Month: December 2020

Zbog najavljenih novih mera kriznog štaba i Vlade Srbije, a kojim se radno vreme većine delatnosti skraćuje na 17 sati, a vikendom se skroz zatvaraju, ispred Ministarstva finansija u toku je protest ugostitelja, turističkh vodiča, “event” industrije, ali i muzičara i frilensera.

Novinar “Blica” sa lica mesta javlja da se okupilo nekoliko stotina ljudi, prisutni su puštali muziku i došli su sa plakatima i transparentima, zatim su usledili govori, a na kraju su predali zahteve.

Zahtevi:

– Otpis poreza i doprinosa za emsece kada je isplaćen minimalac ili deo minimalca ( otpis, a ne dug).

– Pomoć ugroženim sektorima – u skladu sa padom prihoda i merama ograničenja koje su im nametnute.

– Pravedan uvod filensera u poreske tokove.

– Promenu poreskog sistema na progresivan pravedan itransparentniji način, uključujući ukidanje kategorije “akontacija poreza na dobit” i podizanje minimalca tako da bruto ostane isti,a porezi i doprinosi da ne prelaze 10 odsto. Uvođenje progresivnih poreskih stopa.

– Prestanak korišćenja inspekcija kao sredstva iznude.

– Stopiranje novih paragiskalnih nameta kao što je eko taksa koja se ne koristi za ekologiju.

– Jednaka primena zakona za sve.

Ulica admirala Geprata bila je blokirana za saobraćaj.

– Ono što je glavni cilje jeste da se pokaže da je mala privreda ugrožena i hitno su nam potrebe mere pomoći. Nadamo se da će naši apeli stići do relevantnih institucija. Mi hoćemo da pričamo, da nađem neko ređenje – poručio je jedan od govornika.

Kako stoji u objavi na Fejsbuku, koja se od juče širi društvenim mređama, pozvani su predstavnici mnogih struka koji su navedeni u odluci koja bi trebalo da krene sa primenom od vikenda.

Pozvani su frilenseri, ugstitelji, privrednici, muzičari, turistički vodiči, poštari, prevoznici…

Podsećamo, zbog sve većeg broja zaraženih korona virusom Krizni štab je predložio Vladi nove mere, koje bi trebalo da budu prihvaćene u četvrtak, a počeće da važe od petka.

One se prvenstveno tiču skraćenja radnog vremena gotovo svih objekata u Srbiji koji će od petka biti zatvoreni posle 17 sati.

Novim merama koje je Krizni štab predočio Vladi gotovo da nema sektora koji nije uključen. I ovaj put u fokusu su bili ugostitetljski objekti, a prvi put su se u paketu našle i mnoge druge uslužne delatnosti – frizeri, kozmetičari, saune, spa centri, bazni, butici, tržni centri…

Sve to neće radi radnim danima posle 17 časova, a vikednom uopšte.

Epidemiolog Branislav Tiodorović kaže da će tokom vikenda biti zatvoreni svi objekti osim apoteka, prehrambenih prodavnica, dostave hrane i benzinskih pumpi

On je rekao da će sledeća dva vikenda biti tako organizovana, odnosno do 15. decembra.

– Mi ne tražimo tri meseca, tražimo da bude makar do 15. decembra, da to izdržimo, pa ćemo procenjivati da li ćemo nastaviti tako ili ćemo imati dobre efekte pa ćemo moći da ublažavamo. Dva vikenda ćemo morati tako da organizujemo da ograničenim radnim vremenom omogućimo smanjenje kontakata – rekao je on za RTS.

– Ja ne bih upotrebio izraz zaključavanje. Ovde se ne radi o vanrednom stanju, nego o ograničenom radnom vremenu – pojasnio je on.

Tiodorović je rekao da će sve biti zatvoreno od 17 h do ponedeljka.

– Ja lično sam bio za to da se ranije zatvori, ne bismo imali Crni petak. Mislim da je to mera koja je trebalo ranije da se primeni – kazao je Tiodorović.

On je dodao da će možda nekima odgovarati da ne rade za vikend i da mogu da se odmore.

– Bitno je da se kontakti smanje, da smanjimo pritisak na bolnice. Junački izdržava zdravstveni sistem i dalje funkcioniše. On pokušava da rasporedi svoje snage i bolesnike, ali moramo da smanjimo pritisak kako bismo sačuvali ljudske živote – napomenuo je on.

Dodao je da nema govora o policijskom času ni o vanrednom stanju.

– Ja se nadam da će to vlada u četvrtak da usvoji. Pijace smo ostavili, iako znamo da je tu pojačan rizik. Pijace će za vikend raditi do 15 časova – kazao je on.

Objašnjenje zašto deca do 10 godina idu u školu, a ostali ne

Tiodorović odgovara zašto sada nije isto kao u martu, kada svu svi učenici bili na onlajn nastavi.

– Mi smo potpuno jasni da deca do 10 godina nemaju receptor AC-2 neophodan da bi se virus vezao za ćeliju, vrlo je to važna činjenica. Ovakvu preporuku je SZO dala da deca treba da idu u školu i da u tom uzrastu deca nemaju opasnost. Samo oni koji imaju astmu. To je i stav pedijatara. Nije rečeno jer “nema ko da čuva decu” – istakao je Tiodorović.

SVI radnici preduzeća u restrukturiranju, koji su napustili radno mesto uz socijalni program pre donošenja Zakona o PIO 2014. godine i kojima su penzije nepravedno bile umanjene, od ovog meseca primaće pun iznos čeka bez kaznenih poena.

Ovo je odlučeno na današnjem sastanku predstavnika sindikata i ministarke za rad Darije Kisić Tepavčević.

Na taj način će oko 8.000 radnika, koji su pre 2014. i uvođenja starosne granice za penzionisanje ušli u program koji je podrazumevao pet, odnosno dve godine na tržištu rada, biti izuzeti od umanjenja zbog toga što ne ispunjavaju starosni uslov. Pošto su im fabrike bile u stečaju oni tada nisu ni imali drugog izbora.

Da podsetimo, za radnike iz opcije pet do 1. oktobra je postojao zaključak Vlade koji im je omogućavao isplatu punog čeka. Tehnička Vlada ga je, međutim, tada ukinula. Novom odredbom osim njih biće obuhvaćeni i zaposleni koji su potpisali program “dve godine do penzije” najkasnije do 31. decembra 2014.godine.

Zakon o PIO propisuje da svako ko nema starosni uslov za penziju od 65 godina za muškarce i 63 za žene, podleže kaznenim poenima, odnosno za svaki nedostajući mesec odbija mu se 0,34 odsto od čeka. 

Vlada Srbije prihvatila je predlog medicinskog dela kriznog štaba i, kako dala zeleno svetlo za nove mere.

One između ostalog, podrazumevaju da će ugostiteljske i trgovinske firme, restorani, kafići i barovi, klubovi, tržni centri, igraonice, kladionice, prodavnice i svi drugi prodajni objekti, moći da rade radnim danima do 17 časova, dok vikendom neće uopšte raditi – od petka u 17 časova do ponedeljka u 5 sati.

Ovo se, takođe, odnosi i na kozmetičke i frizerske salone, salone lepote, fitnes-centre, teretane i vežbaonice, spa centre i bazene. Ove mere će, kako saznajemo, biti usvojene u četvrtak na vladi, a stupiće na snagu u petak, 04. decembra.

Mere između ostalog podrazumevaju da apoteke, benzinske pumpe (točenje goriva) i dostava hrane putem kurira mogu da rade neograničeno, svih sedam dana u nedelji.

Prodavnice prehrambene robe mogu da rade svaki dan do 21 sati, uključujući i vikend, a pozorišta i bioskopi do 17 sati, uključujući i vikend.

Pijace radnim danima mogu da rade regularno, a vikendom od 6 do 15 časova.

(Kurir)

Užasna sudbina devojaka iz kafane “Luna PP zvezda” u Majuru kod Šapca već danima je glavna tema u toj varošici, nakon hapšenja vlasnika restorana Velimira G. (57) i njegove supruge Estere G. (49).

Kako je “Blic” saznao od izvora upućenog u istragu, vlasnici se sumnjiče da su primoravali devojke na seksualne usluge. Da su bile prave seksualne robinje potvrđuje i užasan podatak iz istrage da su imale i više stotina klijenata mesečno.

– Prostitucija i ilegalni poslovi u toj kafani dešavaju se već duže vreme. Navodno je među klijentima bilo poznatog sveta, privrednika koje svi znaju i koji su tu dovodili poslovne partnere. Cena usluge bila od 70 i 100 evra, pa naviše – rečeno je “Blicu”.

U noći između petka i subote u “Lunu” (bivšu Zlatnu gredu) upali su pripadnici jedinice Uprave kriminalističke policije iz Beograda i “na delu” zatekli četiri devojke starosti 18 do 25 godine sa trojicom klijenata. Akcijom je rukovodilo Više javno tužilaštvo u Šapcu, koje je u saradnji sa ovdašnjom Policijskom upravom, više od dva meseca istraživalo slučaj.

Uhapšeni su vlasnik objekta Velimir G. (57), njegova supruga Estera G. (49), inače državljanka Rumunije i njihov pomagač N. O. (41) iz Vladimiraca. Svima se na teret stavlja krivično delo trgovina ljudima, za koje je zaprećena kazna od pet do 12 godina zatvora.

Kako saznajemo iz tužilaštva, svo troje su se na saslušanju pred Višim javnim tužilaštvom branili ćutanjem, nakon čega im je određen pritvor.

Oni se sumnjiče za trgovinu ljudima odnosno da su zloupotrebili lošu materijalnu situaciju svojih žrtava i primorali ih da čine seksualne usluge.

Tužilaštvo je u saradnji sa ovdašnjom policijom realizovalo hapšenje osumnjičenih, ali značajnu pomoć je pružila i UKP.

Zasad nije poznat identitet osoba zatečenih sa devojkama, ni šta su ispričali u policiji. Po svoj prilici, oni bi mogli da posluže kao takozvani dobri sveodoci, koje istražitelji poštede krivičnog gonjenja u zamenu za dragocene informacije.

– U “Luni” se čekalo na red, a od kada su uvedene zabrane rada zbog korone, dolazili su samo oni koji bi se najavili vlasnicima. Dve trećine klijenata se stalno vraćalo, a bilo je i onih koji bi se zaljubili, jer su “prodavačice ljubavi” zaista prave lepotice – priča sagovornik iz istrage, koji insistira na anonimnosti.

– Da su devojke bile robinje uopšte nije pitanje, ako se zna da su imale od pet do sedam poseta u toku dana. Stotine ljudi prolazilo je mesečno kroz postelju samo jedne devojke. Užasno je kada imate ćerku tih godina pa vidite šta su ove mlade žene pretrpele – rekao je sagovonik “Novosti”.

A upravo vlasnici objekta Velimir i Estera imaju dve tek malo mlađe kćeri, koje su negde na studijama.

– Estera ili madam Stela, brinula se o zdravlju devojaka regrutovanih za prostituciju. One su veoma pažene i tretirane kao skupe mašine, što su i bile, jer je zarada zaista enormna. Kada sagledate slučaj sa ove sumorne strane, tek tada postaje jasno o kakvoj je teškoj eksploataciji reč – kaže sagovornik iz istrage.

Meštani “ništa ne znaju”

Meštani Majura nevoljni su da pričaju bilo šta o dešavanjima u kafani. Kažu da se videlo da vlasnici imaju mnogo novca, ali da se “njih ne tiče” odakle to bogatstvo.

– Videlo se da dobro zarađuju. Kada su pravili proslave nije se vodilo računa koliko će da potroše. Delovalo je da imaju mnogo i da se rasipaju novcem – rekao je za “Blic” jedan od komšija koji nije želeo da bude imenovan.

Posle današnje internacionalne konferencije mladih naučnika, retko ko je objavio i preneo vest da je maturant Pete Beogradske gimnazije Todor Cvetanović na svetskom takmičenju iz biologije prvi na svetu.

Naime, na upravo završenoj internacionalnoj konferenciji mladih naučnika koja je ove godine održana u Beogradu, naši srednjoškolci su osvojili čak 10 medalja i jednu specijalnu nagradu.

Todor Cvetanović jedan je od onih koji su osvojili zlatnu medalju, a naši sugrađani su za tu vest, umesto preko medija, saznali preko društvenih mreža.

Osim njega, zlatne medalje osvojili su Todor Cvetanović, Marija Pinjić, Katarina Stanković i Ana Mijušković, srebrne medalje Sara Milošević i Aleksandar Vujčić, bronzane Ana Radović, Aleksandra Gazikalović, Uroš Filipović i Veljko Đondović, a specijalnu nagradu Dimitrije Rajčić.

Srednjoškolci iz 30 zemalja takmičili su se s 192 rada u šest kategorija: informatika, inženjering, matematika, fizika, zaštita životne sredine i prirodne nauke.

Neobična scena zabeležena je juče u operacionoj sali Kliničkog centra Srbije – ozbiljno ugroženog pacijenta operisala je doktorka, koja je, može se reći, i sama u tom trenutku bila pacijent!

Prof. dr Danicu Grujičić, načelnicu Odeljenja za neuroonkologiju Kliničkog centra Srbije (KCS), ni slomljeno stopalo nije sprečilo da radi, pa je tako u kolicima, u gipsu, operisala pacijenta.

“Mene ništa ne boli, a moji pacijenti ne mogu da čekaju”

– Moj prelom noge ne bi trebalo da bude tema. Pacijenti koji leže kod mene na klinici su mnogo bolesniji od mene. Prelom me sprečava da hodam i da se oslanjam na nogu, ali me ništa ne boli. Ne bi trebalo od mene praviti heroja, jednostavno, moji pacijenti ne mogu da čekaju – rekla je prof. Grujičić za “Blic”.

Naime, prof. Grujičić je pre desetak dana zadobila prelom pete metatarzalne kosti na stopalu, odnosno, pukla joj je mala kost stopala. Iako na prvi pogled deluje bezazleno, od preloma ove kosti osoba se oporavlja veoma dugo, nedeljama, a ne sme ni da se oslanja na povređeno stopalo.

– Uvek će nas sprečavati nepredviđene prepreke, ali isključivo od naše volje zavisi da li će nas savladati ili ćemo ih prevazići. Pacijenti koje ja treba da operišem ne mogu da čekaju sada da se ja oporavljam narednih šest nedelja – rekla nam je prof. Danica Grujičić.

Nju je, tako, u operacionu salu na kolicima dovezla medicinska sestra.

Sledi primer svojih profesora

– Isto ovako sa slomljenom nogom su radili i moj profesor Ilija Nagulić i prof. Rade Repac, mi neurohirurzi smo jednostavno takvi. Operisala sam iz kolica – ispričala nam je prof. Grujičić.

Iako zaljubljenik u svoj posao, prof. Grujičić kaže da razume nezadovoljstvo svojih mlađih kolega hirurga. Pripada, kaže, nekoj drugoj generaciji doktora, koji su živeli u neko drugo, bolje vreme.

Razumevanje za mlade kolege

– Ceo život sam radila na jedan određeni način i sada ne mogu da radim drugačije. Mi ovde dolazimo i bolesni i povređeni da operišemo, ne zato što volimo da operišemo kada se ne osećamo dobro, nego zato što osećamo ogromnu odgovornost prema svojim pacijentima. Ipak, razumem mlade lekare zašto su nezadovoljni. Vidi se bahatost na svakom koraku, vidite brojne upravne odbore, nadzorne odbore, ljudi dobijaju ni za kakav rad enormne svote novca, a drugi koji imaju ogromnu odgovornost i koji se ubijaju od posla, kao što su moje kolege, žive krajnje bedno – zaključila je prof. dr Danica Grujičić.

Miroslav Stojanović (44), presudio sebi sa insekticidom etiolom. Prošao pakao i kao raseljeno lice živeo u vrlo teškim uslovima. Uoči tragedije sestri rekao: “Ne mogu više da podnesem bedu”

POZVAO me je i rekao: sestro slatka, tebi moram da kažem, ispratio sam ženu i decu kod tašte u Niš, ali ja ne mogu više da podnesem ovu bedu, ne mogu da dozvolim da mi deca žive u mraku, ja hoću da se ubijem. Zvala sam ga sto puta, nije se javljao. Odmah sam sela u auto sa komšijom iz Bujanovca i stigla do Jelašnice za sat i po. Međutim, zatekla sam brata mrtvog pored česme.

Ovo je za “Novosti” ispričala kroz suze Zlatka Stojanović, sestra Miroslava Stojanovića (44) koji je sebi oduzeo život u utorak kasno posle podne popivši insekticid etiol. Tragedija se dogodila samo nekoliko sati nakon što mu je struja isključena zbog dugovanja od 22.000 dinara.

– Nije hteo da ostavi decu u mraku, pa je rešio da on sam ode u večni mrak – rekla je Zlatka jecajući.

Međutim, dug za struju samo je kap koja je prelila čašu, jer od rata 1999. godine, otkako je na Kosovu izgubio oca i majku, ali i sve imanje, Miroslav Stojanović je sa svojom porodicom prošao pakao i kao raseljeno lice živeo u vrlo teškim uslovima.

– Imamo četiri školarca, a živimo od socijalne pomoći koja je 19.000. Miroslav je povremeno radio na građevini, ali opet nije bilo dovoljno za neki osnovni život. Kuću smo dobili pre dve godine, ali u nju je trebalo toliko ulaganja da je bilo bolje da smo ostali da živimo u kolektivnom centru gde smo boravili pre toga – priča u neverici njegova žena Slavica Spasojević.

Ona kaže da je račun od 22.000 dinara dug za nekoliko meseci, a da su poslednji račun od 5.000 dinara dobili pre nekoliko dana, ali kako nisu mogli da ga plate, stigla im je opomena, a nakon nje i radnici Elektrodistribucije da isključe struju.

Supruga Slavica

– Došao je čovek da plombira brojilo. Molili smo ga da nam ne isključuje struju, molili smo ljude iz Socijalnog da nam pomognu, rekli su nam da nije trebalo da rađamo decu, ako nemamo uslove da ih čuvamo – očajna je ona.

Četvoro dece, od kojih najmlađe ima sedam, a najstarije 12 godina, kao i supruga, braća i prijatelji ispratili su u sredu Miroslava na večni počinak. On je sahranjen na seoskom groblju u Jelašnici.

Katastrofalni uslovi života

EPS POZVAO UGROŽENE

JAVNO preduzeće “Elektroprivreda Srbije” apelovalo je na sve socijalno ugrožene građane da se prijave nadležnim organima lokalne samouprave i iskoriste mogućnost da dobiju besplatne kilovat-sate.

U saopštenju tog javnog preduzeća navodi se da EPS nema mogućnosti da socijalno ugroženim građanima pomogne, osim na osnovu Uredbe o energetski ugroženom kupcu, koju je usvojila Vlada Srbije. Potrebno je da se socijalno ugroženi građani prijave službi socijalne zaštite u svojoj lokalnoj samoupravi.

“Elektroprivreda Srbije” nema zakonsko ovlašćenje da određuje nivoe socijalne ugroženosti građana niti da samovoljno određuje ko ima pravo na besplatne kilovat-sate”, navodi se u saopštenju.

U saopštenju se navodi primer da je uvidom u dokumentaciju utvrđeno da je Miroslavu Stojanoviću iz Jelašnice kod Niša u aprilu upućeno upozorenje pred obustavu isporuke električne energije za dug od 22.000 dinara, a da je do juče dug dostigao 35.000 dinara.

Roditelji ovog novorođenčeta bili su slomljeni kada su im lekari rekli da njihov nedelju dana star sin ima četiri urođene srčane mane i da mu je potrebna operacija.

Najgora noćna mora ovih roditelja ostvarila se kada su im liječnici rekli da im je sinu potrebna operacija srca. Preuranjeno rođen Leo prvo je dijete Aimee Roberts koja je bila shrvana kada su joj rekli da Leo ima prirođene srčane mane, piše Foxnews.

“Ništa nije gore do toga da morate svoje dijete predati kirurgu, a postoji mogućnost da će ono umrijeti. Nikada nisam toliko plakala.”, rekla je majka Aimee Roberts.

“Bilo je grozno. Čim sam saznala, postala sam histerična”, ispričala je 25-godišnja majka iz Engleske za SWNS. “Tjednima sam plakala”, rekla je Aimee koja živi sa svojim partnerom Alexom. “Naučili smo sve o ehokardiogramima, EKG-u, monitorima, krvnim slikama, dijagramima, rizicima i šansama.”

Novorođenčetu je dijagnosticirana koartacija (sužavanje) aortnog luka, Ductus Arteriosus Botalli (abnormalan protok krvi između srčanih arterija), višestruke rupe u srcu i promijenjen aortni zalistak (dva umjesto normalna tri listića).

S obzirom da je rođen tjedan dana ranije, liječnici su morali čekati sedam dana da dobije na  težini prije operacije. Aimee je rekla da je mogao umrijeti da su duže čekali.

“Sve nam se zamaglilo kada su krenuli pričati o rizicima, smrt je bila jedan od njih. Ostali rizici bili su paraliza, infekcija, oštećenje kralježnice, srčani udar i unutarnje krvarenje.”

Leova operacija je bila uspješna. “Oči su mu bile natečene, nije bio budan. Bio je prekriven žicama aparata koji je disao umjesto njega. Preko aparata su mu davali lijekove.”, Aimee se prisjetila prvog posjeta sinu nakon operacije.

Par je zahvalan timu liječnika i medicinskih sestara koji su spasili Leov život u Dječjoj bolnici u Bristolu.

“I dalje boluje od dvije srčane bolesti. Idemo na pregled krajem veljače. I dalje nije savršeno, ali mu stvarno dobro ide”, rekla je Aimee.

“Šest godina me je psihički zlostavljao, a nekoliko puta me je brutalno pretukao. Sada njemu hoće da dodele starateljstvo nad dvoje dece, a ja da ih viđam jednom u dve nedelje”.

Ovako za “Blic” započinje priču Bojana Obradović (33), žrtva porodičnog nasilja, koja uprkos batinama koje je pretrpela od svog još uvek zakonitog muža, inače policajca iz Beograda D. O. ne može da dobije starateljstvo nad svojom decom. Nasilje koje je trpela godinama, a koje je rezultiralo borbom sa vetrenjačama (Centrom za socijalni rad i sudom) kako bi odgajala svoje dvoje maloletne dece, sina (14) i ćerku (9), ovu ženu je nateralo da otvori dušu i za “Blic” ispriča sve što je trpela, apelujući na sve druge žrtve nasilja da zlostavljanje prijave i napuste muževe koji probleme rešavaju batinama.

– Godinama sam trpela psihičku torturu. Maltretirao me je, ucenjivao, pretio mi, udarao mi šamare jer nisam htela da mu napišem na papir sa koliko sam muškaraca bila pre njega. Sve se to dešavalo dok sam dojila ćerku. Stalno me je kontrolisao, omaložavao, povremeno mi pretio ubistvom. Koliko je njegovo psihičko zlostavljanje uzelo maha, govori i to što bi stalno histerisao kada god ručak ili kuća nisu spremni kada i kako on želi – priča Bojana.

Prema njenim rečima, pre nepune tri godine, kada su se vraćali sa proslave rođendana njene prijateljice, Damir ju je krvnički pretukao.

– On je tada zaustavio automobil koji je vozio uprkos tome što je bio pijan i izbacio me (gurnuo) napolje u Vinči, delu grada koji je meni tada potpuno bio nepoznat. Tada se odvezao bez mene, a ja sam po mrklom mraku, samo sa mobilnim telefonom u rukama, ostala nasred puta potpuno izgubljena – priča ova žena.

Dok se prisećala dana koji nikada neće moći da zaboravi, a zbog kojeg se i dan-danas sudi sa Damirom zbog nasilja u porodici, nesrećna žena postala je uznemirena, a glas je počeo da joj drhti. Pre nego što je nastavila da iznosi detalje nasilnika, pogled joj je odlutao, a onda je pognute glave nastavila.

– On se tada vratio po mene i čim sam ušla u kola počeo je da me krvnički udara pesnicama u glavu, a onda me je ponovo izbacio napolje. Tada sam pozvala policiju – priča Bojana.

Kako objašnjava, tek što joj se javio dežurni policijski dispečer, Damir se vratio po nju.

– Dok sam razgovarala sa dispečerom on je počeo da mi preti da ni slučajno ne smem da kažem šta se desilo, s obzirom na to da je i on sam policajac, te da će zbog toga izgubiti posao. Tada sam iz straha da ponovo ne počne da me bije počela da trčim koliko me noge nose, da bežim preko nekih njiva kroz neke uličice sve vreme razgovarajući sa dispečerom. On je uputio policijsku patrolu ka meni koja me je pronašla, Damira privela, a mene su uputili u Urgentni centar – priča ova žena.

Prema njenim rečima, tada su joj konstatovane brojne povrede u predelu glave, a podlivi koje je imala na licu zatvorili su joj levo oko. Međutim, ona nasilje tada nije prijavila, zbog ucena i pretnji njenog muža da decu više neće videti ako on izgubi posao. Štaviše, kako kaže, iz straha da ne ostane bez dece, vratila se da živi s njim.

– On se tada promenio na samo nekoliko dana. Međutim, vrlo brzo ponovo je postao agresivan. Zaključavao me je u kuću, unosio se u lice, branio mi da odvedem dete u školu, pa je sin na kraju taj dan ostao kod kuće – kaže ova žena, i dodaje da je ovo bila kap koja je prelila čašu. Nasilnika je ostavila, a sa ćerkicom je otišla da živi kod njene majke. Sin je, pak, želeo da ostane kod oca. Da devojčica viđa oca Bojana se nije protivila, a vrlo brzo kod majke se više nije vratila.

Rigorozna pravila viđanja

– Centar za socijalni rad doneo je mišljenje da ja decu viđam povremeno. Kao da sam ja nasilnik, a ne on. Kao da sam ja njega zlostavljala i da je on žrtva u svemu ovome. Predložili su, a što je kasnije i usvojeno, da ćerku viđam svaki drugi vikend i budem sa njom do nedelje, sredom četiri sata, svaki drugi praznik i pola letnjeg i pola zimskog raspusta. Za sina su bili znatno rigorozniji – rekli su da ga viđam samo sredom, i to četiri sata! – teškim glasom priča Bojana.