Month: December 2020

U malom mestu u Hrvatskoj složno žive Srbi i Hrvati. Rata nije bilo jer niko nije hteo da ratuje, slave se dva Božića, spomenika ima raznih i svi su čitavi.

Kako piše Jutarnji list, reč je o mestu Moravice, koje spada u mesni odbor Vrbovski. Svaki treći stanovnik tog mesta je Srbin. Iz kafića “trešti” raznorazna muzika, pa i ona “Po šumama i gorama”.

U Moravicama nije čak bilo ni rata “jer nije bilo zainteresovanih ni s jedne strane. A bili su naoružani, jednima je puške podelila JNA, a drugima hrvatska policija. Oni, međutim, sela nisu čuvali jedni od drugih, već od onih ‘sa strane'”, piše Jutarnji.

Ljudi u tom mestu ne znaju da mrze jedni druge po nacionalnom ključu i znaju duboko da se poštuju. 

“Grad Vrbovsko ima više od 35 odsto predstavnika srpske nacionalne manjine. Mi smo u potpunosti implementirali Zakon o pravima nacionalnih manjina u naš Statut. Dogovorili smo se s predstavnicima Veća srpske nacionalne manjine da one dvojezične ploče idu samo tamo gde su Srbi u većini, a to su, uz Moravice, još Gomirje i Ljubošina, te određene ulice. Smatrali smo jedni i drugi da nema potrebe takvim pločama pokrivati druga naselja, pogotovo ona u kojima Hrvati žive u stopostotnoj većini”, kaže za Jutarnjigradonačelnik Moravica Dražen Mufić, koji je na tu funkciju došao sa svojom nezavisnom listom. 

Njegova dva zamenika su iz redova srpske nacionalne manjine, Anđelka Mamula kao predstavnica s manjinske liste, i Borivoje Dokmanović, kao kandidat s gradonačelnikove nezavisne liste. 

“Ljudi ovde imaju iste uslove i iste mogućnosti, a razlike ne pravimo ni u čemu, najmanje u nacionalnosti. Delimo posledice teškog života. Ovde, srećom, nije bilo rata, pa smo se nekako ranije okrenuli poslu i investitorima. Uvjek ima pojedinačnih ispada, ali mogu reći da je situacija glede tog pitanja vrlo dobra. Saradnja je vidljiva na svakom koraku, a najveći zajednički projekt je zapravo naš budžet koji ne isključuje nikoga, finansiramo brojna kulturna udruženja, manifestacije, programe. Delimo dobro i loše, a najveći nam je problem to što nam sela postaju prazna. Imamo 63 naselja na čak 270 kvadratnih kilometara, a u njima živi samo 5.000 ljudi. Brinuti o brojnim nerazvrstanim ulicama, organizaciji odvoza smeća i drugim komunalijama, pravi je izazov”, kaže gradonačelnik.

Novica Vučinić, profesor istorije i geografije i predsednika Srpskog kulturnog društva “Prosvjeta” iz Moravica kaže da meštani tog gradića nisu izmislili ništa novo, već su samo nastavili onako kako su to radili njihovi preci. 

“Kada je sve krenulo početkom devedesetih, mi smo videli da ne valja, imali smo, doduše, svako svojih budala, koje smo morali da ‘išamaramo’. Pogodile su se dobre generacije Hrvata i Srba koje su se trudile. Bilo je bitno da nikome ne padne glava, i u tome smo uspeli. Nije na lokalnom nivou nikada bilo problema, na nivou grada još manje, a saradnja sa Županijom je izvrsna. Ali, tako nije na nacionalnom nivou. Mi se ne bavimo politikom, ali ona nama itekako da. Mi se odupiremo, ali kako dođe s vrha, tako mora biti”, kaže Vučinić. 

Ovi Gorani nisu se delili prema nacionalnosti, niti su se isključivali u poštovanju običaja. Jedni drugima odlaze na proslave i obeležavanje Božića. Pridruže im se i muslimani koji tu žive, navodi dalje Jutarnji list. 

Protojerej-stavrofor Jelenko Stojanović kada se obeležava islavi Sveti Sava poklone deli i hrvatskoj i muslimanskoj deci. On je bosanski Srbin koji se školovao u Beogradu, a već 33 godine službuje u Moravicama. Filozofija kojom se rukovodi ne može biti jednostavnija. 

“Kada je Bog stvorio prvog čoveka, video je kako nije dobro da je čovek sam, i dade mu ženu. Bog je odredio da je čovek biće zajednice, kao što je i Bog biće zajednice. Sam taj početak upućuje nas jedne na druge, mi kad nekoga volimo, trebamo da se za njega borimo i treba da živimo jedni s drugima jer Gospod kaže: ‘Što učinite jednome od najmanje braće moje, meni ste učinili’. Hrišćanstvo počiva na tome, na ljubavi. Ono nas upućuje na ljubav prema bližnjima i Bogu. To je suživot koji moramo živeti, to je zajednica, nema sile”, kaže protojerej Stojanović. 

U Moravicama se ne zaključavaju vrata kuće ni bicikli. Nema krađa, nema kriminala. Tamo se živi tipično bratstvo i jedinstvo i bolje od toga, zaključuje Jutarnji i kao primer navodi da se meštani Moravica spremaju za jedan Božić kada će se pevati Thompson, za drugi će svirati Baja Mali Knindža, i svi će ga pevati, i Hrvati i Srbi.

Dara Bubamara za sebe kaže da nije preterano lepa žena, ali da je zato prava seks-bomba! Folk zvezda tvrdi da ima udvarače na svakom koraku, kao i da nema tog muškarca koji bi je odbio

Kraljevski tretman

– Iskreno, ne mislim da sam lepa žena, ali sam simpatična i seksi! Tako mi barem kažu ljudi. Trenutno sam sama, nemam dečka. Ali stalno mi se neko udvara. Muškarci me uvek žele! Nikada mi nijedan nije rekao “ne” – priča Dara i objašnjava da kada joj se neka veza završi, ona brže-bolje nađe novog kavaljera.

Sin mi ide u privatnu školu, tamo nema seljačke dece

Folkerka tvrdi da njen sin Konstantin nikada u školi nije doživeo neku neprijatnost zbog majčine popularnosti.

– U školi nije imao problema zbog mene jer ide u privatnu ustanovu. Tamo su deca bogatih i uspešnih roditelja, a ne seljačka i zavidna! Ako bi mene neko uvredio, Konstantin bi mu sigurno opalio šamar. S druge strane, i ja sam požrtvovana majka i normalno je da ću sve da uradim za svoje dete – poručuje Dara.

– Veoma sam emotivna, ali ne patim kad raskinem sa dečkom. Radim kao luda i nemam kada da budem depresivna. Kakvo crno tugovanje u današnje vreme? Jedan muškarac ode, drugi dođe! Od svih tih mojih frajera, jedino bih izdvojila bivšeg muža Milana Kesića, koji me i posle razvoda drži kao malo vode na dlanu – kaže Bubamara.

Klin se klinom...
Ne patim posle raskida, jedan ode, drugi dođe…
Dara Bubamara

Ona ne isključuje mogućnost da se jednog dana pomiri sa Milanom.

– To se nikad ne zna! On je vrhunski frajer i najbolji muškarac kojeg sam pored sebe imala. Volim ga kao čoveka, cenim i poštujem, on to zna. Dobar je čovek i tretira me kao kraljicu – naglašava Dara.

“Mečka” umesto droge

Folk zvezda tvrdi da je jedna od retkih na estradi koja ne puši i ne drogira se. Ako mora već da izdvoji neki porok – to su skupi automobili. Nedavno se častila novom “mečkom”, koju je platila oko 150.000 evra.

Lažu da sam vadila rebro

Dara kaže da je uz pomoć treninga i zdrave ishrane uspela da sredi liniju:

– Dosta sam smršala. Redovno treniram i pazim šta jedem. Nisam vadila rebra, kao što se pričalo. 

– Niti se drogiram, niti pušim i pijem. Nisam poročna, a volim sebe da častim dobrim automobilom. Važno mi je da bude udoban zbog posla i dugih vožnji. Ne volim da pričam o tome koliko šta platim jer je teško vreme. Ćutim i radim, ne idem okolo da se hvalim – kaže Dara.

NAKON sedam dana provedenih na kiseoniku, shvatio sam da parametri na monitoru koje su doktori redovno pratili nisu dobri.

Nije trebalo ništa da mi se kaže da shvatim šta mi se sprema. Te večeri u vizitu je došao doktor Steva. Kada je obišao sve pacijente, vratio se u moju sobu. Ništa nije govorio, ali po pokretima sestara i lekara, po radnjama koje preduzimaju, shvatio sam da spremaju mašinu na koju će da me priključe. Idem na respirator, prošlo mi je kroz glavu.

Ovako započinje svoju ispovest Goran Stevanović (54) iz Belotinca kod Niša, koji je čak 34 dana proveo na respiratoru, do kog su ga dovele komplikacije zbog virusa korona. Iako je već u prvi mah imao sve ozbiljne simptome ovog virusa – temperaturu, gušenje, nedostatak vazduha, nije ni slutio da će zbog njega u bolnici provesti čak 74 dana.

– Odmah po dolasku na Infektivnu kliniku krajem marta, saznao sam da je virus zahvatio pluća, tako da mi je u startu uključen kiseonik. I tih nedelju dana su, lekarski tim i medicinsko osoblje, pokušavali da njime nadoknade te nedostatke koji su usledili nakon virusa, ali nedelju dana nakon toga, tačno 1. aprila, bio sam intubiran i, normalno, proveo 34 dana u komi – priča nam Stevanović.

Za sve to vreme, umesto njega disala je mašina, koja je kupovala vreme do njegovog oporavka. Priseća se da u tom trenutku, kada je shvatio da ide na respirator, nije bilo straha.

– Mislim, nije mi bilo svejedno jer sam znao da je to dosta rizično, ali nekako sam imao poverenja i veru u sebe, s obzirom na to da nisam bolovao ni od kakvih bolesti, da nisam imao nikakvih problema druge vrste, skoro 30 godina sam se bavio sportom, tako da, eto, verovao sam u sebe da ću to izneti i na kraju se ispostavilo da je i bilo tako – zaključuje naš sagovornik. – Skinut sam posle 34 dana, a buđenje je trajalo sigurno još oko nedelju dana. Bio sam kao u nekom bunilu, u nekom snu, tako da se punih 40 dana i ne sećam ničega. Kada sam došao sebi, u jednom trenutku mi je to kroz glavu prošlo.

Goran se i danas oporavlja od posledica kovida, ali i respiratora, bolnice, šoka, svega čega se tamo nagledao. Izgubio je čak 38 kilograma i zbog toga, ali i zbog dugog ležanja, ima bolove u zglobovima. Međutim, uporan je da svoju borbu izgura do kraja, pa od juna, kada je došao kući, redovno vežba vraćajući se polako normalnom životu i konačno dišući svojim plućima.

O njegovoj borbi posvedočio nam je i dr Steva Stanišić, specijalista anesteziolog-infektolog, načelnik Intenzivnog odeljenja, lekar koji je te večeri doneo odluku da Gorana priključi na veštačku ventilaciju.

– To je jedna vrsta produžene reanimacije. Znači, ti bolesnici su na pragu smrti, kritično oboleli. Čak i uz maksimalne protoke kiseonika, i uz sve moguće lekove, njima nije bolje, oni se osećaju kao riba na suvom, počinje da im smeta maska, uznemireni su, agitirani, naravno, počinje poremećaj ritma srca i to je pitanje trenutka kada će da dođe do letalnog ishoda. Tako da, faktički, te mašine, respiratori, o kojima se dosta priča u javnosti, nisu nikakva lekovita sredstva, to su mašine koje produžavaju reanimaciju, daju pomoć plućnoj funkciji u smislu ventilacije, ali ne i respiracije, pa zato ih i ne zovemo uvek respiratorima, jer je u tim mašinama nemoguće da dođe do razmene gasova. Opet su pluća pacijenta organ u kome mora da dođe do razmene gasova – kaže dr Stanišić.

On pojašnjava da respirator kupuje vreme dok imuni sistem ne uspe da zaustavi taj proces na plućima dodatnom terapijom.

– Pokušava se svim mogućim lekovima, takozvanim imunomodulatorima, tu su i imunoglobulini, kortikosteroidi, potporna terapija, mi tog pacijenta hranimo putem sonde ili venskih rastvora, jer on neprekidno spava, dobija anestetike, relaksante, toaleta je potrebna, puna nega, i sve to može da traje jako dugo, nekad i 15 i 20 dana, nekad i dva meseca da vi uspete pacijenta da spasete od smrti i da on krene putem oporavka i vraćanja u normalan život – rekao je za naš list Stanišić.

Dvojica maloletnika starih 11 godina pokušali su da siluju devojčicu (14) u Bačkoj Palanci u blizini pravoslavne crkve, kada se sa svojom sestrom vraćala iz škole.

Dvojica dečaka zaskočili su devojčicu i uz pretnje počeli da ju skidaju. Ona se branila i pokušala da napadače odgurne od sebe. Tom prilikom zadobila je nekoliko ogrebotina po telu.

Jedan dečak gurnuo je curicu i ona je pala na travu, te joj pretio da će je napastvovati. Drugi jedanaestogodišnjak je za to vreme trčao za drugom devojčicom, kako bi je sprečio da pomogne sestri.

Kako saznajemo od ljudi bliskih istrazi, maloletni napadači odranije su poznata lokalnoj policiji zbog sitnih krađa. Dečaci su iz socijalno ugrožene kategorije stanovništva, lošijeg materijalnog stanja, iz romskog naselja Čerga.

– Oni su svašta izgovorili i pretili im, a da li su stvarno imali nameru da ih siluju, teško je tvrditi, ipak su jako mali. To su zanemarena deca koja u ovoj kritičnoj tački odrastanja treba da dobiju i našu podršku kako ne bi skrenula u nešto što ne želi niko da im se desi. Sve se odigralo posle škole oko 19 sati, gotovo u jednoj od najprometnijih ulica. Činjenica je i da su dva puta oborili devojčicu i pokušali da ju skinu. Teško je reagovati u ovakvim incidentima kada su deca u pitanju, devojčici će to svakako ostati velika trauma – rekao je naš izvor.

Međutim, napadnuta učenica uspela je na kraju da odgurne napadače i oni su pobegli. Lekar je konstatovao da ima ogrebotine po telu, ali da nema povrede koje bi ukazivale na seksualno zlostavljanje.

U Bačkoj Palanci je od ovog nemilog događaja situacija veoma napeta, pa su tokom ovih dana primećene pojačane policijske patrole. O svemu je obavešten Centar za socijalni rad, kao i Više javno tužilaštvo u Novom Sadu, koji je događaj kvalifikovao kao silovanje u pokušaju.

Prema rečima školskog psihologa Branke Tišme, iznenađujuće je da deca od 11 godina čine taj oblik seksualnog zlostavljanja.

– Dečaci u tom periodu nemaju tu vrstu zrelosti, ni emotivne, ni fiziološke, kao ni socijalne. To dolazi negde sa strane. Naša sredina je takva da nedovoljno razgovaramo sa decom i nedovoljno boravimo s njima – kaže Tišma i dodaje da su deca u kontaktu sa sadržajima neprimerenim svom uzrastu.

– Moramo ih učiti ljudskom odnosu, poštovanju samog sebe. Čak i da ima tu potrebu, dete bi trebalo da nauči da se suzdrži – dodaje ona.

Važno je, dodaje, da se kod dece otkrije koja su njihova interesovanja, kako bi kroz aktivnosti razvila socijalne vrednosti.

Slični slučajevi nasilja

Trojica maloletnika iz Subotice, I. H. (15), P. S. (15) i A. B. (14), uhapšeni su u aprilu 2017. godine ,jer su silovali i tukli devojčicu od 12 godina. Kako je “Blic” tada pisao, njih trojica su u društvu još jednog maloletnika (12) devojčicu fizički zlostavljali na periferiji grada, nakon čega su je i silovali. Devojčica je sve ispričala ocu, iako su joj dečaci zapretili da će je ubiti ako ih bude prijavila.

Krivično delo počinili su maloletnici koji su uhapšeni, jer su u subotičkom naselju Radijalac napali ženu i strgli joj lančić sa vrata, a tri dana pre tog razbojništva napali su i jednog čoveka kome su oteli novac. Dok se odlučivalo o pritvoru, u roku od par sati stigla je i druga prijava za silovanje.

Drugi slučaj dogodio se dve godine ranije kada je K. S. (18) prijavila je da su je silovala dva maloletnika na Ubu. Devojčicu su napala dva maloletna lica posle proslave rođendana u jednom kafiću na Ubu. Maloletnici B. N (17) i M. I (17) su osumnjičeni da su je na silu odveli u garažu, gde su je napastvovali i silovali. Osumnjičeni maloletnici saslušani su u prisustvu roditelja, radnika Centra za socijalni rad i tužioca, a protiv njih je podneta krivična prijava u redovnom postupku.

Skinuvši svoju zaštitnu masku, Zulfer se sagao do čoveka i bez razmišljanja mu pružio pomoć putem veštačkog disanja

Jutros su Beograđani prisustvovali nemiloj sceni u gradskom naselju Borča. Negde oko 07:15 jutros, jedan čovek je pao na ulici u centru Borče.

Scena nimalo nije bila prijatna, gospodin koji je pao na ulici, prestao je da diše. Sve je delovalo kao da muškarac ima neku vrstu hroničnog napada, a kasnije se, prema informacijama do kojih smo došli, ispostavilo da je došlo do srčanog zastoja.

Sugrađani koji su se našli u blizini bili su zgranuti celokupnim događajem i nisu znali šta da učine, a onda se kroz čitavu gužvu probio farmaceut iz lokalne apoteke Zulfer Bahtijari koji se spustio do nesrećnog čoveka ne bi li mu pomogao.

Skinuvši svoju zaštitnu masku, Zulfer se sagnuo pored čoveka i bez razmišljanja i oklevanja mu pružio pomoć putem veštačkog disanja, uz to primenjujući tehniku masiranja srca.

Mnogi bi se složili da je takav potez bio sulud, ali njegova brza reakcija je postala simbol nade, a ujedno i dokaz ljudskosti i nesebičnosti, koji potencijalno leži u svakome od nas.

– Da li je taj potez, obzirom na situciju pametan, ne znam, ali znam da je ljudski. Nadam se da će komšija biti dobro i nadam se da ćemo uspeti da zadržimo ljudskost koju je jutros pokazao mladi farmaceut – navodi jedan od očevidaca.

Sugrađanin kome je juče pozlilo je srčani bolesnik i njegovo opšte stanje je stabilno.

Zulfer Bahtijari na pitanje jednog od sugrađana, da li bi ponovo učinio isto, odgovorio je “naravno i to bez razmišljanja”.

– Nije me iznenadilo što mi je rekao da bi to opet učinio, jer verujem da bi. Naš komšija, čovek – saopštava jedan od komšija.

Srbija kao i celokupan svet nalazi se u teškoj situaciji, a ovi mali heroji u svakom mestašcetu, veliki su dokaz da se od humanosti nikada ne odustaje, pa čak ni onda kada se mnogo rizikuje.

Majka kontroverzne rijaliti zvezde Miljane Kulić, Marija, gostovaće u nedelju na Pinku, u emisiji Premijera.

Marija je pre nekoliko nedelja privremeno napustila rijaliti, iz opravdanih razloga, a u njenom odsustvu desilo se mnogo toga.

Njena ćerka Miljana Kulić saznala je da je ponovo u drugom stanju sa svojim dečkom Lazarom Čolićem Zolom, a svima je poznato da Marija ovu vezu ne odobrava.

Miksi je danas iznela da planira da rodi bebu, a Zola je rekao da je spreman da bude otac.

Šta Kulićka ima da kaže na to, kako sada gleda na njihov odnos i da li će ih podržati u odluci da zadrže bebu i ostvare se u ulozi roditelja ostaje da saznamo u nedelju, kada će u emisiji “Premijera – Vikend specijal” otkriti sve.

Nema više mesta nedoumicama, istina je konačno isplivala u celosti

Darija Sudnišnikova (14) iz ruskog grada Zelenogorska bila je tokom ove godine jedna od najpopularnijih ličnosti u toj zemlji.

Početkom godine lansirala je priču kako su njen dečko Ivan (10) i ona napravili dete tako što su se zaključali u sobu stana njenih roditelja i tamo se “igrali doktora” pod ćebetom.

Darija je potom zatrudnela, što su tamošnji lekari dočekali s nevericom pričajući o njihovom slučaju čak i na nacionalnoj televiziji. Naravno, ubrzo se ispostavilo da otac deteta nije Ivan (nije fizički ni mogao da bude) već jedan maloletnik (15) stariji od Darije koji živi u njenom kraju i koji ju je gotovo silovao.

Ivan je i pored svega ostao uz Dariju obećavši joj da će biti najbolji mogući otac deteta kad se porodi. U avgustu je na svet donela ćerku Emiliju koju je tek ovih dana prvi put pokazala na Instagramu.

U moru lajkova i komentara, mnogo ljudi upitalo je Dariju šta se na kraju zaista dogodilo u priči i ona je po prvi put otvorila dušu do kraja.

Potvrdila je da Ivan nije otac, ali da jeste s njom prvi put tokom zime spavao. Od otkrivanja trudnoće nisu imali seks, baš kao što još nije ni uhapšeno lice koje ju je napastvovalo i zahvaljujući kojem je ostala u drugom stanju.

“Emilija je moja ćerka i tako će zauvek ostati. Otac me ne interesuje, što se mene tiče – to je Ivan. Toliko ga volim. Jedva čekam da još malo poraste da možemo da radimo ponovo ‘neke stvari’. Majka mi puno pomaže oko deteta. Prijala mi je pažnja medija tokom proleća, ali ne i napadi mnogih da sam sve namerno izmislila. Jednostavno sam se uplašila da priznam šta je prava istina. Nisam znala tada da desetogodišnji dečak fizički ne može da napravi dete jer je još premlad”, napisala je Darija.

Ona je dodala i da je policija uzela DNK test deteta i da pokušava da utvrdi ko je i gde je pravi otac Emilije.

U međuvremenu, Ivan je tu. Sada ima već 11 godina a za 5 će steći pravo da se zakonski prijavi i postane zvanični otac prelepe bebe.

Hrvatska spisateljica Vedrana Rudan objavila je tekst na svom blogu Rudan.info u kom je komentarisala trenutnu situaciju u Hrvatskoj

Tekst Vedrane Rudan prenosimo u celosti:

Zatvorilo u Hrvatskoj kafiće, restorane, barove… zato što svetom hara kuga 21.veka. Mrtvih na sve strane, bolnice krcate, šatori se dižu, nema lekara, nema sestara, nema lekova.

Vlada, Krizni štab ili pitaj Boga ko odlučio je da bi neke ovce trebalo sterati u tor.

Ugostitelji i ostali zaključani digli su se na zadnje noge i krenuli, tako tipično hrvatski, paliti sveće na Trgu bana Jelačića i pretiti(kome), da će krenuti deliti otkaze. Oni će propasti, hiljade će ljudi ostati bez posla, Hrvatskom će zavladati glad, beda, kriminal…

Gde žive ti koji ostavljaju sveće na Trgu? Jesu li pre ovog zaključavanja mislili da žive u normalnoj zemlji kojom vladaju stručni, pametni, dobronamerni ljudi opsednuti bitkom za dobrobit građana? Ako se nositeljima sveća tek ovih dana upalila sveća u glavi, stvarno bi ih trebalo poslati u k***c.

Gospodo, trideset godina vas i vaše mušterije godinama pljačkaju. Zašto ste tek sada upalili vatricu? Gledate one u Saboru koji mlate sramnu lovu, dvadeset hiljada kuna mesečno plus šofer, plus dodatak za odvojen život, plus ručak i sok i kava u Saboru, sve za deset kuna. Lupaju majmuna po glavi, surfaju po internetu i ubijaju vreme dok im neko ne naredi da moraju dignuti ruku u vis.

Gledate vladu koja šakom i kapom deli ogromnu lovu Crkvi u skladu s Ugovorima čiji sadržaj nikad nismo videli. Gledate ministre koji pijani divljaju na otvorenom i zatvorenom. Znate da i u koroni ipak postoje „kafići” koji nisu zaključani i u kojima besplatno kafenišu bivši i sadašnji predsednik države, o ostalima da se ne govori. Gde su sveće pred privatnim stanovima za koje još uvek ne znamo jesu li kafići i bordeli ili samo kafići ili samo bordeli za našu elitu?

Polagatelji sveća! Znate li kako izgledaju hrvatske bolnice? Imate li pojma koliko su plaćeni lekari koji danju i noću pokušavaju vratiti život u polužive ljude koji se dave od korone? Zašto ništa ne gori pred vratima hrvatskih bolnica? Niko od vas nije digao glas ni zapalio sveću za školsku decu kojoj su u Rijeci za ručak servirali crve. Svi, i ja i vi, svi znamo imena i prezimena velikih hrvatskih kriminalaca kojima se sudi decenijama i koji nam nikad neće vratiti milijarde. Gde su sveće pred hrvatskim sudovima?

Silovatelji, ubice dece na pešačkim prelazima, najgora čudovišta u pravilu budu osuđena na kaznu nižu od pet godina robije da bi mogla ili brisnuti u BiH ili se godinama slobodna vući po sudu do provosnažne oslobađajuće presude.

Jeste li kad upalili sveću pred sudom u spomen na poginule ili izvšenima uništene potencijalne kavopije? Sećate se kad su svi oni radnici ostali bez posla? U brodogradilištima, firmama. I glumci su zaključani. I pevači. Slikari nemaju kome prodati slike, pisci knjige. Ko će u spomen na hrvatsku kulturu, pokoj joj duši, zapaliti sveću?

Nisam zlobna, ali ne mogu odoleti. Ko će zapaliti sveću za vaše potplaćene ili neplaćene sezonce koji su letos živjeli u smrdljivim rupčagama? Ne govorim napamet, to su deca mojih prijatelja. Slali su mi fotografije, tražili da ih objavim. Ja? Ko sam j***na ja?

Ne, nositelji sveće, vlasnici hrvatskih restorana i kafića, nemojte me krivo shvatiti. Saosećam s vama onako kako vi nikad niste saosećali s onima od kojih živite. Ali, gospodo, i vi i ja znamo da hrvatska tragedija traje trideset godina, da svi mi građani ovoga u čemu se batrgamo s vremena na vreme zapalimo sveću, vatru nikad.

Pa, kad je tako, mislim da je vaš izlazak na trgove besmislen i nekoristan. Poruka vam je s**nje. Kome je šaljete? Oni koji će neke od vas dovesti na prosjački štap boli k***c za vaše proteste, a mi prvoborci, ne i dobrovoljci, koje su nabili na k***c još devedesete navikli smo na štap u g***ci.

Ova korona je došla i proći će. Iza nje će ostati hiljade mrtvih u trulim bolnicama i mnogo više mrtvih koji će skapati od gladi. Nemojmo za to kriviti koronu. Moramo se suočiti s jedinom istinom koju nikako da progutamo.

U Hrvatskoj je kasno za heroje.

Strašno.

Strukovno udruženje Asocijacije teniskih profesionalaca (ATP) saopštilo je danas imena nominovanih tenisera za godišnje nagrade, u pet kategorija.

Nominovani za nagradu fer-plej su:

– Rafael Nadal

– Dominik Tim

– Džon Milman

– Dijego Švarcman

Nagrada za fer-plej nosi ime po slavnom švedskom teniseru Stefanu Edbergu.

Foto: Reuters

Za najvećeg povratnika na teniske terene nominovani su:

– Kevin Anderson

– Andrej Kuznjecov

– Vasek Pospišil

– Miloš Raonić

Švarcman je pored nagrade za fer-plej nominovan i za nagradu za najveći napredak, a pored njega još su nominovani i Rus Andrej Rubljov, Francuz Igo Ember i Italijan Janik Siner.

Foto: Profimedia

Objavljene su i nominacije za najboljeg novog igrača, kao i za trenera godine. Dobitnici ATP nagrada, medju kojima su i nagrade navijača i ona za humanitarni rad, biće dodeljene kasnije ovog meseca.

Interesantno, najbolji teniser sveta Novak Đoković nije nominovan ni za jednu jedinu nagradu. Svakako se moglo naći mesta za njega u fer-plej izboru.

Prizor majke koja doji dete usred jutarnjeg špica glavna je tema rasprava na društvenim mrežama, a ljudi kažu da niko nije ni trebalo da ustupi mesto majci, koja je svoje dete podojila na podu.

U britanskom jutarnjem programu “This Morning” gostovala je mlada mama, Sofi Molinu (22) koja je u utorak, kako kaže, bila primorana da podoji dete na podu voza jer nije imala mesto da sedne.

– Svi su prosto prolazili pored mene a oni koji su sedeli su izbegavali kontakt očima – požalila se ona na televiziji.

Slika je ubrzo obišla internet, a reakcija ljudi je poprilično neočekivana.

– Muka mi je od majki koje se stalno nešto žale na dojenje. Što lepo nije pitala za mesto, sigurno bi joj ga neko ustupio?

– Stvarno ne razumem ljude sa decom koji očekuju da zato što oni imaju decu mi koji smo uredno platili karte treba da im ustupamo svoje mesto.

– Mesto u prevozu nije zagarantovano pravom, već stvar manira. Ako želiš da budeš siguran da ćeš imati mesto, uhvati prevoz ranije ili prosto kupi kola.

I don’t give my seat up to anyone. Sorry mate. I paid to sit on a chair. If there aint enough seats, sue the train company #thismorning pic.twitter.com/1lF8kl6GD3— ĐƵ (@ZorosonD) 23. август 2019.

– I sama je rekla da je njen izbor da doji. Tako je, to je njen izbor i ne možeš da teraš druge da se prilagođavaju tvojim izborima – poručiju joj ljudi na Tviteru.

Sofi je, inače, istakla u emisiji da je stav javnosti po pitanju dojenja u javnosti “gnusan” i da treba da se menja.

— Ljudi se groze majki koje doje svoju decu, naročito ako su deca starija – istakla je Sofi u svom obraćanju u programu.

A šta vi kažete, ko je u pravu?