Čitav region orpostio se juče od legendarnog pevača Džeja Ramadanvoskog koji je preminuo 6. decembra u 57. godini u svom stanu na Dorćolu.
Svi koji su ga voleli oprostili su se juče i ispred njegovog stana, a poslednji pozdrav uputili su mu i medicinari, koji su to imali originalan način.
Naime, Selters banja iz Mladenovca je pretvorena u kovid bolnicu, a medicinski radnici u skafanderima po sebi su ispisali poruku koja je izazvala oduševljenje.
Reč je o delu Džejevog velikog hita “Nedelja”, koji je izveden i na sahrani pevača, ali i prilikom okupljanja prijatelja i svih koji su ga voleli na Dorćolu: “Noćas mi se ne spava”.
FOTO: INSTAGRAM.COM/JECA.LAZAREVIC88
Slika vrednih medicinskih radnika postala je viralna i pravi hit na društvenim mrežama.
Podsetimo, Džej je preminuo usled posledica srčanog udara, a iza sebe je ostavio ćerke – Mariju i Anu, bivšu suprugu Nadu, kao i partnerku Andrijanu sa kojom je bio poslednjih 20 godina. Takođe, iza njega su ostali i mnogobrojni hitovi, koji su se danima orili prestonicom kao znak sećanja na pevača.
STARICA Nuša Arsić (79) danima je ležala mrtva u svojoj porodičnoj kući u selu Zlatokop kod Vranja. Njeno beživotno telo otkrio je poznanik Jovica Arsić koji je došao po nju kako bi rešavali dokumentaciju oko troškova za sahranu njenog supruga koji je nedavno preminuo.
Bio je užasnut prizorom koji je zatekao u kući gde je živela sa dvoje odrasle dece koja imaju mentalne poremećaje.
Arsić je Nuši, prethodno pomogao oko sahrane supruga i kaže da je poznavao porodicu nesrećne starice. Ipak, posle onoga što je video u Nušinoj kući, samo je mogao da otrči kod komšija i pozove policiju.
– Nuši je nedavno umro suprug – priča nam vidno potresen Jovica Arsić. – Trebalo je da dođem po nju kako bih je prevezao do grada da rešimo dokumenta oko troškova sahrane njenog muža. Došao sam u sredu ujutro, ali mi niko nije otvarao vrata. Bio sam uporan, pa mi je na kraju otvorio njen sin. Rekao mi je da mu je majka umrla i da su je sahranili pre nekoliko dana.
ŽIVELI SAMI U SVOJOJ MUCI
NUŠA se, kako saznajemo, ni sa kim u selu nije družila. Ona i pokojni suprug, sami su brinuli o deci i nosili teret njihovog mentalnog stanja. Komšije tvrde i da se sin G. ponekad ponašao agresivno prema roditeljima, pa su Nuša i njen suprug zato živeli povučeno u svojoj trošnoj kućici. Jednom mesečno su kupovali u lokalnoj prodavnici i gotovo nigde nisu izlazili iz kuće.
Naš sagovornik kaže da mu je odmah mnogo toga bilo sumnjivo, ali da ga je nesnosni smrad naterao da uđe u kuću. Tamo je u trpezariji zatekao ženu koja je po svemu sudeći već danima bila mrtva. Ubrzo je stigla policija, a zatim i mrtvozornik. Obavljen je uviđaj, a istraga je pokazala da je Nuša preminula prirodnom smrću.
Starica je sahranjena juče, a ukop su organizovali nekolicina rođaka i komšija, koji su sada zabrinuti kako će njena deca G. (50) i Lj. (48), brinuti o sebi buduće. Sin G., kako su nam kazali, može koliko-toliko da se snađe, dok ćerka Lj. ne može sebi ni obrok da spremi. “Novostima” je juče potvrđeno da oni nisu korisnici usluga Centra za socijalni rad, ali da su nakon što su im preminuli i otac i majka u ovoj ustanovi obavešteni i da rade na ovom slučaju.
… koji joj je najbolje objasnio kakav je potez napravila u životu
Svi znamo da na ovim našim balkanskim prostorima postoji velika međunacionalna netrpeljivost, a to se posebno odnosi na neke države i nacije koje su ne tako davno bile u nekim ratnim sukobima, a posebno se to nekako vidi na srpsko- albanskim odnosima u kojima već decenijama postoji velika količina zle krvi.
O tim odnosima govori i ova priča koju je na društvenim mrežama podelila jedna žena, Srpkinja, koja je u jednome trenutku svoga života bila u velikoj ljubavi sa jednim Albancem.
Međutim, kako kaže ova žena, njena porodica je stala na put njihovoj sreći, jer im se nikako nije svidela varijanta da im Albanac postane zet, a njih dvoje su se zavoleli na fakultetu, jer su zajedno studirali. Njen otac je insistirao na zetu Srbinu, i kako ova žena kaže, ta mu se želja na kraju i ispunila, a njen je život postao prepun tuge i suza.
Muž joj je bio alkoholičar i poginuo je u saobraćajnoj nesreći i jedina dobra stvar iz tog braka je bila ta da je sa njim dobila dve ćerke, njene vile, kako ih zove, a sve ostalo je samo bilo sećanje na njenu veliku ljubav iz studentskih dana.
Žena je nastavlila svoju priču tako što je napisala kako je pre neki dan na beogradskom aerodromu čekala svoju sestru, kada se iz mase putnika pojavio mladić koji je bio isti kao njena velika ljubav iz mlađih dana, a sa njim su išle i dve tinejdžerke i jedna starija žena i sve četvero su pričali nešto na albanskom jeziku.
Kroz glavu joj je prošlo da to ne može biti njena ljubav, jer je suviše mlad, da bi se samo nekoliko sekundi kasnije iz mase pojavio i on, ali mnogo stariji, sed, pomalo pogrbljen sa dve torbe u rukama.
Nije ju prepoznao i prošao je pored nje, kako je napisala, kao pored turskog groblja ili je samo odglumio da je nije vidio, ali je ova žena pomislila kako bi sve bilo mnogo drugačije da je pre nekih 28 godina imala više hrabrosti i da je otišla sa svojom ljubavlju u Holandiju, kada ju je on plačući molio da pođe sa njim i da ostavi svoje.
“Jesmo li svi ušli, jel’ mogu da zatvorim vrata?” Nije baš uobičajeno pitanje koje možete čuti vozeći se prevozom, zar ne? Svakodnevni saobraćajni kolapsi, radovi na gradskim ulicama, protesti, učinili su da umesto osmeha na licima vozača zavlada bes.
Sada već uobičajena pojava jeste dugo čekanje autobusa, te ako uđete to je još i dobro, a osim što ste prinuđeni da stojite na jednoj nozi, morate i da se smrzavate – neretko su to pritužbe sugrađana, zbog čega nervoza “proradi” i kod njih.
Kako je većina izgubila i nerve i empatiju, iznenadi nas kada neko iskreno uputi pohvalu vozaču, koga ni ne poznaje, a ko mu popravi dan. To je posvedočila jedna Beograđanka na društvenoj mreži Fejsbuk, koja se zahvalila vozaču na liniji 35, Ljubi Marinković, napisavši da s njim ima “osećaj da se vozi sa prijateljem.”
“Retko kad se osećam kao ljudsko biće vozeći se gradskim prevozom u Beogradu”, započinje ona i nastavlja:
“Svaki dan gužvanje, stajanje na jednoj nozi, kašnjenje prevoza, nekulturni ljudi, klima koja ne hladi ili grejanje koje radi iako je napolju vruće. Ukoliko teglim gomilu stvari, jer ću biti odsutna ceo dan, idem na okretnicu da bih bar sela, jer ne znam kud bih sa stvarima kad često ne mogu ni sama u autobus da uđem, a kad se vraćam kući, neretko se desi da ne uspem da uđem u prvi autobus koji ide u mom smeru, već čekam da naiđe sledeći. A mogu da zamislim kako je tek roditeljima sa decom, starijim sugrađanima ili nekom ko je bolestan.”
Pre tri dana ona je ušla u autobus kojim saobraća Ljuba i rečenice poput: ” Dobar dan. Doviđenja. Prijatno.”, “Molim vas dva mesta za decu na srednjim vratima”, “Ispred je autobus 48, ako neko hoće da stigne”, “Stiže 25 iza nas, ako neko hoće da uhvati“, postale su uobičajena konverzacija u prevozu.
– Kad on progovori u razglas, svi se sa osmehom pogledaju, atmosfera u autobusu se promeni i više ni najveća gužva ne pada tako teško. Ako vidi da neko trči ka stanici, on ne zatvara vrata, već čeka. Bez žurbe. Bez drame. Bez zatvaranja vrata pred nosem – ističe ova sugrađanka.
Sve to navelo ju je da ga upita da li to radi svaki dan i on joj je sa osmehom potvrdio, objasnivši da, pre svega, voli svoj posao i nije mu teško da se malo više potrudi.
“Nadam se, ako se već vozite 35icom (jednom od najgorih linija u Beogradu), da ćete naići na Ljubu koji će vam, bez sumnje, popraviti dan i vratiti veru u ljude…”, zaključila je ona.
Devizna penzonerka Ivanka R. (82) iz Prova, kod Vladimiraca, koju je prekjuče u porodičnoj kući ubila Slađana R. (41) danas je sahranjena na seoskom groblju.
Novi, šokantni detalji iz istrage podsećaju na naučno-fantastičnu horor priču.
Pošto još nisu poznati detalji obdukcije, pouzdano se ne zna u koje vreme je Ivanka ubijena, ali je izvesno da se zločin dogodio u sredu.
– Ivanka nije bila kod kuće, što je Slađana verovatno znala, pa se u to vreme prikrala sa zadnje strane kuće gde je prethodno pripremila tri panjića kako bi se popela i provalila kroz prozor na kupatilu. Prozor je razbila sekirom, ušla u kuću i legla u krevet gde je zaspala – saznaje Telegraf.rs.
Kada se vratila kući Ivanka se presvukla i kako je ušla u sobu nezvana gošća se probudila i zaletela se na nju sa sekirom u ruci.
– Ivanku je više puta udarila sekirom po sred glave. Ona je pala pored kreveta, a krv je prštala po stvarima u sobi i zidovima. Kako leži u lokvi krvi prve su je videle komšije. Njih je zvala Ivankina sestra iz Beograda da pređu preko puta i provere zašto joj se nije javljala ceo dan na telefon. Oboje su se šokirali i nekako su smogli snage da jave sestri, a potom su pozvali policiju – navodi izvor.
Očevici opisuju da je Ivanka oko glave imala umotan peškir koji je bio natopljen krvlju. U nastavku istrage utvrdiće se da li je, možda, nesrećna žena bila izvesno vreme posle napada živa pa je sama peškirom pokušavala da zaustavi krvarenje.
FOTO: TV PINK PRINTSCREEN
Slađana je izašla iz kuće na ulazna vrata, kao da se ništa nije dogodilo i otišla svojoj kući.
Ona iz Ivankine kuće ništa nije ukrala.
Pretresom su policajci u kući pronašla veći iznos deviza. Iako je u kući sve bilo uredno i nije bilo tragova premetačine nisu isključivali mogućnost da je ubistvo počinjeno iz koristobljublja, ali su tragali i za osumnjičenima koji bi mogli da imaju druge motive.
Na poligrafsko ispitivanje privedeno je četvoro osumnjičenih. Među njima privedena je i Slađana protiv koje je ranije policija primila nekoliko prijava za sitne krađe, za koje nije procesuirana. I ljudi u selu su inspektorima potvrdili da je ona godinama unazad upadala u kuće i krala sve što stigne – manje sume novca, tegle zimnice, hranu iz zamrzivača, suvo meso iz pušnice….
Slađana je pala na poligrafu, nakon čega joj je saopšteno da je uhapšena zbog sumnje da je počinila ubistvo i stavljene su joj lisice na ruke.
U prisustvu svog advokata priznala je zločin, a u selu prepričavaju kako je preklinjala inspektore da o tome ne saznaju njen muž i deca.
Kako Telegraf.rs saznaje, Slađani je određeno policijsko zadržavanje do 48 sati i ona će sutra biti privedena u Više javno tužilaštvo u Šapcu.
MAJKA dvoje dece I. P. (31), državljanka Rumunije, i njen saputnik Beograđanin Igor Ivanović (34) poginuli su u padu sportskog aviona “pajper 28”, čija je olupina pronađena poslepodne na području sela Aleksići, na Kozari, dan nakon što se srušio.
– Olupina aviona, čiji je nestanak prijavljen u četvrtak oko 14.10, pronađena je u petak oko 15 časova. Uočena su i dva tela, jedno u avionu, a drugo pored ostataka letelice. Tek će se u subotu pristupiti uviđaju, jer je to nemoguće danas, s obzirom na ekstremne uslove i kratak dan – rekli su u petak kasno poslepodne izvori Nezavisnih.
Tridesetjednogodišnjakinja je bila pilot aviona, dok je tri godine stariji mladić bio operater na operaciji oralne vakcinacije lisica protiv besnila, koju su na širem području banjalučke i prijedorske regije izvodili radnici beogradske firme “STS avijacija”.
– U Banjaluku je, pre pet-šest dana stiglo oko 30 radnika te firme sa 13 aviona. Oni su tog, kao i prethodnih dana izbacivali lekove protiv besnila lisica na svim neurbanim područjima. Tako je bilo i u četvrtak, kobnog dana. Sistem je takav da istovremeno budu podignuti svi avioni te da nadleću, paralelno jedan uz drugi, određeno područje – otkrivaju izvori Nezavisnih.
Ništa nije slutilo na tragediju
Ništa u četvrtak, kako dodaju izvori, nije slutilo da će doći do tragedije.
– Državljanka Rumunije, koja je inače poreklom iz Moldavije, i Beograđanin išli su zajedno avionom. Imali su redovnu komunikaciju sa zemljom. Nisu se žalili ni na kakav tehnički problem. Međutim, odjednom se veza s njima izgubila. Šta je uzrok tragedije, ne znam. Nisu isključeni ni ljudski faktor ni loše vreme. Istražioci neće moći računati na crnu kutiju, pošto ih ovaj tip aviona nema. Avion je proizveden sedamdesetih godina prošlog veka, ali je redovno, u skladu sa zakonom, servisiran i pregledan. U trenutku poletanja bio je ispravan – tvrde sagovornici.
Svi tragali za letelicom
Brojni policajci, pripadnici spasilačkih službi, lovci, lugari i meštani češljali su i u četvrtak i u petak svaki pedalj zemlje. Podignuti su i dron i helikopter. U pitanju je izuzetno nepristupačan, blatnjav, strm, kamenit teren. Vozilom se po blatnjavom, šumskom putu, moglo prići tek donekle.
Mestimično je bilo i magle, što je dodatno otežavalo potragu. Ulagani su nadljudski napori da se dođe do aviona. Oko 15 časova avion su pronašli pripadnici Specijalne antiterorističke jedinice (SAJ). Nažalost, članovima posade nije bilo spasa.
Meštani Subotića ispričali su da su na mestu događaja scene potresne. Kako kažu, videli su u ovom selu više uplakanih ljudi iz Srbije te da su najverovatnije u pitanju poznanici žrtava.
– Pilot i operater, koji je oko deset godina radio za ovu firmu, su pet ili šest dana bili u Banjaluci s ostalim članovima ekipe. U Banjaluku su došli iz Hrvatske, gde su isto radili akciju vakcinisanja životinja. Avion je poleteo iz Banjaluke, a nakon pet časova leta signal se izgubio iznad Kozare. Strašna je ovo tragedija. Operacija oralne vakcinacije lisica trebalo je da se završi za tri dana, a onda je trebalo da ekipe krenu u Beograd – kažu izvori.
Olupnina je locirana u okviru velike potrage u kojoj su, kako je potvrđeno iz MUP-a Srpske, učestvovali pripadnici policijskih uprava Gradiška i Prijedor, Jedinice žandarmerije, SAJ-a, Republičke uprave civilne zaštite i Helikopterskog servisa Srpske te planinari, lugari i drugi građani.
Bojan Škorić, načelnik PU Gradiška, rekao je da je potraga počela odmah nakon prijave te je trajala do jedan sat nakon ponoći, kada je prekinuta zbog lošeg vremena. Nastavljena je čim je svanulo. Načelnik Policijske uprave Prijedor Sretoja Vujanović rekao je da je potraga za sportskim avionom bila otežana zbog uslova na terenu.
Ljubiša Aramanda, predsednik Planinarskog saveza RS, rekao je da je u potrazi učestvovalo 14 njihovih pripadnika.
Podsećamo, u sportskom avionu koji je juče pao na području Kozare bili su pilot i operater. Avion se vraćao iz Velike Kladuše za Banjaluku, sa čijeg je aerodoroma odleteo za Kladušu. U povratku iz Kladuše avion, koji je prevozio vakcine za životinje, oko 14.10 časova je nestao sa radara.
PRIPADNICI Specijalne antiterorističke jedinice (SAJ) MUP RS pronašli su na Kozari, olupinu nestalog aviona “pajper 28” beogradske firme “STS avijacija”, koji se srušio u četvrtak posle podne.
Pronađena su i tela nastradalih u nesreći, a najverovatnije je reč o pilotu Irini P. (31), Moldavki rumunskog državljanstva, i operateru Igoru Ivanoviću (34) iz Beograda. Oni su, kao radnici “STS avijacije”, bili angažovani na vakcinaciji lisica i kojota u BiH.
Ostaci aviona pronađeni su juče oko 15 časova na lokaciji Crna lokva zaseoka Subotići u opštini Gradiška, na veoma nepristupačnom terenu do kojeg se i peške vrlo teško dolazi.
Policajci su locirali olupinu i pored nje jedno telo, dok se drugo vidi u ostacima aviona. Oba su, kako se navodi, ugljenisana i njihov identitet tek treba da se utvrdi obdukcijom.
– Tokom noći lice mesta je obezbeđeno, a uviđaj će početi danas jer trenutni vremenski uslovi to ne dozvoljavaju – rekla je portparol MUP RS Mirna Miljanović. Ona kaže da je o svemu obavešteno Tužilaštvo BiH i da su nepristupačan teren kao i vremenske neprilike policiji otežavale posao.
KOMISIJA UTVRĐUJE UZROK
POLICIJA će obaviti uviđaj i komisiji za istragu ove avionske nesreće, koju imenuje naše ministarstvo, dostaviti sve relevantne podatke. Već smo kontaktirali sa više eksperata iz te oblasti kako bi se utvrdile sve okolnosti i uzrok nesreće – kaže za “Novosti” Vojin Mitrović, ministar komunikacija i transporta BiH.
Firma “STS avijacija” se, kako smo saznali, više od 10 godina bavi vakcinisanjem životinja. Taj posao radili su na području cele BiH, a minulih dana su pomoću aviona po šumama i planinama rasipali takozvane kolačiće, mamce kojima se životinje vakcinišu protiv besnila. Minulih dana imali su letove sa Aerodroma Banjaluka u Mahovljanima, a u celom poslu bilo je angažovano 13 manjih sportskih aviona. Iako je bilo loše vreme uz maglu, a povremeno i kišu, svi su leteli. Sve do 13.10, kada su izgubili kontakt sa “pajperom” u kojem su bili Igor i Irina.
– Sa radara su nestali u 13.10. Aktivirao se uređaj za udar i odmah se strahovalo od najgoreg. Pre toga posada nije prijavljivala nikakve probleme. Na radio-vezi je sve bilo normalno i jednostavno su nestali sa radara. Oba člana posade kod sebe su imala mobilne telefone
Pozivali smo ih i telefoni su zvonili, ali na pozive niko nije odgovarao – ispričao je dobro upućeni izvor.
Na osnovu signala sa mobilnog telefona potraga je usmerena prema delu Kozare na kojem je olupina aviona i pronađena.
Plaču svi u školi, njegovim roditeljima zauvek je uništen život
Četrnaestogodišnji Britanac Sem Konor iz Sarija izvršio je samoubistvo pred oko 50 drugara iz škole.
Sem je, dok su svi čekali voz u jednom momentu skočio na šine i legao na njih. To se desilo nekih 30 sekundi pre dolaska voza. Deca su vrištala, molila ga da ustane sa šina misleći da se šali, ali Sem je ostao na njima.
Mašinovođa ga je prekasno video i nije mogao da prikoči na vreme. Stravična slika sa železničke stanice urezala se svoj deci u pamćenje do kraja života, a mnoga su se i po dolasku policije i dalje tresla od proživljenog stresa.
Semovi roditelji su bili potpuno skrhani i verovali su da se možda dečak ubio jer je bio maltretiran u školi a da oni to nisu znali, međutim to nije slučaj.
Semov najbolji drug otkrio je da je preminuli dečak bio zaljubljen u devojčicu koja ga je odbila kada je želeo da je izvede na sastanak i poljubi. To mu je jako teško palo, toliko da mu se kratki život raspao.
Policija je tokom istrage istog dana došla i do pomenute devojčice koja je pokazala Semovu oproštajnu poruku koju joj je poslao pre smrti.
“Voleo sam te. Idem negde na neki period. Nemoj da me zaboraviš”, pisalo je u poruci.
Priča je i dalje nerazjašnjena pošto je deo drugova u istrazi otkrio i da je Sem bio jako napet oko ocena na kraju godine.
Legendarni pevač narodne muzike Džej Ramadanovski, koji je iznenada u 56. godini preminuo u nedelju, 6. decembra, sahranjen je danas u Aleji zaslužnih građana na Novom groblju u Beogradu.
Od njega su se zauvek oprostile ćerke Ana i Marija, bivša supruga Nada, partnerka Andrijana, zet Adil, kao i mnogobrojne kolege, prijatelji i poštovaoci njegove muzike.
Jedan od najpotresnijih trenutaka bio je onaj kada je 50 violinista pred njegovom večnom kućom zasviralo baladu “Nedelja”, što mu je inače i bila jedna od poslednjih želja. Ovaj prizor rasplakao je sve na sahrani, a ovaj trenutak najemotivnije je doživela Džejeva mlađa ćerka Marija, koja je plakala na sav glas, a sve vreme su je pridržavali da se ne sruši.
