj živi:

“Verujem da treba puno raditi, čitati i stimulisati mozak. Vikendom volim da fizički radim, volim da kosim travu”, rekao je nedavno doktor Nestorović, a s obzirom kolika mu je kuća sigurno ima dosta fizikalije u svom domu.

Najbolji teniser sveta Novak Đoković je ponovo oduševio Srbiju humanim gestom.

Ovoga puta je Đoković posetio Kliničko-bolnički centar “Dr Dragiša Mišović” i odneo vrednu donaciju.

U pomenutoj bolnici je danas je pušten u rad najsavremeniji “Canon CT” aparat, koji će pomoći bržoj dijagnostici kovid pacijenata. Aparat vrednosti 210.000 evra donacija je Fondacije Novak Đoković i nastavak je podrške ove Fondacije zdravstvenom sistemu Srbije.

Najbolji teniser sveta Novak Đoković lično je predao skener i zahvalio se zdravstvenim radnicima.

– Svesni smo da je epidemiološka situacija i dalje nestabilna i da je zdravstveni sistem ne samo naše zemlje, već i čitavog regiona pod velikim pritiskom, zato je neophodno da se ujedinimo i pružimo im podršku. Hvala svim zdravstvenim radnicima što već skoro deset meseci rade u vanrednim okolnostima i vode borbu za sve nas. Od početka pandemije smo pratili stanje na terenu i u saradnji sa Ministarstvom zdravlja se trudili da brzo reagujemo i pružimo pomoć onima kojima je to bilo najpotrebnije. Sa ovom pandemijom nam je svima postalo jasno koliko je bitno da budemo spremni i opremljeni za sve izazove i nadamo se da će ovaj skener, ali i sva ostala donirana oprema olakšati rad zdravstvenim radnicima i da će dodatno osnažiti naše zdravstvene institucije, izjavio je Novak.

Direktor Kliničko-bolničkog centra “Dr Dragiša Mišović” profesor dr Vladimir Đukić izrazio je veliku zahvalnost na nabavci vredne medicinske opreme.

– U ime Kliničko-bolničkog centra “Dr Dragiša Mišović”, zahvaljujem se Fondaciji Novak Đoković i njegovoj porodici. Zahvaljujem se Novaku na ovoj divnoj mašini koja će budućim pacijentima, kada ovo zlo od korone prođe, dati šansu da se kvalitetno onkološki leče. Da pacijenti na ginekologiji i urologiji dobiju najbolju moguću preoperativnu dijagnostiku. U ovom momentu, tokom korone, mi ćemo imati mogućnost da pacijente koji su intubirani, koji su na aparatima za veštačku ventilaciju spustimo bezbedno ovde i oni će za 15 sekundi imati veoma preciznu i dobru dijagnostiku pluća, a i drugih organskih sistema, jer ovaj aparat može da radi i vaskularnu dijagnostiku i druge dijagnostike, što je značajno kod Kovida-19, jer ne napada samo pluća. Mnogo više od ovog aparata nama znači Novakov dolazak, jer je on personifikacija dobre, uspešne i zdrave Srbije. Novak je simbol borbe i pobede dobrog nad zlim, sreće nad nesrećom, hrabrosti nad kukavičlukom. Novakov dolazak ovde i njegovog oca Srđana, nama mnogo više znači, jer u ovoj borbi, pored hrabrosti koju imamo, treba nam i ta energija, taj pobednički mentalitet, koji svima nama Srbima nedostaje,izjavio je profesor Đukić.

Ministar zdravlja u Vladi Republike Srbije dr Zlatibor Lončar zahvalio se Novaku Đokoviću na svemu što čini za svoju zemlju.

– U ime građana Srbije bih se i ovom prilikom zahvalio Novaku i Jeleni, i njihovoj Fondaciji jer su zaista od početka ove krize učinili mnogo kako bismo lakše prebrodili posledice pandemije. Država Srbija je samo u poslednjih pet godina uložila u razvoj zdravstvenog sistema, u izgradnju bolnica i nabavku opreme, više nego prethodnih nekoliko decenija. Ali koliko god da ulažemo, pomoć i podrška društveno odgovornih pojedinaca ili kompanija, uvek je dobrodošla. Hvala Novaku što je uvek tu, uz svoj narod, i što se zajedno borimo protiv opakog virusa, istakao je Lončar.

Maja Kremić, nacionalna direktorka Fondacije Novak Đoković istakla je da su na početku zdravstvene krize prouzrokovane virusom COVID-19, osnivači Fondacije Novak Đoković, Novak i Jelena Đoković, donirali milion evra za nabavku neophodne medicinske opreme za bolnice i zdravstvene ustanove širom Srbije.

– Mi smo se drage volje priključili zajedno sa fizičkim licima, kompanijama i svima onima koji su imali dobru volju i poverenje da takođe doprinesu u ovoj borbi sa Kovidom-19. Ono što je važno istaći jeste da smo se trudili da pomognemo celoj Srbiji, ne samo Beogradu, mada je Beograd nažalost najugroženiji i najteže kliničke slike viđamo ovde. Trudili smo se da pomognemo i Kosovskoj Mitrovici, Kraljevu, Kragujevcu, Ćupriji, Novom Pazaru i svuda gde je bilo potrebno. Bitno je da istaknem i da je ovaj skener pažljivo biran, bili smo u dosluhu sa lekarima, slušali njihove savete i kupili skener koji je na našem tržištu u ovom trenutku sigurno najbolji po preporuci profesora Đukića. Drago nam je i srećni smo što imamo mogućnost da kao Fondacija pomognemo u ovim teškim trenucima, a i imamo sreću da imamo takvog osnivača i njegovu porodicu koji su oduvek bili tu kada je teško za Srbiju, izjavila je Kremić.

Fondacija Novak Đoković je od početka zdravstvene krize prouzrokovane virusom COVID-19 obezbedila značajan kontingent medicinske opreme. Do sada je uručeno 12 respiratora i 54 klinička monitora Kliničkom centru u Kragujevcu, Opštoj bolnici u Kruševcu, Opštoj bolnici Čačak, KBC-u u Kosovskoj Mitrovici, Opštoj bolnici Ćuprija, i Opštoj bolnici „Studenica“ – Kraljevo, dok je Klinici za pulmologiju KCS-a uručeno 5 neinvazivnih Softflow respiratora i 57 pari antibakterijskih klompi. Fondacija je donirala i 5 miliona dinara Opštoj bolnici u Novom Pazaru za nabavku neophodne medicinske opreme. Takođe, Klinika za Infektivne i tropske bolesti Kliničkog centra Srbije postala je bogatija za Siemens skener sa svom dodatnom opremom, a Univerzitetskoj dečijoj klinici u Tiršovoj doniran je aparat za dezinfekciju površina. Fondacija je nedavno Institutu za onkologiju i radiologiju KCS uručila mobilan aparat za dezinfekciju i sterilizaciju površina dok je Klinici za neurohirurgiju KCS donirano šest špric pumpi.

U poslednje vreme sve češće teniser pomaže domovinu, ali je često pomagao i strane države, pogotovo na početku pandemije korona virusa.

Dotukla je ova drama!

Pevačica Tijana Milentijević danas je bila akter prave drame. Naime, pevačica je prijavila policiji da je pretučena od strane svog dečka, M.K., sa kojim je bila u vezi, ali o ovoj vezi nikada nije govorila u javnosti, jer je iz nekog razloga želela da ostane tajna.

Okršaj između pevačice i njenog momka odigrao se u ranim jutarnjim časovima kada je on u navodno alkoholisanom stanju udario šakom u lice, a ona je prijavila sve policiji i uputila se u Urgentni. On tvrdi da je nije udario jako kao i da je ona njemu nanela lakše telesne povrede.

Foto: Srbija Danas / Saša Džambić

Pozvali smo Tijanu Milentijević za komentar o ovoj situaciji. Pevačica nam se javila u veoma lošem stanju, teško je disala i plakala.

Foto: Srbija Danas / Saša Džambić

– Molim vas teško mi je, ne mogu sada da pričam o tome – rekla je, a kada smo je pitali da li može da nam odgovori da li je zaista bila pretučena, napravila je pauzu, a zatim odgovorila.

– Molim vas ipak ne želim da pričam o tome, nisam u stanju – odgovorila je Tijana, a plakala je u toku celog razgovora.

Pevačica Tijana Milentijević prijavila je policiji da je pretučena od strane momka M.K. sa kojim je bila u vezi, saznaje „Blic“.

Naime, okršaj se dogodio u jutarnjim časovim kada je M.K., kako je ona tvrdila u policiji, nasrnuo na pevačicu.

– Danas u 12:05 Tijana Milentijević prijavila je policiji da je pretučena od strane dečka, sa kojim je bila u vezi, u njenom stanu na Voždovcu. Na mesto gde se to desilo policija je došla na njenu prijavu u stan. Tijana je izjavila da je njen momak prepodne u vidno alkoholisanom stanju udario šakom u lice i polio je hladnim tušem. Nije imala vidljivih povreda, ali je otišla u Urgentni centar – kaže izvor iz policije za „Blic“ i dodaju:

– Nakon toga policija je obavila razgovor sa njenim momkom koji je je izjavio da je udario šamar devojci, ali da nije jako i da ga je Tijana ogrebala po telu i ujela – zaključuje izvor iz policije.

Ova fotografija na Tviteru, izazvala je dosta pažnje, upravo zbog humanog gesta

U ovim teškim vremenima gde je sve podređeno koronavirusu, lep gest izaziva više pažnje nego kada je u pitanju svakodnevnica.

Svi znamo koliko je parkiranje u Beogradu u ovom vremenu teško, pa mnogi biraju da plate zonu i opuste mozak. Ipak, mnogima se desi da zaborave ili premaše vreme, pa im stigne kazna.

Ova fotografija na Tviteru, izazvala je dosta pažnje, upravo zbog humanog gesta.

Naime, jedan mladić je video da sutu ističe vreme pa je rešio da mu produži parkiranje, ali je isto tako napomenuo da i vlasnik tog auta treba tako nešto da uradi za drugu osobu u istoj situaciji.

Šta kažete za ovaj gest, da li biste i vi uradili ovako nešto da vidite da nekome ističe vreme za parkiranje?

Andrijana Tomanić opisala kako su izgledali poslednji dani i sati muzičke legende, te naglasila da ga je ugušilo to što je mesecima bio zatvoren u kući.

Dugogodišnja saradnica i prijateljica pokojnog Džeja Ramadanovskog Andrijana Tomanić, koja je s njim živela, te tako i provela poslednje dane i sate njegovog života, otkriva da je pevač bukvalno odumirao otkako vlada koronavirus, koji ga je na kraju i potpuno ugasio.

– Džej je uvek bio vrtiguz. Voleo je kafiće i izlaske, njega je ova korona udavila. Pola Dorćola i mnogo njegovih bliskih prijatelja bilo je zaraženo virusom. Ćerka Ana i Marija su ga opominjale da čuva zdravlje jer je operisao srce, pa je tek tada počeo da pazi. Posle nije nigde izlazio – priča Andrijana za Skandal, te kaže da je primetila da se pevač tri-četiri dana pred smrt ponašao čudno, ali ništa nije ukazivalo na to da se sprema najgore:

– Kad se prisetim kako je Džej proveo poslednje dane života, sve mi ukazuje na to kao da se od svega opraštao. Nije više imao onu prepoznatljivu energiju. Obično kad leži ili sedi, ide neka muzika. On za to vreme hvata melodije, zviždi. Nekako je bio tih. Mnogo je kašljao, pa sam mu donela matični mleč. Pitala sam ga da slučajno nije negde zakačio koronu, ali mi je rekao: “Ma nisam! Možda sam se prehladio.” Nije čak ni pio. Možda jedan ili dva viskija. Kada mu je došla spremačica, kazao joj je da ne usisava. Rekla mu je da mora da pospremi, pa je zbog toga otišao u sobu. Nije voleo zvuk usisivača. Otišla sam do prodavnice, a kada sam se vratila, zatekla sam ga na krevetu kako leži, ali kao da je krenuo da ustane. Noge mu na podu, na ivici kreveta, kao da sedi, a leži -govori Andrijana.

Počnem da ga dozivam, on ništa. Nije se ukrutio, a nije bio ni hladan. Dozivala sam ga, ali nije bilo odgovora. Odmah sam pozvala Hitnu pomoć i počela da lupam na prva vrata u komšiluku. Kada su došli, reanimirali su ga, davali mu adrenalin, ali nisu uspeli. Srce mu je stalo.

Što se imovine tiče, sve će da naslede njegova deca i unuci jer je on razveden. Na svoje ime ima stan i račun u banci. Nadi je dao kuću, on je gospodin čovek i na sve je mislio, ispričala je Andrijana.

Stravičan slučaj dogodio se 18. juna u večernjim časovima na ograđenom igralištu na Bokshagener placu

Zoran Z. sprečio je otmicu deteta iz jednog berlinskog parka. Nepoznati muškarac je, kako piše Bild, iskoristio nepažnju majke i dete poveo iz parka sa sobom. Da nije bilo Zorana, ko zna kako bi se priča završila.

Stravičan slučaj dogodio se 18. juna u večernjim časovima na ograđenom igralištu na Bokshagener placu. U trenutku otmice na igralištu je bilo mnogo roditelja sa malom decom.

Među roditeljima je bila i Hajka S., koja se spremala da krene kući s dvogodišnjom ćerkicom, kada je neposredno ispred kapije primetila neobičnu scenu – devojčicu u tamnoplavoj haljinici koja se igra kraj izlaza dok majka razgovara sa jednim od roditelja, i krupnog neurednog čoveka koji prilazi devojčici.

“Instinkt mi je govorio da tu nešto nije u redu. Sve se odigralo brzo, uhvatio je devojčicu za ruku i krenuo, a dete ga je jednostavno pratilo. Bilo mi je jasno da moram nešto da preduzmem”, kaže Hajke, koja je, držeći ćerku za ruku, potrčala prema kiosku koji drži Zoran Z. (44) i pozvala ga u pomoć.

Zoran se nije premišljao ni trenutka. Pojurio je za muškarcem koji je devojčicu podigao na krkače i ubedio ga da vrati dete majci.

Zoran je sve vreme snimao otmičara i zapitkivao ga zašto je uzeo dete iz parka. “Nije mi jasno kako nemački roditelji ostavljaju decu samu kod kuće s nekim bebisiterima, užas”, odgovorio je on.

Zoran je insistirao da dete vrati majci, koja je u parku, na šta je ovaj na kraju pristao.

“Bio sam ovde, došao sam biciklom. Došla je ta žena, vikala je: „Zorane, Zorane, mislim da je onaj čovek oteo dete. Pomozi!“ Potrčao sam, zaustavio ga i pitao da li je to njegovo dete. Odmah je rekao da nije. Pristao je da se vratimo. I sve se dobro završilo. Veoma sam ponosan, zahvaljujem Bogu što sam u pravo vreme bio na pravom mestu”, izjavio je heroj Zoran za „Bild njuz“.

Dragana Mirković i sama ističe kako sin Marko i ćerka Mauela ne vole isticanje i nisu privučeni javnim životom.

Javnosti je poznato da folk diva Dragana Mirković iz braka sa Tonijem Bjelićem ima dvoje dece, Marka i Manuelu.

Marko je brat stariji dve godine i mlađa Manuela ne iskazuju nikakvu želju da budu deo show biznisa, a jedna ponuda je došla i kao potvrda toga, koju je Manuela odlučila da je odbije.

Foto: Instagram/printscreen

Dragana se našla na jednoj ekskluzivnoj zabavi tokom odmora u Monte Karlu, a članovi jednog prestižnog zatvorenog društva su imali pristup, među kojim se našao i popularni dizajner Filip Plejn.

On se oduševio Manuelom koja je izrasla u pravu lepoticu, zgodna i lepa devojka koja je visoka čak 182 cm. Pitao je odmah da li je zainteresovana da se bavi manekenstvom, ali je onda sramežljivo odgovorila da nije o tome razmišljala.

Foto: Printscreen

Prilazili su joj svi u Monte Karlu sa predlozima da se u poslu modela oproba jer ima zaista dobre predispozicije. Za sad, ona takvu želju nema, mora priznati da joj je zbog toga donekle drago, samo od nje zavisi da li će promieniti svoje mišljenje, kazala je Dragana pa je dodala:

– Manuela ima još vremena da odluči kojim će profesionalnim putem krenuti, čini se kako će izabrati neku vrstu umetnosti, to će biti njena odluka, u koju se Dragana i Toni neće mešati sigurno – govorila je pavačica za medije svojevremeno.

Osim što ima bogatu karijeru, uz Draganu je i njena porodica da je podrži.

Nedavno je jedan američki portal objavio da po zaradi u dosadašnjoj karijeri, ona može da parira i svetskim zvezdama.

Ali, nije samo ona ulagala u vilu u Beču gde danas uživa, već i njen suprug Toni Bijelić, koji je uspešan biznismen.

Pijemo vodu iz bunara. Kažu da voda nije dobra, jer je bunar dva puta poplavljen. Tata nema para da plati da provere vodu, a mi nemamo drugu, moramo da je pijemo, pa šta nam Bog da – kao veliki opisuje Jovan Đusić (11) svoj život u selu Selište kod Trstenika.

Četvoro Đusića – tri sestre i brat imaju veoma teško detinjstvo. Uslovi u kojima žive daleko su od onih u kojima rastu njihovi vršnjaci. Jovan (11), Milica (10), Jelena (7) i Nikolina (2) ne znaju kako izgleda kupanje u kadi, spavanje u toploj sobi, u svom krevetu. Ni za veš-mašinu ne znaju. Nemaju ni računar, ni telefon, a ni drugare. Zbog velikog siromaštva u kojem žive skoro da im niko ne dolazi u posetu.

– Imam neke prijatelje u školi. Ali, niko od njih mi nikada nije došao u kuću. Sigurno se stide. Znaju da sam siromašan. Zvao sam ih, nije da nisam, ali nikada niko nije došao – otvorio se Jovan.

Ne idu Đusići ni na rođendane kod drugara iz škole. Vrlo su retki takvi odlasci, jer kažu da vide da su nepoželjni. Jednostavno, stide ih se. Nikoga oni ne optužuju zbog toga, više im je to izletelo dok smo zajedno sedeli i razgovarali u jedinoj sobi u kojoj je moguće boraviti. Ostale sobe su ruinirane, sa pocepanim nameštajem punim vlage, betonskim podom. U jednoj, koja im je, kako kažu, spavaća, samo jedan krevet.

– U njemu svi spavamo – pokazala je Milica prstom na stari krevet. Prehladno je u sobi. Ali, kada svi zajedno legnemo, onda se ugrejemo – tiho priča Milica.

Iako im sve treba, ova deca ne pričaju o tome. Ćute. Zadovoljni su onim što im roditelji Mihailo (46) i Marina (33) daju. Sebi dozvole samo da sanjare.

– Voleo bih da se okupam u kadi. Da je napunim toplom vodom i legnem. To nikada nisam probao. Majka nas posipa vodom u plastičnom koritu. Leti napolju, a zimi pored šporeta – govori Jovan.

Brat i sestre nemaju skoro ništa, ali imaju mnogo ljubavi jedno za drugo. Kažu da se vrlo retko odvajaju. Majka Marina ih je naučila da moraju da vode računa jedni o drugima.

– Nemamo mi ni kompjuter ni telefon. Mi se igramo na livadi ili pored potoka. Imamo pse, mačke. Penjemo se na drveće, igramo žmurke… To su naše igre. Nisam ni neki đak, ali mama me je vaspitala da poštujem druge – kaže Jovan.

Jelena se sprema da krene u školu. Ne priča mnogo. Ipak, uspeli smo da saznamo šta najviše voli.

– Volim čokoladu. Obožavam je. Volim i sve druge slatkiše – blago se osmehnula kada je to izgovorila.

Deca vrlo retko idu van sela. Ponekada se dešava da odu u Trstenik sa majkom. I to samo jednom mesečno kada idu po socijalnu pomoć. Tada se voze autobusom. I uživaju u tome, jedan od retkih trenutaka u kome to mogu.

Imamo za brašno, ulje i so, i to je to

Šestočlana porodica Đusić je kuću u Selištu dobila u nasledstvo, odnosno prepisana im je kao nagrada jer su vodili računa o prethodnom vlasniku. Ali, kuća stara više od pola veka, više i ne liči na dom.

– Imamo 50 ari neobradive zemlje. Na malo bašte posadimo povrće i to nam bude od koristi. Nemam stalan posao i zato nadničim na njivi za dnevnicu od 2.000 dinara. Od ove godine smo počeli da primamo socijalnu pomoć, koja za našu porodicu iznosi 18.000 dinara. Inače, do pre nekoliko meseci smo imali samo dečji dodatak. Kupimo brašno, ulje, so. Da imamo za hleb. I to je to. Nije nam lako – kaže otac Mihailo.

“U kasnim popodnevnim satima zvali su nas iz hitnog hirurškog prijema i rekli da se žena ispred bolnice porađa u kolima. Odmah smo sišli dole.”

Ovim rečima započinje priču profesor doktor Srđan Dikić iz Klinike za hirurgiju u KBC “Bežanijska kosa” o krajnje nesvakidašnjoj situaciji koja se prošlog petka po najvećoj mećavi odigrala ispred bolnice. Ova ustanova ne pruža ginekološke usluge, ali to nije sprečilo glavnog dežurnog na hirurškoj klinici prof. dr Srđana Dikića, kao i dr Igora Nađa iz hitnog prijema, anestetičara Ivana Bugarskog, anesteziologa dr Milicu Petković, dr Veru Gardijan, medicinsku sestru Maju Ranković i dr Vojkana Radisavljevića kao glavnog dežurnog lekara u bolnici da istog trenutka reaguju.

Sve je počelo oko 16 sati, kada se automobil koji je vozio mladić, a u kojem su bili još jedan muškarac i žena, zaustavio tačno ispred prijema.

*FOTO: VESNA LALIĆ / RAS SRBIJA

– U kolima ispred bolnice smo dovršili spontani porođaj. Presekli smo pupčanik i pošto su napolju bili ekstremno hladni uslovi dete smo utoplili i uneli u hitan prijem, gde smo ga okupali. Rođeno je vitalno žensko dete, koje je odmah zaplakalo i prodisalo – priča doktor Dikić.

Doktor Nađ dodaje da je bio zatečen i da nije imao takvih iskustava. Međutim, u tom trenutku glavni cilj je bio utopliti bebu. Na njihov poziv došla je i anesteziolog doktorka Milica Petković sa neophodnim priborom za eventualnu aspiraciju i intubaciju…

– Majku smo zatim uneli na hirurgiju i učinili ekstrakciju posteljice. Takođe nije bilo nikakvih problema u smislu krvarenja, žena je to sve lepo podnela – dodaje doktor Dikić.

U razgovoru sa porodiljom Merditom Ramadanović (34), dodaju doktori, utvrđeno je da u pitanju osmorotka, odnosno da je imala sedam porođaja pre ovog. Vodenjak joj je pukao nasred ulice na Novom Beogradu kada je krenula kod ginekologa.

Pukom srećom čitavu situaciju na ulici video je mladić koji se zaustavio i odvezao ih u bolnicu.

Porodilja Merdita je smeštena u “Narodnom frontu”.

– Kod kuće sam osetila bolove, ali mislila sam da je reč o lažnim kontrakcijama. Muž mi je, ipak, rekao da bi bilo bolje da krenemo. Krenuli smo peške, međutim, na ulici mi je pukao vodenjak i počeo je porođaj. Legla sam na sneg, dok je muž istrčao na ulicu i mahao vozačima. Jedan divan mladić je stao, međutim, beba je do tada već izašla cela i bila u mojim pantalonama. Odmah je zaplakala. Odvezli su me do “Bežanijske kose”, gde su presekli vrpcu – ispričala je porodilja za “Blic”