Month: December 2020

Ono što je ova medicinska sestra tada napisala, i dalje odjekuje u ušima svih!

Snežana Ristić, medicinska sestra iz Kragujevca je postala pravi ponos u svojoj struci. Ona je istakla kako je “posvetila život svojoj profesiji”, a trenutno je jedna od najpopularnijih medicinskih sestra u Srbiji.

Za to je između ostalog zaslužan njen Fejsuk status koji je podelila sa celom zemljom i to bez trunke oklevanja. Ona se odlučila za ovakav “poduhvat” baš u trenutku kada su u žiži javnosti bile dve priče u kojima su glavni akteri bili lekari i sestre iz Kragujevca.

Podsećamo, radi se o snimku nezadovoljne majke koja tvrdi da doktorka Doma zdravlja u Kragujevcu nije htela da primi njenu bolesnu ćerku.

Majka je emitovala taj snimak preko Fejsbuka koji se brzinom munje proširio internetom uglavnom uz negativne komentare na račun lekarki. Inspekcija Ministarstva zdravlja, međutim, istražila je slučaj i došla do zaključka koji obaraju tvrdnje majke, a epilog je da će svako svakoga da tuži.

Nakon toga, pojavio se još jedan snimak i to iz Kliničkog centra Kragujevac gde se vidi kako medicinska sestra puši cigaretu na šalteru Centra za plastičnu hirurgiju. Ispostavilo se da se radio o elektronskoj cigareti.

Na njene reči niko nije ostao imun. Mnogi su se potresli, a neki su je u potpunosti razumeli. Ovo se pre svega odnosi na njene kolege iz struke.

 Bila je iskrena do srži, odbranila je svoju profesiju na pravi način. 

Prenosimo vam Snežanin status u celosti:

– Razmišljam o svim aktuelnim događajima na temu zdravstvo u Srbiji. Ljudsko sam biće, po profesiji – zdravstveni radnik. I kao čoveka boli me upravo ljudska zloba. I sudite mi, imate pravo. Da li znate koliko sam puta, na svojim rukama imala mrtve ljude, mrtvu decu iz saobraćajnih nezgoda, izbodene noževima, upucane, alkoholisane, overene narkoticima, pretučene, sa teškim prelomima rebara ili lobanje? Znate li koliko sam puta ispirala nečiju decu, žene, muškarce, koji popiju šaku lekova i pokušaju suicid? Znate li koliko je infarkta srca ili mozga prošlo kroz Urgentni centar, a sad ti isti ljudi prođu i zahvale se?

– Znate li koliko se žena porodi u garaži? I obični građani ne treba da znaju s čim se mi sve srećemo. I ne treba da znaju kako se rodbina ponaša i preti. “Spasite ga, ako on ne preživi vi ste mrtvi!” Koliko puta smo zbog gradskih obračuna zbrinjavali te iste povređene, dok su nam civili stajali nad glavom s pištoljima? Sudite mi, jer smo kolege i ja uspešno reanimirali utopljenike sa jezera u Šumaricama.

– Sudite mi jer radim masažu srca momku iz saobraćajne nesreće, a sve vreme mu zvoni telefon na kom piše MAMA! Oči mi se mute od suza, ali “navijam” da srce uspostavi ritam. Sudite mi jer zagrlim majku koja ljubi svoje mrtvo dete i kaže: “Da te pokrijem sine, da ti ne bude hladno!”, a onda to isto dete odguram u mrtvačnicu.

– Sudite mi jer posle toga zapalim cigaretu, obrišem lice i nasmešim se pacijentu. I nebitna je plata. Ovo nema cenu. Sudite mi jer nikada ne biste mogli da radite ovaj posao! Ja volim svoj beli mantil i nosim ga ponosno! Verujem da postoji neko ko će suditi vama!

Iako poseduje fakultetsku diplomu pedagogije, kada bi opet birala posao, kaže da bi izabrala isto – da bude medicinska sestra!

Osmogodišnjak iz Ukrajine bori se za život nakon što su ga krajem avgusta malo starije siledžije iz škole polile benzinom i zapalile.

Kiril Jacun se, kako prenose lokalni mediji, igrao napolju blizu kuće u gradu Dnepr kada ga je napala grupa dece. Oni su mu polili majicu gorivom i upalili je upaljačem, od čega je dečak zadobio teške opekotine na 35 procenata tela.

Svedoci kažu da je dete palo na tlo i vrištalo sve vreme, dok su napadači odmah krenuli da beže. Prolaznici su pritekli Kirilu u pomoć i skinuli mu zapaljenu majicu pre nego što su pozvali Hitnu pomoć.

On se posle nekoliko operacija nalazi na intenzivnoj nezi u kritičnom stanju. Lekari su morali da mu uklone delove kože sa glave, ruku, trupa i kukova, a posle 10 dana borbe i dalje je životno ugrožen.

– Činimo sve što možemo da ga održimo u životu. Svestan je i može da priča, ali su njegove povrede teške – rekao je doktor Artem Posunko iz Regionalne dečje bolnice u Dnepru.

Majka dečaka koja sve vreme provodi uz bolničku postelju seća se kako su deca utrčala unutra dok je kuvala ručak i rekla joj da je Kiril povređen.

 *Foto: Facebook

– Istrčala sam napolje i videla mog sina kako leži na zemlji. Koža na stomaku i nogama mu je bila strašno izgorela. Rekao mi je da su mu to uradili namerno iz čista mira. To nisu deca već čudovišta – kaže Evgenija Jacun.

Policija je pokrenula istragu zbog nanošenja teških telesnih povreda, a napadači su identifikovani i saslušani. Osumnjičeni tvrde da je sve bio nesrećan slučaj i da nisu hteli da zapale dečaka, saopšteno je iz policije. 

Ako budu proglašeni krivim napadači će biti smešteni u popravni dom, dok Kirilu predstoji barem dva meseca boravka u bolnici, još operacija i duga rehabilitacija.

(Izvor: novosti.rs)

Kada je po prvi put ugledao svog sina, otac je briznuo u plač. Svi su pretpostavili da plače zbog bebe, a onda je otkrio pravi razlog i ostavio ljude bez teksta.

Kristi Perez iz Teksasa već dugo se bavi profesionalnom fotografijom, i specijalizovala se za slike sa porođaja. Poslednji u nizu serijala njenih fotografija izazvao je najviše pažnje.

U centru pažnje je otac koji je prisustvovao samom porođaju, a kada se sve okončalo kako treba, lio je suze radosnice – ne zbog deteta, već suze olakšanja jer su muke njegove žene okončane.

Naime, mama koja se porađala, kako izveštava sama Kristi, patila je od stanja Hyperemesis gravidarum, stanja tokom trudnoće u toku kojeg dolazi do intenzivnih mučnina, povraćanja, mršavljenja i poremećaja nivoa elektrolita u telu. U težim slučajevima, ovo stanje zahteva i hospitalizaciju. Ovo stanje, inače, mučilo je i Kejt Midlton u njenoj trudnoći.

– Bespomoćno je posmatrao svoju ženu kako povraća bez prestanka više od 285 dana. Svedočio je njenom rapidnom gubljenju kilograma – smršala je 15 kilograma koje nikako nije mogla da zadrži. Četiri puta bila je hospitolizovana zbog dehidracije. Jeo je nebrojeno puta ispred kuće jer bi svaka naznaka mirisa hrane njegovu ženu navodila na povraćanje.

Posle mnogo meseci u kojima se trudio da bude uz nju što je više moguće, bio je tu i za vreme porođaja.

Rekla sam mu da sam ga uhvatila kada je zaplakao kada je prvi put video sina, i odgovorio mi je da to nije razlog zbog kojeg je plakao.

Zapanjena, pitala sam ga šta ga je onda navelo na plač.

Opet je zasuzio i rekao: “Ovo je prvi put u poslednjih 10 meseci da sam video svoju ženu nasmejanu”.

Svim majkama koje su prolazile i prolaze kroz teške trudnoće a i dalje nalaze način da se smeše…hvala što prolazite kroz takvu žrtvu da biste donele još jedan dragocen život na svet. To nije nimalo lak podvig – poručila je na kraju Kristi.

Muškarci, shvatite koliko je snažna moć vaše empatije.

Amer Ibrahimović iz sela Pobuđe nadomak Bratunca ima devet godina i dvadesetčetiri ovce, kao i jasnu viziju čime želi da se bavi u budućnosti.

Čim ustane, devetogodišnji Amer spreman je za akciju. Topla jakna, čizme i dobra volja su tu, baš svako jutro. Leti, zimi, po kiši ili snegu ovaj dečak ne propušta da se pobrine za životinje koje je sam kupio. Brine o njihovoj ishrani.

“Imam 24 ovce, slušaju me. Jedan me ne sluša, hoće da udari. Imam jednog psa. Imam dve krave i tele, dve koze, mačka koji se zove Brko… Uvek neko kad mi da ili marku ili deset uvek ja stavim to u kasu, ne trošim. Kupim sebi jedno jagnje za 50 maraka. Nisam ja više mali za igračke. Sad skupljam ovce. Ne igram se igračkama….Baviću se tim i kad porastem. Onda ću ih čuvati, šišati, praviti torove, praviti veliku farmu, kupovati traktore, priključke, raditi poslove”, priča ovaj vredni dečak.

Teška materijalna situacija naučila je devetogodišnjeg dečaka skromnosti, kao i odgovornosti prema sebi i drugima. Kako i zašto je zapravo odlučio da na ovaj način uloži novac koji je dobijao za igračke i slatkiše, objasnili su njegovi roditelji.

“On ponese i u školu sebi da kupi sendvič. Ja njemu, ako dam dve marke, on će vratiti pola marke, on to neće sve potrošiti.”

Svog sina otac Ibrahim Ibrahimović opisuje kao jednog vrednog malog ali, velikog, uspešnog čoveka koji misli na budućnost.

“On se pomolio iz sobe. Istresao novac na sto. Bilo je negde oko 300 KM. I on kaže znate šta sam ja babo i mama rešio sa ovim novcem. Odakle ti toliki novac? Kaže sve što mi je neko davao od bajramluka, za čokoladu, on je to skupljao i sklanjao sve. Kaže ja sam sanjao sinoć pošto vi nemate primanja, teško živite, borite se da nas izvedete na pravi put, ja sam usnio da ću biti najveći farmer u Pobuđu i kaže ja ću tako da vas izdržavam. Ovim putem savetujem svu decu da se posvete nečemu. Ne internetu i telefonima.”

Za godinu dana Amer je kupio 24 jagnjeta, a želja mu je da do sledeće godine udvostruči ovaj broj, ali i da postane najveći farmer u Bosni i Hercegovini.

Da vas neko jednom ispoštuje, bili biste mu zahvalani čitavog života, a ipak, nije redak slučaj da svoje najbliže zanemarujete.

Tako se pojavila ispovest jedne majke, koju je sin potpuno zaboravio. Njene reči rasplakale su mnoge.

– Sine moj! Kad god čujem nešto lepo o tebi radujem se i ja, jer si moj rod, ali čudim se kakav sam greh učinila što me ne posećuješ i ne želiš da me očima vidiš. Da li sam ti ikada uskratila nešto?!

Pokaži malo milosti prema meni, daj mi moju nagradu i ponašaj se lijepo prema meni. O, sine moj! Želim da te vidim, ne želim ništa više od toga. Dopusti da vidim oblik lica tvog! Srce mi plače, a suze same teku. Ti nastavljaš svoj život, a ljudi pričaju o tvom dobrom moralu i uvažavanju prema njima.

Zar nije došlo vreme da se tvoje srce smiluje jednoj starici koja je prepatila i koju želja za tobom ubi od čekanja. Razorio si njena osećanja, razljutio si njeno srce u toj meri da su joj se i suze osušile na očima. Ne žalim se i ne molim se protiv tebe, ne pokazujem svoju ljutnju.

Ukoliko moja molba pređe oblake i stigne do vrata neba, stići će te moja kletva, a nad tobom i tvojom porodicom sliće se nesreća. Ne, neću to učiniti, ti i dalje ostaješ duša moja, sreća i proleće mog života. Uveri se, sine moj.

Kosa počinje da ti beli, proći će godine i ti ćeš ostariti, a nagrada je prema radu. Napisćeš pismo sinu svom sa suzama u očima, kao što ja tebi pišem. O, sine moj! Obraduj majku u njenoj nesreći, a zatim, ako želiš, pocepaj njeno pismo. I znaj, ko čini dobro, sebi ga čini, a ko se loše ponaša, sebi štetu nanosi.

(Izvor: espreso.rs / novi.ba)

Podsetimo, devojčica Minja D., koja je teško povređena u požaru na Dorćolu

Minja D., koja je izgubila bitku za život nakon što je izvučena iz požara na Dorćolu, sahranjena je danas u 14: 15 časova na Bežanijskom groblju.

Na sahranu su došli njeni školski drugovi koji su doneli vence na kojma je ispisana poruka “Poslednji pozdrav iz OŠ Braća Baruh”.

Neki od njenih drugara su u rukama držali po jednu crvenu ružu i tako ispratili svoju drugaricu na večni počinak.

Podsetimo, devojčica Minja D., koja je teško povređena u požaru na Dorćolu i herojskim podvigom radnika gradilišta izvučena iz vatre, preminula je 21. novembra u Univerzitetskoj dečjoj klinici u Tiršovoj.

Devojčica je zadobila opekotine trećeg stepena u požaru koji je izbio u njenom stanu 27. oktobra u Ulici Visokog Stevana u Beogradu. Kako se tada spekulisalo, požar je izazvala oborena slavska sveća.

Nesvakidašnji gest Darka Damnjanovića, starijeg vodnika Prve klase specijalne brigade Vojske Srbije. Kad je dobio poziv za uzbunu, bez reči napustio sopstvenu svadbu i krštenje ćerke Dunje

ČIM mu je stigao signal za uzbunu, Darko Damnjanović (40), stariji vodnik prve klase Specijalne brigade Vojske Srbije, ostavio je sve i javio se u komandnu jedinicu u Pančevu. Pokupio je neophodne stvari i krenuo na zadatak, kao i uvek kada su specijalci potrebni vojsci i domovini. Ono što, međutim, ovu priču čini drugačijom jeste to da je Darko bez reči i dileme napustio – sopstveno venčanje i krštenje dvogodišnje ćerkice Dunje!

Specijalci kopnene vojske, nije tajna, predstavljaju sam vrh po sposobnostima na strelištima, poligonima, nepristupačnim terenima. Njihova obučenost i spremnost na žrtve ponekad stavi u drugi plan činjenicu da su i oni samo ljudi. Koliko je posao specijalaca zahtevan, složen i naporan, koliko je njihova odgovornost zadivljujuća, svedoči i taj nedavni događaj.

Usred svadbenog veselja i krštenja dvogodišnje ćerke Dunje, kolege Damnjanovića, grupa profesionalnih oficira i podoficira, munjevito je ostavila čašice i pesmu, i otrčala u kasarnu da se javi na dobijeni signal za uzbunu. Na zborno mesto i na raspolaganje komandantu jedinice javio se i slavljenik i domaćin Darko.

– Iako je komandant Damanjanoviću dozvolio da se vrati na slavlje, ovaj specijalac nije želeo da napusti svoje drugove i zajedno sa njima je otišao na zadatak, sa kog se vratio posle nekoliko dana – piše vojni magazin “Odbrana”. – Darko i njegova supruga Vesna su još marta 2018. godine zakazali crkveno venčanje i krštenje deteta. Slavljenici su se okupili u crkvi, gosti pristizali, a posle ceremonije, veliki dan za Damnjanoviće trebalo je da se proslavi u beogradskom restoranu. Još je trajao obred, kada su Darkove kolege iz protivterorističkog bataljona dobile signal za uzbunu!

Kada je, po završetku ceremonije saznao šta se dogodilo, Darko je bez dvoumljenja otišao u jedinicu. Slavlje je nastavljeno bez njega.

– Teško je Vesni kada gleda fotografije sa veselja, a na njima nema njenog supruga, ali svesna je da on obavlja posao padobranca protivteroriste i da su odanost državi i svom narodu na prvom mestu – piše “Odbrana”. – Kako kaže, supruga mu nije zamerila. Ima njenu maksimalnu podršku.

Primer ovog specijalca samo je pokazatelj velike žrtve ovih vojnika, ali i da je verovatno još mnogo dečjih rođendana, slava, veselja i druženja moralo da bude prekinuto i propušteno

SLUČAJNO

ZA postupak specijalca Damnjanovića i njegovih kolega verovatno se ne bi pročulo da komandant Kopnene vojske general-potpukovnik Milosav Simović nije obišao protivteroristički bataljon na terenu i tada saznao za događaj. Po njegovim rečima, pripadnici ove jedinice stavili su potrebe Vojske i države ispred privatnih obaveza, pokazali svoju odanost, lojalnost i spremnost na žrtvu za svoju otadžbinu, Vojsku i narod.

ČETA KAO PORODICA

PREMDA mu je komandant dozvolio, Damnjanović nije napustio grupu, smatrajući da je najznačajnije da tim opstane celovit.

– Svi u padobranskoj četi smo kao velika porodica – rekao je Damnjanović. – To su najbolji, najsposobniji ljudi koje poznajem. Uveren sam da kako ja za njih, tako bi i oni za mene život dali. Zajedno smo i na poslu i u privatnom životu.

Dobro pogledajte sliku, pa kažite šta vi mislite – koje dijete je razbilo vazu? Odgovor će otkriti mnogo toga o vama!

Ako mislite da ste našli krivca, pogledajte i odgovore:

DIJETE A:

Ako ste izabrali ovo dijete, vrlo ste oprezni i izuzetno fokusirani. Vama ne promiče ni najsitniji detalj, pa ste na poslovnom planu zbog toga izuzetno cijenjeni. S druge strane, prijateljima i porodici ste zbog toga nekad i naporni.

DIJETE B

Ako ste izabrali najstariju kćerku, vi ste vrlo osjetljiva osoba koja ima nevjerovatnu sposobnost empatije. Sve kroz šta prolaze vaši bližnji kao da i sami prolazite, pa ste uglavnom prvi izbor za rame za plakanje svima u okolini.

DIJETE C:

Ako ste izabrali dječaka sa zagonetnim izrazom lica, vi ste rođeni vođa. Dobro znate kako da preuzmete uzde, a kada se na nešto odlučite, nema sile koja će vas pomjeriti s puta koji ste sebi zacrtali.

DIJETE D:

Ako ste izabrali najmlađu kćerku, na vas svi mogu u svakom trenutku da se oslone. Vi ste stub svoje porodice, izuzetno ste pažljivi, organizovani i ništa ne zaboravljate. Bez vas bi svi bili mnogo izgubljeniji.

Izvor: blic.rs

Kiersten Miles (22) iz New Jerseya završavala je fakultet, te je prihvatila posao dadilje kako bi platila svoje račune.

George i Farra Rosko tražili su dobru dadilju u veoma teškom periodu za njihovu porodicu. Naime, njihovo najmlađe dijete, devet mjeseci stara Talija se razboljela. Dijagnosticirana joj je bilijarna atrezija, koju uzrokuje zastoj jetre, a tretmani nisu imali baš najbolje rezultate.

Porodica je čekala donaciju jetre koja je odgovarala Talijinoj. Čekali su i čekali, ali vrijeme je isticalo. Doktori su im rekli da Talia možda neće dočekati svoj drugi rođendan, ako uskoro ne dobije jetru. A onda se događa nešto nevjerovatno…

Kiersten je ostala u šoku kada je ovo čula.

Za tri sedmice mnogo je zavoljela Taliju, a onda je donijela emotivnu odluku. Željela je da se testira i vidi da li njena jetra odgovara Talijinoj. Ali, onda je saznala da njena jetra odgovara i odlučila je da porazgovara sa porodicom oko daljnje procedure.

Oni su prvo mislili da dadilja nije shvatila ozbiljnost situacije jer doniranje dijela organa nije kao doniranje krvi. To uključuje dugu operaciju, oporavak i određen rizik. Ali, dadilja je znala u šta se upušta i bila je ozbiljna.

Cijela procedura bi trajala 14 sati, Kiersten bi provela sedmicu dana u bolnici, izašla bi sa ožiljkom od 12,7 centimetara, ali za nju je to predstavljalo malo žrtvu, da bi ova beba preživjela. Na svu sreću operacija je dobro prošla i obje su se brzo oparavile.

Kiesrten je spasila ne samo jedan život, nego cijelu porodicu.

Zaslužuje svaku pohvalu.

Izvor: novi.ba

Legendarni Halid Bešlić odlučio je da zapjeva u jednoj pekari i izmami osmijehe i aplauz svih prisutnih.

Bešlić je prilikom kupovine odlučio da zapjeva popularnu pjesmu “Romanija” .

Pjevačima je već duže vrijeme onemogućeno da održavaju javne nastupe po ugostiteljskim objektima i koncerte zbog pandemije virusa korona.