Month: December 2020

Pijani Nišlija M. G. (20) “golfom”, ogromnom brzinom proleteo na crveno svetlo na raskrsnici i zabio se u levu bočnu stranu BMW-a u kom je bila Jovana Petković (25) * Devojka umrla u bolnici posle osam dana

Mortus pijani Nišlija skrivio je 21. novembra stravičnu saobraćajnu nesreću u kojoj je nastradala Jovana Petković (25) iz Žitorađe kod Vladičinog Hana! Bahati mladić je, vozeći “golf” ogromnom brzinom, sa čak 1,1 promilom alkohola u krvi, proleteo na crveno svetlo na raskrsnici u Nišu i zabio se u levi bok BMW-a u kom je bila Jelena. Nesrećnu devojku su vatrogasci izvukli izi potpuno smrskanog auta, a osam dana kasnije preminula je u bolnici ne budeći se iz kome.

Život je bio pred njom

Do stravičnog udesa je došlo 21. novembra, pola sata iza ponoći, na raskrsnici Bulevara Nemanjića i Ulice pariske komune. Od siline udarca Jovanin BMW je bio bukvalno raznet, dok je vozač “golfa” prošao samo sa lakšim povredama.

Jovanin otac Slaviša ne može da dođe sebi od tuge i bola. Smogao je snage da nam kaže da za svoje dete više ne može ništa da učini, ali da očekuje da vozač “golfa” bude strogo kažnjen.
– Ceo život je bio pred našom Jovanom. Odbranila je master rad 11. septembra na niškom Građevinsko-arhitektonskom fakultetu… Čekao ju je posao u Beču, trebalo je uskoro da nam se pridruži u Austriji, jer mi godinama živimo tamo. U Nišu imamo stan, nedaleko od Medicinskog fakulteta. Tamo je Jovana boravila dok je studirala. Kako sam saznao, te večeri je odvezla kući drugaricu, a zatim je krenula ka stanu. Bila je na raskrsnici kada je u levu stranu njenog BMW-a udario taj momak. Udarac je bio užasan, Jovana je bez svesti odvezena u bolnicu i nije se više ni probudila – priča očajni čovek.

Slaviša kaže da se njegova porodica do poslednjeg trenutka nadala da će Jovana ipak dobiti bitku za život.

– Obilazili smo manastire, crkve… Molili se za njen spas, ali nismo uspeli. Jedino što nam je sada ostalo je da se izborimo za pravdu za našu ćerku. Postoje očevici udesa i kamere, koje će dokazati da je naša ćerka bila žrtva bahatog vozača. Tražimo najstrožu kaznu za njega, kako nijedno drugo dete ne bi na ovakav način stradalo – ističe Slaviša.

On dodaje i da je porodica vozača “golfa” pokušala da stupi s njim u kontakt, ali on nije bio u stanju da razgovara s njima.
– Stalno su se raspitivali za Jovanino zdravstveno stanje, hteli su da pričaju sa mnom, ali meni je tada bilo najbitnije da mi ćerka preživi. Zaista nisam bio sposoban da se sretnem s njima – rekao je Slaviša.

Jovana i njen momak Nemanja Zdravković, sa kojim se zabavljala dve godine, imali su velike planove za budućnost, ali oni su nestali u trenu.
– Bili smo isti, dve strane istog novčića… Znali smo se od detinjstva, odrasli smo u istom selu. Planirali smo da zajedno zakoračimo u život, da odemo u Beč, budućnost nam je bila svetla… Te dve godine, koliko smo bili u vezi, dešavale su nam se samo lepe stvari, a sada mi se srušio čitav svet – kazao je Nemanja.

Vredna i ambiciozna

Jovanina bliska drugarica Jelena Simonović kazala nam je da je stradala devojka bila za primer.
– Bila je dete koje bi svako poželeo, vredna, ambiciozna… Niko je nije gurao, završila je fakultet, odbranila master, nuđene su joj i doktorske studije, ali je razmišljala o odlasku u Beč, želela je da bude svoj čovek. Decu mi je čuvala, ne mogu da ih smirim otkako su čuli za njenu smrt… Molili smo se za njen život, ali nam molitve nisu uslišene – kaže ova Nišlijka. 

Vozač uhapšen, preti mu do 12 godina

U Višem javnom tužilaštvu u Nišu kazali su nam da je osumnjičenom M. G. određeno zadržavanje do 48 sati, u kom roku će biti saslušan. Tereti se za teško delo protiv bezbednosti javnog saobraćaja sa smrtnom posledicom, za šta mu preti od dve do 12 godina zatvora.

U brojnim mestima građani su ostali bez struje, dok nadležni pokušavaju da reše probleme što pre

Nevreme koje je juče i noćas zahvatilo delove Republike Srpske stvorilo je probleme u pojedinim gradovima i opštinama.

Mnoga seoska naselja kod Banjaluke i dalje su bez struje nakon što je jako nevreme koje je rušilo stabla zahvatilo to područje.

– Ekipe Elektrodistribucije su na terenu i rade na sanaciji mreže i otklanjanju kvarova. Dinamiku poslova na mnogim lokalitetima otežava nepristupačan teren, odnosno porušena stabla koja se nalaze na putevima i duž dalekovodnih pravaca, zbog čega su radnici prinuđeni da traže alternativne pravce za dopremu neophodne mehanizacije – naveli su u Elektrodistribuciji Republike Srpske.

Dodali su da njihovi terenski radnici satima bez odmora, na pljusku i kiši, rade na uspostavi urednog snabdevanja.

– Očekujemo da će u toku dana većina kvarova na srednjenaponskoj mreži biti otklonjena – kazali su u Elektrodistribuciji.

Meštani su Nezavisnim novinama javili da su prekidi u snabdevanju električnom energijom uglavnom zabeleženi u seoskim područjima Manjače i Potkozarja – od Kola, Bukvaleka, Saračice, Čokora, Bronzanog Majdana, Kmećana, Obrovca, Subotice do Verića, Šimića i Piskavice.

Najteža situacija je u zaseku Jorgići čiji su meštani bez električne energije već 48 časova.

Željko Kovačević, predsednik Saveta MZ Bistrica, rekao je za “Nezavisne” da je nevreme izlomilo priličan broj stabala, koja su se verovatno zbog hladnog vremena sledila i postala krta.

– Mnoga od tih stabala leže po glavnoj saobraćajnici. Saobraćaj je bio pušten jutros od 10.30 do 11 časova, ali sada je ponovo obustavljen, na terenu je policija koja reguliše saobraćaj – rekao je Kovačević.

Dodao je da u Bistrici nema struje od sinoć, a strujni kablovi su oboreni po šumama.

– Situacija je neopisiva, taman kada se jedno stablo raskrči, dva padnu. Jedan vrlo ružan prizor – kazao je Kovačević.

Kako ističe dodatan problem predstavlja magla na tom području Bistrice.

– U prolazu sam video i jedan automobil koji je noćas ostao zarobljen, jer ga je poklopilo drvo – naveo je Kovačević.

U Mrkonjić Gradu popucale žice na dalekovodima

U nekim selima oko Mrkonjić Grada popucale su žice na dalekovodima, te su meštani ostali bez struje.

Meštani seoskih područja u opštini Mrkonjić Grad poslali su “Nezavisnim” fotografije i video snimke na kojima se vidi kako su na dalekovodima popucale žice.

Meštani su primetili da su ekipe “Elektrodistribucije” Mrkonjić Grada na terenu i rade na otklanjanju kvarova.

Vreme u Srbiji

Srbiji će sutra tokom dana biti pretežno sunčano i toplije, sa maksimalnom temperaturom od 12 do 16 stepeni u pojedinim delovima zemlje. Ujutro po kotlinama jugozapadne i južne Srbije ponegde magla, na jugoistoku umereno oblačno. Samo će se u Timočkoj Krajini zadržati oblačno i tmurno vreme uz mogućnost slabe kiše.

Vetar slab i umeren, u košavskom području jak, na jugu Banata i olujni, jugoistočni. Jutarnja temperatura od 1 do 6 stepeni na jugu Banata do 9 stepeni, najviša dnevna od 12 do 16 stepeni, u Timočkoj Krajini hladnije, oko 7 stepeni.

U Beogradu će sutra biti pretežno sunčano i toplije. Vetar umeren i jak, jugoistočni. Jutarnja temperatura od 3 do 6 stepeni, najviša dnevna oko 15 stepeni.

U nedelju umereno oblačno i dalje toplo, a zatim u većem delu Srbije sa teperaturom oko prosečnih vrednosti, sa izuzetkom Timočke Krajine, gde će biti hladnije i sa padavinama tokom celog perioda, kišom ili rosuljom, početkom nedelje i vlažnim snegom.

Do kraja perioda prolazna naoblačenja sa kišom, u četvrtak na planinama sa snegom, a samo ce u utorak biti uglavnom suvo vreme. RHMZ navodi da će tokom prve dekade decembra u košavskom podrucju duvati jak jugoistočni vetar sa najjačim udarima na jugu Banata sa najčešćim vrednostima od 24 do 28 m/s (85 – 100 km/h).

Često se prisećam vremena kada se sa jednom platom moglo ići na odmor, kada je mogao da se kupi nameštaj, i da ti opet ostane dovoljno para za jelo i račune. A sada, sada se veoma teško živi.

Ovo je krpljen život. Kada se otvori jedna rupa, moliš se da ti stigne penzija ili plata do 15-tog da bi je mogao zatvoriti, da platiš račune, a ako nešto i ostane da kupiš hranu, a ako ne, opet ćeš pozajmljivati, i tako u krug, počela je svoju ispovest za portal skopjeinfo.mk jedna gospođa, čije ime je poznato redakciji.

Ovakav uvod nije bio slučajan. Njeni egzistencionalni problemi su vezani i za njenog sina, radnika, koga bi majka htela da vidi srećnog i oženjenog, ali je to u Makedoniji sa sadašnjim primanjima gotovo nemoguće.

Imam dva sina, nastavila je majka svoju ispovest. Jedan se odavno oženio i otišao od kuće, ali drugog sam rodila u 40-toj godini i on je još samnom. Ja sam penzioner sa 8.000 denara ( 130 evra ), a on radnik u privatnoj firmi sa platom nešto preko 200 evra. Ranije sam znala da ga pitam: “Sine, imaš li devojku, da li ću dočekati snaju i da ti zaigram na svadbi ?”.

Umesto odgovora, samo bi me tužno pogledao i povukao se u sobu. Nisam ga shvatala zašto tako reaguje, i ljutila sam mu se. Mislila sam, evo živeće zajedno sa mnom, a ja ću im pomagati koliko mogu. Ali, to je bilo samo moje mišljenje, a njegovo je bilo potpuno drugačije, od koga mi se srce cepalo…

Pre neki dan sam ga zatekla raspoloženijeg. Sela sam do njega, uhvatila za ruku i upitala: “Sine moj, kako si. Deluješ mi umorno i razočarano. Da li si srećan ?”… Ćutao je, da bi na kraju izustio: “Ne, mama, nisam srećan”, pa nastavio: “Pitaš me da li imam devojku. Ne, mama, nemam. Osećam se bedno i od same pomisli da bi trebao da je doveden u naš dom gde nema kuhinje, gde su stari kreveti, stari nameštaj, prozori…

Pomišljam, koja bi me takvog uzela. Ljubav? Samo od nje se ne živi, ljubav ti neće dati pare za hranu, za odeću, ona ti neće platiti račune, samo će te posvađati i uništiti…”.

Niz moje staro i izborano lice orkotrljala se jedna suza. Ne mogu da opišem tugu koja me je obuzela. Pogledala sam sina – visok, lep, zdrav i prav, i snažno sam ga bez reči stisnula za ruku.

“Mama, ja odlazim odavde”, izustio je. “Znam, biće mi teško i mučno, ali moram da idem u pečalbu. Ne mogu da ti obećam da ćeš dočekati da me vidiš kao mladoženju, ali ću ti uvek pomagati koliko mogu”.

To me je baš rastužilo. Otišla sam u krevet, legla i sklupčala se. Celu noć sam razmišljala kako mogu da mu pomognem i da li sam mu dovoljno dala u životu…

Otišao je u Kanadu, tamo daleko, daleko. Pre odlaska napravio mi je Skajp i otvorio Fejsbuk profil da bi smo mogli da komuniciramo…

Tri godine se mučio, ali isplatilo se. Konačno se snašao. Uz osmeh mi je svako veče preko interneta govorio: “Ej, mama, kada budem došao kupiću ti sve što ti treba u kući, šetaću te…”.

Bila sam presrećna zbog njega, ali prazna u srcu i duši. Naokolo sam slušala priče u stilu tebi je lako, sin ti pomaže, a ja sam sma u sebi govorila: “Eh, da mi je u blizini. Šta će mi puni džepovi kada mi je srce prazno”.

Uradila je ovo u trenutku kada je bila vrlo potrešena

Pevačica Zorica Brunclik izgubila je pre dve godine svog velikog prijatelja i kuma Šabana Šaulića, a posle samo nekoliko dana od njegove smrti preminuo je i Zoričin brat Ljubivoje.

Zorica od tih nemilih trenutaka razmišlja o starosti i o neminovnom kraju života, pa je rešila da napiše testament. 

Ona iz tri braka ima troje dece, i četvrto iz vanbračne zajednice, i smatra da sva deca treba da dobiju nasledstvo, a sa tim se čak i Kemiš slaže.

Zorica je, navodno, sela i hitno saopštila mužu da mora da reši pitanje testamenta, šta je sve rekla i uradila, poslušajte ovde:

U malom vojvođanskom selu jutros oko osam časova desio se nesvakidašnji slučaj. Hitna pomoć je dobila poziv, saznaje Telegraf.rs, da sanitet u bolnicu preveze devojčicu od 16 godina – zbog bolova u stomaku i krvarenja.

Upravo tu i tada desio se obrt. S puta ka hirurgiji sanitet je skrenuo, kako smo saznali, u porodilište. Ipak, neimenovana devojčica ubrzo je postala mama i ne stigavši do porodilišta. Rodila je bebu od 2.500 grama – u vozilu Hitne pomoći.

Prema našim informacijama mlada majka nije ni znala da je trudna. Navodno, imala je uredne cikluse, ističući čak da je menstruacija u toku, zbog čega su svi bili veoma iznenađeni kada je krenuo sam porođaj.

Saznajemo i da je slučaj prijavila drugarica, te da je devojčica krvarila sat vremena do dolaska Hitne, kao i da je negirala da ju je iko napao ili povredio.

Tamo je eksplodirao je jedan automobil

Jutros oko 9:45 ispred zgrade RTS-a u centru Beograda odjeknula je snažna eksplozija.

Prema prvim informacijama eksplodirala je plinska odnosno boce sa zapaljivim gasom koja se koristi za varenje.

Boce su eksplodirale u Aberdarevoj ulici, koja se nalazi pored RTS.

Povređena su dva radnika, a jedna osoba je poginula. Ranjeni su hitno odvezeni u bolnicu.

Ekipa Espresa je na licu mesta, a tamo smo snimili situaciju nakon eksplozije bombe. 

Poruka stare majke dotaknut će vam srce i ispuniti dušu

Smrt je sastavni dio života i nitko je ne može izbjeći, no važnije je kako smo živjeli i što smo ostavili za sobom. Često zaboravljamo prave vrijednosti u životu i dopuštamo da nas tuga, ljutnja, bijes i stalne podjele truju iznutra, a vrijeme samo curi…

Priča ove stare majke podsjetila nas je na nešto što uvijek trebamo imati na pameti 

“Djeco moja draga! Doći će dan kada me više neće biti na ovom svijetu. Ostavit ću sve što sam stekla pa i vas. Ostat će iza mene puno toga, ali jedno vas želim zamoliti.

Ne svađajte se oko kuće koju vam ostavljam, ona će i poslje vas ostati i pripast će opet nekom drugom, jer je ni vi, na ovaj put na koji ja krećem, nećete moći ponijeti.

Kada budete dijelili moje porculansko posuđe iz kojeg ste jeli i svaki blagdan se okupljali oko stola, sjetite se pri jelu da ne dijelite to posuđe jer i iza vas će još netko iz tog posuđa jesti i vi ćete ga nekome ostaviti. Sačuvajte zajedničko blagovanje za blagdane i zajedničko okupljanje oko stola.

Nikada ne recite lažna svjedočanstva ni o svom ni o tuđem bratu. Usta otvarajte jednako za istinom kao što ih za hljebom otvarate.

Ne svađajte se oko materijalnih stvari, nemojte dopustite novcu da bude vredniji od vas. Sjetite se majke koja vas je ljubavlju zadojila, ne mrzite nikoga, ne ponižavajte slabijeg, a od zloga bježite što dalje i ne trgujte s njim.

Dijelite ljepotu… Dijelite ljubav… Neka vaša djela ljubavi govore više od vaših riječi. Ne otuđujte se jedni od drugih!

Sjetite se da vas je jedna utroba sve nosila. Sjetite se da ste bez ičega došli na ovaj svijet i da se bez ičega vraćate!

Ništa nije dragocjenije od zajedništva i ljubavi koje u trajno naslijeđe ostavljate svijetu. Tako i vi odgajajte svoju djecu i ne žalite za mnom.

Umjesto suza i naricanja, za moju dušu izmolite jednu tihu molitvu. Možda mi vaša molitva otvori vrata raja… A ja? Ja ću i dalje bdjeti nad vama samo s druge granice, gdje ćemo se jednog dana sresti i ostati zajedno u vječnosti…”

Izvor: net.hr

Vavedenje je praznik Bogorodice koju najviše poštuju žene jer se ona smatra njihovom zaštitnicom.

Vavedenje je uspomena na događaj zapisan u Jevanđeljima kada je Bogorodica, u pratnji svojih roditelja Joakima i Ane, stupila pod svodove Jerusalimskog hrama.

Prema hrišćanskoj legendi, uvođenju (vavedenju) Bogorodice u hram osim njenih roditelja, koji su se zavetovali ako dobiju porod da će dati dete u hram, prisustvovala je mnogobrojna rodbina i prijatelji koji su tri dana putovali od Nazareta do Jerusalima.

Na vratima hrama dočekao ih je starac Zaharija – otac Jovana Preteče, koji je Mariju uveo ne samo u hram, već i u deo nazvan Svetinja nad svetinjama, u koji je mogao da uđe samo prvosveštenik.

Ona je tamo ostala devet godina. Uvođenje device Marije na mesto za prvosveštenike i postupak Zaharijin u hrišćanstvu se tumači kao deo proročanstva o dolasku Spasitelja.

Nakon upokojenja njenih roditelja Joakima i Ane, sveštenstvo je odlučilo da Mariju uda za 80-godišnjeg udovca Josifa, koji je već imao odraslu decu.

Prema predanju, time su zadovoljeni strogi propisi koji ne dozvoljavaju da devojka ostane devica do kraja života, već je svaka morala da se uda.

Marija je živela u Josifovoj kući kao što je živela u hramu pa je, po hrišćanskoj legendi, ona bila prva monahinja – ona koja je život zaveštala Bogu.

Vavedenje je praznik Bogorodice koju najviše poštuju žene jer se ona smatra njihovom zaštitnicom.

Prema predanju, na današnji dan, Presvetoj Bogorodici se mole nerotkinje kako bi dobile porod.

Priča o teškoj sudbini Dejana Zorića (11) iz Donjih Agića kod Novog Grada, kojeg je ostavila majka, ujedinila je veliki broj humanih ljudi u namjeri da pomognu ovom mališanu.

Naime, prije četiri godine Dejanova majka odlučila je da napusti bračnu zajednicu sa njegovim ocem. U drugi dom odvela je Dejanovu mlađu sestru, a Dejana je ostavila kod bake i djeda u trošnoj kućici, do koje se stiže brdovitim makadamskim putem.

Sada njih troje borave u jednoj sobici bez vode i kupatila, dok je Dejanov otac u susjednom, takođe trošnom objektu.

Ovaj mališan je u nedavno objavljenom video prilogu sa suzama u očima ispričao da je molio majku da se vrati, ali da ona to nije htjela. Rekao je novinarima i da su mu najveće želje „da mu se vrati sestra i da mu se napravi nešto kuće“. Iskrene dječije suze takla su srca velikog broja ljudi. Na prag kuće Zorića kucaju brojni ljudi koji žele pomoći dječaku koji raste bez majke. Tako je i u vrijeme naše posjete od Prijedorčanina na poklon dobio bicikl.

Srećan sam i odmah sutra idem s njim u školu. Nije mi teško voziti po ovom brdovitom putu, naučio sam to na jednom starom biciklu – oduševljeno kaže Dejan.

Dodaje da do škole, koja je udaljena oko četiri i po kilometra, najčešće pječači.

– Ponekad me povezu roditelji drugara koji me sretnu. Kada budu jaka kiša, javim učiteljici da ne mogu doći – priča on.

Navodi da će dan kada je majka otišla i odvela seku uvijek pamtiti.

– Ona je bila mala tada. Moja majka ju je uzela u naramak i odnijela, a ja sam spavao. Poslala je mojoj baki poruku da i ja siđem dolje do puta, ali ja nisam htio, jer mi je stric obećao da će me voditi u mjesto Ćele. Kada smo se vratili kući naveče saznao sam da je otišla i udala se – priča hrabri dječak.

Dodaje da je od tada sestru Dejanu vidio dva puta.

– Jednom sam je slučajno sreo u mjestu Čolopek, a drugi put sam bio otišao kod njih da je vidim. Nisam je vidio sigurno četiri godine, ali prepoznao bih je. Siguran sam da bi i ona mene – ističe on.

Vjeruje da će uz pomoć dobrih ljudi dobiti uslovniju kuću s kupatilom i svojom sobom, ali i sobom za seku u kojoj će ona biti kada se vrati.

Dejanova baka Stana Zorić (56) kaže da njen suprug i sin obavljaju povremene poslove te da nisu u mogućnosti sami graditi kuću.

Stana ističe da odgajati ovog pametnog dječaka sa prelijepim zelenim očima, da za nju to uopšte nije teško.

– Dejan samo ima želju da mu se vrati sestra i da skupa idu u školu. Oboje bih ih prihvatila samo da su zajedno! Ona je ista Dejan, rođena je na Dan žena i najveći mi je poklon, a nisam je vidjela od tog 16. maja 2015, kada ju je mati odvela – priča Stana dok jeca i briše suze.

Dodaje da je Centar za socijalni rad odredio da jedan vikend Dejana posjećuje svoga brata, a da naredni vikend Dejan ide kod nje.

– Odveo ga je djed jednom kod sestre i majke, i onda je njegova majka poslala poruku da niko više ne dolazi, jer joj se bunio tadašnji muž – objašnjava Stana.

Tvrdi da su joj radnici Centra rekli da im oni dostave sadašnju adresu Dejanove majke kako bi preduzeli naredne korake.

Ističe da je Dejan okusio surovost života u danima kada bi trebalo da bude najbezbrižniji i dodaje da je primjer za sve jer je uspješan karatista i vrlo dobar đak. Navodi da njen broj telefona posljednjih dana pozivaju mnogi kako bi ponudili pomoć, te da je neprijatno iznenađena ponudama pojedinih ljudi da posvoje Dejana.

– Ne mogu zamisliti život bez njega. Poslali su mi poruku iz inostranstva da posvoje Dejana. Ma, znate šta, bolje bi bilo da su me udarili, nema šanse! To sam ja othranila od prvog dana, kako se rodio došao je u ovu kuću kod mene – ističe ona.

Novinar iz Prijedora, Mladen Karan, koji je i pokrenuo akciju za pomoć porodici Zorić, kaže da mu je Dejan tokom prvog, slučajnog susreta otvorio dušu i ispričao svoju tešku životnu priču.

– Potrudio sam se da svi tu priču čuju. Uradili smo za televiziju prilog koji je imao odjek ne samo u Srpskoj, već i regionu i inostranstvu. Ljudi se javljaju da pomognu – kaže Karan.

Dodaje da je cilj sakupiti novac ili materijal za novu kuću.

– Dejanova želja je da ostane u rodnim Donjim Agićima. Smatramo da je najbolje kupiti već sagrađenu kuću bliže putu ili graditi novu u ravnijem dijelu Donjih Agića kako bi on lakše išao u školu. Nadamo se da će se možda neko javiti ko bi im i poklonio plac za gradnju kuće u ovom mjestu – otkriva Karan.

Dečji plač i suze radosnice srećnih roditelja Marije (46) i Budimira (59) Stajića juče su se smenjivale u njihovom domu u trebinjskom naselju Prljača.

Oni su postali roditelji nakon 23 godine borbe za potomstvo i pete vantelesne oplodnje, koja je obavljena u Češkoj Republici.

Stajići su u Trebinje iz UKC Banjaluka u subotu poslepodne stigli helikopterom Helikopterskog servisa RS, a majka Marija u naručju je donela svoja dva čeda.

-Prvu noć u svom domu Nikola i Snežana su bili mirni, nisu nas puno budili, a ja sam celu noć bila budna, od pomešanih osećanja, sreće što smo dobili decu i zdravi došli svojoj kući, ali i onog početničkog straha koji, pretpostavljam, imaju sve majke – kaže sa zadovoljnim osmehom na licu Marija.

Tata Budimir priznaje da se prvu noć pored svoje dece često budio, iako ima „tvrd san“.

Oboje su složni da je to poseban osećaj koji su čekali više od dve decenije i koji se s ničim ne može porediti.

Srećna majka kaže da nikada nisu odustali, bez obzira na godine života i sve što su ona i suprug prošli boreći se za potomke, piše Srpskainfo.

-Kad sam u Budjojevicama u Češkoj saznala da sam trudna, prvi put u petom pokušaju, shvatila sam da ćemo se ostvariti kao roditelji. To je neopisivo, u prvom momentu sam samo stajala kao kip, nisam mogla da plačem, da se radujem, da izgovorim nijednu reč, jer sam mislila da to nije moje. Kad mi je došao suprug upitala sam ga da li je moguće, a tek kad sam se vratila kući u Trebinje počela sam plakati- seća se Marija najsrećnijeg saznanja u životu.

Blizanci su u kliničkom centru u Banjaluci došli na svet 5. septembra, ali su kratko bili smešteni u inkubatore.

-Kad sam se nakon carskog reza probudila polusvesna sam čula da su ćerka i sin. Nisam želela da mi doktori govore pol pre nego što se rode deca. Kad sam saznala šta smo dobili samo sam rekla „odličan paketić“. Treći dan sam ih videla i dodirnula, a ni tada nisam mogla da verujem da su moji – priča kroz suze radosnice Marija.

Otac Budimir je kaže od prvog dana verovao da će sve proći kako treba.

-Spreman sam da radim sve oko svoje dece i nemam nimalo treme, to smo čekali decenijama – poručuje srećni otac.

Snežana je ime dobila po predsednici Udruženja „Bebe“ u Trebinju, Snežani Misiti, a Nikoli je ime „doneo“ rođak.

Marijin mali sestrić Dejan je jednom prilikom slažući svoje stvari koje je prerastao, rekao da ih čuva za malog Nikolu, još kada Marija i Budimir nisu ni znali da će jednog dana biti roditelji.

Pored tate, Mariji oko dece pomaže i njena sestrična Milica, koja ne krije sreću što je dobila male rođake.

-Milica je tu, njena sestra, tu su nam tetka i seke, biće ruka za pomoć, samo da smo zdravo – poručuje srećna majka.

Otac Budimir kaže da ni u bolnici u Češkoj, gde je urađena uspešna vantelesna oplodnja, lekarima nije bilo jasno da su ljudi toliko godina borili za potomstvo, a i dalje su zajedno, jer ne žele da izgube zajedničku bitku.

-Neka joj bude lakše u životu nego meni, ali neka bude uporna kao ja – poručila je predsednica Udruženja „Bebe“ Snežana Misita, svojoj maloj imenjakinji.

Srećni roditelji ističu da u borbi za roditeljstvo nisu bili sami i da su im odlazak na vantelesnu oplodnju u Češku pomogli trebinjska gradska uprava i Udrženje “Bebe”, a prijem u Budjejovicama je ono što će posebno pamtiti.

Veliku zahvalnost duguju i bivšem gradonačelniku Luki Petroviću i sadašnjem Mirku Ćuriću. Gradonačelnik Trebinja Mirko Ćurić je istakao da je ovo samo još jedan od dokaza da se isplati ulagati u porodicu.

-Ovo je 23. vantelesna oplodnja koju je pomogao grad Trebinje. Na raspolaganju smo bračnim parovima i ubuduće, ukoliko im je potrebna naša finansijska pomoć – poručio je on.

Bivši gradonačelnik Trebinja Luka Petrović rekao je da je sa radošću u septembru prošle godine prihvatio inicijativu da grad pomogne porodici Stajić, kojima je to bio i poslednji pokušaj vantelesne oplodnje, a koji je na njegovu, i radost svih i uspeo.

Do kraja godine se očekuje 120 beba

Udruženje “Bebe” Trebinje, krajem maja je proslavilo stotu bebu, a Snežana i Nikola su 113. i 114. beba čiji su roditelji članovi ovog Udruženja. Do kraja godine, očekuju, da će u Hercegovini biti rođeno i 120 beba.