Month: December 2020

Cilj ovih izmena je usklađivanje sa standardima EU, po kojima bi do 2025. godine država umesto sadašnjih 70, trebalo da prihoduje najmanje 90 evra na 1000 komada cigareta, odnosno 1,8 evra po paklici.

Prema predloženim izmenama i dopunama Zakona o akcizama u naredne četiri godine očekuje se dodatno poskupljenje običnih cigareta i nesagorevajućeg duvana a prvo koje će se desiti biće već u januaru naredne godine i to za 10 dinara po paklici.

Razlog za to je uvećanje specifične akcize za dinar i po kod cigareta po paklici, pa će država po ovom osnovu od Nove godine uzimati proizvođačima 76,75 dinara umesto dosadašnjih 74,50. To je norma koja je predviđena novim zakonskim rešenjem po kome će se dva puta godišnje, sve do kraja 2025. godine, za 1,5 dinara uvećavati specifična akciza. Uz nju se na cenu cigareta zaračunava i propocionalan komponenta ovog nameta od 33 odsto,koja ostaje i u naredne četiri godine nepromenjena.

Na sve to se dodaje i PDV, pa zbog uvećanih državnih nameta, proizvođaći će povećati cenu za 10 dinara pa će najeftinije zadovoljstvo pušače koštati 270 dinara a oni koji vole kvalitetniji duvan, moraće iz džepa da izdvoje i 400 dinara.

Cilj ovih izmena je usklađivanje sa standardima EU, po kojima bi do 2025. godine država umesto sadašnjih 70, trebalo da prihoduje najmanje 90 evra na 1000 komada cigareta, odnosno 1,8 evra po paklici.

– Sadašnji nivo oporezivanja akcizom u Srbiji iznosi 70 evra na 1.000 komada cigareta u kategoriji prosečne ponderisane maloprodajne cene, tako da je bilo neophodno da predložene izmene budu pažljivo odmerene, kako bi se izbegle promene u strukturi i obimu potrošnje – stoji u obrazloženju Predlogu izmena i dopuna zakona o akcizama.

Pored cigareta i namet na nesagorevajući duvan biće uvećan i to značajno jer će sa sadašnjih 40 odsto otići na 60 odsto minimalne akcize na 1.000 komada cigareta utvrđenih za kategoriju prosečne ponderisane maloprodajne cene. To će se desiti već od 1. januara i važiće do 31. decembra 2021. godine što praktično znači da će se akciza na nesagorevajući duvan sa sadašnjih 6,76 procenata maloprodajne cene otići na 9,7 odsto. Obrazloženje za ovakav rast to što država želi da u narednom periodu smanji razliku između akcize na nesagorevajući duvan i one za cigarete.

Ovim zakonom predlaže se da osnovica za obračun akcize na tečnosti za punjenje elektronskih cigareta ostane nepromenjena ali da se iznos akcize uvećava za dinar po mililitru svake godine u narednom srednjeročnom periodu. Od 2021. godine bi bilo šest dinara po mililitru, dok će 2025. godine dostići 10 dinara po mililitru.

Sve u svemu, u naredne četiri godine pušaći će sve skuplje plaćati svoj užitak, pa je realno očekvati da 2025. godine srpske cene duvanskih proizvoda dostignu evropske.

Bivša rijaliti učesnica “Zadruge” Nadežda Biljić jednom objavom zabrinula je pratioce na društvenim mrežama.

Pevačica i bivša učesnica “Zadruge”,  Nadežda Biljić, aktivna je na društvenim mrežama, a poslednjom objavom na Instagramu zabrinula je svoje pratioce.

Naime, Nadežda je objavila fotografiju kako prima infuziju, nakon čega je usledio i opis:

– Eh, šta ti je 32 godine anestezije, parola snađi se. Čuvajte se ljudi – napisala je Nadežda u opisu fotografije na pomenutoj društvenoj mreži.

Slavna glumica Tanja Bošković govorila je bez dlake na jeziku o svim nedaćama sa kojima se na svom životnom putu susrela.

Tanja je nedavno pričala o periodu života kada se suočila sa glađu, kao i da “preživljava siromaštvo”.

“Ja sam neustrašiva zato što sam stara. Zato što mi više ništa ne zavisi ni od koga. Ja mogu da živim bez struje sa šačicom hrane”, rekla je naša glumica.

Navela je da je dobre građe, materijala i da može da preživi.

“Preživela sam bombardovanje, preživela sam glad, preživljavam siromaštvo. Sve sam preživela i i dalje imam snagu. Nemam više onako jako mišiće. I nisam više onako glasna, prosto zato jer je postalo moda da se govori glasno, nesuvislo i krajnje nekorisno za čitav moj narod”, ističe ona.

Dodala je da se “umorila”.

“Ja sam sve svoje bitke izvojevala. Sve sam ih platila živom džigericom. Svu sam snagu potrošila. Bila sam glasna, bezobrazna, glupa i sve što treba. I onda je došao jedan dan. Rekla sam – neću više. Treba da pružimo nekim drugim ljudima da biju svoje bitke. Zalganjem celog bića, za bolje drugog mi ćemo postati bolji”, rekla je Tanja Bošković, a prenosi “Blic”.

Slobodanka je nastradala u sredu, 2. decembra, na pružnom prelazu na izlasku iz Bajmoka, u trenutku kada je oko osam časova ujutru na “golf” kojim je upravljala naleteo putnički voz

Slobodanka Boba Ugrinić (31) iz Novog Sada, rodom iz Velikog Banatskog sela kod Kikinde, preminula je od siline udara voza na pruzi Subotica – Sombor, a njena tragična i prerana smrt porodicu je zavila u crno.

Slobodanka je nastradala u sredu, 2. decembra, na pružnom prelazu na izlasku iz Bajmoka, u trenutku kada je oko osam časova ujutru na “golf” kojim je upravljala naleteo putnički voz koji saobraća na relaciji Subotica-Sombor.

Mladu ženu, u kolima kikindskih registarskih oznaka, voz je udario, a zatim nosio oko 50 do 70 metara dok se nije zaustavio. Prizori sa lica mesta bili su stravični. Prve informacije su bile da je žena vozač teško povređena, međutim ubrzo su stigle vesti o njenoj smrti, a prema podacima iz istrage, tačnije sa uviđaja, rampe su bile podignute.

Za njene roditelje, oca Miodraga i majku Radu, i brata Branka, nema utehe. Nijedna okolnost nije im olakšavajuća. Njihove Bobe više nema.

Slobodankin otac kaže da im je rečeno da je i ranije bilo saobraćajnih nesreća sa tragičnim ishodom na tom mestu. Neutešan je i pita se dokle tako.

– Dokle će ljudi ginuti na pružnim prelazima? Ne samo na tom, već i na drugim – kaže otac.

“Mašinovođi je javljeno da ima zeleno svetlo”

Prema rečima članova porodice, imaju obaveštenje da je mašinovođa, pre tragedije, kada je išao u drugom smeru, zvao pretpostavljene i da ih je upozorio da je prešao tri rampe i da su sve bile podignute. Navodno su mu javili da ima zeleno svetlo.

– Eto im zeleno svetlo. Rampa je bila podignuta. Kako ću ja bez Bobe? Tek je počela da živi… – jedva je, gušeći se u suzama, rekao medijima neutešni Slobodankin brat.

– Boba je bila oprezna u vožnji. Koliko se brzo kretao voz? Koliko je brzo vozio mašinovođa kada je automobile gurao po šinama 70 metara – pitao je njen otac.

“Umesto za udaju spremaju je na večni počinak”

Prema rečima kolega nastradale Slobodanke Ugrinić iz PIK “Stara Moravica”, Boba je kobnog maglovitog jutra išla na posao.

– I mi smo u šoku. Slobodanka je bila divna osoba i kolega. Mnogo nam je žao. Radila je kod nas godinu dana, a živela je u Novom Sadu – rekao je jedan od kolega koji su došli u njenu porodičnu kuću da izjave saučešće porodici.

Meštani Banatskog Velikog Sela pamtiće Slobodanku kao vedru i uvek nasmejanu. Teško im je da poveruju da nema više Bobe.

– Ugrinići su čestita porodica. Umesto za udaju spremaju dete na večni počinak. Velika tuga i bol – rekle su komšije.

Otac Miodrag je još rekao da je automobil koji je Slobodanka vozila zaustavljen na 30 kilometara na sat.

Albanac iz Bujanovca Miljazim Gegulaj (38) već četiri godine svakodnevno obezbeđuje užinu za dvadesetak bolesne dece iz Vranja.

Miljazimovi roditelji su rodom iz Prizrena, kada su se 1970-ih preselili u Bujanovac i tu otpočeli biznis. Danas, Miljazimov brat u Bujanovcu ima pekaru, a od pre četiri godine, jedan od braće Gegulaj otvorio je pekaru u Vranju.

Miljazim sa suprugom Sadom važi za velikog humanistu, ali oni o tome nerado pričaju. Kako se pekarska radnja nalazi u blizini prostorija gde borave deca iz Udruženja za pomoć nedovoljno mentalno razvijenim osobama, počelo je da se da se rađa neobično prijateljstvo između ovog Albanca i bolesne dece.

– Iz Udruženja za pomoć nedovoljno mentalno razvijenim osobama zatražili su pomoć, da im nekako pomognemo. U pekari smo odlučili da za njih svakog dana obezbeđujemo užinu. Nekada je to burek, sledeći put kifle, rol viršle, slane i slatke pite… Imam troje dece i oni se igraju sa decom iz Udruženja, postali smo veliki prijatelji. Od dece iz Udruženja za Novu godinu svaki put dobijem čestitku napisanu na albanskom jeziku, sa najlepšim željama za mene i moju porodicu. Osmesi bolesne dece, njihova iskrena radost, za mene su najveća nagrada – dodaje Miljazim.

On je jedan od retkih Albanaca koji u Vranju ima svoj posao. Kaže da do sada nije imao nikakvih problema, a naročito ne na nacionalnoj osnovi.

– Otac je iz Prizrena i uvek nas je vaspitavao da postoje samo dobri i loši ljudi i da ih tako delimo, a ne po naciji, veri ili rasi. Ovde imam veliki broj mušterija, svi su zadovoljni. Imam veliki broj prijatelja u Vranju, a među zaposlenima Srbe i Albance. Albanci putuju iz Bujanovca, a Srbi su iz Vranja i Vranjske Banje. Treba svakom pomoći ako si u mogućnosti, jer to je divan osećaj. Mislim da ne radim ništa posebno pomažući drugima, kao i da svaki čovek ima u sebi potrebu da učini nešto dobro – poručuje Miljazim.

Krivično veće Višeg suda u Zaječaru objavilo je u sredu nepravosnažnu presudu kojom je Bratislav V. (46), iz jednog sela kod Knjaževca, osuđen na pet godina zatvora zbog produženog krivičnog dela obljube nad detetom. On je optužen da je od 2016. do 1. juna 2017. u više navrata silovao svog sina, koji ima 14 godina.

Kako je ovaj dečak ranije, uz prisustvo majke, ispričao za medije, otac ga je prvi put silovao 2015. godine, u kupatilu porodične kuće, kada je bio u petom razredu osnovne škole.

– Zlostavljanje se nastavilo sve do 2017, a kulminiralo je kada me je prisilio da ga oralno zadovoljim. Nakon toga, krišom sam uzeo nož iz kuće i u školi pokušao da se ubijem jer više nisam mogao da živim sa tim – ispričao je dečak.

Njegova majka kaže da je njen suprug krvnički tukao dečaka.

– Za najmanju sitnicu naterao bi ga da se skine, nakon čega ga je tukao, najčešće vojničkim opasačem. Ni sama ne znam koliko mi je puta dete modro išlo u školu. Osim kaišem, moj suprug je sina tukao i motkom, ali i pesnicama – ispričala nam je majka.

Po njenim rečima, on je sina prvi put istukao kada je ovaj imao samo šest meseci.

– Dete je plakalo, a moj muž je došao sa posla i kazao mi: “Ućutkaj ga, jer sam umoran i hoću da spavam” – seća se majka. – Rekla sam mu da ide u drugu sobu i legne, te da mu niko neće smetati. On se tada razjario, oteo mi dete i bacio ga na krevet. Beba je sa kreveta pala na pod, a moj suprug se samo okrenuo i otišao u drugu sobu da spava.

Odveo ga da ga okupa, pa ga silovao

Mališan je, kako je ispričao, prvi put silovan kada je imao jedanaest godina. Navodno, to se dogodilo dok ga je otac kupao. Po rečima dečaka, nakon silovanja, otac mu je zapretio da majci ništa ne sme da priča. U protivnom, obećao mu je da će ga “prebiti tako da će ga zapamtiti”.

– Nakon toga uvek sam gledao da, nekako, udesim da me okupa majka. Međutim, otac je, povremeno, insistirao na tome da me on kupa. Majka ga se bojala i ništa nije smela da mu kaže – ispričao je dečak.

Scenario je uvek bio identičan, sve dok dečak nije odlučio da pokuša se ubije. Ukrao je nož iz kuće i otišao u školu. Tamo je pokušao da sebi oduzme život, ali su ga nastavnici primetili i sprečili u tome. Psihologu je ispričao šta se događa kod kuće…

Odmah su obavešteni policija i centar za socijalni rad, koji su majku i sina smestili u sigurnu kuću. Zbog ozbiljnosti optužbi policija je sprovela istragu koja se okončala hapšenjem oca.

– Sumnjala sam da se nešto dešava, ali nisam mogla ništa da dokažem. Posumnjala sam, najpre, kada mi je dete plačući kazalo da ne želi da ga kupa otac – ispričala nam je dečakova majka, dodajući da se plaši za svog sina koji je sada “pod stalnim nadzorom lekara i pije gomilu lekova”.

ŽALBA TUŽILAŠTVA

Više javno tužilaštvo u Zaječaru je tražilo da se Bratislav V. osudi na kaznu od osam godina robije. Kako je rečeno za “Novosti”, oni će se žaliti na presudu i zahtevati da se ocu dečaka izrekne veća kazna.

Dječak Nolan Scully (4) koji je ujedinio svijet u borbi protiv rabdomiosarkoma, rijetkog oblika raka, nažalost je izgubio bitku.

Da podignu svijest o ovoj strašnoj bolesti, duže od godinu dana borio se protiv ovog karcinoma, a njegova majka Ruth često je govorila kako je svojim duhom, riječima i bitkom ujedinio različite kulture i promijenio živote brojnih ljudi diljem svijeta.

Ruth se od svog dječaka oprostila i potresnim pismom u kojem je napisala:

“Dva mjeseca. Prošla su dva mjeseca otkada sam te držala u svojim rukama, slušala koliko me voliš i ljubila te. Dva mjeseca otkako smo se grlili. Dva mjeseca jezivog apsolutnog pakla. Sve vrijeme sam željela da pišem o tvojim posljednjim danima. U danima u kojima si još jednom pokazao koliko si čudesan. Koliko si divan. Koliko si bio sačinjen od čiste ljubavi”, napisala je na Facebook stranici o Nolanovoj borbi.

Podijelila je i dvije fotografije iz bolnice. Na jednoj je dječak sklupčan na stazi ispred bolničkog tuša koji je Ruth koristila. Na drugoj je ista staza, ali prazna …

“Oko 9 sati smo gledali crtiće na YouTubeu i pitala sam Nolana mogu li se istuširati, jer je posljednjih dana tražio da ga samo mazim. Dopustio mi je i zamolio da ujak Chris sjedne pored njega, a on će gledati u kupaonicu. Otišla sam i rekla mu: ‘Gledaj me mazo moja, tu sam za dvije sekunde’, a on se nasmijao.

Rekli su mi da je, čim sam zatvorila vrata, upao u duboki san i počeo odlaziti … Kad sam otvorila vrata, liječnici su bili oko njega i priopćili mi da je u dubokom snu, da mu organi otkazuju i da više ne osjeća ništa. Dotrčala sam do kreveta i stavila ruku na njegov desni obraz. A onda se dogodilo čudo”, piše Ruth i nastavlja:

“Moj anđeo je otvorio oči, nasmijao se i rekao mi ‘mama, volim te’. U 11:54 je preminuo dok sam mu šaptom pjevala ”You Are My Sunshine”. Moj sin je preminuo kao heroj. Ujedinio je zajednice i promijenio živote ljudi cijelog svijeta. Bio je ratnik koji je preminuo dijeleći ljubav do posljednje sekunde.”

Ne znaju u porodici Rajevac, u Donjim Branešcima podno Zlatibora, da li su njihove bebe još po dolasku na svet potukle rekord, tek po “rezultatima” ostaće upamćeni u porodilištu užičke bolnice.

Angelija i David su zajedno na porođaju bili teški svih sedam kilograma i 20 grama, nesvakidašnje za blizance.

U prepodnevnim satima 2. aprila Cveta Rajevac je carskim rezom prvo rodila Angeliju, tešku 3.390 grama i dugu 51 centimetar. Odmah za sestrom zakmečao je i David sa 3.630 grama, centimetar duži od sestre. Izvukli su ih doktori Jovica Šuljagić i Mirela Jevtić. Porođaj je prošao u redu i bebe su dobile osmice, što se smatra visokom ocenom za blizance.

Poranili 19 dana

– Termin mi je bio 21. aprila, ali sam se porodila 19 dana ranije. Sama činjenica, govorili su mi lekari, da ću se poroditi u devetom mesecu je nagoveštavala sve najbolje, što se, kada je u pitanju njihovo zdravlje, ispostavilo kao tačno – govori za “Blic” majka Cveta.

Prepričava nam prvi sat posle porođaja tokom kojeg je primala čestitke osoblja užičke ginekologije. Priču o satima koji su usledili i drami koje nije bila svesna prepušta lekarima.

– Doktor koji me je porodio rekao mi je da u svojoj karijeri nije video veće blizance, isto su mi se poverile i sve babice i medicinske sestre. Svi su ponavljali da je sve u redu što mi je, uz najlepšu moguću činjenicu da sam postala majka, pa još blizanaca, dalo još veći povod za spokoj – prenosi Cveta Rajevac.

Sat kasnije imala je razlog za brigu. Zbog atonije materice morala je ponovo u salu. S njom su, svesni da je prvi zadatak spasti život ženi, a ako je moguće i spasti joj ginekološke organe da bi i dalje mogla da rađa, ušli dr Vladislav Tripković i dr Mirjana Kokošar Paunović, iskusni akušeri.

Opasna operacija

– Zbog nedostatka kontraktilnosti materice, koja nije mogla da se skupi, nastala je atonija. Porodilja je obilno krvarila, pritisak joj je padao, život joj je bio ugrožen. Koleginica i ja imali smo bukvalno nekoliko sekundi da odlučimo šta i kako – priča dr Vladislav Tripković, ginekolog u Opštoj bolnici Užice.

On i dr Mirjana Kokošar Paunović rešili su da probaju Cveti Rajevac da spasu matericu, a za krajnju opciju, u slučaju da ovo ne uspe, ženi hirurški odstrane isti ogran i sačuvaju joj živu glavu.

Vesti iz užičke bolnice pokvarile su slavlje u domu Rajevaca. Tek što je familija počela nazdravljati za život dece, počela je briga za život njihove majke. Oko nje je u to vreme, osim dvoje ginekologa, bilo i dvoje anesteziologa. Ostali su tu šest sati, koliko je trajao zahvat, tokom kojih je Cveta primila šest doza krvi i pet krvne plazme.

Borba za život

– Posle raznih instrumentalnih revizija, lekova, terapija za stezanje materice, koji su se pokazali kao neuspešni, kao krajnju meru smo plasirali dve ogromne hirurške štrajfne, gaze duge po pet metara natopljene povidon jodom. Tog trenutka uspeli smo da zaustavimo krvarenje, počeo joj je rasti pritisak i spuštati se puls. Ipak, još je bilo nezahvalno reći da je sve bilo odrađeno. Naredna tri sata smo ostali uz nju za slučaj da ponovo probije krvarenje, znajući da ćemo u tom slučaju morati da odstranimo matericu da bi majci spasli život – objašnjava ginekolog.

Potrebe za tim nije bilo. U 17 sati, a zahvat je počeo u 11, svima je pao kamen sa srca. Najpre po saznanju da će Angelina i David rasti uz majku, a zatim i da će ona i njen suprug Darko blizancima moći da podare još nekog brata ili sestru.

Medicina, objašnjava dr Tripković, nema jasnog objašnjenja šta izaziva atoniju materice, ali njegova ocena je da je u slučaju Cvete Rajevac to bila težina plodova koje je nosila. A težina sa kojom su Rajevci došli na svet, priznaje, ne sreće se često.

Laka trudnoća

– Brat mi je rekao da je našao da je jedna Britanka rodila blizance teže od mojih, ali da je padala u nesvest od bolova. A ja sam trudnoću iznela veoma lako, bez imalo mučnine i ostalog. Do poslednjeg dana sam se mogla saviti i vezati pertle. Da sam nosila jedno, a ne dvojke, čini mi se da trudnoću ne bih ni osetila – veli srećna majka.

Da humanost ne poznaje granice, ni etničke, ni verske ni ratne, živi dokaz su Albanac Fadil Rama (54) i devedesetdvogodišnja Srpkinja Blagica Dičić.

Jedva pokretna starica jedini je stanovnik napuštenog sela Vaganeš na istoku Kosova i Metohije, ali bez obzira na to, obišla je celu planetu. Zajedno sa svojim “trećim sinom” postala je svetski čovek. O kojoj priča cela zemaljska kugla.

Kako treba da izgleda dijalog Beograda i Prištine Blagica i Fadil pokazuju na ličnom primeru svake nedelje, i tako već godinama, decenijama.

Fadil Rama i Blagica Dičić, Foto: Tanjug AP Visar Kryeziu

Dovoljno da o tom prijateljstvu, brizi i pažnji počnu da govore nakon domaćih i najveći svetski mediji poput “Asošijeted presa”,”Vašington posta”, “ABS njuza” i drugih… Nažalost, Blagici nije trebala pandemija kovida 19 da bi spoznala šta znači život u izolaciji.

Fadil Rama i Blagica Dičić, Foto: Tanjug AP Visar Kryeziu

Neustrašiva starica već tri godine živi sama u svojoj dotrajaloj zidanoj kući od kako ju je napustio najmlađi sin Slobodan, koji se s nepokretnom suprugom preselio u obližnju Kosovsku Kamenicu.

Stariji naslednik Đorđe živi u Beogradu, ali, kako prenosi “AP”, nema sobu u glavnom gradu Srbije da bi skućio svoju majku. Blagica ne pamti kad se poslednji put videla sa Đorđem, dok je Slobodan retko kad poseti.

Pre rata na Kosovu u njenom selu Vagneš, na 45 kilometara od Prištine, živelo je više od 200 ljudi. I svi su otišli. Nema više čak ni vode za piće.

Jedini čuvar života u ovom opustošenom mestu je Blagica. Na sreću, ima još ko i nju da čuva. Albanac Fadil Rama dolazi joj dva puta nedeljno iz komšijskog sela Strezovce.

Fadil Rama i Blagica Dičić, Foto: Tanjug AP Visar Kryeziu

Kako kaže, političare u Beogradu i Prištine ne zanima takva priča i dobri odnosi Albanca i Srpkinje.

Humani čovek smatra da nema ništa čudno u tome što kao Musliman i Albanac pomaže straroj, pravoslavnoj Srpkinji. Sa tim se slažu i njegove komšije iz Strezovca.

– Pomaže starijom ženi? Srpkinji? Pa šta? To je dobro za njega – rekli su u glas za “AP” dvojica Fadilovih meštana.

Fadil Rama i Blagica Dičić, Foto: Tanjug AP Visar Kryeziu

Fadil je obavestio i lokalne čobane da u Vaganešu živi sirota starica pa joj, kako kaže, i oni s vremena na vreme posećuju i donose vodu i druge potrepštine.

Što se njega tiče, on je dao reč Blagicinom sinu Slobodanu da će brinuti o njoj do kraja njenog života.

-Nikada je neću ostaviti samu – obećao je i za “AP” Albanac velikog srca.

Pevačica Tanja Savić otkrila je da se pomirila sa mužem Dušanom Jovančevićem, kog je pre osam meseci optužila da je kidnapovao njihove sinove i odveo u Australiju.

– Tačno je da smo se Dušan i ja pomirli, i to prvenstveno zbog dece. Sinove smo stavili na prvo mesto jer smo shvatili da je za njih najbolje da odrastaju u Australiji – rerkla je pevačica.

– Redovno se čujem sa sinovima. Maksim i Đorđe su presrećni kada se gledamo preko video-poziva. Drago mi je da je i Dušan to uvideo i sada mi dopušta da svakodnevno komuniciram sa sinovima preko njegovog telefona – dodala je Tanja. 

– Prošlo je već osam meseci kako se nismo uživo videli i zagrlili. Baš mi je teško bez njih i živim za dan kada ćemo svi biti zajedno. U Australiji je sada leto, pa moji dečaci često idu na plažu. Maksim i Đorđe su dobri đaci, najvažnije mi je da ih izvedem na pravi put. Tamo država dosta brine o građanima i zato je bolje da mi deca odrastaju u Australiji – navela je ona, pa zaključila:

– Jedva čekam da odem kod mojih. To sada, međutim, nije moguće zbog korone. U Australiji se ne piše svakog dana o virusu, tamo je drugačija situacija nego kod nas.