Direktor Milana i legenda tog kluba Paolo Maldini priznaje da se na San Siru sanja Scudetto.
Milan je nakon dugo godina ponovo postao konkurentan u Italiji i Rossoneri su nakon 10 kola vodeći tim u Seriji A.
“Milan sanja i ne vjerujem da ćemo prestati to da radimo. Ako ništa drugo, onda je sigurno da nećemo odustati. Od igrača sam samo tražio da budu ambiciozni”, rekao je Maldini za Gazzetta dello Sport.
Milan je trenutno na plus pet u odnosu na Inter i na plus šest u odnosu na Napoli i Juventus.
“Ta tri kluba će se boriti sa nama za titulu. Nećemo stati sa strane i posmatrati. Mislim samo na naš put i idemo u svom pravcu”, kazao je Maldini.
Romelu Lukaku je napravio pravi potez kada je prije nešto više od godinu dana odlučio da napusti Manchester United i pređe u Inter.
Belgijanac u Interu zaista pruža odlične partije i bez dileme je jedan od najvažnijih članova ekipe Antonija Contea. Lukaku je govorio jučer za France Football i iskreno je pričao o svojoj karijeri.
Lukaku je bez dlake na jeziku poručio da vjeruje da je jedan od pet najboljih igrača na svijetu trenutno.
“Jedan sam od pet najboljih igrača na svijetu. Ide mi jako dobro i sretan sam što sam se u svakom smislu oklopio u Interu. Ako Messi, Ronaldo i Lewandowski mogu da dostignu i pređu svoje limite onda to sigurno mogu i ja”, rekao je Lukaku.
Također, u Interu ga sve više porede s legendarnim brazilskim napadačem Ronaldom koji je nekada pružao sjajne partije u ovom klubu. Navijači Intera vjeruju da je Lukaku pokazao da se može porediti s njim.
“Malo je rano za takva poređenja. U Milanu svi govore o tome i sezoni kada je Ronaldo zabio 34 gola u prvoj sezoni, a i moja prva sezona je bila odlična i to sam izjednačio. Drago mi je zbog toga, ali ne razmišljam previše o tome”.
Like all vaccines, the Covid-19 vaccine can cause side effects, although most are mild and go away within a few days.
After months of anticipation, the first coronavirus vaccine is finally being rolled out in the UK from today.
Vaccinations have started with the most elderly, people in care homes and their carers, before coming down the age range, with NHS staff and the clinically extremely vulnerable also high on the priority list.
If you’re considering the Covid-19 vaccine, you may have concerns about any potential side effects.
Like all vaccines, the Covid-19 vaccine can cause side effects, although most are mild and go away within a few days.
The UK government explained: “Most side effects are mild or moderate and go away within a few days of appearing. If side effects such as pain and/or fever are troublesome, they can be treated by medicines for pain and fever such as paracetamol.
Side effects can be split into three main groups – those that are very common (affect more than 1 in 10 people), common (affect up to 1 in 10 people), and uncommon (affect up to 1 in 100 people).
Srpska pravoslavna crkva 9. decembra proslavlja praznik Svetog Alimpija Stolpnika
Iako praznik Sveti Alimpija nije zapovedan, a time i neradan za vernike, njegov kult je rasprostranjen kod Srba i slavi se i kao krsna slava.
Ovom svecu posvećeni su i neki hramovi. U Srbiji se, u nekim krajevima naziva i Sveti Đorđe Alempije. To je zato što se toga dana slavi spomen osvećenja dva hrama Sv. velikomučenika Georgija, u Rusiji i u Grčkoj. Narod je kult oba svetitelja sjedinio u jedan.
Sveti Alimpije Stolpnik je hrišćanski asketa iz 7. veka. Rođen je oko 522. godine u pobožnoj porodici u Andrijanapolju u Paflagoniji i još kao mali je bio predat na službu Bogu, služivši kao đakon andrijanapoljskog episkopa Teodora, koji ga je i naučio Svetom pismu. Iako je bio voljen od svih, uvek je tražio načina da bude sam.
Alimpije je želeo da živi u molitvi i usamljeništvu pa se povukao na jedno grčko groblje pored grada Paflagonije, od kojeg su ljudi bežali zbog demonskih priviđenja. Tu se nastanio na jednom stubu (stolpu), i na njemu na hladnoći i vrućini, u postu i molitvi, proveo veći deo života (prema hrišćanskom predanju oko 53 godine). Zbog toga je nazvan stolpnikom.
Posle nekog vremena podsmevanja i čuđenja, na šta se Alimpije nije obazirao i nije dozvolio nijednom iskušenju da ga poremeti, ljudi su počeli da ga poštuju i da mu dolaze radi utehe, pouke i isceljenja. Oko njegovog stuba podignuta su dva manastira, jedan muški i jedan ženski.
U ženskom manastiru živele su Alimpijeve majka i sestra, a on je sa svog stuba, primerom i rečima, ukazivao ljudima put ka spasenju. Po predanju, Alimpije je živeo 120 godina i upokojio se 640. godine u vreme cara Iraklija.
Od njegovih moštiju sačuvana je glava u Kotlomuškom manastiru u Svetoj gori. Smatra se jednim od tri velika stolpnika, pored Simeona Stolpnika i Danila Stolpnika. Poštovan je i u katoličkoj i u pravoslavnoj crkvi.
Kažu da su se još pre njegovog rođenja pokazali neki znaci po kojima se moglo videti da će njegov život biti čudesan. Prema pripovedanju ovaj svetac je strogim postom i strpljenjem raznih nedaća skoro sve pustinjake prevazišao.
Sveti Alimpije na ikoni se predstavlja u asketskom, tj. pustinjačkom odelu kako sedi na svom stolpu. On je zaštitnik stoke, pa se zato na njegov dan ne upreže stoka. Po predanju, on je pregazio kugu i od tada se ona ne javlja.
Motiv ubistva monaha Stefana moglo bi biti koristoljublje, saznaje Srpskainfo.
Osumnjičeni Dragan Ševo nakon ubistva ukrao novac iz manastira Glogovac, a navodno je ukradeno 100 KM.
Prema saznanjima Srpskainfo monah je ubijen sa dva uboda nožem, jedan u grudni koš i jedan blizu srca.
Ovaj stravični zločin se desio u trpezariji objekta pored manastira, a gdje su oni navodno večerali ranije.
Nakon ubistva Ševo je pobjegao u Banjaluku sa osobom koja ga je čekala u blizini.
Policija je uspjela pronaći vozača, koji je jutros doveden u manastir ali se pravdao da nije znao za ubistvo, javlja reporter Srpskainfo sa lica mjesta.
Nakon što je monah izboden, on je pozvao drugog monaha i rekao da krvari.
Ovaj monah je bio u Šipovu i odmah se vratio u konak, gdje je zatekao izbodenog Stefana, a koji je navodno rekao ko ga je ubo.
Na mjestu ubistva je dosta krvi, po zidovima, tepihu i jorganu.
Ubica je navodno imao problema sa drogom zbog čega je dolazio u manastir na liječenju.
Legendarni pevač Džej Ramadanovski biće sahranjen u petak, 11. decembra, u 14:30 u Aleji zaslužnih građana na Novom groblju u Beogradu, a sahranu priprema pevačeva porodica, kao i kum Zoran.
Zoran Jagodić Rule, kum pokojnog pevača Džeja Ramadanovskog, kaže da će na sahrani biti ispunjena Džejeva velika želja.
– Čujem se sa ćerkama njegovim, Marija je sa mamom, Ana je kod kuće. Prolaze dani, nema ga da se javi i sve nam je teže. U kafiću smo na Dorćolu, dolaze ljudi, prijatelji, sve je vest pogodila mnogo. Porodica i ja se bavimo sahranom, sređujemo sve što treba. Imao je želju kad umre da mu na grobu zasvira 50 violina, hteo je tu muziku 60-ih. Pokupili smo sve muzičare, ispratićemo ga baš kako je zamislio i kako dolikuje – rekao je Zoran Jagodić Rule.
Podsetimo, Džeju je pozlilo u njegovom stanu na Dorćolu, gde je bio u strogoj izolaciji zbog korona virusa, te je ekipa Hitne pomoći ubrzo stigla na lice mesta i započela reanimaciju, međutim, uprkos svim naporima lekara, on je preminuo.
Džej je pre tri godine operisao srčane zaliske u Beču i tada su mu doktori rekli da mora strogo da vodi računa o ishrani i zdravom životu. Iza njega ostale su neutešne ćerka Ana i Marija, kao i bivša supruga Nada.
Mnoge kolege opraštaju se od Džeja Ramadanovskog na društvenim mrežama, deleći njegove fotografije, snimke i pesme…
Ipak, pevač grupe “In Vivo”, Neven Živančević smatra da je Džeja i uopšte sve ljude potrebno više poštovati i ceniti za života, a ne samo nakon smrti.
On je objavio poduži tekst na Instagramu koji prenosimo u celosti:
“Da, mi smo zaboravili Džeja… Preko milion korisnika je objavilo postove i storije sa crno belom slikom Džeja uz poslednje pozdrave, ali samo 16.000 ljudi ga je podržavalo i pratilo na Instagramu dok je bio živ… Njegova zadnja pesma ima samo 1,3 miliona pregleda za dve godine… Hoćemo li da pričamo malo o tome kako nešto cenimo tek kad izgubimo? Hoćemo i malo o tome da tek kada nemamo, shvatimo šta smo imali? Hoćemo li prestati da slavimo ljude kad već bude prekasno”, započeo je Neven, a potom dodao:
Foto: Printscreen/ Instagram/ NevenInvivo
“Praviće se možda sledeće godine i večeri Džejevih pesama i koncerti u njegovu čast, ali on to neće moći da vidi… Ta živa legenda je trebala da ima nastupe tako što samo sedi na bini i da idu njegove pesme u pozadini dok ga gledamo, ali ne, ta ista legenda je retko imala nastupe, jer j*biga „nije to više to“, „izgubio je glas“, „pijan je non stop“… Da, ta legenda je izgubila zdravlje zbog načina života koji je doneo toliko iskonske emocije tim vanvremenskim pesmama. Mi ćemo nastaviti da uživamo u njima i da delimo tugu sa njegovim glasom, ali nismo mu dovoljno rekli „hvala, legendo“ dok je bio živ… Izvini, Džeki… Voleli smo te više nego što smo toga bili svesni”, napisao je Neven.
Kandić je rođen 1961. u Mostaru, gde je njegov otac Miloš, takođe glumac, imao angažman u tamošnjem pozorištu.
Tamo je upoznao Nedu sa kojom ima dva sina, a 1968. godine su se preselili u Beograd.
Život velike glumačke nade obeležila je patnja, pa je umesto na “daskama koje život znače”, dane provodio čisteći jednu kafanu na Zelenom vencu.
Pre dve godine rekao je da mu je majčina penzija glavni izvor prihoda, a sanjao je o tome da “makar još jednom stane na neku pozorišnu scenu i pokaže koliko ume i zna”.
Davne 1987. zablistao je u ulozi Vuka Karadžića u istoimenoj seriji, a glumio je i u “Varljivom letu”, Šećernoj vodici”, “Kolubarskoj bici”, “Bulevaru revolucije”, seriji “Dome, slatki dome”, “Kraju dinastije Obrenović” i “Srećnim ljudima”.
Krajem osamdesetih i tokom devedesetih Bora je bio član Jugoslovenskog dramskog pozorišta. Imao je niz zapaženih uloga pre nego što je 1998. godine odlučio da ode u Australiju. U svoju Srbiju se vratio, ali nije imao sreće.
Priča Lele Milosavljević, govori nam o savremenom dobu i društvenim mrežama, pomoću kojih se možemo povezati sa bilo kim, bilo gde, ali isto tako se možemo potpuno otuđiti od onih koji koji su nam najbliži.
Udovac
Moj Žika i ja živimo u braku trideset godina. Voleli se i poštovali, kućili i decu odgajali. Već smo prešli pedesetu i, kao većini u braku, nekad beše lepo, nekad smo mislili da i lepše ima.
Porastoše deca, Žika ostade bez posla, zavlada neka apatija i u našoj kući i među narodom. Sve manje nam neko bane na kafu, a i mi retko gde idemo.
Deca otišla svojim putem, u potrazi za poslom i životom. Mi se osamili i ućutali.
Negde skoro kaže Žika otvorio Fejsbuk, našao drugove iz Vojske, pa neke naše stare prijatelje što odoše preko sveta, te sa njima malo razmeni poruke i ubije vreme.
Tako ja kad dođem s posla, skuvam ručak i sve obavim, taman da malo progovorimo, ali moj Žika gleda u telefon i ne progovara, ko ova današnja deca.
Rešim ja da propratim situaciju, pa i sama napravim profil na Fejsbuku. Stavim sliku neke zgodne žene sa reklame iz novina, pa dodam i još par na travi, na plaži, onako izdaleka, samo da se figura nazire.
Nadenem joj ime, napišem da živi blizu, pa pošaljem Žiki zahtev.
Prihvati mene Žika za prijatelja, pa mi kao pravi džentlmen posla poruku da me pozdravi i poželi dobrodošlicu. Ruku na srce, Žika je uvek bio dobar domaćin i voleo goste, dok su nam dolazili.
Tako, muž i ja počnemo da se dopisujemo.
Tada ja prvi put čujem da moj Žika voli zdrav život, ozbiljnu muziku, a veli i knjige voli, nego ne stiže da čita. Smela bih se zakleti da Žika voli pečenje i sarmu, da se zgražava na fitnes i pahuljice, o knjigama i muzici i da ne govorimo…
No, dobro, prihvatih ja igru pa mu udelih komplimente i napomenuh da je danas sve manje pravih džentlmena. Tad on meni potanko opisa koliko je on savršen.
Posle par dana upitam ja Žiku je li njegova supruga oduševljena što ima takvog deliju, kad mi on na to odgovori da je njegova supruga, veselnica, preminula pre dve godine!
Auu, kad to pročitah dođe mi da odem u sobu, gde on, kao gleda utakmicu, i da ga ubijem, pa da malo ja budem udovica, ali nekako se uzdržah.
Kad mi ispriča kako o deci sam brine, po kući sve radi, ma bi mi žao Žike što sam mu ja umrla.
Kad odem na posao Žika vredno pošalje poruku meni, pa se javi i ženi, valjda da umiri savest. Doduše, ženi samo kratko – kupi hleb. ili, odoh ja na pecanje.
Sa mnom bi, da je vremena, povazdan pisao. Pita me i kako sam spavala i šta sad radim, a i kako se osećam. Pošto to odavno nikoga nije interesovalo, sve ja Žiki potanko ispišem.
Kad mi dođe da se nekome požalim odem u sobu, legnem i pišem mužu u dnevnom boravku. A bilo je dana kad popodne sedimo na dva kraja ugaone garniture i dopisujemo se. Moj muž i ja.
Ponekad mi se Žika toliko dopadao da sam zaboravljala da sa njim živim trideset godina.
Ponekad me potera đavo pa ga pitam je li pokojna žena bila lepa.
Bila je, bolno napiše Žika.
Priupitam ja o toj pokojnici svašta, ali on vešto izbegne da se o njoj dugo priča. Radije piše o mom mužu, za koga mu napisah da po ceo dan gleda u telefon a na mene ne obraća pažnju.
E, njega Žika izgrdi po propisu! Kako može ovakvu ženu da zapostavi, veli šta bi on dao da nije sam i jadan. Šta bi on dao da ima ovakvu ženu kraj sebe!
Prolaze dani, a ja čekam poruke od Žike i kad stignu obradujem se. Počeli smo da se krijemo po kući i da se dopisujemo.
Nešto se mislim, ko je ovde lud? A ne znam ni šta da radim…
Da li da ipak ubijem Žiku, pa da mi se na onom svetu pridruži, ili da mu pustim klasičnu muziku i spremim ovsenu kašu za ručak, kad već voli?
Ako ovako nastavimo zakazaćemo sastanak, pa kud ću onda. A sve mi se čini da će mi se ucveljeni udovac i pokojna žena zaljubiti…
Ipak mislim da je najbolje da što pre raskinemo, inače će vrag odneti šalu…
