Legendarni Džej Ramadanovski preminuo je danas, a vest o njegovoj smrti iznenadila je sve. Kako je Pink.rs pisao, pevaču je već dva dana bilo loše, a danas mu je srce stalo. Iako su lekari pokušali da ga reanimiraju, nije mu bilo spasa.
FOTO: E-STOCK/DANIJEL MILUTINOVIĆ
Očekivano, mnoge poznate ličnosti šokirane su ovim gubitkom i opraštaju se od pevača na društvenim mrežama.
Pevačica Ana Bekuta jedna je od prvih koja se oprostila od pevača uz njegovu fotografiju.
Nedelja, a više vas ja zagrliti neću… Upravo sam saznala da je zauvek prestalo da kuca veliko srce našeg Džeja. Baš u nedelju. Daleko negde sad, na put bez povratka, naš sin se spremio i otišao. Nek ti je blistav i svetao taj put, dragi kolega. I neka ti je laka zemlja i večnost. Iskreno saučešće porodici, prijateljima i svima koji su ga voleli. Ana i Milutin – napisala je pevačica.
Nedelja i svi ste tu… Hvala za sve divne emocije, hvala za neverovatne pesme, hvala za nezaboravne trenutke i druženja! Hvala lafe… – napisao je Nikola Rokvić.
Nikada se više neće ponoviti. Ne ponavlja se takva duša, takav osmeh, takav humor. Ne ponavlja se više takva boja glasa. O pesmama i da ne govorim. Ja sve i da hoću ne mogu te nikada zaboraviti jer se bez tvojih pesama ne živi, ne voli i ne veseli. Neka te anđeli čuvaju – napisala je Marija Šerifović.
“Uspori malo, sudbino sestro, idi na neko drugo mesto, sta smo ti krivi, sta smo ti duzni, juce srecni, danas tuzni… ” I ode baš u nedelju… Počivaj u miru, legendo, čuvamo ti Dorćol! – napisala je voditeljka Dušica Jakovljević.
Otpevao si najlepše balade. Pevao si srcem i dušom. Počivaj u miru, veličino – napisao je pevač Sloba Radanović.
FOTO: INSTAGRAM.COM/SLOBARADANOVIC
Nedelja, i svi ste tu, sve podseća na sreću. Nedelja, a više vas ja zagrliti neću… Počivaj u miru – napisala je pevačica Ana Sević.
Naš proslavljeni pevač Džej Ramadanovski preminuo je danas u 57. godini
Proslavljeni folker Džej Ramadanovski umro je danas u 56. godini usred prestanka rada srca
Odrastao je u samom srcu Beograda, u kome je završio osnovnu školu, obožavao učiteljicu, pevao na priredbama, šibicario, krao, pa nakon popravnog doma započeo muzičku karijeru.
Komšiluk ga je opisivao kao večitog boema i veseljaka. Jedno vreme je radio u obližnjoj farbari.
– Džej je pravi Dorćolac, znam ga od malih nogu. To staro društvo se okupljalo u jednoj kafani koja je davnih dana zatvorena. Njega su svi poznavali, uvek se pojavljivao i svirao tarabuku. Tada je još tinejdžer bio, a uvek je bio veseo i ljudi su ga voleli. Nikad nije bio stipsa, voleo je da daje i da časti ljude, kad ima, delio je sa svima. Ovde je išao u osnovnu školu, jedno vreme je bio u popravnom domu, a kad je izašao zaposlio se u farbari. Sedam dana je radio i dao otkaz, tad nam je govorio:
Ja uđem garav, a izađem sav crven od farbe – otkriva Džejov komšija Dušan.
Direktor škole o njemu je otkrio sledeće:
– Džej je išao kod nas u školu, učiteljica mu je bila Danica Pekić. Ona ga je na ulici našla uplakanog i dovela ga da uči školu. Govorio je da mu je ona kao majka i da nije bilo nje nikad ne bi izašao na pravi put. Kupila mu je knjige, odeću i brinula o njemu. Bio je na jednoj proslavi škole, pa je o Danici kroz suze pričao, mnogo ju je voleo – ispričao je Dragomir Ivanović.
Proslavljeni folkerDžej Ramadanovski umro je danas u 56. godini zbog problema sa srcem.
Džej Ramadanovski
Ova vest rastužila je ceo Balkan, a mnogi komentarišu da je umro baš na dan koji je opevao u svojoj čuvenoj pesmi i velikom hitu “Nedelja”.
– Nedelja, i svi ste tu, a mene s’ vama nema – glase stihovi pesme.
Džej je u nedavnom intervju izjavio da je u strogom karantinu zbog zdravstvenih problema koje ima i da bi korona virus bio poguban za njega.
“Ne smem nigde da izlazim da ne bih došao u rizik da se zarazim. Već sam imao zdravstvenih problema sa srcem i virus za mene može da bude koban. Ne viđam se sa čak ni sa najboljim prijateljima i moram da priznam da mi mnogo nedostaje kafana. Boem sam u duši i jedva čekam ponovo da odem u neku birtiju kad sve ovo prođe, iako ne bih smeo da pijem”, rekao je Džej.
Naš proslavljeni folker Džej Ramadanovski premino je danas od srca, kako saznaje naš portal.
On je pre samo nekoliko dana u poslednjem intervjuu izjavio da koronavirus može da bude poguban za njega zbog teškog zdravstvenog stanja, te da ne izlazi iz kuće i da je u strogom karantinu.
Ne smem nigde da izlazim da ne bih došao u rizik da se zarazim. Već sam imao zdravstvenih problema sa srcem i virus za mene može da bude koban. Ne viđam se sa čak ni sa najboljim prijateljima i moram da priznam da mi mnogo nedostaje kafana. Boem sam u duši i jedva čekam ponovo da odem u neku birtiju kad sve ovo prođe, iako ne bih smeo da pijem – izjavio je on nedavno.
Kako saznajemo ekipa Hitne pomoći danas je stigla na njegovu adresu, te su uradili reanimaciju, ali folkeru, nažalost nije bilo pomoći.
Naš proslavljeni pevač Džej Ramadanovski preminuo je danas u 57. godini
Džeju je otkazalo srce.
Podsetimo, Džej je u nedavnom intervju izjavio da je u strogom karantinu zbog zdravstvenih problema koje ima i da bi korona virus bio poguban za njega.
Slavko T. (50) iz Mokrina, otac četrnaestogodinjeg dečaka, koji je prethodne noći nađen mrtav u kadi punoj vode, ćutke je ispred porodične kuće primao izraze saučešća
Nesrećni otac potvrđuje da je njegov mlađi sin M. T. voleo dugo da se kupa. Prethodne noći, oko 20 sati i 15 minuta, otišao je u kupatilo. Uživao je, pričao je otac glasom slomljenim od tuge, da se dugo kupa:
– Stariji sin otišao je do kupatila da mu kaže da požuri i da će uskoro početi prenos rukometne utakmice. Na njegove pozive nije odgovarao. Stariji sin me je probudio, nešto pre 21 sat i rekao da se mlađi ne javlja. Ranije sam legao, jer smo tog jutra imali svinjokolj. U kupatilu sam zatekao strašan prizor. Sin je bio potopljen u kadi punoj vode. Šta da vam pričam… Izvadio sam ga iz kade i pokušao da ga oživim veštačkim disanjem. Pozvali smo Hitnu pomoć. Došli su za petnaestak minuta. Reanimirali su ga dugo, sat vremena, ali bezuspešno – ispričao je Tucakov.
Nesrećni čovek kaže da je telo njegovog mlađeg sina poslato na obdukciju.
Ne znamo kako je umro moj sestrić
Ekipa “Srbija gasa” pregledom u kući u nedelju ujutro ustanovila je da je gasni bojler ispravan, tvrdi ujak stradalog M.T.
– Jutros, nešto pre četiri sata, ekipa iz “Srbija gasa” bila je u kući moje sestre, pregledala instalacije i bojler u kupatilu i ustanovili su da je to u ispravnom stanju. Ne znamo još šta je dovelo do smrti mog sestrića. Telo je jutros odneto u Novi Sad na obdukciju tako da ćemo to znati tek posle te intervencije – rekao je Stojan Janić za Novosti.
– Ovo je nezamisliva tragedija. Ne daj bože nikome – tiho je rekao unesrećeni otac.
Dodaje da njihov gasni bojler ima petnaestak, možda i 20 godina.
– Sve je po propisu i dimnjak. Da nije možda vetar koji je jako duvao vratio ugljen monoksid? Dugo se kupao. Vrela voda, para… Ne znam… Voleo je sport, trenirao je tenis. Bio je atleta, a po konstitucij izgledao kao da je nekoliko godina stariji – ispričao je otac.
Kuća je puna komšija i rođaka i svi su nemi od bola.
Nesrećno stradali dečak M. T. je 27. oktobra proslavio 14 rođendan. Porodica se tada okupila na lepom slavlju. Sada roditelji majka Bosiljka, otac Slavko, stariji brat Branislav i rodbina, pripremaju njegovu sahranu.
Dvije tinejdžerke Sajra Veladžić i Ema Tevšić nestale su 4. decembra iz Bihaća, prenosi federalni mediji.
Obje imaju 15 godina i od ranih jutarnjih sati im se gubi svaki trag, a prema posljednjim informacijama viđene su kako u autobusu putuju prema Sarajevu.
Porodice i prijatelji su objavili njihov identitet i fotografije moleći za pomoć.
Portparol MUP USK Ale Šiljedić je za Klix potvrdio da su majke ove dvije nestale tinejdžerke prijavile nestanak u petak oko 18.30 sati.
– Te dvije tinejdžerke se inače poznaju, majke su u prijavi navele da su ujutro otišle u školu, ali da navodno nisu bile tu što su naknadno saznale te da nemaju informacije gdje se trenutno nalaze. Policija je nakon toga raspisala potragu i traga se za njima – rekao je Šiljdedić.
S obzirom na to da su se pojavile informacije da su ih migranti kidnapovali, Šiljdedić je naglasio da se takvo nešto ne može potvrditi.
– To je veoma teško fizički izvodivo jer migranti nemaju ovdje nikakvih prevoznih sredstava niti mogućnost da takvo nešto urade. Sada svako govori o tome šta želi, mi smo zaprimili prijavu da su nestale, tragamo za njima i ishod istrage će utvrditi sve činjenice. Prema određenim informacijama koje smo dobili od kolega iz Sarajeva, one su navodno putovale autobusom na relaciji Bihać-Sarajevo, ali da u tom trenutku nije bilo osoba afroazijskog porijekla, ali to sve provjeravamo – naglasio je Šiljdedić.
OPET smo intubirali još jednog pacijenta. Sada ih je ukupno četvoro u besvesnom stanju. Oni koji su svesni, a nalaze se u šok-sobi, znaju koliko su ugroženi i vidi im se strah u očima.
Ovim rečima počinju razgovor za “Novosti” medicinski tehničari Nemanja Pavlović (25) i Miloš Ličanin (27), iz Vojnomedicinskog centra “Karaburma” u Beogradu, sredinom ove nedelje.
Dvojica mladića nalaze se na prvoj liniji borbe protiv kovida 19 od početka aprila. Od tada je VMC “Karaburma” zbrinuo oko 1.300 pacijenata obolelih od korone.
– Imam iskustvo rada u šok-sobi i pre pandemije, međutim ova situacija je sada potpuno drugačija – priča nam Nemanja. – U redovnim okolnostima oboleli koji završe na intenzivnoj nezi imaju veliku šansu da se oporave, ali u kovid šok-sobi smrt je svakodnevna. Situacija se menja iz minuta u minut. U jednom trenutku pacijent ima sve parametre da mu se stanje poboljšava, a samo nekoliko minuta kasnije to počne da se urušava i završi se fatalno. Rad u kovid šok-sobi je kao pravljenje kule od peska ili karata, date sve od sebe, a molite Boga da ne dune vetar.
Radni dan Nemanje i Miloša traje po 12 sati. Od toga, polovinu vremena provode u skafanderima u crvenoj zoni. Već su se navikli da sa tri para rukavica i kroz zamagljene zaštitne naočare pacijentu probuše venu ili daju injekciju.
– Školovao sam se za ovaj poziv i donekle sam bio pripremljen na teške situacije i smrt – iskren je Nemanja. – Ali, nisam ni mogao da pretpostavim da ću u jednom trenutku da budem medicinski tehničar koji nekome pomaže da se oporavi, a samo nekoliko dana kasnije da ću i sam da legnem u postelju. Srećom, imao sam blažu formu kovida, ali neke moje kolege su u kritičnom stanju. To mi najteže pada, jer smo se zajedno borili lečeći druge, a onda su oni zbog iste bolesti došli u situaciju da se bore za sopstveni život.
U borbi protiv kovida 19 ova dva mlada tehničara su rame uz rame sa lekarima.
– Korona ostavlja posledice i na lekare i na tehničare, ali mislim da tehničari imaju malo veći psihološki teret, jer smo mi neprestano sa pacijentima – priča Miloš. – Mi smo tu da im damo terapiju, da ih nahranimo, da im pomognemo da ustanu. Ne prestaju da nas pitaju da li će se oporaviti, kakvo je njihovo stanje, da li će biti posledica. Jer, nema poseta porodice, pacijenti su potpuno upućeni samo na medicinsko osoblje, a pri tome mogu da nam vide samo oči. Možete da zamislite koliko su uplašeni i zabrinuti.
NA ODMORU BIO PRE GODINU DANA
NA odmoru je Miloš Ličanin poslednji put bio pre gotovo godinu dana. Kaže da ga sada, čak i da može, sigurno ne bi koristio, jer to vreme bi morao da provodi uglavnom sam.
– Pod velikim smo pritiskom da ne donesemo zarazu u kuću – kaže Miloš. – Sve kontakte smo sveli na minimum i ne viđamo ni rodbinu, ni prijatelje, već mesecima.
Bitka sa koronom nije samo očuvanje zdravlja vitalnih organa, već i pravi psihološki rat.
– Nije retko da oboleli ima dobre nalaze i da očekujemo da će se oporaviti, ali psihički potone u strah i zabrinutost i onda mu to pogorša opšte stanje – nastavlja Miloš. – Zato mi od aprila u bolnici imamo psihologe koji su angažovani da pomognu pacijentima, jer strah od smrti usled korone je vrlo opravdan. To je zlokobna bolest i za svakoga je drugačija. Imali smo pacijenta od 99 godina koga smo izlečili, a čovek od 35 godina je preminuo. Onima koji još ne shvataju koliko je situacija ozbiljna savetujem da popričaju sa nekim ko je izgubio svog najbližeg, ili je preležao koronu na intenzivnoj nezi. Za mnoge ona nije samo blago povišena temperatura od par dana, već dramatična borba za život. Mi to gledamo već punih osam meseci.
Nemanja i Miloš su saglasni da je vrlo moguće da će se, kada korona prođe, suočiti sa posttraumatskim sindromom.
– Zasad još nemamo teške snove, borimo se zajedno sa lekarima iz dana u dan – kažu nam. – Okolnosti su zaista vanredne, čak nam i lekari pomažu da transportujemo pacijente, da ih podignemo. Jer, kada su zauzete sve bolničke postelje, svaka pomoć je dobrodošla.
“USKAČU” UMESTO ZARAŽENIH KOLEGA
DVOJICA tehničara rade po 12 sati dnevnu, a sutradan 12 sati noćnu smenu. Nakon toga imaju tri dana odmora, ali to nije zagarantovano. Kada kolega zbog kovida 19 ne može na posao, oni “uskaču” da bi u smeni bilo dovoljno osoblja.
EPIDEMIOLOG i član Kriznog štaba za suzbijanje zarazne bolesti kovid 19 Predrag Kon rekao je danas da u Beogradu dolazi do blagog opadanja broja novozaraženih virusom korona, ali da je pritisak na bolnice i broj hospitalizacija u celoj zemlji još uvek ekstremno veliki.
Kon je za TV Pink kazao da smo u nedelji kada se očekuju efekti uvedenih mera i da se u poređenju sa podacima od prošlog petka i subote naslućuje da će ih biti.
On je, međutim, ukazao na to da je pritisak na bolnice još uvek ekstremno veliki, da je u Beogradu skoro 1.000 hospitalizacija dnevno, a manje od 700 otpusta, kao i da je u celoj Srbiji oko 300 prijema dnevno.
– Sistem je prenapregnut, ali još uvek ima mesta, nijedan pacijent se ne ostavlja da nije zbrinut – rekao je Kon.
O novim merama
Na pitanje da li će biti jačeg zatvaranja, ukoliko mere ne daju rezultate, Kon je kazao da su pred nama novi izazovi, slave, katolički Božić, Nova godina i dodao da postoje informacije da se prodaju aranžmani za doček Nove godine.
– Ovo usporavaće će ići mnogo sporije, sve zavisi od rezultata mera, ali moramo na neki način odvratiti upliv naših građana iz inostranstva kao pred Uskrs, kada je došlo oko 400.000 naših državljana iz zaraženih pordručja – rekao je Kon.
Vakcinacija dugotrajan proces
Komentarišući navode da pandemija neće biti završena ni nakon vakcinacije, Kon je kazao da se ne mogu odjednom svi vakcinisati i da je to dugotrajan proces koji će trajati tokom cele sledeće godine na globalnom nivou u zavisnosti od pristizanja novih količina vakcine.
Kon je naveo da će se najverovatnije uspostaviti sezonska tipičnost za virus korona, kao i da je mutagena sposobnost tog virusa manja nego kod gripa zbog čega je, kaže, veća mogućnost da će vakcina biti stabilnija i da neće biti neophodna svake sezone.
