Month: January 2021

Pored cigareta, promeniće se i cena benzina zbog akciza.

Ako je suditi po novom Akciznom kalendaru, koji je usvojen nedavno, cigarete bi u Srbiji na kraju 2025. godine mogle da koštaju kao i u zemljama Evropske unije, odnosno oko pet evra jer je predviđeno da specifična akciza sa sadašnjih 76,75 dinara po pakli skoči na čak 90,25 dinara.

To praktično znači da će u naredne četiri godine, pored ovog skoka, još devet puta promeniti svoju vrednost.

Prvi koraci su već napravljeni jer cigarete svih velikih proizvođača poskupljuju od 1. februara za 10 dinara po pakli i to po odobrenju vlade, koja je prvo ovakvu saglasnost dala za brendove Japan Tobacco Internationala a prema saznajima na poslednjoj sednici to je uradila i za proizvode kompanija British American Tobacco (BAT) i Filip Moris.

Do sinhronizovane korekcije cene naviše došlo je zbog uvećanja specifične akcize za dinar i po po pakli, koja važi od 1. januara ove godine. Tako će će pušači koji uživaju u brendovima British American Tobacco (BAT) i Filip Moris za svoje zadovoljstvo morati da izdvoje od 270 do 440 dinara.

Na taj način je nastavljena praksa da s korekcijom akciza i proizvođači koriguju svoje cene. Takav trend će se nastaviti sve do kraja 2025. godine a cilj ovih izmena je usklađivanje sa standardima EU.

Po tim standardima do kraja 2025. godine država bi umesto sadašnjih 70, trebalo da prihoduje najmanje 90 evra na 1.000 komada cigareta, odnosno 1,8 evra po paklici.

Drugim rečima za uživaoce duvanskog dima u Srbiji idu loša vremena jer bi za četire godine cena pakle cigareta mogla da bude kao u nekim zemljama EU, gde je prosek oko pet evra. Naime, maloprodajne cene cigareta u EU se kreću u rasponu od 2,5 evra u Bugarskoj pa do blizu 10 evra u Irskoj.

Treba napomenuti da uz specifičnu akcizu, na cenu cigareta zaračunava se i proporcionalna od 33 odsto, koja nije menjana, a na sve to dodaje se i PDV.

Sa uvećanjem ovog nameta rastu i drugi, koje proizvođači moraju da izdvoje za državu, pa se zato cene koriguju znatno više od utvrđenog uvećanja po osnovu specifične akcize jer proizvođačima od 10 dinara ostaje nešto manje od osam dinara.

Pored cigareta, promeniće se i cena benzina zbog akciza. Najavljena su i druga poskupljenja a za sada znamo koliko će nas više koštati struja, voda, TV pretplate, usluge u bankama, porez na imovinu.

Stefan Đurić Rasta je od danas slobodan čovek

Prvi osnovni sud u Beogradu ukinuo je danas pritvor reperu Stefanu Djuriću Rasti i L.B. koji se terete za nedozvoljeno držanje skanka i kokaina za ličnu upotrebu.

Rasta je napustio Okružni zatvor u Beogradu gde je u pritvoru proveo skoro četiri meseca zatvora od hapšenja u oktobru prošle godine.

Voditeljka Jovana Jeremić poznata je po tome da često zasmejava naciju.

Ona veoma ozbiljno pristupa svom poslu i jutarnji program vodi veoma profesionalno, ali se zalaže i za to da ponekad unese malo smeha i šale.

Često je možemo videti da peva pred kamerama, igra, a sada je zabeležila novi hit snimak koji ne prestaje da se šeruje na društvenim mrežama.

Jovana je u pauzi od snimanja zaplesala uz jednu numeru i to u uskom, belom odelu. Voditeljka je mešala kukovima, bacakala se, igrala dok ju je neko sve vreme snimao. Ovu hit scenu pogledajte ispod.

Mislila je da se to nikada neće saznati

Šta je sve Rumunka Mara J. (31) iz Sučeave izrežirala u poslednje tri godine života, nije ni čudo što je na kraju po sistemu tračarenja “od usta do usta” dospela i do medija.

Mara je dve godine bila u vezi sa momkom I. N. iz susednog mesta s kojim je neplanirano zatrudnela, piše jurnalul.ro.

Posle puno kolebanja i protivljenja njenih roditelja, ipak je odlučila da zadrži dete. Rodila je sina. Sa dečkom je raskinula, ali je ostala u korektnim odnosima a on joj je mesečno finansijski pomagao koliko je mogao oko deteta i prihvatio je odgovornost oca.

I dok je bila s njim u vezi, Mara je primetila da se jako dopada njegovom ocu M. N. koji se nije ustručavao da često flertuje s njom. Nakon što je saznao da je ponovo sama, uspeo je da je u roku od nekoliko nedelja zavede. I to nije ni rekao svom sinu I.N.

Posle tri meseca ponovo je zatrudnela. Kako je u to vreme izlazila s još jednim momkom, M.N. je Mara rekla da dete nije njegovo. A bilo je.

Rodio se još jedan sin koji je veoma ličio, logično, na svog polubrata. Međutim, ni sin a ni otac nisu primetili ništa kada su je posećivali. Kada su jesenas Mara i I.N. išli u šetnju pored reke, stariji dečak gurao je kolica sa mlađim i tada je I.N. primetio da on ima veći beleg između vrata i levog ramena, na identičnom mestu kao otac.

Kako I. N. nešto nije davalo mira, on je, k’o za inat poželeo da vidi kod mlađeg deteta ima li isti taj beleg. Primetio ga je i ostao je bez reči.

Usledila je burna svađa Mare i I.N. ali mnogo gore izgledao je razgovor oca i sina. I otac nije mogao da veruje da je drugo dete njegovo, dok je sin prekinuo na kratko kontakt s njim, besan što je spavao sa Marom pre.

I pored svega, I.N. je ostao na vezi s Marom kako bi pomagao u odrastanju oba deteta, dok se otac potpuno povukao iz priče od novembra prošle godine.

DEČAK (10) koji je juče pronađen mrtav u stanu u Rakovici, navodno se slučajno obesio igrajući Tik-tok izazov Blackout!

Kako se nezvanično saznaje, dečak je ostao sam u stanu, dok su mu roditelji bili u prodavnici.

– Kada su se vratili on nije otvarao vrata, pa su pozvali policiju i vatrogasce koji su preko terase ušli i dete zatekli obešeno o krevet na sprat. Od početka se sumnjalo da je do smrti došlo slučajno tokom igre, a sada se veruje da je mališan zapravo igrao izazov Blackout na društvenoj mreži Tik-tok – kaže izvor iz istrage.

Ovaj izazov podrazumeva da deca stave kaiš oko vrata, stežu ga i snimaju to mobilnim telefonom dok ne padnu u nesvest. U Italiji je pre nekoliko dana preminula devojčica (10) koja se ugušila igrajući upravo ovaj izazov. Svetski mediji apeluju da se prijavi svaki nalog na kome se vidi šerovanje Blackout čelendža.

Beba stara pet meseci, koju su roditelji dobili nakon što su se pet godina lečili od neplodnosti i podvrgavali veštačkoj oplodnji, poginula je kada se kombi popeo na ivičnjak i udario u dečja kolica.

Bebina majka, tridesetšestogodišnja Rejčel Torold, gurala je kolica na trotaru u Voterbiču, nedaleko od Kembridža, kada je vozilo marke „mazda 2“ udarilo kombi „reno master“, koji je naleteo na kolica i majku.

Mali Luis je umro na licu mesta, a majka je prevezena u Bolnicu Andebruk’s u Kembridžu, gde se bori za život. Kako navodi policija, stanje joj je kritično, ali stabilno.

Policija je objavila i fotografiju majke koja drži nasmejanog sinčića u naručju samo nekoliko sati pre sudara, koji se dogodio na 12 minuta hoda od njihove kuće.

– Luise, bio si s nama samo kratko vreme, ali zbog tebe smo bili najsrećniji na svetu. Ne mogu da opišem koliko nam je teško što si otišao – navodi se u saopštenju Luisovog oca Krisa Torolda, finansijskog direktora kompanije „Maršal aerospejs“.

– Bio si tako veseo dečak i zauvek ćemo pamtiti tvoj radostan smeh. Tvoja mama se bori za život i molimo se da uspe. Uvek ćeš biti u našim srcima i, ne brini, paziću na sve tvoje životinje.

Pre samo nekoliko nedelja Rejčel je na mreži postavila fotografiju sinčića uz komentar: „Stigao je posle pet godina čekanja“.

Vozači kombija i „mazde“ zadobili su lakše povrede u nesreći. Policija je pozvala očevice i sve koji su možda snimili sudar ili trenutke koji su mu prethodili da se jave.

– Ovo je veoma tragičan i tužan događaj. Izražavamo najiskrenije saučešće Luisovoj porodici.

Pet sanitetskih vozila pančevačke Hitne pomoći danas je od Karađorđeve do Novog groblja bilo pratnja na ispraćaju pokojnog kolege Predraga Trivanovića, vozača Hitne, koji je u 45. godini preminuo od posledica kovida.

Saniteti, na čelu sa Peđinim, pod rotacijama a zatim u zoni groblja i pri povratku i sirenama – bili su poslednja pažnja kojom su kolege iz Hitne pomoći uzvratili pokojnom kolegi za višegodišnje poštovanje i požrtvovanje koji su ga odlikovali, piše 013info.

– Putuj s mirom dragi Peđa, čoveče veseli, neka te Bog čuva, mi nismo uspeli – poručile su kolege u komemorativnom obraćanju gde su naveli i pojedine njegove životne bitke od Dvora na Uni do Košara.

Predrag Trivanović, Foto: Facebook/Predrag Trivanović

Podsećamo, Predrag Trivanović (45), vozač Hitne pomoći Doma zdravlja u Pančevu, preminuo je u četvrtak uveče od posledica izazvanih korona virusom, objavile su njegove kolege.

– Čoveka koji je preživeo rat u Hrvatskoj, Košare… ubila je korona. Peđa je bio jedan od najplemenitijih ljudi koje sam upoznala. Svoj posao radio je časno, pošteno, odgovorno. Njegove ruke spuštale su svakog pacijenta sa petog sprata, njegove ruke učestvovale su svakoj reanimaciji, vadile unesrećene iz saobraćajnih nesreća… Punopravni član ekipe bez kojeg se ne može. Naš Peđa bio je vozač saniteta. Njegov život nije manje bitan od života lekara i drugih zdravstvenih radnika. Počivaj u miru dobri čoveče, neka te anđeli čuvaju – reči su koje je napisala njegova koleginica Aleksandra.

Ministar za brigu o porodici i demografiji Ratko Dmitrović kaže da deca Đorđu Joksimoviću nisu oduzeta zbog siromaštva, kao što je to u filmu predstavljeno

On je za Televiziju Prva kazao da je film fikcija, nastao na osnovu realnih događaja, ali je upozorio da na osnovu njega ne treba donositi zaključke.

“Ne oduzimaju se deca zbog siromaštva, znači da je bilo nešto mnogo gore od toga, što ja neću da kažem i zbog toga je oduzeto roditeljstvo”, naveo je on.

Dmitrović je takođe rekao da nije sluzba Centra za socijalni rad oduzela Joksimoviću decu, već sud.

“Oduzeo je sud, na osnovu izjave prihijatara, potom su sud i apelacija potvrdili tu odluku”, pojasnio je on.

Prema njegovim rečima, niko u Centru za socijalni rad nema motiv da nekome oduzima decu.

“Ko bi imao motiv da oduzme decu nekom čoveku? Sad ide teorija da hoće da prodaju tu decu u Švajcarskoj, do te mere se realtivizuje bol jednog čoveka. Zar mislite da ljudi u Centru za socijalni rad to rade s namerom, ne oni maltene pate sa tom decom”, kazao je on.

Podsetimo, reditelj Srdan Golubović snimo je film “Otac” po priči Đorđa Joksimovića (50) iz Kragujevca, koji se skoro šest godina bori za starateljstvo nad tri maloletne ćerke i njihov povratak iz hraniteljske porodice.

Slučaj ovog oca, uzdrmao je celu Srbiju, a u preispitivanje svih okolnosti koje su dovele do oduzimanja dece, uključila su se nadležna ministarstva i zaštitnik građana.

Spomenik Stefanu Nemanji, koji će biti svečano otkriven na Savskom trgu u Beogradu, i dalje prate brojna pitanja – o veličini spomenika, simbolici, izgledu postamenta, ceni, umetničkim i neumetničkim uticajima…

Akademik i istoričar Ljubomir Maksimović kaže za RTS da se Stefan Nemanja vraća na mesto koje zaslužuje.

– Usudiću se da kažem da je Stefan Nemanja bio najznačajniji vladar u srpskoj srednjovekovnoj istoriji, ali da u potonjim vekovima njegova slika kao da malo bledi u svesti naroda – smatra Maksimović. 

Navodi da Nemanja jeste tretiran kao neka vrsta oca nacije, ali da slika bledi u poređenju sa njegovim velikim potomcima Svetim Savom i Stefanom Dušanom.

– Pored Rukavišnjikova, nosilac projekta i koautor spomenika je naš profesor Petar Arsić sa Arhitektonskog fakulteta u Beogradu – profesor urbanizma, arhitekture i učitelj svim našim urbanistima. On je vodio računa o uklapanju spomenika u ambijent – naglašava Avramović.

Kaže da visina možda jeste imperijalno ruska – velika, ali da je postament mnogo veći od biste.

– Postament je priča za sebe, to je jedna istorijska učionica. Mnogo toga ćemo saznati i oni koji ne znaju istoriju naučiće nešto. Ta dimenzija od 23 metra uopšte nije tako strašna. Oni koji su stručni procenili su da se uklapa – kaže Avramović.

Ljudi ne shvataju da nije reč o običnom spomeniku

Vajar, akademik i član žirija Svetomir Arsić Basara kaže da nije reč o običnom spomeniku i da izvesna zabuna postoji jer ljudi ne mogu da shvate da je spomenik Stefanu Nemanji spomenik državi Srbiji – spomenik sa širim značenjem od običnog.

– To je spomenik naše kulture i istorije. Kada je o dimenziji reč, on nikada ne može da bude toliko veliki koliko bi trebalo. Kada bi bio velik do neba, ne bi bio ono što treba da predstavlja – naglašava Basara.

Kaže da je srazmera u prostoru apsolutno u skladu i da javni prostor dozvoljava da skulptura bude velikih dimenzija.

– Ona uopšte ne konkuriše zgradi stare stanice, a ni stara stanica ne konkuriše spomeniku. I jedan i drugi element imaju svoj prostor, zajednički čine jednu celinu i dopunjuju se. Svaka zamerka da je spomenik prevelik ne bi mogla da dođe u obzir – smatra Basara.

Navodi da je spomenik Beogradu približio srpsku istoriju i doneo u glavni grad Srbije Studenicu i Hilandar.

Nakon otkrivanja spomenika sledi izložba

Direktorka Istorijskog muzeja Srbije Dušica Bojić kaže da će 28. januara, nakon otkrivanja spomenika, napraviti malu izložbu na otvorenom koja će govoriti o Istorijskom muzeju Srbije i njegovom značaju.

– Prikazaćemo pored toga i celu dinastiju Nemanjića. U narednih mesec do mesec i po dana svi će moći da sagledaju pored samog spomenika i sve što je Istorijski muzej pripremio kao uvodnu reč za ulazak u budući prostor – objašnjava Bojićeva.

Ističe da sledi ogroman posao na renoviranju i prilagođavanju unutrašnjosti stare železničke stanice.

– U zavisnosti od toga kojom brzinom budemo dobijali novac, nadam se da centralni hol i personal muzeja možemo da uselimo krajem marta 2022. godine. Centralni hol će naravno biti posvećen srpskom srednjem veku – ističe Bojićeva.

Objašnjava da će leva sala biti posvećena Donjem Milanovcu, Starčevu, Vinči – rimskom periodu, a desna modernom dobu.

Autor spomenika Stefanu Nemanji Aleksandar Rukavišnjikov rekao je za RTS da je želeo da se spomenik zasniva na lepoti fresaka iz srpskih manastira, a da su dimenzije izračunate uzimajući u obzir zgradu nekadašnje železničke stanice i zgrada koje se nalaze bočno.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić govorio je sinoć o novom paketu mera podrške srpskoj privredi i građanima koji će, kako je rekao, iznositi 2,5 milijardi evra.

On je gostujući u Dnevniku RTS rekao da je doneta odluka o četiri grupe mera.

– Prva mera je direktna podrška pomoći privatnom sektoru od 1. marta. Doneli smo odluku da tri puta po 50 odsto minimalne zarade damo, od 1. aprila da počne da se isplaćuje. To je za preduzetnike, mikro i mala preduzeća, za kompanije i zaposlene. Postoji dilema da li to da radimo i sa velikim preduzećima. Tako da ćemo tu odluku doneti u sledećem periodu. Od države bi minimalac dobilo čak 1.550.000 ljudi – rekao je Vučić.

Prevoznici u drumskom saobraćaju će dobiti 600 evra po autobusu u narednih šest meseci, naveo je on. To je, kako kaže, sektorska podrška, za sektor prevoznika putnika u drumskom saobraćaju i autobuskih stanica, koji su najugroženiji i cilj je da se oni sačuvaju.

– U pitanju je velika pomoć od države. Turistički radnici će dobiti i ovaj minimalac i po. Videćemo pred leto da li i tu treba nešto sektorski da se pomogne – dodao je.

Kada je reč o meri za obezbeđivanje likvidnosti preduzeća, Vučić kaže:

– Takođe za postojeću garantnu šemu za preduzeća ćemo obezbediti dodatnih 500 miliona evra, ali ćemo pored toga obezbediti i novu garantnu šemu sa još 500 miliona gde ćemo biti popustljiviji, što znači da će država preuzeti veći rizik.

Kaže da su do sada uglavnom sredstva iz garantne šeme dobijala uspešna preduzeća i da su poslovne banke bile stroge

– Tako da ćemo još 500 miliona evra obezbediti kroz novu garantnu šemu gde ćemo da budemo popustljiviji – objasnio je.

Osvrnuo se i na pomoć građanima Srbije.

– Doneli smo odluku da svim građanima Srbije u maju, koji se budu prijavili na telefon, damo 30 evra u maju i 30 evra u novembru, a penzionerima još 50 evra. Penzioneri će tako dobiti ukupno 110 evra – dodao je predsednik.

Ima li država dovoljno novca?

Na pitanje da li država ima dovoljno novca za taj paket mera i odakle je novac, Vučić je odgovorio da novca ima i da su to “srpske pare”.

Ističe da je i ovaj paket pomoći privredi od ključnog značaja za dalji rast i razvoj našeg BDP-a, jer, ukazuje predsednik, korona i dalje “žestoko tuče” u Americi i Evropi, te da zbog toga mnoge evropske zemlje neće imati onakav rast BDP-a kakav su planirale.

Vučić navodi da će jedino pojedine azijske zemlje, poput Kine i Indokine, imati nešto veći rast, a da će se Srbija i ove godine boriti da ima najbolji privredni rast u Evropi.

“Javni dug neće preći 61 odsto”

Upitan da prokomentariše kritike da će novi paket mera ugroziti finansijsku stabilnost Srbije, Vučić je odgovorio da država uvek vodi računa da javni dug ne pređe 60 odsto i dodao da se to neće dogoditi ni ovog puta.

– Naš javni dug neće preći 61 odsto šta god da se desi – podvukao je Vučić.

Za razliku od Srbije, Vučić dodaje da su mnoge evropske zemlje prešle taj nivo Mastrihta od 60 odsto i naveo da Italija ima javni dug 158,5 odsto BDP-a, Nemačka 88 odsto, Francuska 115 odsto, Španija 117 odsto, Slovenija 87 odsto, Hrvatska 85 odsto…

“- Građani da znaju da držimo sve pod kontrolom, nećemo deci da ostavljamo dugove, ali mnogo toga zavisi od našeg privrednog rasta, da radimo I gradimo brže” – zaključio je Vučić.

“Pojedini ministri ne rade dovoljno za rast BDP”

Vučić izjavio je večeras da je nezadovoljan radom pojedinih ministara po pitanju angažovanosti na rastu BDP-a Srbije.

– Zamoliću premijerku da ukaže na moje nezadovoljstovo radom pojedinih ministarstava po pitanju rasta BDP – a i po pitanju njihovog angažmana za stopu rasta. Nisu ni umeli da potroše svoje pare u januaru, a koje su tražili u budžetu pre samo mesec i po dana – rekao je Vučić za RTS.

Nije želeo da kaže koji su to ministri, dodajući da je to posao premijerke.

– Ja ću njoj da kažem šta mislim. Ne možete da držite sastanke za rast BDP, a da dođu samo dva ili tri ministra, što govori da ostali ne razumeju koliko nam je rast važan – istakao je Vučić.

Naglasio je da moramo da imamo rast, jer “ne možemo da uložimo dve milijarde ako nemamo četiri ili pet rast BDP ove godine”, kao i da ne možemo da dozvolimo da nam naraste javni dug.

– Po tom pitanju sam malo ljut i verujem da će rauzmeti ovu poruku. To ne radim zato što želim nekog da kritikujem već zato što znam koliko je to važno za našu zemelju. Da bi mogli da nabavimo sve lekove i vakcine, da gradimo bolnice, povećamo plate i penzije – zaključio je Vučić.