Month: December 2020

Deca rođena nešto pre rata ili u ratnim godinama, nisu znala šta znači slobodno vreme i igra, poput njihovih vršanjaka danas.

Reč “Sloboda” u srpskoj istoriji, uvek se skupo plaćala, ali cena koju je srpski narod platio u Prvom svetskom ratu, ne može da se izgovori, a da u grlu nemate knedlu, te i da oćutite nekoliko trenutaka prilikom izgovaranja broja žrtvi koje su pale za slobodu.

Naime, prema nekim podacima između 1. 100. 000 i 1.300.000 života je ugašeno tokom četiri godine ratovanja. Ta cifra je iznosila trećinu populacije tadašnjeg stanovništva, a tokom rata, stradalo je čak 60% muške populacije.

Oni koji su preživeli golgotu i stradanje u Prvom svetskom ratu u Srbiji, morali su da nastave svoj život tako što su ponovo obnavljali svoja domaćinstva i stvarali porodice. Deca rođena nešto pre rata ili u ratnim godinama, nisu znala šta znači slobodno vreme i igra, poput njihovih vršanjaka danas.

Naime, uz redovne školske aktivnosti, na njihovim malim plećima, bili su teški poslovi poput kopanja, oranja, berbe kukuruza, vršidbe žitarica, kao i sve one radnje koje su se podrazumevale kao neohodne za opstanak jednog domaćinstva na selu.

Kako je izgledao život naših predaka kad su bili deca, najbolje govori video snimak koji je napravio nepoznati holandski snimatelj, a koji je sve do nedavno bio pohranjen u amsterdamskom institutu za film. Pre nekoliko dana, taj snimak je restaurian i kolorizovan.

Jedni drugima do ramena, bosonogi ili u opancima, gologlavi, sa maramama i šajkačama na glavama, odenuti u karakteristične srpske nošnje tog vremena, naše čukunbake i čukundeke, radile su od jutra do mraka na zemli najteže fizičke poslove, pre i posle škole.

Zamislite te male ruke, koje su mukotrpnim radom s vremenom postajale sve grublje i grublje, kao i prhvatanje nečega strašnog, kao normalnog i potrebnog da bi se očuvao dom. Zamislite njihovu ozbiljnost sa sedam, devet ili jedanaest godina života, kada su znali da su štala i njiva bitniji od knjige, ali su paralelno sve radili.

Ako vam to ipak ne polazi za rukom, pogledajte ovaj petominutni snimak i samo gledajte u lica dece Srbije koja su morala da zamene svoje očeve, deke, stričeve i ujake, ponekad više gladni nego siti.

Te male domaćice i domaćini, otrgnuti od bezbrižnog detinjstva, bili su najbitniji faktor obnove zemlje, a njihov dnk utkan je u naš krvotok. Mi, kao njihovi potomci, ne smemo da zaboravimo njihovu žrtvu, rad i zalaganje.

Jer, gotovo da nema njive u Srbiji koju te, sada već daleke, 1920. godine, nije obrađivala dečija ruka. Tanka i spolja nežna kao svila, a unutar, ispucala i gruba. Zbog toga, ovaj snimak je tu da nas podseća ko smo i od koga smo potekli. Da se pamti, spominje i ne zaboravi.

PEVAČICA Tanja Savić nedavno je izazvala burne reakcije informacijom da se pomirila sa suprugom Dušanom Jovančevićem.

Oni su se našli u centru skandala nakon što je Dušan njihove sinove odveo u Australiju bez njenog znanja, a mesecima su trajale njihove međusobne prozivke.

Tanja je zato odlučila da večeras održi lajv na svom profilu na Instagramu i progovori o svemu.

Njoj su pratioci postavljali razna pitanja, a najviše ih je zanimalo to u kakvim su sada odnosima ona i Dušan, te da li se čuje sa decom.

– Da li se čujem sa njim? Pa ljudi, on je otac moje dece, deca su kod njega, moramo se čuti. Ja da bih se čula sa decom, moram se čuti sa njim – rekla je Tanja.

Neko je onda pitao da li će ići u Australiju, na šta je ona burno reagovala.

– Ne, ja neću ići u Australiju, to sam 100 puta rekla. Ne pada mi na pamet. Pa, jel idu avioni sad? Ko razume, shvatiće – odbrusila je pevačica.

Na pitanje da li se pomirila sa mužem, definitivno je rekla:

– Pa naravno da nisam, to je izmišljotina. Mi imamo decu, ja zbog dece moram da budem u kontaktu sa njim, ali kakvo crno pomirenje… Ja decu nisam videla osam meseci.

Ona je otkrila i da li se sada nešto promenilo.

– Pa sa decom se nisam čula dva dana, ja sam mislila da će se sada nešto promeniti, ali nije. Otac im je oduzeo mobilne telefone, na fiksni se nisu javili, tako da…”, rekla je ona utučeno.

Na kraju se videu priključila i njena koleginica Jana Todorović, a Tanja joj je tražila da joj otpeva svoju pesmu u kojoj se ona potpuno pronalazi.

– Ne, nikad nisam bila srećna pretvarala sam se samo da bi u kući bio mir. Ne, nikad nije bilo dobro trpela sam sve, ti si za mene bio crni vir – deo je Janine pesme “Patila sam ja”.

PRIŽELjKIVALA sam da dobijem neku od nagrada, ali ni sanjala nisam da će to baš biti jedna od premija, stan u Beogradu! Bila sam presrećna kada je u ogromnoj gomili koverata izvučen baš onaj sa mojim imenom. Prepoznala sam svoj rukopis, ime, adresu, a kad je rečeno da je sve u redu, da su računi regularni, mojoj sreći nije bilo kraja.

Ovo, ne krijući radost, kaže Ljiljana Nikolić iz Paljuva kod Uba, srećna dobitnica stana u nagradnoj igri “Uzmi račun i pobedi 2020”. Od prvog trenutka, kada je pročitano njeno ime, telefon nije prestajao da zvoni.

Usijao se od čestitki rodbine, prijatelja, komšija, kolega s posla na Površinskom kopu “Tamnava zapadno polje” Rudarskog basena “Kolubara”, gde Ljiljana radi. Ljiljana je udovica, živi sa ćerkama, a u “Kolubari” radi administrativne poslove.

– Učestvovala sam i u prošloj nagradnoj igri “Uzmi račun i pobedi”, nisam dobila nikakvu nagradu, ali sam čvrsto rešila da i ovoga puta pošaljem fiskale račune – kaže Ljiljana.

– Stan u Beogradu, koji sam dobila, ostaviću ćerkama, šesnaestogodišnjoj Jovani i dve godine mlađoj Nataši. Prosto je neverovatno da u ogromnoj količini koverata, bude izvučen baš onaj koji sam ja poslala!

Bivši fudbaler i kapiten Crvene zvezde, Vujadin Savić, podelio je sa svojim fanovima na Instagram profilu tužne vesti. Naime, njemu je u petak preminuo deda

– Nisi uspeo ovu bitku da preživiš, ali DEDA znaj u našim srcima večno ćes da živiš! Volim te! Neka ti je laka zemlja deda – napisao je Vujadin.

Odmah zatim oglasila se i Ceca Ražnatović koja je izjavila saučešće porodici Savić sa kojom je već duži niz godina u odličnom odnosu.

* Muškarac zaposlen u KC Vojvodina ostao je bez obuće pred stanom broj četiri * Porukom se obratio kradljivcu za slučaj da žive u istoj zgradi

Na društvenim mrežama pojavila se poruka jednog komšije drugom zbog navodne krađe patika. Iako u opisu nije navedeno gde se to desilo, navodi iz poruke sugerišu da je u pitanju Vojvodina. U opisu objave ne stoji ni podatak o tome kada se desilo, ali ga situacija sa korona virusom jasno stavlja u ovu godinu.

Dakle, jedan muškarac iz stana broj četiri neke zgrade nama nepoznatog grada ostao je bez patika. Ne zna o kome je reč, ali veruje da će saznati, i to zbog ova dva razloga.

U svom obraćanju, kako kaže, lopovu, poručuje da će se sresti u Kliničkom centru Vojovidne, gde je oštećeni zaposlen – i to u kovid sistemu.

1. Komšiji koji mi je danas ukrao patike ispred stana broj 4, želim da poručim da imam gljivičnu infekciju stopala i da radim u KCV u kovidu, nosim ih na posao svakodnevno. Vidimo se na odeljenju, lopove! Ostale komšije znajte da je lopov među nama – stoji u poruci koja je objavljena na Fejsbuk stranici Naj lepši citati scecke književnosti.

Objavu su naslovili kletvom na kub, a gest opljačkanog čoveka pobrao je i empatiju i simpatije.

“Otišla sam na žurku i sjetila se šta si mi rekla. Rekla si mi da ne pijem alkohol, tako da sam umjesto toga pila sok. Osjećala sam se ponosnom na sebe, kao što si rekla da bi trebalo da se osjetim. Rekla si mi da ne bih trebala da pijem i vozim, suprotno od toga šta su mi neki drugovi rekli. Donijela sam zdravu odluku i tvoj savjet je bio tačan, kao i uvijek.

Kad se žurka napokon završila, ljudi su počeli da voze iako nisu bili sposobni da to rade na pravilan način. Otišla sam do auta svjesna da ću se vratiti kući mirna. Nikad ne bih ni zamislila šta me je čekalo, majko.

Sad ležim nepomično na putu i čujem policajca kako govori: `Dječak koji je izazvao ovaj udes je bio pijan`.

Majko, njegov glas je zvučao kao da je tako daleko. Moja krv je svuda oko mene i svim snagama pokušavam da ne vrištim.

Čujem doktore kako kažu: `Ova djevojka će umrijeti`. Izgleda da je mladi dječak, koji je jurio punom brzinom, odlučio da pije i vozi, i sada ja moram umrijeti!

Zašto ljudi rade to, majko, znajući da će to uništiti mnoge živote? Bol me reže kao stotinu noževa.

Reci mojim sestrama da ne plaču, reci tati da bude jak. I kada odem, paziću na sve vas.

Neko je trebao učiti tog dječaka da je pogrešno da pije. Možda da su mu njegovi roditelji rekli to, ja ne bih sad bila na samrti!

Moj dah postaje slabiji, sve više i više. Majko, ovo su moji zadnji trenuci i osjećam se očajno. Voljela bih da mogu da te zagrlim majko, dok ležim ovdje i umirem…

Voljela bih da ti mogu reći koliko te volim, majko… Vo…lim…te… Zbogom…”

Ove riječi je zabilježio novinar koji je svjedočio saobraćajnoj nesreći. Djevojka, dok je umirala, govorila je ove riječi, a novinar ih je zapisao… Jako pažljivo.

Taj isti novinar je započeo ovu kampanju… Pošaljite ovo svojim prijateljima, porodici i voljenim osobama… Može biti Vaš život taj koji ćete spasiti, ili život voljene osobe. Molim Vas, nemojte ni drugima dozvoliti da voze u pijanom stanju. Ponudite se da ih vozite, pozovite im taksi ili prijatelja!

Ako čitate sad ovo, kliknite “Podijeli” / “Share” kako bi na taj način mnogim drugim ljudima skrenuli pažnju!

Izvor: doznajemo.com

Brisanje imena svetitelja – brisanje kulturnih tragova Srba

Kada su predstavnici srpskog kulturno-informativnog centra SPONA iz Skoplja došli u posetu Osogovskom manastiru, bili su neprijatno iznenađeni. Imena srpskih svetih kraljeva sa fresaka u ovom manastiru SPC u Severnoj Makedoniji izbrisana su, a freske su „preimenovane“.

Kralj Milutin, Stefan dečanski, Stefan Prvovenčani, knez Lazar, car Uroš tako su postali „Sv. Car Vladimir Kijevski, „Sv. Car Jovan Milostivi“, „Sv. Car Konstantin Veliki“, „Sv. Nićifor Foka“ „Sv. Konstantin Kavasila, Arhiepiskop ohridski“ i „Sv. Car Justinijan Prvi“. Prema rečima Miloša Stojkovića iz SPONA-e, natpisi su ispisani nevešto i to je verovatno urađeno tokom ove godine.

Slike srpskih fresaka sa kojih su izbrisana imena srpskih svetih kraljeva pogledajte OVDE.

Brisanje imena svetitelja – brisanje kulturnih tragova Srba
Ne samo da su na ovaj način oskrnavljene freske srpskih svetitelja, već je oskrnavljena i uspomena na njihovog autora, prvog makedonskog svetovnog slikara Dimitrija Andonova Papradiškog, koji ih je naslikao 1932/33, kao na one koji su freske darovali manastiru, dodaje on.

„Prinuđeni smo da reagujemo kod institucija kako bi se ova stvar ispravila. Da vidimo ko je dozvolio da se tako nešto uradi, po kom rešenju. Po kom zakonu je neko mogao da „preimenuje“ srpske vladare-svetitelje“, navodi Stojković.
Slične stvari, kaže naš sagovornik, dešavale su se i ranije u istoriji. Bugarski okupatori su tokom Prvog i Drugog svetskog rata iz crkava uklanjali ikone sa srpskim svetiteljima, proterivali i ubijali sveštenike, uništavali freske sa likovima srpskih svetitelja i vladara.

Najeklatatniji primer je, prema Stojkovićevim rečima, uništavanje ktitorske kompozicije u Markovom manastiru nedaleko od Skoplja. Ova zadužbina Mrnjavčevića, kralja Vukašina i njegovih sinova, Marka, Adrijaša, Dmitra i Ivaniša, posebno je stradala jer je predstava kralja Vukašina sa sinovima prekrečena i uništena, dok su ostale freske premazivane masnim bojama.

„Ovo što se dogodilo u Osogovskom manastiru je blaži oblik brisanja tragova, pošto, srećom, sami likovi nisu izbrisani. Ali i samo preimenovanje menja suštinu. I namere zadužbinara, odnosno ljudi koji su pre skoro 90 godina dali novac da se freske oslikaju i da se kroz molitveno pominjanje svetitelji sa fresaka pominju. To je prema nama koji smo vernici i nacionalno svesni, po nama tendenciozno brisanje svesti. To nije samo protivnacionalni akt, mislim da je to akt i protiv kulturne baštine“, smatra Stojković.
Ono što bi za čitavu priču moglo da bude zanimljivo je da nije samo freskopisac koji je oslikao manastir potekao sa prostora Današnje Severne Makedonije – sa istih prostora su i darodavci koji su finansirali oslikavanje fresaka – monaško bratstvo manastira sv. Jokaima i Georgije Petrov iz sela Duračka Reka kod Kumanova, fotograf Ignjat Manev iz Krive Palanke, pekarski esnaf iz istog grada, kao i trgovac Aleksandar Sanda Kostić iz sela Kalin Kamen.

Srpski kraljevi su ktitori Osogovskog manastira
Drugi primer pokušaja brisanja svesti koji Stojković navodi dogodio se u skorije vreme – tokom obnove manastira Lešak, čiju su crkvu, posvećenu sv. Atanasiju Aleksandrijskom i sv. knezu Lazaru, 2001. minirali albanski teroristi. Prilikom obnove crkve, prema Stojkovićevim rečima, sa ulaznog portala crkve izgrađene dvadesetih godina prošlog veka izostavljen je lik kneza Lazara.

„To je još jedan dokaz slučajnog ili namernog brisanja tragova koji su važni za hrišćanski svet, ali pre svega za nas Srbe jer su deo naše kulturne baštine. Ali oni su važni i deo su i makedonske i svetske kulture“, kaže Stojković.

Izvor: Sputnjik

DANICA Grujičić kaže da je raduje što su stigle prve doze vakcina Sputnjik 5 na Torlak gde se vrši provera njihove bezbednosti i efikasnosti i dodaje da tu vakcinu hoće da primi, ali da savetuje i drugima da to cepivo prime.

– Samo ako Torlak kaže da – ja ću da je primi – poručila je Grujičić sinoć za Prvu tv.

Prema rečima dr Gorana Stevanovića, proces provere vakcine ide kroz više faza i samo ako je vakcina registrovana u nekoj od zemalja koje imaju ozbiljne sisteme kontrole, onda će moći da zna da je bezbedna.

– Bitno mi je da je registrovana u nekoj od zemalja koje imaju ozbiljne sisteme kontrole, poput Amerike, Kine, Rusije, Francuske. . . – kaže Stevanović.

Prema njegovim rečima, kada bar 70 odsto svetske populacije stekne imunitet na ovu bolest, onda ćemo moći da govorimo o tome da počnemo da se polako vraćamo na staro, odnosno na vreme pre pojave korone.

Na magistralnom putu Zvornik – Bijeljina, u selu Tršić, nadomak Zvornika, poginulo je sedmogodišnje dete.

U saobraćajnoj nesreći, koja se dogodila juče oko 17 časova, učestvovao je automobil “reno” kojim je upravljao Zvorničanin čiji su inicijali M.L.

Dečak je prevezen u Opštu bolnicu Zvornik, ali je podlegao usled zadobijenih povreda.

Uviđaj na mestu saobraćajne nezgode uradili su policajci Policijske stanice za bezbednost saobraćaja Zvornik.

O događaju je obavešten dežurni tužilac Okružnog javnog tužilaštva u Bijeljini, koji je započeo istragu, koja treba da ustanovi kako je došlo do udesa i tragedije.

Svi su u teškoj situaciji od kako je krenula pandemija korona virusa, kako pacijenti tako i lekari koji daju poslednji atom snage da pomognu svim obolelim. A priča jednog našeg lekara koji pokušava da uteši pacijenta u panici najbolje opisuje koliko ova korona nanosi muke.

Zaposlen u jednoj kovid intenzivnoj bolnici, lekar je na Tviteru opisao kako se oseća kada gleda pacijente kojima se stanje pogoršava.

“Čoveka koga pratim već skoro dve nedelje, prekjuče se stanje pogorša, gledam kako se brže desaturiše, kako postaje agitiran, anskiozan, uplašen, kako kreće da plače i moli za pomoć. Ja stojim pored njega suzdržavam se da ne plačem u onom skafanderu”, opisuje situaciju lekar.

Da nije jednostavno gledati obolele i da i doktori proživljavaju svako pogoršanje zdravstvenog stanja vidi se iz osećanja koja prožimaju ovog lekara.

“Jače je od mene, uhvatim ga za ruku i kažem biće sve dobro, samo dišite. Vrlo brzo posle toga čovek je intubiran i stanje mu se rapidno pogoršalo i juče i danas. Šta da vam kažem, osim da je ovo jedan veliki i psihički teret i ne znam kako ćemo sve ovo pregurati i sa kakvim posledicama”, naveo je ovaj doktor na Tviteru.

Pazite se, pridržavajte se propisanih mera, pokušajte da se maksimalno zaštitite. Sve što nam ne treba jeste širenje virusa ili još gore po svakog pojedinca da završi u bolnici. Zaista ovaj virus nije šala!

• Izvor:
• Noizz.rs