Džej će biti sahranjen u Aleji zaslužnih građana u petak
Zoran Jagodić Rule, kum pevača Džeja Ramadanovskog otkrio je za Objektiv.rs detalje vezane za njegovu sahranu koja će se održati u petak.
Naime, mnogo se komentarisalo o tome da li će Džej biti sahranjen po pravoslavnim ili muslimanskim običajima, oko čega je i sama porodica pregovarala.
“Prema dogovoru Džej će biti sahranjen po muslimanskim običajima”, rekao je Rule za Objektiv.rs.
Jagodić nam je odgovorio i na pitanje uz koju će pesmu njegov kum biti ispraćen na večni počinak.
“U pitanju je njegova pesma Nedelja”, rekao je on za naš portal.
Ruleta smo pitali i da li mu je poznato hoće li Džejev zet Adil Maksutović prisustvovati sahrani, s obzirom na skandal od pre par godina, kada je pretukao svoju suprugu, a Džejevu ćerku Anu.
“Nemam informaciju za Adila”, kratko je rekao Rule.
Tinejdžerka obolela od retkog oblika leukemije je odbila hemoterapiju kako bi njen sin preživio. Imala je težak izbor: pobaciti ili zadržati bebu.
Većina bi roditelja sve učinila za svoju decu. Ova majka je napravila najveću moguću žrtvu kako bi njen sin mogao doći na svet.
Ljudi ponekad ne shvataju koliko su sretni. Svako ima probleme, ali većina nas nikada ne mora donositi odluke o kojima zavisi nečiji život.
Brianna Rawlings još nije bila potpuno odrasla kada je morala da donese užasno tešku odluku: ona ili njen sin.
Imala je samo 17 godina kada je zatrudnela. Iako nije planirala tako brzo postati majka, bila je jako sretna kada je saznala da nosi dete. Samo je želela da njena trudnoća glatko prođe i da uspe uskladiti majčinstvo s karijerom. No, čekalo ju je nešto mnogo teže.
Kada je bila trudna samo 4 meseca lekari su otkrili nešto grozno. Imala je retku leukemiju koja je agresivan oblik raka.
Rawlings je imala težak izbor: pobaciti i pokušati da se bori za svoj život, ili zadržati bebu te odbiti tretman i vrlo verovatno preminuti.
Nijedna osoba ne bi trebala tako nešto da bira. Ali, ona jeste.
Rawlings je rekla da mora dati priliku njenoj bebi da se rodi. Ona će biti u užasnim bolovima, ali je očajnički želela dati svojoj bebu priliku za život.
Meseci su prolazili, a lekari su učinili sve što su mogli za mladu majku. Postajala je sve slabija, ali nije posustajala. Kada se približilo vreme za porod lekari su otkrili da Rawlings ima tešku infekciju krvi. Odlučili su što pre porode bebu.
Rawlings je rodila carskim rezom koji je bio potpuni uspeh. Na svet je došao Kyden te je položen u majčine ruke, a ona ga je gledala puna ponosa.
Ali, došlo je i do teških komplikacija. I Kyden je imao infekciju krvi.
Lekari su proveli svaki dan u brizi za Kyden, ali je na kraju preminuo nakon samo 12 dana.
Rawlings je rekla da su tih 12 dana sa sinom bili najljepše vreme u njenom životu. Nedugo nakon sinove smrti Rawlings je započela lečenje. Ali, stanje joj se nastavilo pogoršavati. Njena je porodica bila očajna da ju održi na životu.
Njen je brat čak ponudio svoju koštanu srž, ali su lekari rekli da to neće delovati. Njena poslednja nada bio je eksperimentalni lek.
Niko nije znao kakvi će biti rezultati. Ujedno je tretman bio jako skup. Ali, porodica je kroz donacije sve platila. Uskoro su mogli započeti tretman.
Rawlings je dobila prvih nekoliko injekcija. Ali, bilo je prekasno.
Rawlings se svom sinu pridružila nakon samo nekoliko meseci. Njena je porodica ostala slomljenog srca, ali su utehu pronašli u saznanju da je majka sada ponovno sa svojim sinom i da više nije u bolovima.
Ali, njena muka nije bila uzaludna. Javnost je počela obraćati sve više pažnje na leukemiju, te je počelo da se finansira istraživanje retkih oblika raka.
Iako je njezin život tragično završio, Rawlings je do zadnjih trenutaka govorila da ništa ne bi učinila drugačije.
U zločinu kakav se ne pamti u novijoj hrvatskoj istoriji, ubijeno je šest ljudi od kojih je jedno dete od 10 godina.
Pomahnitali ubica je u kući u Cimermanovoj ulici u zagrebačkoj Kajzerici nasmrt izrešetao dva muškarca, tri žene i dete dok je čudom preživela jedino beba koja je nepovređena i zbrinuta.
Ubica je rođen u Vukovaru 1983. godine. Ima 36 godina i zove se Igor Nađ. Prema pisanju hrvatskih medija, Igor je sa jednom od žrtava imao je bebu, koja u masakru nije ubijena.
Kako Vijesti.hr nezvanično saznaju, ubijene su i sestre Maja i Josipa Tojagić., a 10-godišnjak je najverojatnije bio Majin sin. Među ubijenima su Dragomir Tojagić i Filjke Tojagić.
*FOTO: FACEBOOK/PRINTSCREEN
Nesrećna je Maja za osam dana trebala da proslavi 35. rođendan. Prema prvim i nezvaničnim informacijama, ubica je najverojatnije Majin dečko.
Na mesto krvoprolića je sinoć sat vremena iza ponoći stigao i Marko Rašić, načelnik Policijske uprave zagrebačke.
“Noćas oko 21.30 policija je dobila više prijava da je u Cimermanovoj ulici došlo do upotrebe vatrenog oružja. Dolaskom na mesto zločina zatečeno je 6 mrtvih osoba, dve muške, tri ženske osobe i jedno dete. Zatečeno je i jedno dete koje je nepovređeno i zbrinuto. Možemo reći i da imamo jednu osobu koju dovodimo u vezu s ovim delom”, kazao je noćas načelnik PUZ-a.
Rašić je kazao i kako je na toj adresi već dolazila policija 2011. godine, ali se ovaj događaj ne dovodi u vezu s ovim masakrom.
*FOTO: FACEBOOK/PRINTSCREEN
Zagrebačka policija potvrdila je u 4.10 sati da je ubica sa Kajzerice počinio samoubistvo.
“Još tokom očevida policija ga je locirala u Brezovici. Prilikom hapšenja počinio je samoubistvo”, napisali su u poruci iz policije.
Novinari Vijesti.hr su razgovarali sa Majinom bivšom koleginicom. Ona je sa njom radila pre otprilike tri godine.
“Maja je bila dobra devojka i dobra koleginica. Radile smo u jednom salonu za masažu. Igor je dolazio kod nje na masažu i tako je započela njihva veza. Ona je bila razvedena i imala je dete. O detetu je stvarno brinula kao prava majka.
Za Igora znam da se bavio drogom i da je dilovao. Maja se nikada nije žalila na njega, ali to je bio početak njihove veze. Ne znam šta se u međuvremenu događalo jer nismo bile u kontaktu. Sestru joj nisam poznavala.
Ne znam da li je beba koja je preživela njeno i Igorovo dete jer je ona stavljala jako puno fotografija sebe i svog sina na Fejsbuk tako da čisto sumnjam da se ne bi fotografirala i sa bebom. Ali to ne mogu sa sigurnošću da tvrdim”, kazala je za Vijesti.hr I.A. koja je želela da ostane anonimna.
Kad je primljena na pregled, nije imala pojma o čemu se radi
Još pre 3-4 godine, Danijela Adams (28) iz britanskog grada Stouka pomirila se s činjenicom da nikada neće moći da ima decu.
Kada je ušla u vezu sa sadašnjim partnerom Stjuartom, odmah mu je to rekla i oni su se pripremili čak i za mogućnost usvajanja deteta.
Pre nekih mesec dana počeo je strašno da je boli predeo oko stomaka. Nije imala nikakvu dilemu da ponovo ima možda kamen u bubregu, jer je već imala u prošlosti takva iskustva i bol je bila gotovo identična. Stomak se takođe naduo, što ju je dodatno zbunjivalo.
Otišla je na pregled, ali doktori su rekli da je sa njenim bubrezima sve u redu, pa je krenula dalje da vidi šta je sa stomakom. A tamo šok života!
Zaboravila je na mogućnost trudnoće, a onda joj je u život iznenada ušla Mejsi-Rouz, Foto: StokeOnTrentLive/BPM printscreen
“Brzo sam poslata kod ginekologa. Govorila sam u sebi ‘Molim te, Bože, da je to’ ali nisam smela da pomišljam na nemoguće jer mi je rečeno da nikad neću zatrudneti. Jednostavno, precrtala sam tu ideju do kraja života. Ipak, ginekolog je počeo da se smeje rekavši mi da ne samo što sam trudna, već sam u DEVETOM mesecu. Samo što se nisam onesvestila”, rekla je Danijela.
Sve je jako brzo bilo spremno za porođaj. Dok se ona “opasuljila” od najluđeg dana života, u rukama je držala ćerku Mejsi-Rouz!
“Samo sam plakala. Doktori su mi objašnjavali kako je medicinski bilo moguće da zatrudnim, do danas ih nisam shvatila. Samo mi je najčudnije bilo što je plod rastao u meni a da ništa živo nisam primetila. Niti sam imala simptome. Menstruacija mi je oduvek bila neuredna, pa ni tu nisam obraćala pažnju. A dete je, na sreću živo i zdravo i lepo napreduje”, kaže oduševljena majka.
U večerašnjem izdanju emisije “Amdiži šou” voditelj Ognjen Amidžić ugostio je prijatelje i kolege legendarnog Džeja Ramadanovskog koji nas je pre dva dana napustio.
Mina Kostić, Acko Nezirović i njegov kum Zoran Jagodić Rule pričali su o Džeju.
FOTO: TV PINK PRINTSCREEN
25 godina smo bili zajedno, Nedelju je otpevao, u nedelju je otišao. Umro je u snu, to je i želeo. Niko nije pomišljao na to, imali smo planove da idemo u Mostar, on kaže: “Bolje je tamo, tamo je toplije” – rekao je Rule.
On me je oslovljavao i doživljavao kao sestru. Imam reči hvale za njega. Znam ga dugo. Pevala sam njegove pesme kao devojčica. Pevala sam u jednoj kafani, on je došao, čuo me je, zvao ljude da me čuju, išla sam za Švajcarsku, onda sam se vratila, otišli smo kod Marine i Fute. Doživljavao me je kao sestru, kad sam pevala on je sedeo i plakao – navela je Mina Kostić.
Kad pomisliš na njega pomisliš na smeh, na dogodovštine, neke viceve, šta se desilo, kako. Mi smo trideset i nešto godina bili drugovi i prijatelji. Jako sam utučen, jako mi je teško i žao. Govorio je: “Kad umrem, obavezno da popijete rakijicu i da pevate”. To je voleo. Kao da je on tu večeras, kao da je sa nama. Naš je takav posao, da radimo za šta smo stvoreni. Meni je otac umro ja sam sutra uveče radio Novu godinu. Meni je Džej kao brat, on me je doveo iz Beča u Beograd – naveo je Acko.
FOTO: TV PINK PRINTSCREEN
Biće veliki broj violina, tamburaši, pedesetak violina, svi su se drage volje odazvali i mislim da ćemo ispuniti tu želju. Sviraćemo i Nedelju njegovu. On ima veliki krug prijatelja, nema ko nije zvao – rekao je njegov kum Rule.
Mariji je najteže, ja se svaki dan čujem sa njom, kaže: “Ne mogu dalje, sad kad mi najviše treba tata, sad ga nema”, ja joj kažem da mora dalje, svi smo uz nju, on bi to želeo – dodala je Mina.
FOTO: INSTAGRAM.COM/MARIJA_RAMADANOVSKI
Zlata Petrović je žena izgubljena, ona je moj najveći prijatelj, ona ne može da se smiri, sve vreme plače, poslao sam joj sliku gde smo svi zajedno. Zlajka, drži se, čuvaj se, mi smo tu uz tebe – rekao je Acko.
Teksašanka po imenu Marija M. (32) koja je poslednjih meseci radila u restoranu na prometnom putu bila je na dobrom glasu.
Iako se vlasnik restorana nije baš idealno slagao s njom, imponovalo mu je da čuje da je mušterije hvale i da je sa svima srdačna, strpljiva i uviđajna. Stoga je rešio da je testira.
Prvo je pustio bradu, zatim pocepao neku garderobu i našao prastari grombi kaput i navukao sve to, uz prljavu kapu i naočari za sunce. Nije bilo šanse da ga Marija prepozna.
Vlasniku je bilo jako važno da sazna da li je Marija osoba “dobre duše”, kako su pričali o njoj, jer je želeo da je unapredi u upravnika restorana što sa sobom povlači i ozbiljnu povišicu naravno.
Ušao je u restoran i kao beskućnik pogledao Mariju.
Ako biste usluživali beskućnika koji nije u mogućnosti da priušti obrok, da li biste mu pomogli i platili mu obrok? Upravo to se dogodilo konobarici u Teksasu.
Marija nije oklevala u pružanju finansijske podrške “beskućniku”, Foto: Pixabay/Free-Photos
“Zovem se Marija, ako vam nešto treba, samo me obavestite”, rekla mu je i otišla.
“Beskućnik” je primetio da ga drugi njegovi konobari nisu ni pogledali. Mariji je rekao da nema novca da plati ručak, ali da je vrlo gladan.
Vlasnik restorana davno je rekao radnicima da ako neko ode i ne plati obrok, oni moraju da to regulišu iz svog džepa, zbog čega mu niko osim Marije nije prišao. Bila je spremna da plati čoveku obrok.
Nakon što je završio s jelom, vlasnik je video Mariju kako se sprema da plati njegovo jelo. Ipak, ostavio joj je na stolu novčanicu od 100 dolara (!) i poruku.
“Draga Marija, imaš moje poštovanje jer vidim da poštuješ sebe. To se vidi u načinu na koji prilaziš ljudima. Pronašla si ključ sreće, tvoja dobra dela će usmeriti tebe i ljude oko tebe”, napisao joj je vlasnik restorana.
Marija se rasplakala, a onda nastavila sa smenom kao da se ništa nije dogodilo. Sutradan je unapređena i to joj je mnogo promenilo život.
Vest da nas je zauvek napustio legendarni Džej Ramadanovski rastužila je ceo Balkan. Nema slavlja ni veselja na kojima se njegove pesme nisu pevale i rado slušale, a mnogi koji su ga poznavali isticali su da osim što je bio neprevaziđen pevač, bio je i pre svega dobar čovek.
Naime, tako je i na Fejsbuku osvanuo status Džejevog druga iz detinjstva, koji je rečima opisao njegovu veličinu.
Prenosimo ga u celosti.
– Gledam malopre Džeja, Bog dušu da mu prosti, u nekoj staroj emisiji “Balkanskom ulicom” i razmišljam kako da bez patetike opišem momenat kada sam prestao da ga gledam kao pevača već kao jednu divnu, emotivnu mučenu dušu.
Ne, neću pisati o našem prvom susretu sada već davne ’91. godine u “Velikoj Srbiji” nadomak Valjeva kada smo sticajem okolnosti sedeli za istim stolom pomenute kafane u kojoj je on bio zvezda večeri.
On pevao, društvo i ja pili, povremeno nam se u pauzama pridruživao da malo odmori, baci koju reč sa nama i to je to, ništa bitno.
Neću ni pisati da sam se tada zamalo rastao od tadašnje devojke, a sadašnje mi žene jer sam “na Džeja” umesto sa njom otišao sa drugaricom na koju je ova moja bila žestoko (ruku na srce sa razlogom) ljubomorna, to je već neka druga priča.
Ova priča se dešava nekih dvadesetak godina kasnije.
Dolazim ispred jednog kluba na Dorćolu po stranku.
Tih godina sam još uvek radio kao taksista.
Iz kluba izlaze Džej i još neki lik.
Pozdraviše se, zagrliše i lik uđe u auto, a Džej se vrati nazad u klub.
“Ima li posla, bla, bla” znate kako već počinje priču neko ko želi da razgovara sa vama…i načesmo priču.
Vrlo prijatan čovek, miran, kroz razgovor se vidi načitan i obrazovan.
Pričamo, a ja razmišljam kako mi čovek baš nekako ne ide uz Džeja i njegovu ekipu.
Stigosmo i do toga.
“Evo večeras dođoh sa nekim društvom do kluba iako nemam baš običaj da idem po klubovima. Popili po neko piće i krenusmo kući.
U prolazu sasvim slučajno naletim na Džeja u nekom njegovom, povećem veselom društvu.
Pravo da vam kažem, razmišljao sam da li da mu se javljam pošto nisam bio siguran da li će me se uopšte i setiti jer smo zajedno išli u osnovnu školu a to je bilo pre sto godina. Kad me je video, oduševio se. Prišao, zagrlio me i pozdravimo se što se ono kaže kao stari drugari. Ja mu se izvinim i kažem da treba da idem, ali šipak, nema šanse.
Ne da mi.
I šta ću, ostanem sa njima, reč po reč, piće po piće i u jednom momentu kaže Džej celom tom društvu: “Lako je meni danas da imam mnogo prijatelja kada sam napravio nešto od svog života. Ima tu mnogo pravih a ima i lažnih. Ali vidite ovog čoveka”, pokazujući rukom na mene, a ja razmišljam šta li će sada da kaže “on je moj prijatelj iz osnovne škole. Tada sam bio samo mali ciganin iz odeljenja, dete razvedenih roditelja koje živi sa babom. A baba nema kintu da mi da za užinu. Više bio gladan nego sit. E vidite, ovaj ovde čovek ako ima kiflu on je podeli sa mnom. Ni on često nije imao, ali kad ima podeli. A mnoga druga deca su me izbegavala. Ko voli cigane, pa još sirotinju”, i nasmeja se, a nasmejaše se i oni iz društva. Onda ponovo nastavi ozbiljno: “Ja mu te kifle nikada nisam zaboravio i biću mu večiti dužnik zbog njih”.
“Mene živ sram pojede što svi oni ljudi gledaju u mene, pa počeh priču da okrećem na šalu, al’ ovaj mrtav ozbiljan pa mi to baš i ne pođe za rukom. A nismo se mi posle osnovne škole ni družili jer nas je život odveo na različite strane i ja se toga sa kiflom i ne sećam, ali eto njemu je to nešto ostalo urezano čim je to pomenuo. Gledam ga zasuzile mu oči pa me zagrli onako pred svima.
Nemoj bre Džeki da crvenim pred ljudima, pusti kifle i ko je šta kome dao, kažem mu ja ali džaba, on je još deset minuta pričao o kiflama i meni i osnovnoj školi. Onda smo nekako okrenuli temu, razgovarali i popili još po koju, ispratio me do vaših kola i eto. I ne mogu da verujem da još uvek pamti kifle iz osnovne škole”.
Iskreno da vam kažem, verujem da bi ih i ja celoga života pamtio da sam na njegovom mestu, rekoh mu.
Eto, kroz tu kratku, noćnu vožnju sam formirao neko svoje mišljenje o Džeju, koliko god ono bilo pogrešno ili ne, i kasnije sam u svakoj njegovoj pesmi čuo bar delić duše tog, na mnogo načina odbačenog deteta životom izranjavanog srca koje ga je na kraju i odvelo na put ka zvezdama.
I evo unapred se izvinjavam ako ovo nekome zvuči patetično ili ovako ili onako, ali ja bolje od ovoga jednostavno ne umem da napišem kako god da bilo… – piše u statusu.
dzej ramadanovski1 foto Dejan Zivancevic
Džej Ramadanovski preminuo je u nedelju, 6. decembra, u 56. godini u svom stanu na Dorćolu.
Džej Ramadanovski biće sahranjen u petak, 11. decembra, u 14:30 časova, u Aleji zaslužnih građana
Džej Ramadanovski biće sahranjen u petak, 11. decembra, u 14:30 časova, u Aleji zaslužnih građana, potvrdila je za Telegraf JETSET njegova ćerka Marija.
Kako saznaje naš portal, na sahrani pevača sviraće između 20-30 svirača, i to Koletov orkestar, violine na čelu sa Momom Stanojevićem, violine RTS-a, Perica Vasić, mali Joca, naslednik Bobana Voza, kao i muzičar Micko.
Govor na sahrani Džeja Ramadanovskog, kako saznajemo, će najverovatnije održati Zoran Jagodić Rule.
Komemoracije sada neće biti, zbog pandemije korona virusa.
Džej će počivati blizu glumca Ivana Bekjareva, pošto će baš pored njega, kako nezvanično saznajemo, biti sahranjen Tihomir Tika Arsić. Ramadanovski će biti sahranjen po muslimanskim običajima.
Podsetimo, Džej je preminuo u nedelju, 6. decembra, u 57. godini života.
Zbog toga što je Marko Janjušević Janjuš branio Aleksandru Nikolić od nje, Maja Marinković je počela da ga maltretira.
Opravdaću etiketu psihopata, maltretiraću te sedam meseci. Sad nećeš ovo da jedeš, to je deo mog budžeta – govorila je Maja koja je krenula da mu otima hranu.
J*baću ti mamu u p*čku onu odvratnu, skloni se, imam nož – poručio je Janjuš.
Samo vređaj. Da li voli neko živo meso? – nastavila je Maja, pa se prikačila za njega.
FOTO: TV PINK PRINTSCREEN
Janjuš ju je molio da se skloni, ali ona je bila uporna.
Pomeri se – govorio je on.
Hoćeš da me udariš? To je i moj budžet – nastavila je Maja.
Pomeri se od mene više – urlao je Janjuš.
FOTO: TV PINK PRINTSCREEN
Maja je gađala Janjuša hlebom, a on je uzeo šaku testa i gađao je u glavu.
